- Београд, 2019. -
ФАКУЛТЕТ
Предмет:
СПОЉНА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ
УТИЦАЈ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ САД НА СРБИЈУ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРОФЕСОР:
СТУДЕНТ:
Садржај
1.
УВОД..................................................................................................................1
2.
ХАРТЛЕНД И РИМЛЕНД.................................................................................1
3.
ГЕОПОЛИТИКА САД И ЊЕНА СПОЉНА ПОЛИТИКА................................2
4.
ГЕОПОЛИТИЧКИ ПОЛОЖАЈ СРБИЈЕ..........................................................4
4.1.
ЧЕТИРИ СИЛЕ.......................................................................................................................4
4.2.
УТИЦАЈ РУСИЈЕ....................................................................................................................5
4.3.
РЕФОРМА ВОЈСКЕ................................................................................................................5
4.4.
ТУРСКИ ФАКТОР..................................................................................................................5
5.
ОДНОС СРБИЈЕ И САД..................................................................................6
6.
ИНТЕРЕСИ САД-А У СРБИЈИ........................................................................7
7.
ПИТАЊЕ КОСОВА...........................................................................................7
8.
ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................8
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................10
што је по њему кључна област Унутрашњи полумесец који је преименовао
у ,,Римленд“. Спајкмен у својим геостратегијским разматрањима долази до закључка
да питање будуће безбедности јесте контрола Римленда, те да се ниједна држава у
Европи или Азији не формира као доминирајућа или у коалицији против САД. Он
пропагира ширење војних база на Гренланду, Исланду, Африци, Далеком Истоку,
истичући важност Арктика као границе између Англоамерике и Хартленда. Римленд
као појам значи Ободни простор. Он обухвата три континента (Европу, Азију и
Африку) тј. земље Европе, Блиског и Средњег Истока, Индијског полуострва,
Индокине, Обалске Кине, Индонезије, Кореје и Јапана. Ту се налазе стратешки важне
тачке које су веома битне за поморски саобраћај, а оне су: Гибрлартар, Босфор и
Дарданели, Суецки канал и Малака пролаз.
Римленд чине развијене и неразвијене земље на чијој се земљи налазе разни народи и
културе. Контрола над Римлендом се некада вршила колонијалном владавином, одн.
колонијализмом, а данас економским потчињавањем, одн. неоколонијализмом. Због
сталних сукоба интереса у Римленду, он је простор сталних ратова и криза. У
последњих сто година сви значајнији војни сукоби одиграли су се у Римленду,
укључујући и два светска рата. Сем тога, силе из Хартленда настојале су да изађу на
топла, отворена мора, а силе из Римленда да овладају Хартлендом.
Спајкмен је сматрао је да ће отворена контрола поморских земаља над Римлендом
довести до коначне и неопозиве победе над копненим државама, које ће отад у
потпуности бити под контролом.
1
Може се закључити да Николас Спајкмен несумњиво спада у
најистакнутије ,,атлантисте“. Штавише, он се може сматрати оцем атлантизма и
идејним инспиратором НАТО-а.
3. ГЕОПОЛИТИКА САД И ЊЕНА СПОЉНА ПОЛИТИКА
Почетком јануара 1918. амерички председник Вудро Вилсон ступио је пред оба дома
америчког Конгреса и представио свој план од 14 тачака. У тезама, које су касније
постале чувене широм света, наведени су амерички ратни циљеви у Европи и на
Блиском истоку. Пре свега, скициран је нови светски поредак. При томе је главна
смерница требало бити право народа на самоопредјељење. Али, Вилсоно је отишао
још даље, затражио је слободну трговину, крај тајне дипломатије и стварање Лиге
народа. Тиме се још 1918. године препознаје скица либералног светског поретка, који
је под америчким вођством изграђен после Другог светског рата. Тај светски поредак
је успео да се наметне, јер му је приступало све више земаља.
Након Првог светског рата, Сједињене Државе су се повукле из европског поретка,
пошто су одсудно допринеле победи над Немачком. Међутим, никад се нису повукле
из далекоисточних или латинскоамеричких збивања.
Амерички нови светски поредак почиње да умире. Русија и Кина кренуле су
другачијим путем. Из тог разлога, нови циљ стратегије САД више неће бити
интеграција супарничких великих сила у глобални светски поредак, већ нешто
далеко скромније, одбрана постојећег међународног система од њихових утицаја. То
је нова геополитичка реалност коју Америка тешко прихвата, јер је њена визија света,
1
Дугин Александар Гељевич,
Основи геополитике; Књ. 1 - Геополитичка будућност Рисије,
Зрењанин 2014.
