ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ШАБАЦ
Смер: Заштита животне средине
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: ВРСТЕ МЛЕКА ПО ЖИВОТИЊАМА
Предмет: АНИМАЛНИ ПРОИЗВОДИ
Ментор: Др Горан
Станишић Студент: Снежана Лазић
Бр. Индекса: СП 24/5
Шабац 2016.
САДРЖАЈ:
1.УВОД................................................................................................................................................1
2.КРАВЉЕ МЛЕКО.........................................................................................................................2
3.КОЗЈЕ МЛЕКО...............................................................................................................................4
4.ОВЧИЈЕ МЛЕКО...........................................................................................................................6
5.КОБИЉЕ МЛЕКО.........................................................................................................................8
6.МЛЕКО БИВОЛИЦЕ И ЈАКА..................................................................................................10
7.МАГАРЕЋЕ МЛЕКО...................................................................................................................11
8.МЛЕКО ДРУГИХ ВРСТА ЖИВОТИЊА..............................................................................12
9.ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................................13
ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................................................14
2.
КРАВЉЕ МЛЕКО
Кравље млеко, као и свако друго млеко има веома сложен састав, а то му даје
изузетан значај у исхрани човека.
Основни састојци млека су:
1.масти
2.беланчевине
3.млечни шећер, односно лактоза.
Од осталих важнијих састојака кравље млеко садржи минералне материје и
витамине. Састав млека је променљив, па се зато подаци о садржају појединих
материја међусобно веома разликују. Садржај масти у крављем млеку се просечно
креће око 3,5% и око 4,7% млечног шећера, али ипак нема изразито сладак укус,
јер је млечни шећер мање сладак, за разлику од других врста шећера, а слан укус
има због садржаја натријум хлорида. Кравље млеко има белу или бледожућкасту
боју која потиче од каротена, који краве уносе у организам храном, пошто свежа
храна има више каротена, млечна маст лети има израженију боју, а зими светлију.
Везано за исхрану, кравље млеко поред боје, може да мења и укус и мирис, а то
све увелико зависи од исправности хране, нпр. буђаво сено или покварена силажа,
такве особине млека се могу приметити при поремећајима здравственог стања
крава, а посебно када крави оболи виме, тада млеко добија воденаст изглед, у
млеку се тада издваја талог. Боја постаје жута, а укус осетно слан због повећања
садржаја соли и смањења млечног шећера. Промене у боји такође могу настати ако
се из млека уклони млечна маст, тада млеко добије плаву боју, или црвену ако у
храни има пуно бакра или ако доспе крв, а то се дешава ако машина за мужу није
искључена на време. У већини случајева мирис млека постаје непријатан. Промене
у млеку настају и после телења, односно на почетку лактације и пред крај
стеоности. Из тог разлога млеко не сме да се користи у исхрани људи четрнаест
дана пре тељења и осам дана после. Правилна хигијена производње млека
подразумева и правилну мужу, јер промене особина млека настају и због
неправилне муже. Још један битан фактор свакако јесте хигијена у производњи
крављег млека, која има велики утицај на квалитет, а човек у томе има главну
улогу. Производња млека представља одговоран посао.
Слика 1.:Кравље млеко
-2-
Кравље млеко је доступно у више варијанти:
1.Пуномасно, садржи око 3 до 4% масти.
2.Полуобрано, садржи од 1,5 до 1,8% масти.
3.Обрано, садржи око 0,1% масти.
За полуобрано и обрано млеко, сва маст се уклања и онда се делом враћа, што је
случај код полуобраног. Пуномасно млеко је нарочито добро за развој мале деце
која су престала да користе мајчино млеко, јер пружа довољно масти. Казеин
представља најважнију беланчевину крављег млека, кога у саставу има око 2,8%.
Кравље млеко је погодно за развој микроорганизама, мада може се спречити
термичком обрадом млека. У промет долази као пастеризовано, стерилизовано и
кувано. Квалитет млека може се оценити испитивањем садржаја масти, сувим
материја, степена киселости, запреминске масе, чистоће, такође се одређује и
његова бактериолошка исправност. Велике количине производа се прерађују у
разне производе, као што су различите врсте сирева, јогурт, кисело млеко, кефир,
павлака, маслац и многи други.
И кравље млеко има својих мана, а неке од њих су одступање од нормалних
сензорних особина и могу се односити на мане боје, мане укуса, мане мириса и
мане конзистенције. Мане обично настају због хране, као и због здравственог
стања краве и то се односи на примарне мане, док се под секундарним манама
подразумева лоше поступање са млеком, што погодује развоју мигроорганизама.
Састав млека варира и зависи од многих фактора, првенствено од узраста краве,
њене расе, исхране, доба и многих други фактора које сам већ навела, а просечан
састав крављег млека је око 87% воде и 13% суве материје.
Кравље млеко садржи следеће:
3,55% беланчевина и то:
-3%казеина
-0,5% албумина
-0,05% глобулина
4,2% лактозе
4,7% масти
За људску исхрану највише се користи управо кравље млеко, а оно се најчешће
припрема индустријски за чување и даљу употребу. Крава достиже полну зрелост
са око три године старости и по телењу започиње такозвани лактациони период,
док гестикулациони период код крава траје 280 дана. Глобулин је много више
заступљен пре самог телеља и непосредно по телењу краве, а овај протеин је веома
термолабилан, па се и зато млеко не употребљава за људску исхрану.
Овај протеин има изузетан имунолошки значај за младунче краве, односно теле.
Слика 2.:Јогурт добијен од крављег млека
-3-
