WEB DIZAJN SKRIPTA

Multimedijalni informacioni sistemi

1. Šta je to multimedija ?

Multimedija je bilo koja kombinacija teksta, grafičke umetnosti, zvuka, animacije I videa
koja dolazi pomoću računara ili na neki drugi način.

2. Šta se podrazumeva pod digitalnom obradom slike ?

Pod digitalnom obradom slike podrazumeva se obrada slike pomoću računara.  Poreklo slike
nije   bitno   i   ona   može   poticati   sa:   kamera,  skener  medicinskih   uređaja   za   dijagnostiku,
telekomunikacionih uređaja, memorijskih medijuma za skladištenje, radara, sonara, fotoaparata
i.t.d.
U najvećem broju slučajeva se obrađuje slika iz vidljivog dela spektra ali može da se obrađuje
dvodimenzionalna   slika   iz  nevidljivog   dela   spektra  ili   elektromagnetskog   spektra.   (IC   slika,
radioteleskopi). Bilo koja digitalna obrada podataka koja za rezultat ima novu sliku (grafikoni,
zvuk).

3. Istorija računarske grafike ?

1949 na MIT-u demonstriran prikaz diferencijalne jednačine na zaslonu osciloskopa..
1953 SAGE (Semi Automatic Ground Environment) sistem za otkrivanje i prikaz aviona iznad
kontinentalnog dela SAD.
Razlaganje slike i sastavljanje - Prva primena je za slanje slike preko Atlanskog okeana kablom.
Sa jedne strane se slika razlaže a sa druge ponovo slaže. (kao na faksu)
Prvi prikaz na sajmu – 1959 i grafički računarski sistem DAC-, razvijen u saradnji IBM i General
Motors-a. Za unet opis prikazivao trodimenzionalni izgled i rotirao sliku.
Ivan Sutherland (1963) – SKETCHPAD: Pop up meni, Hijerarhijsko modelovanje, Light penn.

4. Primeri primene multimedije ?

Multimedija se danas koristi u mnogim područjima: industrije, poslovanja, upravljanja, edukacije,
zabave.

5. Kako se primenjuje multimedija u kontroli procesa u proizvodnji?

MARKETING, PROPAGANDA, REKLAMIRANJE

Animacije su najpopularniji metod za reklame, reklamne poruke ilustrovane animacijama,
pojedine animacije predstavljaju prava mala remek dela,muzički spotovi, animacije na Internetu

Simulatori   i   arkadne   igre   dopuštaju   korisnicima   interakciju   sa   modelom   realnog   ili
veštačkog   sveta.   Neke   aplikacije   dopuštaju   korisnicima   da   interaguju   sa   nekim
aspektima   samog   realnog   sveta.  Prikazivači   statusa   u   rafinerijama,   energetskim
postrojenjima   i   računarskim   mrežama   pokazuju   vrednosti   podataka   sa   senzora
prikačenih   na   kritične   sistemske   komponente.  Operator   može   jednostavno   da   uoči
problematične uslove i odgovori na njih.

6. Kako se primenjuje multimedija u meteorologiji ?

Primenjuje se za prikaz vremenske prognoze.

7. Kako se primenjuje multimedija u arhitekturi ?

Jedna od prvih primena - 3D prikaz zgrade. - Mogućnost da se vidi unutrašnjost bez realnog
uzora. Mogućnost da se vide nedostatci. Mogućnost eksperimentisanja nad konstrukcijom.
Znatno je ubrzan proces projektovanja. Omogućava standardizaciju.

8. Multimedija i umetnost ?

Multimedija pripada umetnosti.

To je novi pravac u umetnosti. Koristi se za računarski

dizajn,izložbe,rekonstrukcije i prikaz starih građevina.

Dodela oskara za animaciju. Novi

pravci u umetnosti. Računarski dizajn. Izložbe. Rekonstrukcije i prikaz starih građevina.

9. Kako se primenjuje multimedija u nastavnom programu ?

Najlakši način učenja je kada se vidi primer svojim očima. Fizičke pojave. Geografija, Presek
zemlje, Dešavanja u svemiru. Prikazi slajdova i animacija.

Multimedija će provocirati

radikalne izmene u nastavnom procesu, tako što če učenici prezavići granice
tradicionalnih nastavnih metoda, nastavnici ce postati više mentori tokom učenja, a ne
primarni isporucioci informacija i razumevanja, đaci ce postati srž procesa predavanja i
učenja.

10. Kako se primenjuje multimedija u filmskoj industriji ?

početku su se filmovi dorađivali crtanim animacijama. Primena računara u filmovima je

intenzivna od 70-tih godina. Filmovi: Ratovi zvezda,Jura park,Terminator 1 i 2,Maska.
Kombinacija crtanih i realnih glumaca (zeka Rodžer).
Film traje 5 minuta, 25 slika u sekundi = 7500 slika. Renderovanje 15 minuta po slici 1875
časova. Izuzetno veliki hardverski zahtevi.

11. Kako se primenjuje multimedija u vojsci ?

Primena je započela prvo u vojsci. Većina borbenih sistema ima svoje simulatore. Pešadija
simulatore protivtenkovskih gađanja. Prtotivavionska dejstva. Pogodnost: oslobađanje od straha
i trening. Stvaranje uslova na trenažerima kao za vreme borbenih dejstava (virtuelna stvarnost).
Generalštabne vežbe kao interaktivna animacija. Većina preneta na PC platformu kao igrice.

12. Kako se primenjuje multimedija u naučnim vizuelizacijama ?

Prva primena bila je prikaz diferencijalne jednačine. Veoma rasprostranjen metod. Simulacija
opstrujavanja u aviona u aerotunelu. U mašinstvu u CAD paketima je posebno primenjena.
Izlaz iz CAD-a ispitivanja opterećenja, termička opterećenja, naprezanja.

13. Odnos multimedije i simulacija ?

Kontrola procesa

•

Simulatori i arkadne igre dopuštaju korisnicima interakciju sa modelom realnog ili
veštačkog sveta.

•

Neke aplikacije dopuštaju korisnicima da interaguju sa nekim aspektima samog realnog
sveta.

•

Prikazivači statusa u rafinerijama, energetskim postrojenjima i računarskim mrežama
pokazuju vrednosti podataka sa senzora prikačenih na kritične sistemske komponente.

•

Operator može jednostavno da uoči problematične uslove i odgovori na njih.

SIMULACIJA LETA

Obuka pilota. Ušteda jer je mnogo jeftinije korišćenje simulatora od leta na avionu. Znatno
poboljšava obuku jer se simuliraju kritični trenutci i vremenske nepogode. Pilot se oslobađa
straha i savesti. Pošto je uočeno da svi vole da budu piloti simulacije su prebačene na PC
platformu. Dobra strana simulacije leta je što se greške završavaju resetovanjem računara

SIMULACIJE

Za procese koji se odvijaju suviše brzo ili suviše sporo. Istraživanje na simulacionim modelima.
Kretanje planeta. Putanje satelita.

Simulacija i animacija za naučnu vizuelizaciju i zabavu

Za naučnu i inženjersku vizualizaciju postaju sve popularniji: računarski proizvedeni animirani
filmovi, prikazi vremenski-promenljivog ponašanja realnih i simuliranih objekata
Koriste se za studiranje apstraktnih matematičke entiteta kao i matematičkih modela fenomena
kao što su: protok fluida, nuklearne i hemijske reakcije, fiziološki sistem i funkcija organa,
mehaničke strukture pod različitim opterećenjima.
Druga oblast napredne-tehnologije je interaktivno kreiranje crtanih filmova.

In-between

tehnika

automatske interpolacije crteža između dve eksplicitno zadate "ključne slike". Postoje sofistični
metodi za modeliranje objekata i reprezentaciju svetla i senki.

14. Kako se primenjuje multimedija u automatizaciji kancalarijskog poslovanja ?

(Interaktivno) crtanje u poslovanju, nauci i tehnologiji

Koncizno prikazivanje trendova i uzoraka sakupljenih iz podataka. Svrha: da se pojasne
kopleksne pojave i olakša informisano odlučivanje. Primeri: • 2D i 3D grafikoni matematičkih,

Pre prikaza na ekranu, slika se memoriše u memoriju grafičke kartice kao neka vrsta virtuelnog ekrana.
Grafički procesor tada generiše raster (pravougaona mreža slikovnih elemenata) koji reguliše pomicanje
elektronskog snopa (engl. electron beam) preko ekrana s leva na desno, od vrha prema dole. Kada
elektronski snop iscrta jedan red, on se isključuje, pomiče se na levi rub ekrana i počinje da iscrtava
sledeći red.

Ova tehnika se naziva rasterski skan (engl.

raster scan

Podaci na svakoj

poziciji tog rasterskog skana preuzimaju se iz virtuelnog ekrana u memoriji grafičke kartice i
prebacuju na ulaz D/A konvertora kako bi se kontrolisao intenzitet

crvene, zelene i plave boje.

Nakon iscrtavanja celog ekrana pomoću rasterskog skana, ceo proces se ponavlja.

22. Koji se zračenja javljaju kod CRT monitora i dali ih ima.?

ERGONOMSKI ASPEKTI

Jonizujuće zračenje

- U katodnoj cevi monitora nastaje elektronski snop kojim se pod

delovanjem visokog jednosmernog napona bombarduje fluorescentni materijal (najčešće fosfor).
Taj materijal primljenu energiju od elektrona emituje kao vidljivu svetlost. Unutar katodne cevi
nastaje i mala količina X-zraka (imaju karakteristike jonizirajućeg zračenja) koje se apsorbuju
prolaskom kroz staklo katodne cevi tako da se ispred zaslona obično i ne može otkriti običnom
mernom opremom.

Nejonizujuće zračenje -

Nejonizirajuće zračenje obuhvata svetlosno zračenje, naizmenična

električna i magnetska polja i elektrostatičko polje.

CRT monitori zrače X-zrake, ali oni su uglavnom bezopasni jer gotovo sve zračenje
zaustavlja debeli ekran. Takođe i brzina osvežavanja monitora je zamorna za ljudsko oko.
Starost monitora je takođe bitna jer suviše star monitor daje sve mutniju sliku što ima za
posledicu da se ljudsko oko zamara veoma brzo pri korišćenju takvih monitora.

23. Koja se zračenja javljaju kod TFT monitora i dali ih ima ?

Nejonizujuće zračenje
–Nejonizirajuće zračenje obuhvata svetlosno zračenje.Nema katodnu cev tako da nema
drugih zračenja.???

24. Šta je to rezolucija kod ekrana ?

Veličina ekrana obično se odnosi na veličinu stakla na kraju katodne cevi merenu dijagonalno između
uglova. Stvarna veličina je oko 1” manja kod CRT monitora (vidljiva dijagonala).

Rezolucija

je broj slikovnih elemenata (pixel, picture element) koji koristi grafička kartica za

prikaz slike na ekranu. Izražava se proizvodom horizontalne i vertikalne vrednosti (npr. broj
640x480 znači da se koristi 640 slikovnih elemenata horizontalno i 480 vertikalno). Mnoge
tehničke karakteristike monitora utiču na njegovu rezoluciju, neke od njih i tako što ograničavaju
njen maksimalni iznos. Najvažnije od tih karakteristika jesu razmak između susednih trijada
fosfora (dot pitch) i širina frekvencijskog pojasa (bandwidth).

•Razmak između trijada fosfora (dot pitch) utiče na rezoluciju na taj način što manji razmak između
susednih trijada omogućava postavljanje više njih po jedinici daljine, što povećava moguću maksimalnu
rezoluciju monitora.
•Manji razmak takođe znači i finije i bolje detalje na slici.
•Važno je naglasiti da, ako forsiramo veću rezoluciju nego što to omogućava dot pitch, može doći do
pojave zamagljivanja finih detalja kao što su potpisi ispod ikona i sl.
•Tipična vrednost ovog parametra kreće se između 0,25 mm i 0,28 mm.
•Kod trinitron monitora, dot pitch predstavlja razmak između dva susedna seta fosfornih pruga.

25. Šta je to «Dithering» ?

File sadrži informacije o bojama koje ne može da prikaže. Slično kao boja koja ne može da se
prikaže.

26. Šta je to «antialiasing» ?

Antialiasing-je uklanjanje nazubljenosti.Softverska tehnika za izravnjavanje nazubljenog izgleda
krivih ili dijagonalnih linija koji je posledica slabe rezolucije ekrana.

27. Koji je položaj ekrana najpovoljniji sa ergonomskog stanovišta ?

Prilično je teško tačno odrediti minimalnu udaljenost na koju monitor treba postaviti, ali su razna
istraživanja pokazala da bi zadovoljavajuća vrednost iznosila oko 60 cm. Do te se vrednosti
došlo razmatranjem udaljenosti na kojoj naš pogled konvergira kada ne gledamo u neki
određeni objekat (npr. kada gledamo u nebo ili pri gledanju u potpunom mraku).
Pri toj udaljenosti (engl.

resting point of vergence

) zamor očiju je najmanji. Kod većine ljudi ona

iznosi oko 110 cm pri gledanju ravno i oko 90 cm pri gledanju nadole s nagibom od približno 30
stepeni. Gledanje u konkretne objekte na udaljenosti značajno manjoj od ove izaziva primetan
zamor očiju. Potrebno je udaljenost od monitora što više približiti opisanim vrednostima.

28. Šta je to frekvenca osvežavanja (monitori) ?

Frekvencija osvežavanja (refresh rate, vertical frequency) jeste broj koji govori koliko se
puta u sekundi slika na ekranu osveži (ponovno iscrta).

Ako je ona premala, slike se ne

menjaju dovoljno brzo, ljudsko oko primećuje promene i stvara se utisak trepereće slike
(flicker). Karakteristike oka su takve da se ovo treperenje bolje primećuje na rubovima vidnog
polja nego ako se gleda direktno

. Kod različitih osoba različita je i osetljivost na treperenje, ali za

većinu je ono neprimetno na frekvencijama većim od 75 Hz. Zbog toga su danas različitim standardima
propisane vrednosti frekvencije osvežavanja od najmanje 85 Hz za monitore manje od 20”, a preporučuje
se 100 Hz.

Povećanje frekvencije osvežavanja direktno utiče i na cenu monitora, pa se na razne

načine pokušava da napravi kompromis.

Jedan od takvih pokušaja bio je i primena

interlaced

tehnike

iscrtavanja kod koje se slika iscrtava u dva prolaza. U prvom prolazu elektronski snop iscrtava neparne
linije, a u drugom parne. Iako se ovom tehnikom mogu postići više rezolucije prikaza slike nego u

non-

interlaced

načinu, ona takođe dovodi i do pojave treperenja, pa je današnji monitori uglavnom i ne

koriste.

Non-interlaced tehnika prikaza je danas standardna zbog toga što se slika iscrtava u jednom
prolazu, pa je samim time i stabilnija, bez treperenja.

29. Kada se javlja (odsjaj) refleksija i kako se sprečava ?

Problemi s refleksijom javljaju se obično na monitorima s negativnim polaritetom (tamnom
pozadinom).

Uzrok refleksije

najčešće je pogrešno pozicioniranje samog monitora u odnosu na

izvore   svetlosti.   Kao   posledica   refleksije,   može   doći   do   zaklanjanja   ili   otežanog   čitanja   sa
zaslona a i do postavljanja tela u neprirodan položaj kako bi se izbegla refleksija. Moderni
monitori koriste napredna tehnološka dostignuća da bi se pojačala otpornost na refleksiju (npr.
multi-layer technology). Na starijim uređajima koristili su se optički filteri raznih vrsta, ali se nisu
održali u upotrebi jer su degradirali druge karakteristike monitora (čitljivost, kontrast itd.). Ipak,
nameće   se   zaključak   da   je   najbolje   i   najjednostavnije   rešenje   u   pravilnom   pozicioniranju
monitora   na   radnoj   ploči,   te   u   pravilnom   izboru   načina   i   količine   osvetljenja.

30. Objasniti kako funkcioniše LCD tehnologija ?

LCD tehnologija zasniva se na svojstvima sastava hemijskih spojeva poznatih kao tekući kristali
(engl. Liquid Crystals). Oni predstavljaju prozirnu materiju koja ima osobinu i tečnosti i čvrstih
tela.

Pri prolasku kroz tečni kristal svetlost prati raspored molekula koji ga sačinjavaju –

što je osobina čvrstih tela, a 60-ih godina ovog veka otkriveno je da se izlaganjem tečnih
kristala delovanju električnog napona menja raspored i orjentacija molekula – što je

33. Koji su to elementi za izbor ekrana ?

Zbog visoke

cene

, danas češće nailazimo na LCD-ove s manjom dijagonalom, što dovodi do

pojave korišćenja premalih fontova i može izazvati zamor očiju. Manja težina LCD-ova i njihova
olakšana prenosivost dopuštaju lakše pozicioniranje na radnom stolu, kao i omogućavanje
postizanja potrebnog vertikalnog ugla. Nedostaci ove tehnologije ogledaju se u problemima:
malim

uglom gledanja

, lošijem

prikazu boja

, pojavi da su neki od pixela stalno upaljeni ili

stalno ugašeni, kao i problemima s različitim

rezolucijama

prikaza slike.

Jedan od čestih prigovora potencijalnih kupaca LCD monitora jeste taj da je maksimalna

vertikalna frekvencija

(60 do 75Hz) premala i da takva slika verovatno treperi. Vertikalna

frekvencija statičke slike na LCD monitoru je, zapravo, beskonačna jer je svaki pojedini piksel ili
ugašen ili upaljen.
Za razliku od monitora sa katodnom cevi koji omogućavaju prikaz slike u različitim rezolucijama,
LCD ima fiksni broj piksela i, koristeći ceo ekran, može prikazati samo jednu rezoluciju. Slika na
nižim rezolucijama prikazuje se korišćenjem manjeg dela ekrana (u određenom promeru prema
punim dimenzijama).
Primer za to:

LCD standardne rezolucije 1024*768 piksela prikazuje rezoluciju 640*480 koristeći samo

66% ekrana. Većina današnjih LCD-ova sposobna je, primenom postupka ekspanzije (engl. rathiomatic
expansion), transformirati prikaz tako da se ipak iskoristi ceo ekran, ali taj postupak postavlja određene
dodatne zahteve na elektronske sklopove samoga LCD-a što povećava cenu uređaja.

Za visoko specijalizovane zadatke, kao što je obrada slike, LCD monitori se teško mogu koristiti
zbog   problema   sa   reprodukcijom   boja.   Različite   nivoe   osvetljenosti   piksela     potrebne   za
dobijanje različitih boja kod LCD-a se ostvaruju promenama iznosa primenjenog napona. Ovaj
način nudi ostvarivanje samo 64 nivoa osvetljenosti po elementu slike (6-bitni prikaz).
Upoređenja radi, CRT monitor   ostvaruje 256 nivoa ili 8-bitni prikaz slike. Kod LCD-ova u boji
koriste se po tri ćelije tečnog kristala za prikaz  jednog piksela, što daje 18-bitni prikaz, ili  262
000 boja, za razliku od CRT-a koji za prikaz slike u boji nude 16 miliona boja (24-bitni prikaz).
Nedostatak 24-bitnog prikaza čini LCD-ove teško upotrebljivima za DTP i CAD aplikacije, dok su
za kacelarijske  poslove zadovoljavajući.

Ustaljeno mišljenje u pogledu veličine ekrana jeste da veće - ujedno znači i bolje.

Međutim, za ovo se ne može reći da vredi uopšteno, jer izbor pravih vrednosti veličine i rezolucije
monitora zavisi od primene, odnosno svrhe samog uređaja. Različiti korisnici imaju i različite zahteve
(CAD/CAM i DTP operaterima odgovaraju monitori sa većom dijagonalom i rezolucijom – obično 19” i
rezolucijom od 1600 x 1200, dok operateri na DOS i sličnim aplikacijama nemaju tako rigorozne
zahteve). Rezolucije se kreću u rasponu od 640 x 480 pixela pa do 1600 x 1200 pixela. Danas najčešće
nailazimo na 1024 x 768 pixela, što je i Microsoftova preporuka za korišćenje Windowsa.

Posebno je

važno odabrati pravu rezoluciju u odnosu na veličinu ekrana.

Prevelika rezolucija na malom

ekranu može predstavljati problem jer mnogi softveri koriste tekst fiksne veličine koji se onda u takvim
slučajevima slabije vidi. S druge strane, neznatno povećanje veličine monitora bez povećanja rezolucije
može dovesti do toga da se slike na ekranu čine “tačkastima” (engl.

dotty

34. Šta su to «Paneli» ?

To   su   ekrani   sa   gasnom   plazmom.Sastoje   se   od   minijaturnih   sijalica   napunjenih   gasom
poslaganih u mrežu između dve staklene ploče. Dva druga staklena zaslona sadrže električne
provodnike   poređane   u   redove,   provodnici   su   pod   pravim   uglom   tako   da   čine   mrežu.   Ovi
provodnici   povezani   su   sa   svakom   od   sijalica.   Svaka   sijalica   u   mreži   zasvetli   određenim
intezitetom na osnovu dobijenog signala u preseku njenih provodnika čime se formira slika na
ekranu.

35. Kako radi «plasma display» ?

Plazma displej paneli (PDP) su slični katodnim cevima po tome što su emisivni I koriste fosfor, a
LCD displejima po tome što koriste X i Y rešetku elektroda odvojenih dielektričnim slojem
magnezijum oksida (MgO) i okruženih mešavinom inertnih gasova - kao što su argon, neon ili
ksenon - da bi adresirali individualne elemente slike. Inertni gasovi pri visokom naponu se
jonizuju (prelaze u stanje plazme) postaju provodni i emituju svetlost. U suštini

PDP može da