Филозофски факултет
Бања Лука
Учитељски студиј
Број индекса: 734/2003
ТЕМА:
ВАСПИТНИ РАД У НАСТАВИ
( СЕМИНАРСКИ РАД )
Студент: Данијела Кнежевић Ментор: проф.др Ненад Сузић
САДРЖАЈ
1.0. УВОД..................................................................................................... 3
2.0. ПОЈМОВНА РАЗГРАНИЧЕЊА...................................................... 4
2.1.Појам васпитног рада...................................................................... 4
2.2.Појам наставе................................................................................... 4
2.3.Појам васпитања и образовања ................................................... 6
3.0. ВАСПИТНИ РАД У НАСТАВИ....................................................... 7
4.0. ЦИЉ И ЗАДАЦИ ВАСПИТНОГ РАД У НАСТАВИ................... 8
5.0. ПРЕДМЕТ И САДРЖАЈ ВАСПИТНОГ РАДА
У НАСТАВИ....................................................................................... 10
6.0. ЗАКЉУЧНО РАЗМАТРАЊЕ......................................................... 13
7.0. ЛИТЕРАТУРА..................................................................................14
2
2.0. ПОЈМОВНА РАЗГРАНИЧЕЊА
За разумјевање овог рада неопходно је објаснити следеће кључне
појмове: васпитни рад, настава, васпитање и образовање.
2.1.Појам васпитног рада
Бранко Ракић даје следеће одређење појма васпитног рада :
Васпитни рад је свакако планирани напор васпитала да утиче на
васпитанике, да на њих дјелује, да код њих изазивају релативно трајне
прогресивне промјене и слицно. Васпитни рад је свакако, социјални
утицај, који се у посљедње вријеме интзимно изуцава. ( Ракић, 1976.
стр. 21 ). Дефиниција је уопштена, тако да одговара и традиционалном
васпитању, а и савременој концепцији васпитања школе и наставе.
2.2.Појам наставе
Многобројна су одређења у дефиницији појма наставе. Неколико
њих ћу навести. "Настава је јединствен васпитно-образовни процес
који се под руководством наставника одвија плански и системацки, с
једном релативно сталном групом ученика у циљу њиховог усвајања
4
друштвено верификованих програмских садржаја и развијања свих
њихових потенцијала до личних максимума'' ( Илић, 1999, стр. 97 ).У
овом одређењу видимо да је ученик у позицији објекта, јер се нигдје не
спомиње активност ученика. ''Настава је васпитно-образовни процес
заснован на друштвено одређеним циљевима и задацима који се
остварују на дидактички обликованим садржајима, кроз разноврсне
облике и помоћу различитих средстава. То је плански организован
васпитно-образовни процес којим руководи наставник чији је задатак
да помаже ученицима ( полазницима ) да стичу знања, вјештине и
навике и да се развијају као личност.'' ( Вилотијевић, 2000, стр. 84 ). Из
наведених дефиниција можемо закључити да настава која има само ове
карактеристике и својства не одговара захтјевима и потребама
савремене цивилизације, нити потребама савремене индивидуе од које
је друштво сачињено. Настава треба да поникне ради индивидуе која ће
у њој остварити и своју срећу, а како би рекао професор Ненад Сузић
''Збир индивидуаних срећа чини срећу друштва.'' (Сузић, 2005, стр.491 )
'' У ширем смислу ријечи настава је социјална појава и процес. Њена
функција је у томе да дјецу и омладину која расрт и која се развијаје
интегришу у друштвено биће, да као значајно друштвена функција
повезује традицију, садашњост и будућност и тако утиче на развој и
напредовање друштва. Неопходан услов добре наставе је свјесна и
активна сарадња наставника и ученика која повезује заједнички циљ-
стварање одређених промјена у личности ученика.'' ( Трнавац и
Ђорђевић, 1995, стр.162 ). Настава која има ова обиљежја неопходна је
цивилизованом друству у коме живимо.
5
