Утицај и значај платног промета на финансијску стабилност Србије
2018
4
Плаћања између учесника се могу вршити непосредно између исплатиоца и
примаоца новца, као и посредно ако између уплатиоца и примаоца посредује банка или
нека друга финансијска институција. На основу тога изводи се још једна подела
унутрашњег платног промета на промет у ужем и ширем смислу. Унутрашњи платни
промет у ширем смислу се односи на сва плаћања у оквиру једне земље, без обзира да
ли се врше преко одговарајуће интитуције или не. Главна карактеристика у овим
односима између правних и физичких лица јесте непосредност. У ужем смислу
унутрашњи платни промет се односи само на она плаћања преко рачуна, који су
отворени код носилаца платног промета у земљи, где је посредник одговарајућа
институција.
За разлику од активних и пасивних послова са којима се физичка и правна лица
сусрећу својевољно, неутрални банкарски послови су свакодневница. Под тим
подразумевамо, да су учесници у активном банкарском послу нпр. ако узимају кредит
од банке, односно учесници у пасивном банкарском послу ако имају нпр. штедни рачун
у банци.
Физичка лица најчешће учествују у пословима платног промета плаћањем
месечних рачуна за струју, телефон и школарина. Такође све врсте уплата према
државним институцијама се обављају уплатама на текући рачун. За правна лица постоји
обавеза отварања текућег рачуна, код пословне банке, за који уз захтев за отварање
текућег рачуна подносе и одговарајућу документацију прописану Законом о платном
промету о којој ће касније бити више речи.
Такође, детаљније ће бити обрађена тема унутрашњег платног промета,
организације платног промета, учесника платног промета, инструменти платног
промета... Поред горе наведених пословних банака као носилаца платног промета, биће
посвећена пажња и осталим носиоцима платног промета као што су ПТТ предузећа,
НБС и сл.
Утицај и значај платног промета на финансијску стабилност
Србије
2018
5
1.
Појам и значај платног промета
Платни промет представља сва плаћања која се врше у новцу између домаћих
(правних и
физичких) лица, као и измађу домаћих и страних лица.1
Платни промет обухвата сва плаћања која се врше између правних и физичких
лица. Са гледишта места где се налазе лица која у њему учествују платни промет може
бити унутрашњи и спољашњи. Под унутрашњим платним прометом свеке земље
подразумевају се сва готовинска и безготовинска плаћања извршена између правних лица,
односно правних и физичких лица новцем те земље. Када говоримо о платном промету
тада у основи имамо у виду плаћање. Наиме, према другој од многобројних дефиниција
пренос новчаних средстава са једног правног или физичког лица на друго у сврху
ликвидирања одређеног дужничко-поверилачког односа, називамо плаћањем. Ако је то
плаћање изражено у новцу, без обзира ко га је извршио, и на који начин и у коју сврху,
онда то и такво плаћање називамо општим именом–платни промет. Дакле, у вршењу
платног промета неопходне су две стране, једна која врши плаћање–платиоц и друга која
прима новац-примаоц, при чему, према горе наведеној дефиницији, те стране могу бити
физичка
или
правна
лица,
било
домаћа
или
страна.2
Под платним прометом се у стручој литератури подразумевају сва плаћања која се
врше између физичких и правних лица. Плаћање се дефинише као пренос новчаних
средстава са једног, физичког или правног лица на друго да би се извршила
ликвидациајпривредног или другог материјално-правног односа. Према томе, сва плаћања
изражена у новцу, без обзира ко их врши , и на који начин и у коју сврху називају се
општим именом платни промет. Исплатиоц и примаоц могу сами између себе вршити
плаћања, али може између њих стајати посредник. Ови посредници у плаћању могу бити:
банке, поште, поштанске штедионице, клириншке установе, бирои за обрачуне , жиро
централе. Дакле, платни промет настаје онда када се изврши новчано плаћање између два
физичка или правна лица, када се један налази у улози платиоца а други у улози примаоца.
Плаћања у платном промету се врше у циљу:
плаћања роба и услуга
плаћања по основу финансијских односа.3
1
Хаџић М.: „Банкарство“; Универзитет Сингидунум, Београд,2007;стр. 228.
2
Живковић А., Станић Р., Крстић Б.: „Банкарско пословање и платни промет“; Економски факултет
Београд, Београд,2006; стр. 295.
3
Хаџић М.: „Банкарство“; Универзитет Сингидунум, Београд,2007;стр. 228
9
Утицај и значај платног промета на финансијску стабилност Србије
2018
део укупних плаћања унутар једне земље, и то онај у којем учествују правна лица,
остварујући узајамна плаћања посредством посебних установа, чини унутрашњи промет
у ужем смислу.
7
Савремано организован платни промет пружа учесницима у плаћању могућност
коришћења савремених и прикладно креираних инструмената плаћања као и могућност
избора и коришћења облика и начина плаћања. Да би платни промет био тачан,
ефикасан и економичан, мора постојати узајамна усклађеност између организације
процеса плаћања. Учесници у процесу плаћања морају испуњавати одрађене захтеве
организације платног промета у погледу: доследне примене законских прописа којима
се регулишу систем и облици плаћања као и доследног спровођења одређених прописа
који се ослањају на моменат изврђења плаћања; правилног избора облика, начина и
инструмента плаћања; правилним испостављањем налога платног промета;
правовременог подношења налога платног промета и сл.
8
Унутаршњи платни промет у финансијском смислу земље чини изузетно важну
карику за успешно функционисање целокупног економског система. У свакој
националној економији, циљ платног промета су је брзо и ефикасно измиривање
дужично-поверилачких обавеза уз рационално коришћење расположиве новчане масе.
Раније се на послове платног промета више гледало као на техничке, односно
маханичке активности, да би се касније увидео њихов све већи утицај на монетарну
политику земље. То је последица све већег обима трансакција и преноса средстава, које
су имале одраз и на нагли пораст активности на финансијским тржиштима. У таквим
условима, до изражаја је дошао значај брзине извршавања ових трансакција, тако да су
се непрекидно тражиле нове могућности за технолошко побољшањеи убрзање
обављање послова платног промета.
Систем платног промета је врло значајна детерминанта тражње за новцем, јер он
утиче на висину потребне количине новца. Са друге стране, промене у тражњи за
новцем узрокују промене понуде новца будући да се новчана маса (понуда новца) мора
усклађивати са тражњом у циљу одржања монетарне равнотеже. Због тога, ако је платни
промет у земљи неефикасан и успорен, то делује у правцу повећања тражње за новцем,
односно, за нормално обављање плаћања потребно је обезбедити већу количину новца.
Честе промене системских решење којима је регулисан платни промет такође
условљавају осцилације у тражњи за новцем, тако да она постаје нестабилна и тешко
предвидива варијабла. У таквим условима ни понуда новца не може бити стабилна
категорија јер се мора прилагођавати тражњи, а немогућност њене процене ствара
тешкоће и немогућност процене оптималне новчане масе, а самим ти и остварења
циљева и задатака ефикасне монетарне политике.
У савременим тржишним привредама користе се две основне методе регулисања
монетарне стабилности у којима главну улогу има платни систем у земљи. Једна је када
се на монетарно стање делује путем обавезних резерви које пословне банке држе код
централне банке. Регулишући висину обавезне резерве, централане банке могу да држе
под
7
Живковић А., Станић Р., Крстић Б.: „Банкарско пословање и платни промет“; Економски факултет Београд,
Београд,2006; стр.297.
8
Исто, стр.297.
