1
UNIVERZITET U KRAGUJEVCU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA ČAČAK
Predmet: Poslovna etika
Domaći zadatak 4
Virusi
Profesor: Student:
Dr Marija Blagojević Mladen Veljkovic 523/2014
Čačak, 2015. godina
2
1. UVOD
:
Kompjuterski virusi se zovu virusi jer se nekome nekada činilo da je to pojam koji će
neiskusnim korisnicima najlakše predočiti kako se oni sire i kakve su njihove posledice.
Profesor Fred Cohen sa univerziteta u Sinsintiju smatra se prvom osobom koja je kroz
svoja istraživanja, doktorsku disartaciju i različite publikacije praktički zasnovao novu znanost o
virusima. On je razvio teoretski, matematički model o ponašanju kompjuterskih virusa.
Cohenova formalna definicija (model) ne bi se mogla tako jednostavno prevesti iz matematičkog
na obični jezik ljudi, ali njegova skraćena definicija glasi:
''Kompjuterski virus je kompjuterski program koji može inficirati druge kompjuterske
programe modificirajući ih na taj način da to podrazumjeva stvaranje stvaranje svoje vlastite
kopije.''
2. Šta su kompjuterski virusi
Virusi su mali programi koji imaju za cilj nanošenje štete. Imaju sposobnost da se
kopiraju i izvršavaju, često bez dozvole korisnika, i obično sa namerom da nanesu neku štetu na
kompjuteru. Dobili su ime po svojim osobinama koje su veoma slične sa biološkim virusima.
Imaju mogućnost mutacije, inficiranja raznih vrsta fajlova ili delova sistema, prenose se sa
kompjutera na kompjuter kao i biološki virusi sa čoveka na čoveka.
Prvi virusi su bili programi koji su ispisivali zanimljive, propagandne ili duhovite poruke
na monitoru. Nisu bili destruktivni, tako da nije bilo potrebe razvijati neku posebnu zaštitu. No,
stvari su se ubrzo promenile.
Kasnih 80-tih, računarski virusi bili su delovi koda prikačeni na program kao što su bile
igre ili tekst procesi. Bili su dizajnirani tako da se izvršavaju kada se pokrene neki od tih
programa. Upisivali su se u memoriju i tražili odgovarajuće tlo za širenje. Ukoliko bi pronašli
ono što traže. Počeo bi njihov rad koji se može manifestovati na više načina.
Vremenom su tvorci virusa postajali kreativniji, jer su učili nove “trikove”. Jedan od
boljih je mogućnost da se virus upiše u memoriju, tako da bi ostajao onoliko dugo koliko je
računar bio uključen. To je virusu omogućavalo masovnu umnožavanje. Drugi zanimljiv trik je
mogućnost inficiranja boot sektora hard diska. To je deo diska koji sistem prvo čita nakon
uključivanja računara.
Danas je širenje virusa po ovoj osnovi veoma umanjeno, jer programi za zaštitu tj
antivirusi čuvaju boot sektore, a razmena programa se odvija putem internet ili CD/DVD-a.
CD/DVD ne može biti modifikovan što značajno umanjuje mogućnost širenja virusa. Ipak, ako
se podaci pre i posle snimanja na CD/DVD ne provere, postoji šansa da se i virus nareže sa
njima.
