Садржај
Увод.................................................................................................3
Вајмарски устав..............................................................................4-7
Народна скупштина ( Reichstag)...................................................7
Државни Савет (Reichsrat)..............................................................7-8
Председник.......................................................................................8-9
Канцеларска влада............................................................................9-10
Крај Вајмарске Републике..............................................................10-11
Закључак............................................................................................12
Литература.........................................................................................13
УВОД
Вајмарски устав је устав Немачке донет 31.јула 1919 године,у граду Вајмару.Он је био
плод револуционарних догађаја и промена.Уклањање монархије и успостављање
републике била је прогресиван исход дугих и интензивних препирки и сукоба различитих
политичких блокова.Уз то,усвајање либералних начела политичке конкуренције требало је
да означи и крај монархистичке ауторитарне политичке структуре и отварање новог
простора за успостављање демократког политичког поретка.
Идејни аутор и творац Вајмарског устава био је немачки правник, професор уставног
права, министар унутрашњних послова и леви либерални демократа Хуго Пројс, који је
био јако цењен међу конституционалистима, рођен и преминуо у Берлину, 28.октобра
1860 – 9. Октобра 1925.
Његов утицај на устав своди се на формирање нацрта за израду устава,као и његових
основних идеја.
је у последњем одељку Устава, али је он имао посебан значај пошто се у њему држава
јавља као социјална установа. У складу са тим, прописано је да се привредни живот мора
организовати тако да одговара начелима правичности са циљем да свима зајемчи живот у
складу са људским достојанством
Првим чланом Вајмарског устава потврђен је републикански облик владавине, уз став да
државна власт потиче од народа . Овај став је замишљен као полазиште за организацију
Немачке као федеративне парламентарне републике. У федеративној организацији
државе, демократски принцип је, пре свега, значио да је, као што се у преамбули Устава
каже да је немачки народ јединствен у својим саставним деловима. Он као такав, а не
преко појединих немачких земаља, учествује у савезној власти. Из оваквог прилаза
произашло је успостављање далеко јаче савезне власти од оне које је постојала за време
царства.
Једна од битних ствари којима се Вајмарски устав разликовао од осталих устав ау то
време је универзално право гласа. Бирачко право се стицало са 20 година, а жене су такође
имале право гласа.
Нове одредбе биле су везане за права и дужности грађана. Оне су обухватале права
појединца, група , верских и религиских групација, просвете и школства. Тада је
скупштина која је била састављена претежно од социјалиста и демохришћана направила
велике уступке нижим слојевима-Па су тако карактеристичне одредбе везане за заштиту
мајке и детета, забрањивање ванбрачне деце, права локалне самоуправе за општине, право
на недељни одмор, аграрна реформа у корист оних који се баве обрађивањем земље,
посебна заштита рада, испомагање земљорадничког задругарства, право на рад.
Вајмарским уставом је уведен републикански облик владавине, а Немачка је постала
федеративно уређена држава. То јасно произилази из чл. 2, у коме се каже да је
„територија Рајха састављена од територија немачких земаља“. Иначе, у састав Немачке је
улазило седамнаест земаља
2
. Федералне јединице су остале различите вечличине и поред
настојања уставотвораца, посебно Пројса, да релативно уједначе државице које чине
федерацију и да , на трагу тога, у извесној мери „ скрате “ Пруску.
Владавина права је базирана на слободи. Начини и средства обезбеђивања овог принципа
су јасно фиксирани као и гарантовање основних права, подела власти и правна
заштита.
Истиче се принцип народне државе који се огледа у успостављању апсолутне једнакости и
уклањању свих привилегија. У социјалној равни, држава је окренута социјалној рефорни ,
а не класичној држави. Вајмарски устав конципира и пројектује државу као либерално-
демократску државу која се може развијати у правцу државе благостања,а не као класичну
диктатуру. Политички систем и држава нису предвиђени као асоцијација државних
2
Д. Пантић, Општа правна историја (цивилизације, државе, правни системи и
кодификације), Српско Сарајево 2003, 209.
