FAKULTET ZA POSLOVNO

INDUSTRIJSKI MENADŽMENT

Univerzitet Union

SEMINARSKI RAD

Predmet: EKOLOŠKI MENADŽMENT

UTICAJ STANOVNIŠTVA NA ŽIVOTNU

SREDINU

SADRŽAJ

UVOD........................................................................................................................................3

1. UTICAJ STANOVNIŠTVA NA PRIRODU..............................................................4

1.1. ZAGAĐIVANJE I IZVORI ZAGAĐENJA ATMOSFERE………....…...…..6

1.1.1. Pravo na zagađivanje atmosfere se kupuje...............................................7
1.1.2. Kisele kiše................................................................................................9

1.2. ZAGAĐIVANJE I IZVORI ZAGAĐENJA VODA.......................................10
1.3. ZAGAĐIVANJE I IZVORI ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA..............................12
1.4. PROMENE SASTAVA ŽIVOG SVETA........................................................13

2. UTICAJ STANOVNIŠTVA NA PROMENU KLIME…………………………....14

2.1. EFEKAT STAKLENE BAŠTE…………………………………………...…15

3. PROCESI INDUSTRIJALIZACIJE I URBANIZACIJE………………………...16

ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………….17

LITERATURA...………………………………………………………………………….18

1. UTICAJ ČOVEKA NA PRIRODU

Ekologija i zaštita životne sredine, su bez sumnje, kompleksne oblasti za svakog čoveka na

planeti. Ekologija može da se definiše kao studija odnosa između organizama i životne

sredine. Ljudi proučavaju ekologiju onoliko dugo koliko postoje kao vrsta. Opstanak ljudi je

zavisio od toga koliko dobro mogu da uoče promene u životnoj sredini i predvide njihov

uticaj na organizme. Prvi lovci i sakupljači bilja morali su da znaju navike životinja i gde da

nađu hranu. Kasnije, poljoprivrednici morali su biti svesni promena vremenskih uslova i

zemljišta i kako te promene mogu uticati na useve i stoku. Danas, većina ljudske populacije

na Zemlji živi u gradovima i mnogi imaju malo direktnog kontakta sa prirodom. Više nego

ikada ranije, budućnost ljudske vrste zavisi od toga koliko dobro razumemo odnose između

organizama i okoline. Ljudska vrsta intenzivno menja životnu sredinu, ipak ona u potpunosti

ne razume efekte tih promena. Na primer, ljudske aktivnosti su povećale količinu azota koja

cirkuliše kroz biosferu, promenile sastav zemljišta, povećale koncentraciju CO2. Imperativ

dvadesetprvog veka je da još jednom postanemo žestoki studenti ekologije. Nekad je čovek

živeo u skladu s prirodom; vrlo skromno je iskorišćavao prirodne resurse i nije bitno, niti u

širim razmerama remetio prirodnu ravnotežu. Živeći u malenim naseljima oko plodnih

predela, problem svoje egzistencije rešavao je baveći se lovom, a kasnije i zemljoradnjom.

Kada je počeo obrađivati metale i kada je došlo do procvata zanatstva, pojedine skupine ljudi

počele su se kretati tragajući za rudama, koje su koristili. Tako je čovjek počeo preseljavati i u

područja klimatski manje povoljna za život i poljoprivredu, pa je bio prisiljen boriti se sa

prirodom. Zahvaljujući zanatstvu, izumeo je nova, bolja oruđa, odeću i skloništa, počeo je

krčiti i paliti šume, veštački stvarajući obradivo zemljište. Naselja su postajala sve veća,

nastaju nova zanimanja, organizuje se trgovina, rađa se civilizacija. Broj ljudi se uvećava.

Zahvati na prirodnoj okolini bivaju sve veći: grade se vodovodi, rudnici, putevi, luke...

Tehnologija doživljava procvat, nauka i zdravstvena zaštita postepeno se razvijaju, pa ljudski

vek postaje duži i, uopšte kvalitet života se povećava. No taj progresivan razvoj praćen je ,

nažalost , promenom životnih uslova na takav način koji će današnjem čovečanstvu

prouzrokovati brojne i dalekosežne probleme. Posebno velike negativne uticaje na stanje

životne sredine imaju pogoni teške industrije (železare, livnice, koksare), hemijska industrija i

druge industrijske grane koje se često nazivaju prljavom industrijom. Na kvalitet životne

sredine značajno utiče i proizvodnja i potrošnja različitih energetskih sirovina od kojih najveći

značaj ima ugalj. Sagorjevanjem uglja, posebno lignita, nastaju velike količine šljake i pepela,

a u atmosferu se izbacuju velike količine sumpornih i azotnih jedinjenja što sve zagađuje

životnu sredinu. I saobraćaj, posebno drumski, izuzetno mnogo utiče na kvalitet sredine u

kojoj živimo. Sagorjevanje goriva, spiranje (padavine) ulja, nafte, soli i prašine s puteva,

zatim izazivanje buke koja ima višestruke negativne posljedice po zdravlje ljudi, sve to

negativno utiče na našu okolinu i sredinu u kojoj živimo. Nestručna obrada poljoprivrednih

površina kod upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja i uništavanje korova, negativno se

odražava na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Svi hemijski preparati (pesticidi) imaju otrovna

svojstva. Duže upotreba ovih sredstava negativno se odražava na kvalitet površinskih i

podzemnih voda. I otpad (gradski ili komunalni, otpad iz industrije ili saobraćaja, otpad

neiskorištenih energenata, poljoprivredni otpad itd.) negativno utiče na kvalitet životne

sredine. Ovo se posebno odnosi na veće gradove gde se gradski i industrijski otpad deponuje i

zatrpava, što ugrožava podzemne vode i vazduh. Najopasniji je otpad iz hemijske industrije.

Iza jednostavnog pojma ekologije leži široka naučna disciplina. Ekolozi mogu proučavati

pojedinačne organizme, kompletne šume i jezera, kao i čitavu Zemlju. Ekološka merenja

uključuju broj organizama, brzinu reprodukcije, ili brzinu procesa kao što su fotosinteza i

razlaganje. Uporedo sa proučavanjem organizama ekolozi proučavaju i nebiološke

komponente sredine, kao što su temperatura, hemija zemljišta. U nekim ekološkim studijama

“okolina“ može biti drugi organizam. Dok mnogi misle da je tipično ekološko istraživanje na

terenu, neki od najvažnijih dostignuća u ekologiji zasnovani su na teoretskim modelima ili

istraživanjima u laboratoriji. Da bi pojednostavili svoja istraživanja, ekolozi su dugo

pokušavali da proučavaju izolovane zajednice i ekosisteme. Međutim, sve zajednice i

ekosistemi na Zemlji su otvoreni sistemi za razmenu materije, energije i organizama sa

drugim zajednicama i ekosistemima. Uprkos različitim pristupima naučnoj praksi naučna

istraživanja imaju mnogo zajedničkog. Univerzalni pristupi naučnih metoda su: postavljanje

interesantnih pitanja i postavljanje hipoteza

http://www.scribd.com/doc/29319791/Zastita-zivotne-sredine

1.1.1. Pravo na zagađivanje atmosfere se kupuje

Evropska unija je 1. februara 2005. pokrenula šemu trgovine emisijama ugljen-

dioksida (EU ETS). U njemu učestvuju elektrane, ali i ostali veći zagađivači atmosfere, poput

avio-kompanija...

Prema toj šemi, svaki veliki zagađivač ima pravo na određenu stopu emisije štetnih

gasova; oni koji moraju da prekorače tu stopu, mogu da porade na smanjenju te emisije, ili,

pak, da kupe dodatna emisiona prava. Svaka tona ugljen-dioksida ima svoju novčanu

vrednost. Emisija štetnih gasova je tako postala – roba na tržištu. Energetska postrojenja tim

emisijama mogu da trguju i međusobno. Zbog toga se otvaraju problemi u odnosima sa

partnerima sa drugih kontinenata koji zagađuju evropsku atmosferu.

Evropskoj uniji prete novi problemi.

Dva evra po toni ugljen-dioksida?

U slučaju da kineski putnički avioni od sledeće godine budu uključeni u evropsku

trgovinu emisijama štetnih gasova, Kina će otkazati svoje narudžbe aviona marke Erbas. To je

Peking najavio još letos. SAD takođe primenjuju pravne mehanizme protiv ove trgovine.

Zbog nje su Američke kompanije podigle tužbu pred Evropskim sudom.

Avio-kompanije strahuju da će imati velike finansijske probleme u slučaju da od 2012. počnu

da učestvuju u trgovini emisijama štetnih gasova. Jer, kupovina prava na emisiju je trošak –

ali koliki? Poslanik nemačke CDU, Peter Lize, tvrdi da se troškovi neće enormno povećati:

„Opterećenje je veoma nisko. To bi po putniku, prema informacijama Evropske komisije za

transatlantske letove, npr. Frankfurt - Njujork, iznosilo samo dva evra..."

Kako obezbediti jedna prava za sve?

Pritom su pravila već davno usvojena. Članice EU su takođe postigle dogovor. No,

mnogi smatraju da Evropa ne treba da zadrži previše krut stav, jer rizikuje trgovinski rat.

Nemačka vlada da rešenje treba da bude neutralno, na bazi konkurencije. To znači da veće

troškove ne treba da imaju samo zemlje EU: neophodna su jednaka prava za sve. Komisija je

započela pregovore sa pojedinim zemljama o tome kakva pravila sada treba da budu

http://www.dw.de/dw/article/0,,15463933,00.html

, Datum teksta: 16.1.2011.

uključena u postupak. Komesarka EU za klimu, Koni Hedegard kaže: „Mi sada pregovaramo

o načinu primene tih mera. To nije rešeno tako što je Evropa napisala svima šta treba da rade.

Proces je obrnut, mnoge avio kompanije sada traže globalni režim. To je sjajno, mi na to

čekamo još od 1997. godine.“

Kina se snalazi na svoj način

Tako je Kina već najavila da će smanjiti misiju CO2 svojih putničkih aviona za 22

odsto. Na koji način to nameravaju da urade - još uvek nije poznato. Komisija trenutno

razmatra tu najavu i moguće priznanje tog postupka u Evropi. Ukoliko se pokaže da je to u

redu, Kinezima će biti smanjen jedan deo evropskog poreza. Slični pregovori se vode i sa

drugim državama. Izveštaj o tome dokle se stiglo u pregovorima evropskim ministrima za

zaštitu životne sredine podnela je komesarka Koni Hedegar.

Početak 2012. godine – prag sukoba?

Ministri EU su se dogovorili da ograniče otpor trećih zemalja, kako je to rekao jedan

diplomata EU. Takav stav zauzet je bez obzira na činjenicu da se sa strahom očekuje 1. januar

i ozbiljni sukobi sa SAD, Indijom, Kinom i ostalima. U svakom slučaju Evropljani su osvojili

svoju prvu pobedu. Pravobranilaštvo Evropskog suda je saopštilo da je direktiva EU u skladu

sa međunarodnim ugovorima. Odgovarajuću presudu sud će doneti u toku ove godine.

Evropska komisija je saopštila da sve aviokompanije redovno dostavljaju podatke koji su

neophodni da bi sistem za trgovanje emisijama (štetnih gasova) mogao da počne 2012 godine.

Slika 1. Zagađenje

Smanjenje emisije kiselih kiša ostvaruje se:

* kontrolom i smanjenjem emisije oksida sumpora i azota,

* dodavanjem krečnjaka u jezera i površinske akumulacije,

* uklanjanjem sumpora iz goriva prije njegove upotrebe (posebno ugljeva),

* ugradnjom uređaja za smanjenje emisije SO2 NOX postojeća energetska postrojenja.

Pranjem uglja, radi odstranjenja sumpora iz njega, smanjuje se emisija SO2.

Postavljanjem skruberskih uređaja za izdvajanje SO2 iz dimnih plinova, može se smanjiti

emisija SO2 do 90%.

Slika 2. Kisele kiše

1.2. ZAGAĐIVANJE I IZVORI ZAGAĐENJA VODA

Voda je osnov postojanja i funkcionisanja života na Zemlji, stanište mnogih biljnih i

životinjskih vrsta, univerzalni rastvarač koji dominira u građi svakog živog bića. Istovremeno,

voda je veoma ograničen prirodni resurs. U svetskom moru nalazi se 97% vode, a svega 3%

je takozvana slatka voda - 2 % „zarobljeno“ je u ledu Antarktika i Arktika, a sve kopnene

vode planete Zemlje, površinske i podzemne, čine samo 0,5 – 1% ukupne svetske vode, na

koju je orjentisano čitavo čovečanstvo.

http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?topic=2283.0

Vekovima su ljudi u vodu bacali svoj otpad. Danas vodu zagađuje i vodeni saobraćaj,

đubriva i pesticidi sa obradivih površina, rastvarači i deterdženti iz domaćinstava i fabrika,

metali iz industrijskih procesa (npr. olovo i živa). Svi ovi zagađivači nalaze svoj put do reka i

preko njih dolaze do mora.

Zagađujuće materije dospevaju do vode direktnim i indirektnim putevima. Direktni

oblici zagađivanja podrazumevaju formiranje posebnih otpadnih voda u koje čovek ubacuje

štetne materije i koje, po pravilu, direktno izliva u rečne tokove. Kada štetne materije dolaze

iz industrijskih postrojenja, govorimo o industrijskim otpadnim vodama, a kada dolaze iz

domaćinstva i urbanih sredina, govorimo o komunalnim otpadnim vodama. I jedne i druge u

sebi nose ogromne količine zagađujućih materija, koje na kraju završavaju u rekama.

Voda se indirektno zagađuje u procesu spiranja štetnih hemijskih materija u zemljištu.

Na tom putu one lagano prelaze u podzemne vode, odakle procesima prirodnog kruženja vode

sigurno dolaze do reka, jezera, mora.

Zagađenje vode ponekad je i posledica nesreća. Na primer, brodovi koji transportuju

naftu ponekad se oštete usled oluje ili sudara. Kada nafta iscuri sa broda, ona se razlije po

površini otvorenog mora ili reke, a vodenim strujama dolazi i do obale. Tada na hiljade

bespomoćnih ptica i životinja strada, a ekološke posledice postaju nemerljive.

Trovanje i masovno uginuće riba i drugih vodenih organizama najteže su posledice

zagađivanja vode toksičnim materijama i patogenim organizmima. Masovno uginuće

određene grupe organizama u vodi remeti prirodne odnose u biocenozi i izaziva velike

promene u čitavom vodenom ekosistemu. Ponekad je za vraćanje na prirodno (prethodno)

stanje potrebno mnogo godina.

Zagađivanje vode otrovnim materijama i patogenim organizmima ima i indirektne

posledice na čoveka. Jako zagađena voda ne može se koristiti niti za piće, niti za

navodnjavanje poljoprivrednih površina. Da bi se mogla koristiti, neophodno je potrošiti

mnogo novca i energije za njeno prečišćavanje, kako bi se dovela u upotrebljivo stanje. Osim

toga, otpad koji ubacujemo u vodu često završava u telima vodenih životinja, pa nam se mogu

vratiti kao hrana. U Japanu je 1950.godine nekoliko stotina ljudi obolelo od „živine bolesti“

sa trajnim posledicama. Ovi ljudi su se razboleli zato što su jeli ribe u čijim telima se nakupila

živa koja je ispuštena u more iz fabrika.

Otrovne supstance nisu jedini krivci za uništavanje života u vodenim ekosistemima.

Otpadne vode, đubrivo i deterdženti su bogati nitratima i fosfatima, supstancama koje biljke

koriste za svoj rast. Kada velika količina nitrata i fosfata dospe u vodu, uobičajen rezultat je

- Kisele kiše,

- Industrija i

- Saobraćaj.

Poljoprivredna zemljišta zagađuju se neposredno hemijski – pesticidima, radi

suzbijanja korova i drugih štetočina, ali i prekomernom upotrebom veštačkih đubriva.

Direktni izvor zagađivanja zemljišta su i smetlišta i deponija. Sa njih se spiraju

otrovi,koji se jednim delom zadržavaju u zemljištu,a jednim delom odlaze u podzemne

vode.na ovim mestima se se intenzivno raspadaju i organske materije,pri čemu se oslobađaju

materiju koje zagadjuje zemljište.Osim toga,u procesu raspadaju i oslobađadju se i mnogi

gasovi koji zagadjuju atmosferu.

Kisele kiše su još jedan značajan izvor zagadjivanja zemljišta. One i sušenja mnogih

šuma zagađuju zemljišta na velikim prostranstvima.Osim kiselih kiša,iz vazduha dolaze druge

materij e koje na manjim ili većim povšinama zagađuje zemljišta.Na primer,prašina,čađ i

druge čestice koje se izbacuju kroz dimnjake različitih fabrika ili automobila talože se na

okolnim zemljištima i dovode do zagađivanja.

Od tipa industrije, zavisi koje će se zagađujuće materije naći u zemljištu. Oko

cementara se zemljiste zagađuju prasinom, oko topionica olovom, bakrom,

arsenom,sumporom ili silicijumom, oko industrije đubriva, nitratima i fosfatima.

Štetu zagađivanja zemljišta ne trpe samo priroda, životinje i biljke već i sam čovek.

Sve te biljke i životinje završavaju na našim pijacama i u prodavnicama,a na kraju na našim

trpezama. Tako otrove koje smo rasejali po prirodi sami jedemo, od njih se razbol j evamo pa

često i umiremo. Podzemne vode koje stižu su otrovi , koje smo u baci li u zemljište , nalaze

put do naših bunara.Te vode pijemo i sami se trujemo.

1.4. PROMENE SASTAVA ŽIVOG SVETA

Nagle i velike promene uslova u staništu dovode do nestanka brojnih vrsta koje su bile

prilagođene na ranije uslove sredine.Pod uticajem izmenjenih srdeinskih uslova, one ili

uginjavaju ili odlaze u ona staništa koje karakterišu još neizmenjeni uslovi. Samo mali broj

organizama ima sposobnost da se prilagodi tim naglo izmenjenim uslovima. Predstavnike

takvih vrsta uglavnom nalazimo među čovekovim pratiocima kao što su korovi, neke ptice,

mnogi glodari, mnogi insekti i drugi beskičmenjaci. Oni istovremeno predstavljaju prirodne

indikatore stanja životne sredine. Pravilan odnos čoveka prema prirodi počeo je još u periodu

pripitomljavanja životinja i kultivisanja biljaka (domestifikacija). Tako, većina današnjih

propitomljenih životinja i kultivisanih biljaka vodi poreklo iz perioda između 11.000 i 2.500

godina pre naše ere.

2. UTICAJ STANOVNIŠTVA NA PROMENU KLIME

Smanjivanje zelenih površina, navodnjavanje – odvodnjavanje određenih područja,

izgradnja veštačkih jezera, razvoj gradova, industrije i saobraćaja su znatno uticali na

promenu klime na Zemlji. Gasovi staklene bašte proizvedeni ljudskim aktivnostima se

ispuštaju u atmosferu i narušavaju ravnotežu između energije koja dolazi na zemljinu

površinu i energije koja s nje odlazi.

Velika emisija ugljen dioksida je posledica seče šuma i smanjenja zelenih površina

koje su zamenjene poljoprivrednim površinama i urbanim sredinama. Biljke koriste ugljen

dioksid (CO2) za fotosintezu i na taj način ugrađuju ugljenik u svoju biomasu i smanjuju

efekat staklenika. Gorenjem ili truljenjem prosečnog stabla taj se ugljenik ponovo oslobađa u

atmosferu u vidu CO2 ili CH4 (metan). Smanjenjem emisije gasova koje su proizveli ljudi

svojim aktivnostima, osigurala bi se prirodna ravnoteža, a sadržaj gasova staklene bašte bi se

smanjio na nivo pre industrijske revolucije.

Klimatske promene prouzrokuju

- otapanje lednika i porast nivoa mora

- česta pojava vremenskih nepogoda u vidu uraganskih vetrova i poplava

- zime bez snega, a ekstremno topla ili kišovita i prohladna leta.

http://www.futura.edu.rs/buduciStudenti/prirucnik_za_prijemni_ispit/

Prirucnik%20za%20polaganje%20prijemnog%20ispita.pdf

http://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=4._novembar_dan_klimatskih_promena

3. PROCESI INDUSTRIJALIZACIJE I URBANIZACIJE

Ubrzan razvoj urbanih sredina i industrije je još jedan snažan uticaj čoveka na prirodu.

Kao najveći zagađivači današnjice izdvajaju se gradovi koji broje preko 5 miliona stanovnika
(megalopolisi), ali i ogromne kilometrima dugačke industrijske zone. Gradovi su “paraziti
biosfere” i zbog toga životna sredina postaje sve ugroženija.

ZAKLJUČAK

Ono malo prirode, koja još postoji kao netaknuta, polako nestaje pod pritiskom

čoveka.

Svojim aktivnostima, čovek je izmenio lice planete i u znatnoj meri oštetio biosferu.

Na ogromnim površinama potuno su uništeni prirodni ekosistemi i zamenjeni brojnim

poljoprivrednim površinama, farmama i naseljima. Najuočljivije su promene u ekosistemima

u pogledu njihovog florističkog i faunističkog sastava. Veliki broj vrsta je potpuno iščezao a

mogima preti opasnost od iščezavanja.

Danas se posvećuje i posebna pažnja procesu rekultivacije i revitalizacije zapuštenih

ili narušenih ekosistema. Kakva će biti efikasnost ovih procesa zavisi od toga koliko je sam

ekosistem unište,n a rad na tome zahteva mnogo strpljenja i velika ulaganja. Jednom uništeni

ekosistemi se teško vraćaju u prvobitno stanje.