Uticaj paragenetskih faktora na fizioloske,morfoloske i psiholoske promene kod krava Simentalske rase na podrucju Rasinskog okruga
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ:
ОПШТЕ СТОЧАРСТВО
ТЕМА:
“УТИЦАЈ ПАРАГЕНЕТСКИХ ФАКТОРА НА
МОРФОЛОШКЕ,ФИЗИОЛОШКЕ И ПСИХОЛОШКЕ
ОСОБИНЕ КРАВА СИМЕНТАЛСКЕ РАСЕ НА ПОДРУЧЈУ
РАСИНСКОГ ОКРУГА”
Ментор: Кандидат:
др Божидар Милошевић,ред. проф. Петар Стојковић,3/2014
Лешак, јануар, 2015.год.
САДРЖАЈ:
1.
Увод
....................................................................................................................................1
2.
Теоријски део
....................................................................................................................2
2.1.
Говедарство у свету и код
нас.........................................................................................2
2.2.
Сименталска
раса..............................................................................................................5
2.3.
Састав и својства
млека....................................................................................................7
2.4.
Парагенетски
фактори....................................................................................................11
2.5.
Стаје за везани систем држања
крава...........................................................................13
3.
Експериментални део
....................................................................................................17
3.1.
Материјал.........................................................................................................................17
3.2.
Методе
рада.....................................................................................................................18
4.
Резултати и дискусија
...................................................................................................19
5.
Закључак
.........................................................................................................................21
6.
Литература
......................................................................................................................22

одгајивачко-селекцијском раду. Ови гени немају ни доминантан ни рецесиван однос, већ
својим присуством доприносе степену испољености особине на коју делују, тако да се
њихов ефект сумира.
-1-
Друга два типа деловања гена, доминантност и епистаза, нису од великог значаја у
области генетског побољшања животиња, јер се њихови ефекти испољавају само при
посебним комбинацијама одређених гена, које се, познато је, не преносе с родитеља на
потомство. У првом случају ради се о интеракцијама гена који су алели, а у другом, гена
на различитин локусима. Фактори спољне средине, као што су исхрана, нега, смештај,
метеоролошки и други услови, имају значајан модификујући утицај на квантитативне
особине. С друге стране, важно је и узајамно деловање наследне основе и околине, јер
указује да животиње одређеног генотипа у једним условима могу боље да испоље своје
генетске карактеристике, док је у другим оно ограничено или онемогућено. Дакле,
деловање чинилаца спољне средине тј. индиректних-парагенетских фактора може играти
веома значајну улогу у испољавању како морфолошких, тако и физиолошких, али и
психичких промена код крава. Утицаји парагенетских фактора на производне, тачније
физиолошке функције крава се константно мењају и побољшавају, те су сходно њима и
варијабилности у погледу приноса млека, дневног прираста, репродуктивних способности
и слично стално променљиве. Стога је циљ овог семинарског рада да се помоћу адекватне
стручне литературе и статистичких података добијених истраживањем на терену што
квалитетније и сврсисходније упознамо са утицајем парагенетских фактора на производне
особине крава Сименталске расе. Ову расу смо изабрали из разлога јер је најзаступљенија
код одгајивача на територији Србије а гаји се у различитим системима и на различитим
поднебљима, почев од равничарских крајева Војводине, па све до брдско-планинских
предела југоисточне Србије. Међутим, ова раса је прилично заступљена у Расинском
округу, који важи за најразвијенији сточарски крај у југоисточном делу Србије, те је
сходно томе и наше истраживање усмерено ка том рејону.
-2-
2. ТЕОРИЈСКИ ДЕО
2.1. Говедарство у свету и код нас
Напредно и развијено сточарство значи напредну и развијену државу и обрнуто. Ако
сточарство доноси мање од 50 % дохотка- ситуација у аграру те државе је лоша, ако је доходак
од сточарства 50-70 %- ситуација је осредња- добра, уколико сточарство доноси преко 70 % у
аграру- ситуација је врло добра. У Европи све мање газдинстава се бави држањем говеда- по
газдинству је све већи број говеда. Што је мање газдинство, то има више стоке. Сматра се да би
неки максимум требало да буде у просеку око 2 УГ/ha.
Код говедарства постоје три веома важне ствари, које чине да је говедарство основа
сточарства:
1. Производња млека, као најкомплетније и најјефтиније хране за човечанство,
2. Производња меса, као квалитетног протеинског хранива,
3. Искоришћење кабасте хране и претварање у високо-вредна хранива за људе.
У земљама Европске Уније просечан број говеда по газдинству је мало изнад 20. Најмање
је у Грчкој ( око 5,5), а највише у Ирској ( око 170). Број крава по једном газдинству је још
мањи. У просеку је само око 5,5 ( Грчка има мање од 2, а Ирска око 32 краве по газдинству). Са
оваквим подацима и наша земља има добре шансе, поготово Војводина. У земљама Европске
Уније ( ЕУ) се по једној крави добије годишње 5.850 литара млека (Грчка поново најмање са
3.750 литара, Холандија највише са око 7.100 литара). Количина млека по хектару годишње у
земљама ЕУ износи око 890 литара ( Грчка 133, Холандија преко 5.300 литара). Такође, у

-4-
2.2. Сименталска раса
Сименталска раса је најзначајнија раса говеда комбинованих производних особина у
свету.
Постојбина сименталског говечета је Швајцарска, с центром у кантону Берн и у
долинама река Симе и Сане. Убрзо се проширила по целој централној и источној Европи, где се
гаји у чистој раси или се користи за програме укрштања. Сименталско говече спада у групу
црвеношарених планинских раса. Води порекло од говеда, која су још у петом веку насељавала
област западне Швајцарске. У настанку сименталске расе учествовале су брахицерне
швајцарске расе и примигена говеда. Добијена је раса комбинованих производних особина,
изразито добрих аклиматизационих способности, што је омогућило да се прошири по свим
континентима. Под утицајем различитих селекцијских праваца дошло је до специјализације
производње, која је довела до формирања типа млеко-месо и типа месо-млеко. Боја
сименталске расе је црвено-бела, са нијансама од тамноцрвене до светло пшеничножуте. Бела
поља су јасно ограничена. Глава, доњи део ногу и репа су најчешће бели, јер су селекцијом
форсирана оваква грла са потпуно белом главом. Данас је ова пракса напуштена, с обзиром на
то да није утврђен утицај боје на квалитет грла. Екстеријер сименталског говечета карактерише
снажна грађа и подједнако добро развијен предњи и задњи део тела. Глава је средње величине,
фронтозус типа. Врат је мускулозан са добро развијеним ђерданом. Леђа и сапи су широки,
грудни кош је дубок и широк. Абдомен је простран, а виме је добро развијено, понекад
неправилног облика са пасисама. Ноге су чврсте, зглобови су добро развијени, а папци чврсти.
Бутине и плећке имају добро развијену мускулатуру. Формирање савременог типа сименталске
расе имало је више фаза. Потреба за радним типом говеда утицала је да се од прилично ситних
говеда формира крупнији тип сименталца, способан за теже радове. Стандардом је била
предвиђена висина бикова од 152 cm а крава 142 cm. Механизацијом пољопривреде, радне
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti