Univerzitet u Kragujevcu
Prirodno-matematički fakultet
Seminarski rad
Web – globalna računarska mreža
Profesor:
Student:
Dr Vladimir Cvjetković
Aleksandar Djordjević
63/09
Sadržaj
1.
UVOD
1.1. Od ARPANET-a do Internet-a
1.2. Ideja Web-a
1.3. Mama Internet-a
2.
INTERNET
3.
INTERNET PROTOKOLI
4.
KOMPONENTE INTERNET-A
4.1. HTML
4.2. World Wide Web
4.3. E-mail
4.4. Telnet
4.5. FTP
4.6. Diskusione grupe elektronske pošte
4.7. Usenet News
4.8. FAQ, RFC, FYI FAQ
4.9. RFC
1.Uvod
1.1. Od ARPANET-a do Interneta
Istorija Weba ili tačnije World Wide Weba (WWW) nije jednaka istoriji
Interneta.
Internet je postojao duže, ali je Web ono što ga je učinilo ovim što je. Zato ćemo se
osvrnuti na istoriju Interneta, koja počinje još krajem 50-ih godina prošlog veka.
Tada se počelo razmišljati o komunikacijskoj mreži u koju bi bilo spojeno više
računara s ciljem međusobne komunikacije i razmene podataka. Prvi konkretan
predlog o tome izradio je u avgustu 1962. godine J.C.R. Licklider i nazvao to
Galactic Network koncept. Osnovne postavke tog koncepta se do danas nisu
previše promenile i današnji Internet sadrži većinu njih. Predak Interneta zove se
Advanced Research Projects Agency Network (ARPANET), a razvila ga je agencija
ARPA američkog Ministarstva obrane. Ključna osoba bio je Robert Taylor, iz
Odeljenja obrade podataka Agencije, koji je odlučio da oformi račnarsku mrežu
po Lickliderovom predlogu. Tehničku stranu projekta prepustio je stručnjaku sa
MIT-a), Larryju Robertsu i 21. decembra 1969. godine prvi računari
umreženi su u ARPANET. Bili su to računari University of California iz Los
Angelesa i Stanford Research Institutea. Dve nedelje nakon toga, mreži su
pridruženi računari University of Utah i
University of California iz Santa Barbare. Novi računari u ARPANET priključivani
su u proseku svakih dvadesetak dana, pa ih je do početka 80-ih bilo preko 200.
1977. kada su Bob Kahn i Vint Cerf predstavili Transmission Control Protocol
(TCP), a godinu dana kasnije dodan mu je i Internet Protocol, koji je odgovoran za
usmeravanje (routing) podataka i poruka u mreži. TCP/IP je službeno usvojen u
ARPANET-u 1983. godine, kada se polako počeo spominjati termin Internet kao
oznaka za mrežu koja koristi TCP/IP protokol. ARPANET je tako postao ishodište
Interneta, a još jedan u nizu ključnih trenutaka koji su doveli da Internet danas
postane ovo što je dogodio se koju godinu ranije, 1980. godine.
1.2. Ideja Web-a
1980-e godine je Tim Berners-Lee, saradnik CERN-a (Evropske organizacije za
nuklearna istraživanja ili Organisation Européenne pour la Recherche Nucléaire)
stvorio ENQUIRE, bazu podataka temeljenu na hipertekstu u kojoj je svaki novi
podatak koji je unešen u ENQUIRE morao imati link na već postojeće stranice u
bazi. Četiri godine kasnije Berners-Lee predložio je upravo takav način unošenja i
pristupa podacima kao rešenje tada gorućeg problema CERN-a. Naime, istraživači
i fizičari iz celog sveta želeli su da podele svoje podatke, metode i rezultate
istraživanja, ali nisu imali odgovarajući jednostavan način da to učine. Predlog
nije dobio posebnu pažnju ni tada, ali ni 1989. kada je Berners-Lee ponovo
predložio izgradnju velike hipertekst baze sa linkovima.
Iako taj predlog nije pobudio veći interes, Berners-Lee je ipak dobio dozvolu da
ga implementira u tada novu NeXT radnu stanicu u CERN-u. Kada je počeo rad na
iskoristila za predstavljanje SLAC-ovih dokumenata online. Bio je to prvi Web
server izvan CERN-a. Uskoro je postalo jasno da Web čeka velika budućnost. 6.
avgusta 1991. Berners-Lee predstavio je široj javnosti svoj project
WorldWideWeb na newsgrupi alt.hypertext. Taj se datum vodi i kao prvo
pojavljivanje Weba kao javno dostupne usluge na Internetu. Berners-Lee je celu
filozofiju Weba na kraju sveo u jednu vrlo jednostavnu rečenicu, koju možemo i
danas primeniti u objašnjenju Weba: "Cilj projekta WorldWideWeb (WWW) je
stvaranje linkova na sve dostupne informacije". Godinu dana kasnije još je jedna
bibliotekarka, Jean Armour Polly "promenila" svet Weba i Interneta kada je prvi
put iskoristila termin surfovanje u naslovu svoje knjige Surfing the Internet, što
joj je, uz ostali rad, na kraju donelo i nadimaka Net-mom ili Mama
Interneta. Nakon toga, 1993. i 1994. godine, CERN donosi odluku da će Web biti
besplatan
za sve, a Marc Andreessen predstavio je prvi grafički browser Mosaic (Andressen
je
kasnije postao i suosnivač Netscapea).
2. Internet
Internet je javno dostupna globalna paketna mreža podataka koja zajedno
povezuje računare i računarske mreže korišćenjem istoimenog protokola
(internet protokol=IP). To je "mreža svih mreža" koja se sastoji od miliona kućnih,
akademskih, poslovnih i vladinih mreža koje međusobno razmenjuju informacije
i usluge kao što su elektronska pošta, chat i prenos datoteka, povezane stranice i
dokumente World Wide Weba.
Za povezivanje se koriste:
· telefonske mreže,
· ISDN,
· ADSL,
· optički kablovi,
· satelitske veze
· etar...
Svaki računar spojen na Internet ima svoju IP adresu, ali se kod korišćenja
usluga, npr. u Web pretraživaču, uglavnom koriste imena koja se u adrese
prevode pomoću DNS -a.
WWW, World Wide Web ili Web:
