Vitamini: podela, uloga i značaj

SADRŽAJ

1. Uvod................................................................................................................................3

2. Vitamini..........................................................................................................................4

2.1.

Šta su vitamini?....................................................................................................... 4

2.2.

Podjela vitamina......................................................................................................4

3. Vitamini rastvorljivi u mastima......................................................................................5

3.1.

VITAMIN A ( retinol, akseroftol, čudotvorni vitamin)..........................................5

3.2.

VITAMIN D (holekalciferol, ergokalciferol, sunčani vitamin)..............................9

3.3.

VITAMIN E (tokoferol, antisterilni vitamin, vitamin mladosti)...........................12

3.4.

VITAMIN K (filohinon, vitamin koagulacije)......................................................15

4. Vitamini rastvorljivi u vodi...........................................................................................18

4.1.

VITAMIN B

1

 (tiamin, moralni vitamin)...............................................................18

4.2.

VITAMIN B

2

 (riboflavin, laktoflavin)...................................................................20

4.3.

VITAMIN B

3

 (nikotinska kiselina, vitamin PP, niacin, niacinamid)....................23

4.4.

VITAMIN B

5 

(pantotenska kiselina).....................................................................26

4.5.

VITAMIN B

6 

(piridoksin, piridoksal, piridoksamin)............................................28

4.6.

VITAMIN H (biotin, koenzim R, vitamin B

7

)......................................................30

4.7.

VITAMIN B

9 

(folna kiselina, vitamin B

C

, vitamin M)..........................................32

4.8.

VITAMIN B12 (kobalamin, cijankobalamin, energetični vitamin)......................34

4.9.

VITAMIN C (L-askorbinska kiselina, askorbinska kiselina)................................36

5. Zaključak...................................................................................................................... 39

6. Literatura.......................................................................................................................40

2

1. Uvod

Vitamini su kao generali, ima ih malo, vrlo su važni, najčešće neophodni i bez njih bi 

nastalo rasulo. Ove supstance pomažu enzimima da milioni hemijskih reakcija, vezanih za 

rast, razvoj i oporavak organizma teku u pravom smjeru. Tu grupu supstanci popularno 

nazivamo vitaminima. 

Naziv vitamin je zapravo kovanica riječi 

vita

, što znači život i 

amin

, što je sufiks u nazivu 

azotnih jedinjenja. Njen tvorac je Kazimir Funk

1

 koji je početkom XX vijeka pronašao i 

opisao amine koji su od vitalnog značaja za funkcionisanje organizma. On je izolovao 

supstancu   nazvanu   tiamin   ili   aneurin,   danas  poznatiju   kao   vitamin   B

1

  i  pokazao   kako 

nedostatak   ove   supstance   dovodi   do   oboljenja   poznatog   kao   beriberi

2

.  U   početku   su 

vitamini dobijali skraćena imena, u obliku jednog slova, kao zamjenu za vrlo kompleksne 

hemijske nazive. Porodice vitamina, poput B kompleksa dobile su i redni broj, radi lakše 

identifikacije. 

Vitamini se razlikuju i po tome, da li mogu da se rastvore u vodi ili u mastima. Rastvorljivi 

u vodi imaju zajednički naziv 

hidrosolubilni  

vitamini, i u ovu grupu spadaju: vitamin C, 

B

1

, B

2

, nijacin, B

6

, B

9

, B

12

, biotin, pantenonska kiselina i holin. Rastvorljivi u mastima 

ili 

liposolubilni 

vitamini su: vitamin A, D, E, i K.

Liposolubilni vitamini se rastvaraju u tjelesnim masnoćama, što predstavlja važnu rezervu, 

i to je dobra vijest za sve one koji se „neuredno“ hrane, ali predstavljaju i potencijalnu 

opasnost za sve koji pretjeruju sa vitaminskim dodacima. Sa velikim viškom liposolubilnih 

vitamina  dolazi   do   poremaćaja   u   funkcionisanju   organizma   nazvanog   hipervitaminoze, 

odnosno niza problema uzrokovanih pretjeranim uzimanjem vitaminskih preparata. Ipak, 

ukoliko unosimo vitamine samo putem namirnica, do hipervitaminoza ne može doći, jer su 

za to potrebni kilogrami i kilogrami hrane, što je praktično nemoguće unositi u dužem 

vremenskom periodu. 

1

 Poljski biohemičar koji je 1912. godine prvi upotrijebio termin vitamin.

2

 Neurološki i kardiovaskularni poremećaj koji nastaje uslijed nedostatka vitamina B

1

.

4

3. Vitamini rastvorljivi u mastima

Ovi   vitamini   posjeduju   dodatne   supstance,   emulgatore,   kako   bi   se   mogli   pretvoriti   u 

hemijski spoj koji se može apsorbovati u krv. Kada je apsorbovan, vitamin rastvorljiv u 

mastima   putuje   do   mjesta   u   tijelu   gdje   se   „posprema“   za   potrebe   organizma.  Kada 

organizam treba vitamine, oni se putem specijalnih proteina nosača dovode do tog mjesta. 

3.1. VITAMIN A ( retinol, akseroftol, čudotvorni vitamin)

Vitamin A je generičko ime koje se odnosi na sva jedinjenja, koja ispoljavaju biološku 

aktivnost retinola. Ovaj vitamin je nazvan i „čudotvorni vitamin“ zbog svog ogromnog 

značaja za organizam. Ranije je imao i naziv „anti-infektivni vitamin“. 

Pretpostavlja se da je vitamin A potreban svim kičmenjacima za njihov život, rast,

razmnožavanje, vid, održavanje ćelija i slično.  Ovaj vitamin ima i neka anti-tumorska

svojstva. 

Fizičke i hemijske osobine: 

Vitamin A (slika 3.1.1) je relativno termostabilan u sredini bez kiseonika i može izdržati 

zagrijavanje od 60, 100 do 120°C. Međutim, na vazduhu se pri povišenim temperaturama 

(oko 60°C) brzo razgrađuje, naročito u kiseloj sredini. Raspadanje vitamina A pospješuje i 

sunčeva svjetlost.

Slika 3.1.1 - Vitamin A, retinol

OH

CH

3

CH

3

CH

3

CH

3

H

3

C

5

Slika 3.1.2 – Biosinteza vitamina A

Slika 3.1.3 – Neovitamin A

all

-(

E

)-Retinol

all

-(

E

)-Retinal

4-(

Z

)-Retinal

7



antioksidativna uloga 

Izvori vitamina A:

Vitamin A se nalazi u ribljem ulju, mesu, telećoj džigerici, jajima, mlijeku i mliječnim 

proizvodima kao i drugim namirnicama životinjskog porijekla. U povrću se vitamin A 

nalazi   kao   provitamin   u   obliku   β-karotena,   žutih   pigmenata   prisutnih   u   šargarepi, 

krompiru, lubenici, paradajzu, aroniji i raznom voću i povrću.

Avitaminoza/hipervitaminoza:

Avitaminoza:

Najkarakterističniji predznaci A-avitaminoze su upala rožnjače oka i epitela kanala, što se 

manifestuje zatvaranjem i suženjem oka - kseroftalmija (od grčkih riječi heros, što znači 

suv i riječi ophtalmos - oko). Kod ljudi, slabljenje vida je jedan od važnih predznaka A-

avitaminoze. 

Hipervitaminoza:

Obzirom da se vitamin A deponuje u jetri, može doći kako do akutne tako i to hronične 

intoksikacije   (trovanja)   zbog   unošenja   prekomjernih   količina   vitamina   A   u   dužem 

vremenskom periodu. Količina unijetog vitamina, koja može izazvati negativne efekte kod 

čovjeka ne može se sa preciznošću utvrditi, pošto ona prije svega zavisi od samog čovjeka. 

Preporučene dnevne količine:

Preporučena dnevna količina vitamina A za odraslog čoveka iznosi oko 5000 IJ. Kod žena 

u trudnoći i žena koje doje, kao i pri raznim infekcijskim bolestima kao i pri napornom 

radu, koji je vezan za naprezanje vida, potrebno je povećati količinu A vitamina ponekad i 

do 15 000 IJ dnevno.

Upotreba vitamina A u medicini:

Mnogi mladi koriste ovaj vitamin u uklanjanju akni i bubuljica, koje su veliki problem 

osoba u pubertetu. Neki lijekovi, koji su proizvedeni od vitamina A, koriste se u lečenju 

psorijaze

3

. 

3

 Hronična bolest kože.