Visoka poslovna škola strukovnih studija
Leskovac
Vrste vina u prometu i kvalitet vina
-
Tehnologija životnih namirnica sa ishranom-
Profesor: Student:
Tatjana Djekic Antanasijevic Milica 14002
SADRZAJ
Uvod
....................................................................................
3
Crveno (crno) vino
.............................................................
4
Belo vino
..............................................................................
6
Roze vino
.............................................................................
7
Penusavo vino
.....................................................................
8
Desertno vino
......................................................................
9
Kvalitet vina
.....................................................................
10
Zakljucak
..........................................................................
12
Literatura
..........................................................................
13
CRVENO (CRNO) VINO
Crveno vino predstavlja tip vina dobijenog od tamnih sorti grožđa. Stvarna boja vina
varira u rasponu od intenzivno ljubičaste, tipične za mlada vina, preko crvene za zrela
vina i braonkasto-crvene za starija.
Proces proizvodnje crvenog vina započinje fermentacijom grožđa, tokom koje mehurići
oslobođenog ugljen dioksida izbacuju kožice ploda na površinu posude za vrenje (danas
uglavnom čeličnih tankova) u kojoj se vrši fermentacija. Kožice je potrebno vratiti nazad
iz dva razloga: jedan je boja i ukus, a drugi činjenica da ukoliko bi im se dozvolilo da se
osuše na površini, postale bi pogodan medijum za razvoj mikroorganizama, pa i rizik za
kontaminaciju smeše.
Idealna temperatura za fermentaciju crnog vina je 29-30° C.
Na kraju procesa fermentacije ćelije kvasca su mrtve. One postepeno padaju na dno i
formiraju sediment.
Kvalitetno vino se prečišćava, tako da se sediment ukloni. To se radi dekantovanjem vina
tako da talog ostane na dnu inicijalne posude. Po završenoj fermentaciji, pristupa se
presovanju. Koriste se specijalne prese, za finija vina koristi se manji pritisak i obrnuto.
Prvo vino koje se samo ocedi čuva se odvojeno od onog dobijenog pod pritiskom.
Neki od pozitivnih efekata crvenog vina na zdravlje su:
Smanjenje srčanih oboljenja
– smatra se da flavonoidi u crvenom vinu smanjuju “loš
holesterol” u krvotoku i povećavaju “dobar holesterol”. Flavonoidi i rezveratrol
sprečavaju zgrušavanje krvi, te nastanak tromba koji je okidač za nastanak srčanog i
moždanog udara. Crveno vino je odgovorno za čuveni francuski paradoks. Naime,
Francuzi imaju mali procenat srčanih oboljenja uprkos visokom procentu zasićenih
masti koje koriste u ishrani (masti životinjskog porekla). Za razliku od njih, Nemci
koji konzumiraju pretežno pivo, a hrane se na sličan način, nisu zaštićeni od srčanih
oboljenja. Grožđe sadrži materije koje štite krvne sudove od oštećenja, jačaju
kapilare, sprečavaju oksidaciju masti i nastanak infarkta srčanog mišića. Takođe,
komponente iz grožđa stabilišu venske krvne sudove i smanjuju rizik za razvoj
proširenih vena, smanjuju aterosklerotske plakove – nakupine masti na zidovima
krvnih sudova.
Zaštita od kancera
– rezveratrol smanjuje incidencu tumora i sprečava rast ćelija
raka. Istraživanjima je ustanovljena direktna veza između upotrebe crvenog vina i
smanjenja rizika za kancerogena oboljenja kod ljudi.Čaša crvenog vina dnevno
smanjuje na pola rizik od nastanka raka prostate kod muškaraca.
Zaštita od neuroloških poremećaja
– istraživanja su pokazala da rezveratrol može
doprineti sprečavanju formiranja amiloidnog plaka, za koji se smatra da oštećuje
ćelije mozga i doprinosi razvoju Alchajmerove bolesti.
