VISOKA ŠKOLA MODERNOG BIZNISA BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Predmet: Metodologija naučno-istraživačkog rada
Tema:
Uvod u filozofiju
Profesor Student
Doc. dr.Karolina Perčić Vladimir Vujin
Br.indeksa
Beograd, 2021.
1. Ime i pojam filozofije
Reč filozofija potiče od grčke reči sofija što znači mudrost i reči filos što znači prijatelj, ljubitelj.
Filozofija je dakle ljubav prema mudrosti, težnja ka mudrosti, ne mudrost sama po sebi. Pod
uticajem nemačkog i latinskog jezika kod nas je u upotrebi izraz filozofija i filozof, a ne
filosofija i filosof. Stari Grci su smatrali da su samo besmrtni bogovi zaista mudri, a da
običansmrtnik može samo da teži mudrosti.
Filozofija nastaje kao izraz čovekove svesne brige za sopstveni opstanak. Još kod starih Grka
javlja se ta potreba da se razumom, snagom ljudskog duha uredi ljudski svet, da se razume čovek
i njegov položaj u tom svetu. Baveći se filozofijom čovek preuzima odgovornost za smisao
sopstvenog života kroz prevazilaženje duševnih i životnih kriza postojanja. U tom smislu
filozofija je racionalno, metodsko i sistematsko ispitivanje stvarnosti. To podrazumeva
razumevanje, objašnjavanje i vrednovanje sveta i čoveka u njemu. Filozofija je
1
:
životna mudrost
ispitivanje čovekovog položaja u svetu
istraživanje pravila ispravnog mišljenja
Filozofija je, dakle, razmišljanje o razmišljanju, traženje opštih crta u našem i u razmišljanju
drugih ljudi, sa ciljem da se odluči koji način razmišljanja je bolji. A bolji je onaj način koji nam
pomaže da bolje sagledavamo stvarnost, što je opšti cilj svakog saznanja. Pomoću filozofije
bitrebalo da naučimo koji činioci povoljno utiču na sagledavanje stvarnosti.Istinito sagledavanje
stvarnosti je jednostavan cilj filozofije.
1.1. Poreklo i istorijska podela filozofije
Pre pojave filozofije, ljudi su takođe verovali u neke priče u koje su smestili svoja verovanja i
znanja. Te priče su bili mitovi. Mit je narodna priča koja se bavi poreklom poznatog sveta,
bogovima i davnom prošlošću naroda. Karakteristike mitova su: prenošenje sa “kolena na
1
Adorno, T.: Filozofijska terminologija, Svjetlost, Sarajevo 1986
koleno”, u suštini, u istom obliku, anonimnost autora i dominacija mašte u odnosu na
racionalnost. Kada se dovede u pitanje i forma i sadržaj mitova, nastaje filozofija. Sa njom se
pojavljuju prvi filozofi (“mudraci”), ljudi sa imenom i prezimenom koji iznose svoja mišljenja
vezana za neka od pitanja na koja je odgovarao i mit. Iako su upotrebili sve svoje moći da dođu
do svojih učenja, oni su svesni da su ona delo ljudskog razuma, te mogućnosti da će biti
kritikovana i proveravana i da će možda biti odbačena u korist boljih.Filozofija je, dakle, kritičko
mišljenje kome bi trebalo da je stran svaki dogmatizam. Ona je, takođe, rezultat razloga,
argumenata, u čemu se ogleda njena racionalnost. Nastala u Staroj Grčkoj oko 7 veka p.n.e.
filozofija je prošla kroz barem četiri velika razdoblja: 1) Antička filozofija spaja filozofiju Grčke
i Rima. Poslednja grčka filozofska škola ukinuta je dekretom rimskog cara Justinijana 529.
godine n.e., ali je Plotin, poslednji značajniji mislilac na koga nije uticalo hrišćanstvo, umro oko
270. god.n.e. 2)
2
Srednjovekovna filozofija, (od 4-og veka n.e. do pojave renesanse u 14. veku)
je period u kome su glavni problemi vezani za odnos filozofije i religije, odnosno razuma i vere.
U toku srednjeg veka hrišćanstvo postaje dominantna religija u Evropi. Kulturni život odvija se
mahom u okviru crkve. Mnogi sveštenici, iako prvenstveno teolozi, bave se i filozofskim
problemima naslanjajući se na mislioce antičke filozofije, najviše na Platona i Aristotela. 3)
Moderna filozofija, (počinje u periodu renesanse od 14. do 16. veka, a dobija zamah u 17. veku)
u kojoj su glavna pitanja vezana za brzu promenu društva do koje dolazi zahvaljujući napretku u
naukama. 17. vek se naziva i “doba razuma”, jer se svi moderni filozofi prvenstveno bave
prirodom našeg razuma pokušavajući da formulišu pravila za njegovu upotrebu koja bi vodila
otkrivanju tajni prirode. Oni razum istovremeno shvataju kao moć koja može da proizvede i
opravda principe oko kojih bi se ljudi mogli složiti, što bi trebalo da omogući da u društvu bude
manje svađa i neprijateljstava. Period moderne filozofije završava se sa klasičnom nemačkom
filozofijom u kojoj se ističu čuveni filozofi Kant i Hegel. 4) Savremena filozofija je zajedničko
ime za mnoštvo pravaca i pojedinaca koji se javljaju u 19. i 20. veku. Pomenućemo sada
nekoliko: marksizam, pozitivizam, egzistencijalizam i fenomenologija.
2
Up.autorovu raspravu:
Povest filozofije
u spisu posvećenom Kuno Fischeru, Heidelberg 1905, Bd. II, str.
190 i dalje.
