године, о нормама квалитета животне средине у области политике вода, којом се измењују
и допуњују и касније укидају Директиве Већа 82/176/ЕЕЗ, 83/513/ЕЕЗ, 84/156/ЕЕЗ,
84/491/ЕЕЗ, 86/280ЕЕЗ и мења и допуњује Директива 2000/60/ЕЗ Европског парламента и
Већа

прописује стандард квалитета животне средине (EQS)

приоритетне материје и неке

друге загађујуће материје, како је наведено у члану 16. Директиве 2000/60/ЕЗ, с циљем
постизања доброг хемијског стања површинских вода (члан 1). Све дефиниције из члана 2.
Директиве 2000/60/ЕЦ примењују се и на ову Директиву.

Директивом о квалитету воде намењене за људску потрошњу 98/83/ЕЦ

која је

донета 3. новембра, 1998. године, се извесни елементи значајни за заштиту вода за пиће
јасније формулишу кроз дефинисање суштинских стандард квалитета вода намењених за
људску употребу. Вода намењена за људску употребу (потрошњу) обухвата (а) сву воду,
било у њеном изворном стању или након обраде, која је намењена за пиће, кување,
припрему хране или друге потребе домаћинства, независно од порекла и независно од тога
да ли се људи њоме снабдевају из водоводне мреже, из цистерне или из боца односно
посуда за воду; (б) сву воду која се користи у било којим предузећима за производњу
хране у сврхе производње, обраде, очувања или стављања на тржиште производа или
материја намењених за људску потрошњу, осим уколико надлежне националне власти
нису уверене како квалитет воде не може утицати на здравље прехрамбених производа у
њиховом коначном облику (члан 2).

Директива се не примјењује на: (а) природне минералне воде које су као такве

признате од стране надлежних националних власти у складу с Директивом Већа
80/777/ЕЕЗ о приближавању закона држава чланица који се односе на експлоатацију и
пласман на тржиште природних минералних вода; (б) воде које су медицински производи
према значењу Директиве Већа 65/65/ЕЕЗ о приближавању одредби утврђених законом,
прописом или управном активношћу које се односе на медицинске производе (члан 3).

Државе чланице су обавезне да обезбеде да вода за пиће не садржи било какве

концентрације   микроорганизама,   паразита   или   било   каквих   других   супстанци   које
представљају   “потенцијални   ризик   за   људско   здравље”,   као   и   да   остваре   минималне
захтеве које утврђује Директива у погледу микробиолошких, хемијских или параметара у
вези са радиоактивношчу воде. Директива одређује и услове и поступке за изузетке од
утврђених   параметара   Вредности   као   и   обавезу   држава   чланица   да   о   томе   обавесте
становништво које је погођено као и Комисију.

Directive 2008/105/EC of the European Parliament and of the Council of 16 December 2008 on environmental

quality standards in the field of water policy, amending and subsequently repealing Council Directives 82/176/EEC,
83/513/EEC, 84/156/EEC, 84/491/EEC, 86/280/EEC and amending Directive 2000/60/EC of the European
Parliament and of the Council, (OJ L 348, 24.12.2008. pp. 84-97).

Council Directive 98/83/EC of 3 November 1998 on the quality of water intended for human consumption (OJ L

330, 5.12.1998, p. 32–54).

Водећ кроз ЕУ политике/животна средина, Истраживачким центром Словачке асоцијације за спољну

политику РЦ СФПА, стр. 136.

2. ХИДРОСФЕРА

Вода

је најраспрострањенија животна материја и јавља се у три агрегатна стања:

гасовитом (водена пара и облаци), чврстом (ледници, глечери) и течном (океани, мора,
језера, реке). Поред количине воде важан је и њен квалитет, под којим се подразумева
стање воденог система, физичко-хемијских, хемијских и биолошких показатеља, како у
води тако и у седимент (талогу).

Физичке и хемијске особине воде су веома сложене и још увек нису у потпуности

објашњене. Према пореклу, природне воде се могу поделити у три групе:

Атмосферске

киша, снег, магла, роса, мраз - Атмосферска вода

, вода настала

кишним и снежним падавинама има најмањи садржај примеса и најчистија је вода у
природи. Атмосферске падавине настају из кондензата водене паре добијене испаравањем
површинских вода. У овој фази се налазе претежно растворени гасови – кисеоник, азот,
угљен-диоксид, диспергована прашина

;

Површинске

океани, мора, реке, језера, мочваре, баре -

чине воде потока, река,

језера, мора и океана. Одликују се неуједначеном температуром и различитим саставом
присутних материја. Мора и океани садрже велике количине соли ( обично 3 – 4 g/l ),
натријума, калијума, калцијума, магнезијума, у облику хлорида, јодида, карбоната и
нешто бромида и сулфата. Постоје слана језера са чак 25 – 35 g/l соли. Речне воде имају
мање растворених соли, али су мутне и мање или више загађене отпадним водама из
насеља па и индустрије. Могу да садрже и много патогених бактерија.

Подземне

извори, реке понорнице.

Природне воде на Земљи никада нису хемијски у потпуности чисте, него у већој

или мањој мери садрже гасовите, минералне и органске супстанце у раствореном стању и
различите чврсте честице и микроорганизме. У зависносто од места на коме се налазе,
воденим басенима, земљишту, морима - океанима, или на копну, значајно се разликују у
хемијском саставу.

У свој својој обичности, вода је по много чему посебна материја. Свеприсутна је на

планети, јер у потпуности сачињава једну од земаљиних сфера – хидросферу, а присутна
је и у атмосфери, литосфери и екосфери.

Непобитно је утврђено да је она била

присутна на земљи много пре него сто се на њој
појавио   живот   и   да   су   сви   сложени   хемијски
процеси, који су у основи развоја и одржања живих
организама,   у   потпуности   прилагођени   њеним
специфичним   физичко-хемијским   особинама.
Повезаност воде и живота може се разматрати на
неколико   различитих   нивоа.   Полазни   је
електронска структура молекула H

O која одређује

њене физичке и хемијске особине, а које су највећим делом атипичне у односу на

Дамјанов С., Гајер Ј., (2011),

ВОДА

извор одрживог развоја

, Бит Инжењеринг,

Нови Сад,

стр.40.

Новитовић О., Ранђић Д., Новитовић А., (2009.),

Заштита животне средине

, Ужице, стр. 34.

појаве су: евапорација (испаравање), преципитација (падавине), отицање и перколација
(подземно отицање).

Треба, међутим, имати у виду да се овде ради о његовом веома упрошћеном

приказу и да би било крајње погрешно схватити га као континуално кретање воде
константним протоком. Напротив, њено кретање у оквиру овог циклуса је временски и
просторно веома променљиво.

Од укупних падавина на земљину површину, део пада директно на водене

површине, део тече по површини земљишта до најближег површинског водног ресурса,
део се одмах враћа у атмосферу испаравањем са површине воде, земљишта или вегетације,
а део се инфилтрира у само земљиште. Од ове инфилтриране воде један део бива
капиларним ефектом задржан у површинском слоју земљишта, да би потом био враћен у
атмосферу, било директним испаравањем из земљишта, било транспирацијом преко
вегетације.

Остатак инфилтриране воде пролази

кроз   земљиште   до   нивоа   подземних   вода,
односно фреатичног нивоа, постајући тако
њихов део. Највећи део подземних вода на
крају   ипак  избија  на  површину   земљишта
на/или   испод   фреатичног   нивоа,   да   би
коначно доспео до реке, језера или океана.

Поред временске и просторне

променљивости, за хидролошки циклус је

карактеристично да у њему учествује веома мали део укупних планетарних водних
ресурса.

Одвијање хидролошког циклуса условљено је апсорпцијом сунчеве енергије, која

се највећим делом троши на испаравање воде из океана и са копна, док само њен мали део
одлази на циркулацију ваздушних и водених маса у атмосфери, односно у хидросфери. Од
укупне испарене воде чак око 83% потиче из океана, док само око 76% укупних падавина
доспева на његову површину. Као резултат тога остварује се нето пренос воде из океана
на копно планете, на које је укупна количина падавина за око 43% већа од укупног
испаравања сањегове површине. Међутим, овај вишак воде на копну само је привидан,
будући да се та вода на крају враћа у океан површинским или подземним отицањем.

2.2. Класификација воде

Извод из Уредбе о граничним вредностима загађујућих материја у површинским

и подземним водама и седиментима и рок за њихово достизање,(Сл.гласник РС бр.
55/05, 71/05-исправка, 101/07, 65/08 и 16/11).

Класа I - одговара одличном еколошком статусу према класификацији датој у

Правилнику којим се прописују параметри еколошког и хемијског статуса за
површинске воде. Површинске воде које припадају овој класи обезбеђују на основу
граничних вредности елемената квалитета услове за функционисање екосистема, живот

http://www.sepa.gov.rs/download/kvbg/izvestajAktuelni.pdf