1. UVOD
Smatra se da u prirodi postoji oko 130 vrsta borovnica, dok je u našoj zemlji zastupljena divlja
borovnica
(Vaccinium myrtillus)
, koja raste na skoro svim našim visokim planinama.
Međutim, kako u inostranstvu, tako i kod nas, počelo se sa uzgojem onih sorti. One su uglavnom
američkog porekla i oplemenjene su od tzv. "visoko žbunastih" borovnica (koje na vršnom delu
izdanka ili grane obrazuju letorast kojim se produžavaju u visinu). Ove vrste borovnica ne šire se
rizomima kako to čini naša divlja vrsta
Vaccinium myrtillus
. Ove sorte su nastale
oplemenjivanjem borovnice
Vaccinium corimbosum
. Ove oplemenjene sorte odlikuju se
samooplodnjom pa stručnjaci predlažu podizanje zasada sa najmanje dve sorte radi povešanja
prinosa (naizmenična sadnja po dva reda od svake sorte).
Borovnice cvetaju dosta rano, te nekih godina mogu stradati od mraza.
2. RAZMNOŽAVANJE BOROVNICE
Veoma jednostavno, ali veoma pažljivo borovnicu možemo razmnožavati zrelim i zelenim
reznicama.
Zrele reznice.
Uzimaju se u periodu mirovanja vegetacije. Izrađuju se u dužini od 10-15 cm. Pri
spremanju reznica treba odstraniti vršni deo (sa cvetnim pupoljcima) koji se teže ožiljava.
Ožiljavanje se vrši u lejama sa vlažnim supstratom (mešavinom treseta i peska), dubine 17-20 cm.
Reznice se pobadaju u razmaku 2-3 cm u redu, odnosno 5 cm među redovima. Ožiljavanje traje
veoma sporo. Pobadanje reznica vrši se u proleće, a ožiljene reznice možemo očekivati u junu.
Ožiljene reznice ostavićemo u lejama do sledešeg proleća.
Zelene reznice.
Ove reznice se uzimaju u toku sekundarnog rasta. Dužine su oko 10 cm sa
odstranjenim lišćem (osim 2 vršna). Ostavljenim listovima redukuje se lisna masa (radi smanjenja
transpiracije). Ožiljavanje se vrši kao i u prethodnom slučaju, ali u plasteniku.
Obe vrste ožiljenica ostavljaju se u rasadniku još jednu vegetaciju radi razvoja u kvalitetnu sadnicu i
zatim stavljaju u prodaju ili se od njih podiže zasad. Dvogodišnje sadnice najbolje su za podizanje
zasada. Svaka od sorti razmnožava se na jedan ili drugi način o čemu moramo voditi računa.
3. USLOVI ZA GAJENJE BOROVNICE
3.1. Zemljišni uslovi
Neselekcionisane (divlje) visoke borovnice, ako i iz njih izvedene sorte, najbolje uspevaju u
zemljištu kiselosti između 4.3 i 4.8. Odnosno, u uslovima kada je
pH
=4 treba dodati zemljištu
magnezijum karbonat, tj. ukoliko je
pH
=5.5 treba dodati amonijum sulfat čime se kiselost
povećava.
Često na samom terenu za podizanje zasada imamo i biljne edifikatore (npr. brusnice) prema
kojima se možemo ravnati u izboru najpovoljnijeg staništa. Tačnije, nikada ne smemo pristupiti
podizanju zasada borovnice ne poznajušći pri tome kiselost zemljišta.
2
