Videokonferencijska tehnologija omogućava da dvoje ili više ljudi na različitim lokacijama
vide i čuju jedno drugo u isto vreme i tako nesmetano komuniciraju u realnom vremenu.
Zvuk i slika se prenose elektronski u digitalnom formatu, čime se obezbeđuje simultana
interaktivna komunikacija. U tom smislu treba razumeti kompjuterske aplikacije, web
stranice i softvere.

Slika 1: Video konferencija

(Izvor: http://www.avr.hr)

Nazire se da je to novi brzorazvojni mediji sa velikim potencijalom uštede značajnih
vrednosti i troškova. Time se otvaraju nove mogućnosti i metode komunikacije za škole,
biblioteke i socijalne ustanove, da nastavu i kurseve, učenje i podučavanje uspostave kao
masovnu razmenu informacija i znanja. Na ovaj način se omogućava saradnja na stvaranju
ekspertskih multiprojekata naučnih institucija, škola, ekonomije, društva i države u celini.

1.1 Kratka istorija

Prve video konferencije bilo je moguće izvesti već od nastanka televizora. Bila su potrebna
samo dva međusobno spojena televizora. NASA je kod prvih letova u svemir koristila dve
radio frekvencije (UHF ili VHF), po jednu za svaki smer. Takve video konferencije se i
kasnije koriste, na primer kada se TV reporteri javljaju sa udaljene lokacije.

Ta tehnika bila je vrlo skupa, a kasniji pokušaji prenosa video sadržaja koristeći normalnu
telefonsku liniju nisu bili uspešni zbog raznih tehničkih nedostataka. Osamdesetih godina
prošlog veka, prenos video sadržaja omogućen je preko digitalne mreže kao što je ISDN
koji se od tada rapidno širio svetom. Devedesetih godina, tehnologija potrebna za video
konferencije   postaje   lako   dostupna   i   po   razumnim   cenama.   Tada   se   već   i   preko
internet   protokola   mogu   prenositi   video   konferencije,   a   1992.   se   na   Web-u   pojavljuju
besplatni   programi   kao   što   su   Microsoft   NetMeeting,   Windows   Live   Messenger,
Yahoo! Messenger, Skype i dr. koji omogućavaju održavanje video konferencija.

1.2 Tehnologija

Osnovna tehnologija potrebna za održavanje video konferencija je procesorska jedinica zvana
kodek (skraćenica od koder-dekoder). Kodek omogućava video konferenciju preko telefonske
linije. Njegov zadatak je dvostruki. Na prednjoj strani ima ulogu kodera, tj. uzima analogni
video signal i kodira ga (digitalizuje i kompresuje). Na prijemnoj strani ima ulogu dekodera,
tj. dekompresuje ulazni, analogni signal, te ga pretvara u digitalizovani video signal.

Kvalitet prenosa slike i zvuka uveliko zavisi od kodeka, jer radi gubitke prilikom kompresije
izlaznog video signala i propusnosti komunikacione linije. Posledice sporog kodeka ili niske
propusnosti komunikacione linije su isprekidana slika i kašnjenje zvučnog signala.

U ostalu opremu spadaju:

Video-ulaz: video kamera ili web kamera

Video-izlaz: monitor računara, televizor ili projektor

Audio-ulaz: mikrofon

Audio-izlaz: zvučnici

Prenosnik informacija: analogna ili digitalna mreža, LAN ili internet