277

FAKULTET ZA MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU I

KOMUNIKACIJAMA

Studijski program: DRUMSKI SAOBRAĆAJ

ZAKONSKA REGULATIVA U DRUMSKOM

SAOBRAĆAJU

PREDAVAČ: prof. dr Pavle Gladović

278

1.KONVENCIJA O UGOVORU ZA MEĐUNARODNI DRUMSKI

PREVOZ ROBA (CMR)

.1. ZNAČENJE CMR

-a

Drumski transportni operateri koji prevoze robu uz naknadu na međunarodnim drumskim putovanjima
moraju se povinovati i delovati u skladu sa Konvencijom za međunarodni prevoz roba drumom.
(‘Convention on the Contract for the International Carriage of Goods by Road’ –

‘

onvention Relative au

Contrat de Transport International de

archandises par

oute

’’

CMR konvencija datira od 19. maja 1956. godine, a stupila je na snagu 02. jula. 1961. godine. CMR
konvenci

ju su potpisale skoro sve zemalje u Evropi. U skoroj prošlosti konvenciju su potpisale

i neke

zemalje van Ev

rope kao što su Maroko i Kazakstan.

CMR konvencija definiše obaveze prevoznika i dokumente koji se moraju nositi u vozilu koje obavlja

međunarodni prevoz roba između dve zemlje od kojih je barem jedna ugovorna strana CMR konvencije.
Pored toga, konvencija dalje definiše određene odgovornosti pošiljaoca i primaoca roba.

Osnovni pojmovi definisani u konvenciji su:

Pošiljalac

Pošiljalac

je osoba sa kojom je prevoznik sklopio ugovor. Treba imati na umu da ova osoba nije uvek ista

osoba koja je navedena kao pošiljalac u tovarnom listu.

Prevoznik

Prevoznik je osoba koja praktično prevozi robu od tačke A do tačke B.

Odgovornost prevoznika

Prevoznik je odgovoran za ukupni ili delimični gubitak roba kao i za svako oštećenje roba tokom perioda
preuzimanja i perioda isporuke robe, kao i u periodu kašnjenja isporuke. Glavna obaveza prevoznika je da

isporuči robu u istim uslovima u kojima ju je p

rimio.

Prevoznička odgovornost za gubitak ili oštećenje roba koje prevozi je utvrđena

merom koja je poznata kao

“Specijalno pravo naknade” (SDRs), prema kojem kompenzacija ne može biti veća od 8.33 SDR po
kilogramu ukupne težine gubitka(gws).

Specijalno p

ravo naknade je definisano od Međunarodnog

monetarnog fonda (IMF) kao jedinica za konverzij

u vrednosti valuta bazirano na ‘’košu’’

valuta ključnih

zemalja članica IMF

a i oni se konvertiraju u nacionalnu valutu zemlje u kojoj je nastalo do potraživanja na

sudu i procenjuje se kao vrednost na datum presude ili na datum koji dogovore strane.

Primalac

Primalac je osoba koja se navodi u CMR tovarnom listu kao osoba koja prima robu.

280

nepravilnosti naveo u ‘primedbama’ u tovarnom listu. Nepostojanje takvih primedbi znači da je
prevoznik, ako je bio svestan oštećenja, prihvatio mogući rizik potraživanja nastalih zbog toga.

Pošiljalac mora priložiti tovarnom listu, ili napraviti dostupnim prevozniku, potrebne dokumente za

izvršavanje carinskih formalnosti. Pošiljalac je odgovoran prevozniku za sva oštećenja prouzrokovana

nepostojanjem,

neadekvatnošću ili netačnošću takvih dokumenata.

10.

Pošiljalac ima pravo raspolaganja robom i može zaustaviti tranzit robe ili promeniti adresu isporuke do
vremena utvrđenog za isporuku primaocu, osim ako nije naveo u CMR tovarnom listu da primalac robe

ima ovo pravo. Po isporuci robe na adresu navedenu u tovarnom listu, primalac preuzima pravo
raspolaganja robom.

11.

Ako prevoznik ne može slediti smernice iz CMR

tovarnog lista iz bilo kog razloga, mora pitati pošiljaoca

ili primaoca za daljnja uputstva, zavisno o tome ko ima pravo raspolaganja robom.

12.

Prevoznik je odgovoran za ukupni ili delimični gubitak roba i za svako oštećenje roba nastalo između
vremena kada je preuzeo robu i vremena isporuke robe, osim ako je gubitak, oštećenje ili kašnjenje

nastalo zbog p

ogrešnih radnji ili nemara tražioca potraživanja. Obaveza dokazivanja u ovom slučaju

leži na prevozniku.

13.

Neisporučivanje robe u roku od

30 dana od utvrđenog vremenskog

limita isporuke, ili u okviru 60 dana

od vremena kada je prvi prevoznik preuzeo robu, a

ko nije navedeno vremensko ograničenje isporuke,

zaključuje time da se roba smatra izgubljenom.

14.

Kada se prevoze robe opasne prirode, prevoznik mora biti informisan o prirodi opasnosti i merama

predostrožnosti koje se moraju preduzeti.

15.

Preračunavanje kompenzacije u slučajevima gubitka ili oštećenja je vezano za vrednost robe na mestu
i u vremenu kada je ona preuzeta, ali ne sme preći utvrđenu vrednost.

16.

Troškovi prevoza, carinskih dažbina i drugi troškovi vezani za prevoz se refundiraju u celosti u slučaju

ompletnog gubitka roba i proporcionalno u slučaju parcijalnog gubitka.

17.

Veći stepen kompenzacije od limita navedenog u tački 15 se može potraživati ako je prijavljena
posebna vrednost ili specijalni interes isporuke, ili ako je plaćen dodatni iznos za tako

prijavljenu

vrednost isporuke.

18.

U slučaju oštećenja, prevoznik je odgovoran za iznos onoliko koliko je vrednost robe umanjena.

19.

Tražilac potraživanja može zahtevati kamatnu stopu na iznos svakog potraživanja od 5 procenata
godišnje od datuma kada je potraži

vanje poslato prevozniku.

20.

Prevoznik se ne može koristiti klauzulama ograničenja ili eskskluzivnosti ako je oštećenje robe

prouzrokovano njegovim samovoljnim pogrešnim radnjama ili greškama koje su prouzrokovale
pogrešno delovanje.

21.

Smatra se da je primalac

prihvatio robu u zadovoljavajućim uslovima

ako nije suprotno naveo u

‘primedbama’ za vreme isporuke ili u roku od sedam dana (isključujući nedelju i državne praznike).

22.

U zakonskim postupcima, period ograničenja za pokretanje postupka prema konvenciji je j

edna godina,

ili tri godine u slučajevima pogrešnih radnji. Postupak se može pokrenuti pred svakim sudom CMR
ugovorne zemlje, ili sudom zemlje u kojoj optuženi živi ili mu je sedište biznisa u toj zemlji, ili pred

sudom zemlje u kojoj su robe preuzete od strane prevoznika, ili pred sudom u zemlji gde se obavlja

isporuka robe i ni na nekim drugim sudovima ili tribunalima.

23.

Kada su sukcesivni drumski prevoznici uključeni u Ugovor pod CMR konvencijom, svaki od njih je

odgovoran za celokupnu operaciju kao strana ugovora. Svaki sukcesivni prevoznik mora dati
prethodnom prevozniku potvrdu o otpremi sa datumom i mora uneti svoje ime i adresu na drugoj kopiji

CMR-tovarnog lista (sa plavom linijom).

24.

Prevoznik koji je platio kompenzaciju nastalu iz potraživanja može p

onovno pokriti kompenzaciju kao i

kamatne stope, troškove i dažbine od drugih prevoznika koji su bili strane ugovora i ulaze u kategoriju:
a) prevoznika odgovornog za plaćanje kompenzacije za gubitak ili oštećenje robe; b) sukcesivnog

prevoznika odgovornog

za gubitak ili oštećenje robe. Jer je ono zajednički prouzrokovano. S

vaki

prevoznik je odgovoran za plaćanje kompenzacije proporcionalno svom udelu prevoza, ako
odgovornost ne može biti odbačena.

25.

Ako je prevoznik, koji treba da plati svoj deo kompenzacije, nesolventan, njegov ude

o će biti plaćen od

strane drugih prevoznika koji su ugovorna strana.

281

1.3. CMR TOVARNI LIST

Ugovor o prevozu se potvrđuje pravlje

njem CMR-tovarnog lista (slika 1.1.). CMR konvencija ne daje

odgovor na to ko mora napraviti CMR

tovarni list; on može biti napravljen i od pošiljaoca i od prevoznika.

Međutim, čak i ako nema CMR

tovarnog lista, ili se on izgubi, to ne utiče na primenu ugovora o prevozu

koji i dalje ostaje predmet propisa CMR konvencije.

CMR tovarni list se pravi u

tri originalne kopije potpisane od pošiljaoca i prevoznika, a uglavnom četvrta

kopija se pravi za prevoznika. Ovi potpisi mogu biti štampani ili zamenjeni pečatom pošiljaoca i prevoznika

ukoliko zakon zemlje u kojoj je napravljen CMR tovarni list to dozvoljava.

1.3.1. Broj CMR-tovarnih listova

Teorijski, dovoljno je napraviti jedan CMR tovarni list

. Međutim, kada se roba koja se prevozi mora utovariti

u različita vozila, ili je roba različitih vrsta, ili je podeljena u različite partije, i pošiljalac i

prevoznik imaju

pravo da zahtevaju odvojene konsignacijske listove koji se prave za svako vozilo koje se koristi za prevoz,
ili za svaku vrstu ili partiju roba.

Prva kopija (crvena) se predaje po

iljaocu po prevoznikovom preuzimanju robe. Druga kopija (plava) se

predaje primaocu robe kada roba stigne do svoje destinacije. Tre

a kopija (zelena

), č

etvrta kopija (crna),

kao i potreban broj kopija su za prevoznika. Druga, tre

a i

etvrta kopija moraju putovati zajedno sa

vozilom i ostati u vozilu sve vreme dok je roba natovarena na vozilu.

Sledeći detalji moraj

u biti

unešeni u

CMR tovarni list:

Box 1

Pošiljalac (ime, adresa i zemlja)

Box 2

Carinska referenca/status

Box 3

Referenca pošiljaoca/agenta

Box 4

Primalac (ime, adresa i zemlja)

Box 5

Prevoznik (ime, adresa i zemlja)

Box 6

Mesto i datum preuzimanja robe

Box 7

Sukcesivni prevoznici

Box 8

Mesto naznačeno za isporuku robe

Box 9

Oznake i brojevi; broj i vrsta paketa; opis roba

Box 10

Ukupna težina (kg)

Box 11  Volumen (m³)
Box 12  Cena prevoza
Box 13  Smernice po

iljaoca za carinu

Box 14 Primedba
Box 15 Prilo

eni dokumenti

Box 16  Specijalni sporazumi
Box 17  Primljena roba
Box 18  Potpis prevoznika
Box 19  Kompanija koja popunjava list
Box 20  Mesto, datum, potpis
Box 21  Kopije za:  Po

iljaoca

Primaoca

Prevoznika

Za opasne materije (robe) u Boxu 9, treba navesti:

▪

Tačan tehnički naziv (tj. prikladan naziv otpremanja)

▪

Hazchem klasu i UN broj;

283

CMR tovarni list treba da sadr

i i izjavu da je prevoz predmet CMR konvencije, nezavisno od drugih

klauzula.

CMR tovarni list, tako

e, mora da sadr

i slede

e pojedinosti, gde je to primenjivo:

▪

Izjava da je preno

enje i pretovaranje robe u drugo vozilo dozvoljeno

▪

Tro

kove koje je po

iljalac preuzeo da plati

▪

Iznos gotovine za troškove isporuke

▪

Deklaraciju o vrednosti robe

▪

Smernice pošiljaoca za prevoznika u pogledu osiguranja robe

▪

Dogovoreno vremensko ograničenje u kojem se prevoz treba obaviti

▪

Lista dokumenata koja su data prevozniku

Strane mogu uključiti u CMR tovarni list bilo koju drugu poje

dinost koju smatraju potrebnom.

1.3.2. Odgovornost i obaveza dokaza

Šta su obaveze prevoznika koje proizilaze iz ugovora o prevozu?

Prevoznik je odgovoran za ukupni ili parcijalni gubitak roba ili za oštećenje nastalo između vremena

preuzimanja i vrem

ena isporuke robe, kao i za sva kašnjenja u isporuci.

Na kome leži obaveza dokazivanja u slučaju da se roba ošteti tokom transporta?

Obaveza obezbeđenja dokaza da je gubitak, oštećenje ili kašnjenje nastalo zbog neke od stavki
specificiranih u članu 17,

paragraf 2, leži na prevozniku.

1.3.3.

Kašnjenje i obaveza dokazivanja

Kada nastane ‘’kašnjenje’’

u transportu koji se obavlja u skladu sa CMR -

om, na kome u takvom slučaju

leži obaveza dokazivanja?

Zakašnjenje u isporuci nastaje kada roba nije isporučena u okviru dogovorenog vremenskog ograničenja ili
kada, u slučaju neispoštovanog dogovorenog vremenskog ograničenja, postoji prihvatljiv razlog da se

prevoznik tretira marljivim i pouzdanim jer je zakašnjenje nastalo usled neočekivanih okolnosti, posebno

slučajevima parcijalnih tereta.

U slučaju kašnjenja tražilac potraživanja mora dokazati da je oštećenje nastalo kao rezultat kašnjenja.

1.3.4.

Oslobađanje od odgovornosti

Kada prevoznik može biti oslobođen od odgovornosti?

Prevoznik je oslobođen odgovornosti ako je gubitak, oštećenje ili kašnjenje prouzrokovano: pogrešnim

radnjama ili

greškom tražioca potraživanja,

uputstvi

ma datim od tražioca potraživanja a ne zbog pogrešnih

radnji i nemara prevoznika, promenjivih osobina i nedostataka na robama ili zbog okolnosti koje prevoznik

nije mogao izbeći i posledica koje on nije mogao sprečiti.

.3.5. Različiti oblici kompenzacije

Koji su sve oblici kompenzacije?

Različiti oblici kompenzacije koju prevoznik mora platiti su:

U slučaju ukupnog ili parcijalnog gubitka roba, prevoznik mora platiti celi iznos. Međutim, kompenzacija ne
sme preći iznos od 8,33 SDR po kilogramu ukupne izgubljene težine.

284

Pored toga, t

roškovi prevoza, carinskih dadžbina i drugi troškovi vezani za prevoz se refundiraju u celosti

slučaju kompletnog gubitka roba i proporcijalno u slučaju parcijalnog gubitka. Međutim, daljnja oštećenja se
ne plaćaju.

U slučajevima kašnjenja, ako tražilac potraživanja dokaže da je oštećenje nastalo zbog kašnjenja,

prevoznik mora platiti kompenzaci

ju za takvo oštećenje, međutim kompenzacija ne treba da bude veća od

troškova prevoza.

1.4. PODACI U CMR TOVARNOM LISTU

Ukoliko CMR tovarni list ne sadrži specifične primedbe od strane prevoznika pretpostavlja se, ukoliko

suprotno nije dokazano, da su

roba, njena ambalaža i paketi u dobrom stanju kada ih je prevoznik preuzeo

i da broj paketa, njihove oznake i brojevi, odgovaraju navedenom u CMR tovarnom listu.

Ko pravi CMR tovarni list?

Ugovor o prevozu se potvrđuje pravljenjem CMR

-tovarnog lista. CMR konvencija ne daje odgovor na to ko

mora napraviti CMR tovarni list; on može biti napravljen i od strane pošiljaoca i od strane prevoznika.
Preporučljivo je da prevoznik priprema CMR tovarni list; on je odgovoran da preda policiji ovaj dokument

kada ga zaustavi radi provere.

Šta treba uraditi prevoznik ako roba ne može biti isporučena, odnosno ako

primalac odbija da

prihvati robu?

Kada okolnosti sprečavaju isporuku roba po dolasku na mesto naznačeno za isporuku, prevoznik mora
pitati pošiljaoca za smernic

Prevoznik može da proda robu, bez čekanja na smernice osobe koja ima pravo raspolaganja robom ako je

roba pokvarljiva, ili ako njeni uslovi upozoravaju na kvarenje, ili ako su troškovi skladištenja
neproporcionalni vrednosti roba. On također, može preduzeti prodaju robe i u drugim slučajevima ako posle
isteka razumnog vremenskog perioda čekanja nije primio smernice koje bi trebao slediti od osobe koja

poseduje pravo raspolaganja robom.

1.4.1. Gotovina pri isporuci

Može li roba biti isporučena bez g

otovine pri isporuci?

Ako je roba isporučena primaocu bez prikupljanja “gotovine pri isporuci” koju treba prikupiti prevoznik,
prema propisima ugovora o prevozu, prevoznik će biti odgovoran pošiljaocu za kompenzaciju koja neće biti
veća od takvih troškova

i ima pravo pokretanja spora protiv primaoca robe.

1.4.2.

Ograničenja

Koji je period ograničenja?

Period ograničenja za pokretanje postupka prema konvenciji je jedna godina. Međutim, u slučajevima

grešnih radnji, ili zbog grešaka koje se prema zakonu suda ili tribunala koji vodi slučaj smatraju kao i

pogrešne radnje, period ograničenja je tri godine.

286

Dnevnik vožnje

: registar koji čini sastavni deo dozvole i

sadrži informacije o prevoznim radnjama

izvršenim po odgovarajućoj dozvoli u hronološkom redosledu uključujući pune i prazne vožnje.

Međunarodni prevoz

: vožnja praznim ili punim vozilom čije se polazne i odredišne tačke nalaze u dve

različite države članice, sa ili bez prelaza kroz jednu ili više države članice ili države koje nisu članice; u
sledećem slučaju dozvola ne važi na području države (država) članice(a).

Prevoz za sopstvene potrebe (račun)

: prevoz koji nije za najam ili nagradu, overen dokumentima u

vozilu.

Kabotaža

: drumski prevoz pri kojem se roba utovaruje i istovaruje na dve tačke unutar jedne države od

strane vozila koje je registrovano u drugoj državi.

Povratni prevoz

: ekskluzivan prevoz između države registracije i druge države članice

i ekskluzivan

prevoz između dve države članice izvan države registracije.

Prevozno preduzeće

(saobraćajni, prevoznik); bilo koje pojedinačno ili korporacijsko telo koje vrši posao

međunarodnog prevoznika robe putem i koje je pravilno ovlašćeno za izvršavanje radnji međunarodnog
prevoza od strane nadležne vlasti u državi osnivanja.

Tranzit

: vožnja kroz područje države u kojoj se ne istovara niti utovara.

Vozilo

: motorno vozilo registrovano u državi članici ili kombinacija spojenih vozila od kojih je najma

nje

motorno vozilo registrovano u državi članici i isključivo namijenjeno za prevoz robe. Vozilo može biti
vlasništvo prevoznog preduzeća ili mu može biti stavljeno na raspolaganje putem ugovora o unajmljivanju

ili lizingu (leasingu).

Unajmljeno vozilo

: s

vako vozilo koje preduzeće zadržava, za naknadu ili za određeni period, koje se

angažuje za prevoz roba putem za najam ili nagradu ili za sopstvene potrebe putem ugovora o najmu ili
lizingu s preduzećem koje je vlasnik vozila.

2.1.2. Liberalizovan prevoz

Da bi se olakšao međunarodni prevoz u ECMT državama članicama i da bi se postigla bolja upotreba

vozila, sledeće su kategorije prevoza izuzete od zahteva za multilateralnim i bilateralnim dozvolama za

prevoz:

Prevoz tereta motornim vozilima čija ukupn

a dozvoljena masa, zajedno s prikolicom, ne prelazi 6

tona ili čija dozvoljena korisna masa s prikolicom ne prelazi 3,5 t.

[1]

Povremeni prevoz tereta do ili od aerodroma u slučaju ne pružanja avio

-usluga.

[2]

Prevoz oštećenih ili pokvarenih vozila, te prevoz vozila za popravku istih.

Prazne vožnje teretnim vozilima poslatim da zamene pokvareno vozilo u drugoj državi, kao i
povratne vožnje pokvarenih

vozila nakon popravka.

[3]

Prevoz živih životinja u vozilima posebno namijenjenim ili trajno preuređenim za tu svrhu, a koja su
priznata kao takva od nadležnih tela zemalja članica.

[4]

Prevoz rezervnih dijelova i zaliha za prekookeanske brodove i vazduhoplove.

[5]

Prevoz medicinske opreme u potrebnih u vanrednim okolnostima, naročito kada su eleme

ntarne

nepogode i humanitarne potrebe.

Prevoz umetničkih dela i predmeta za sajmove, izložbe u nekomercijalne svrhe.

Prevoz u nekomercijalne svrhe predmeta, opreme i životinja za potrebe pozorišnih, muzičkih,

filmskih, sportskih ili cirkuskih predstava, sajmova ili priredaba, kao i namijenjenih za radijska

snimanja, te filmske ili televizijske produkcije.

10.

Prevoz tereta za sopstvene potrebe.

[6]

287

11.

Pogrebni prevoz.

12.

Poštanski prevoz koji se obavlja kao javna

usluga.

[7]

13.

Prevoz novo kupljenih vozila bez karga do mesta njihovog konačnog odredišta.

[8]

Rezerve koje iskaz

ale države članice prikazane su u fusnotama

Međunarodna preseljenja koja obavljaju preduzeća s pos

ebnim osobljem i opremom za tu svrhu takodje

podležu kvotama

, ali su ipak obuhvaćena CEMT regulativom. U tim slučajevima koristi se obrazac CEMT

dozvole namenjen za preseljenja.

2.1.3.

Izdavanje i ograničenja CEMT dozvola

ECMT dozvole su multilatera

lne dozvole za međunarodni prevoz stvari putem za najam ili nagradu od

strane

prevoznih preduzeća osnovanih u ECMT državi članici na temelju sistema kvota, radnje prevoza se

obavljaju:

▪

između CEMT zemalja članica i

▪

u tranzitu kroz područje jedne ili nekoliko CEMT zemalja članica od strane vozila registrovanog u
CEMT državi članici.

Dozvole ne važe za radnje prevoza između države članice i treće države. Na primer, vozilo koje obavlja
prevoz između Norveške (CEMT država članica uključena u sistem kvote) i Irana kao krajnjeg odredišta
(nije CEMT država članica, ali je sused CEMT države članice) ne može koristiti CEMT dozvolu za takav

prevoz.

CEMT dozvole važe ako prevoz prolazi kroz treću državu (na primer, teret utovaren u Norveškoj koji će se

istovariti u Rusiji, te koji prolazi kroz Iran).

Ako se roba prevozi kroz CEMT državu gde je upotreba CEMT dozvola ograničena, prevoz kroz takve
države se može obavljati uz bilateralnu dozvolu, ovlaštenje Zajednice ili nekim drugim načinom prevoza

(Ro-La)

, pri čemu

se CEMT dozvola mora nalaziti u vozilu od mesta utovara do mesta istovara.

CEMT dozvole i dnevnike putovanja preduzeću za drumski prevoz dostavlja nadležna institucija države
članice CEMT, u kojoj su preduzeća osnovana, u skladu odredbama i kriterijima određenim od strane
države.

CEMT dozvole se izdaju, u zavisnosti od nacionalnih kriterijuma, preduzećima za drumski prevoz koja su
ovlašćeni za rad od strane nadležne vlasti države u kojoj su osnovani. Dozvole ne navode broj registraske

tablice.

U R. S

rbiji raspodelu dozvola vrši ministarstvo za nadležno za poslove saobraćaja i transporta.

Kriterijumi

za rapodelu dozvola u R. Srbiji definisani su Uredbom

o kriterijumima i načinu raspodele stranih dozvola za

međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima (''Službeni glasnik R

. Srbije'' 88/2005 i 113/2007).

.1.4.. Produženje i ograničenja važenja dozvola

CEMT države članice priznaju važnost dozvola koje je izdala druga država članica i koju koristi u skladu s

ovde određenim odredbama, te podležu

svim dole navedenim ograničenjima.

2..

1.4.1. Opšta ograničenja

Postoje godišnje dozvole, zelene boje, koje vraže za kalendarsku godinu (1. januara –

31. decembra) i

kratkoročne dozvole koje važe 30 dana, žute boje i sadrže pečat ''kratkoročna dozvola

'' (Prilog 1).

289

Ova se odluka se sprovodi od 1. januara 2006. godine tokom probnog perioda od godinu dana i može se
produžiti.

Portugalija, Rumunija i Rusija izrazile su rezervu u odnosu na ovo pitanje. Kontrolne vlasti ovih

zemalja n

e računaju unazad broj vožnji kad je vozilo prešlo svoju državu registracije.

Da bi se izbeglo ponovljeno kažnjavanje za isti slučaj nepoštivanja ograničenja od 3 vožnje, kontrolna vlast
države članice koja otkrije slučaj treba da upiše u kolonu «napomena» broj kontroliranih vožnji unutar kojih

je prekršaj nastao, te takođe i datum kontrole i pečat odgovarajuće kontrolne vlasti.

2.1.5. Upotreba CEMT dozvola

Dozvolu može istovremeno da koristi samo jedno vozilo. Dozvola mora da se nalazi u vozilu između mesta
utovara (čim vozilo bude utovareno) i mesta istovara (čim vozilo bude istovareno) za punu vožnju, ili za
dovršenu praznu vožnju koja prethodi ili sledi iza pune vožnje.

Država na čjoj terotoriji se vrši utovar ne može biti različita od države p

orekla utovarene robe.

CEMT dozvola ne dozvoljava kabotažu.

Ona ne oslobađa prevoznika od zahteva vezanih uz sva druga odobrenja za prevoz vanrednih tereta u
pogledu veličine ili težine ili specifičnih kategorija robe (na primer opasni tereti i sl).

EMT dozvola se može koristiti za unajmljena ili zakupljena vozila bez vozača od strane prevoznog

preduzeća kojem je izdata. Vozilo se mora nalaziti na isključivom raspolaganju preduzeća koje ga koristi

kad je unajmljeno i mora ga voziti osoblje ovog preduz

eća. Sledeća dokumenta treba imati u vozilu:

Ugovor o najmu ili zakupu ili overen primerak iz ugovora koji sadrži naročito ime najmodavca, ime

najmoprimca, datum i trajanje ugovora i identifikacioni broj vozila (VIN).

Ako vozač nije osoba koja je unajmila vozila, ugovor o radu za vozača ili overen izvod iz tog ugovora koji
sadrži naročito ime poslodavca, ime zaposlenog i datum i trajanje ugovora o radu ili zadnji izvod plate.

Ako je potrebno, ekvivalentna dokumenta izdata od strane nadležnih vlasti države

članice mogu služiti kao

zamene za prethodno navedena dokumenta. Ova dokumenta treba takođe prevesti, makar na engleski,
francuski ili nemački jezik.

Preduzeće ne može prenositi CEMT dozvole na treće lice.

S obzirom da ime preduzeća treba da bude napisa

no na prvoj strani dozvole, u skladu s tim, treba da i

osoba koja upravlja vozilom bude iz tog preduzeća.

U slučaju kad vožnja započne pod jednom godišnjom ili kratkoročnom dozvolom i bude nastavljena pod
drugom izdatom za naredni sledeći period, obe dozvole moraju biti čuvane u vozilu tokom čitave vožnje.

CEMT dozvole, dnevnici putovanja i pripadajuće potvrde ne smeju biti plastificirani ili na sličan način

obložene zaštitinim koricama.

2.1.6. Dnevnik putovanja

Vlasnik CEMT dozvole vodi dnevnik putovanja (prilog 5).

Svaka država treba da štampa određeni broj dnevnika, na svom jeziku, namenjenih za godišnje i
kratkoročne dozvola. Dnevnici, koji sadrže 5 stranica, obično se nalaze uz mesečne dozvole. Preporučuje

se štampanje 52 samokopirajuće i numerisane stranice za godišnje dnevnike, što odgovara periodu od 52

sedmjice u godini.

290

Dnevnik putovanja glasi na ime prevoznika i nije prenosiv.

Dnevnici trebaju da nose isti broj kao dozvole na koje se odnose, s podbrojevima ako je potrebno, budući

da se n

ovi dnevnik može izdati samo ako i kad prvi bude popunjen. Ako se ovo ne ispuni, dozvola sama se

smatra nevažećom.

Zapis o obavljenom prevozu mora se voditi tako

da prikazuje hronološkim redom svaku vožnju s teretom

između mesta utovara i mesta istovara,

i takođe svaku praznu vožnju, sa prelaskom granice. Mesta tranzita

takođe mogu da se upisuju, iako to nije obavezno.

Dnevnik treba da se ispuni pre započinjanja svake vožnje koja se vrši s teretom između svake tačke

utovara i istovara i za svaku praznu

vožnju.

U slučaju kad se tokom jedne vožnje roba prikuplja ili distribuira na različitim mestima, odgovarajuće faze u

kolonama 1, 2, 3, 5 i 6 treba navesti označavajući oznakom ''+'' na primer

kolonu 2 a):

mesto utovara:

Ventspils + Riga + Bauska:

kolonu 5:

bruto težina:

12 + 5 + 5.

Svaku ispravku u dnevniku

treba izvršiti na način da izvorni izrazi i slova ostanu čitljivi.

Dozvole, dnevnik i potvrde treba čuvati u vozilu, iste se moraju pružitii na pregled nadležnim službenicima

kontrole na sv

aki njihov zahtev. Ova kontrolna tela mogu udariti pečat u dnevnik.

Nadležni službenici za kontrolu ne mogu da zahtevaju da dnevnik sadrži pečate svake pređene države, ali
mogu odlučiti da udare pečat u dnevnik nakon svakog pregleda. Od vlasnika CEMT dozvole se ne traži da
poseduje pečate u dnevniku iz svake pređene države.

Dozvolu, dnevnik i potvrdu ''zeleno'' vozilo ili ''zelenije i bezbedno'' vozilo ili ''EURO3 bezbedno'' vozilo ili

«EURO4 bezbedno» vozilo treba čuvati u vozilu i treba ih dati na pregled nadležnim službenicima za

kontrolu na svaki zahtev.

Popunjene registar liste treba čuvati u dnevniku sve dok ne istekne period važenja naveden na dozvoli.
Kopije registarskih lista se tada odvajaju i šalju nadležnoj vlasti ili telu u roku od 20 dana n

akon kraja

svakog kalendarskog meseca u slučaju godišnje dozvole ili u roku od 20 dana nakon kraja perioda važenja

u slučaju kratkoročne dozvole.

Nadležna vlast čuva registar liste na raspolaganju tokom naredne kalendarske godine.

Informacija dobijena

iz registra lista može da se koristi samo za kontrolu upotrebe dozvola. Ne može da se

koristi za porez ni za prikupljanje ličnih informacija.

2.1.7.

Važnost i povlačenje

Dozvole će se smatrati nevažećim ako u njih nisu

neizbrisivo

unešene sledeće obavez

ne pojedinosti:

▪

ime ili poslovno ime i puna adresa prevoznog preduzeća,

▪

potpis i pečat tela koje izdaje dozvole,

▪

datumi na koje važenje dozvole počinje i završava i

▪

datum izdavanja dozvole.

Dozvola koja se proglasi izgubljenom i bude zamenjena i naknadno

pronađena više neće važiti. Upotreba

takvih dozvola treba biti kažnjena kroz povlačenje zamenjenih dozvola od strane nadležnog tela.

292

CEMT-

a. U svakom slučaju, Grupa za drumski prevoz ili Veće ministara odg

ovorno je za razmatranje

slučaja i odlučivanje o tome da li će dodeljene dozvole biti ili zamrznute ili povučene.

2.1.10. ''Zeleno'' vozilo

Države članice koje učestvuju u šemi ''zelenog'' vozila imaju više dozvola nego što bi imale da su zadržale

''osnovne'' dozvole, iako se njihove dozvole mogu koristiti

samo

za prevoz robe vozilima koji su usklađeni

sa sledećim standardima:

Emisije buke za vozila

(kako je određeno u Direktivi 70/157/EEC te izmenjeno i dopunjeno Direktivom

92/97/EEC ili ECE Uredbom br. 51/02 i KDV 1967.

                                    78 dB (A) za vozila snage do 150 kW
                                    80 dB (A) za vozila snage iznad 150 kW.

Emisije hemijskih izduvnih gasova za dizel motore

(kako je određeno u Direktivi 8

8/77/EEC te izmenjeno i

dopunjeno Direktivom 91/542/EEC ili ECE Uredbom br. 49/02, odobrenje A [''EURO1''] što se tiče
usklađenosti proizvodnje)

: 4,9 g/kWh

: 1,23 g/kWh

: 9,0 g/kWh

Čest.

: 0,4 g/kWh

U vozilu uvek se mora nalaziti potvrda o usklađenosti s ovim standardima i dnevnik.

Osobe koje su ovlašćene za popunjavanje su ili proizvođač ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi

registracije. U drugom slučaju ovlašćeni predstavnik mora takođe navesti ime proizvođača čiji je on
ovlašćeni predstavnik.

Potvrda se izdaje jednom za vozilo i ne treba se obnavljati, osim ako su se osnovni podaci navedeni na njoj

u pogledu bilo koje vrste emisija promenili.

Potvrda se

može dobiti ili na nacionalnom jeziku ili na engleskom jeziku ili na francuskom jeziku ili na

nemačkom jeziku. Ona mora biti popraćena prevodom na barem dva druga navedena jezika (Prilog

7).

U svakom slučaju, ukoliko se proverom na licu mesta utvrdi da s

u vrednosti emisija navedenih u potvrdi

netačne, smatra će se da tehničke specifikacije nisu ispunjene. U tom slučaju će se potvrda smatrati
nevažećom.

Da bi se olakšao i ubrzao prelaz preko granice preporučuje se ''zelenim vozilima'' da istaknu na predn

joj

strani vozila magnetnu kružnu ''značku'' ili nalepnicu (Prilog

). Značka je zelene pozadine sa belim rubom i

sadrži oznake ''U'' ili ''E'' (nem. Umwelt = eng. Environment).

2.1.11. ''Zelenije i bezbedno' vozilo

Zahtevi za ''zelenijiei bezbedno'' v

ozilo su sledeći:

Emisija buke za vozila

(prema Direktivi 70/157/EEC i izmenjeno i dopunjeno Direktivom 1999/101/EC ili

ECE Uredbom br. 51/02 i KDV 1967.

78 dB (A) za vozila ≤ 150 kW

80 dB (A) za vozila > 150 kW.

293

Emisije hemijskih izduvnih gasova za dizel motore

(prema Direktivi 88/77/EEC te izmenjeno i dopunjeno

Direktivom 91/542/EEC ili ECE Uredbom br. 49/02, odobrenje B [''EURO2'']

: 4,0 g/kWh

: 1,1 g/kWh

: 7,0 g/kWh

Čest.

: 0,15 g/kWh

Minimalni tehnički i bezbednosni zahtevi:

▪

Vozila i njihove prikolice moraju imati minimalnu dubinu gazećeg sloja gume od najmanje 2 mm na

svim gumama.

▪

Vozila (osim poluprikolica tegljača) i njihove prikolice, kako je nave

deno u navedenim odredbama,

moraju imati ugrađenu zaštitu od podletanja sa zadnje strane (u skladu ECE Uredbi br. 58/01 ili

Direktivi 70/221/EEC, kako je izmenjena i dopunjena Direktivom 2000/8/EC).

▪

Vozila (osim poluprikolica tegljača) i njihove prikolice,

kako je navedeno u navedenim odredbama,

moraju imati ugrađenu zaštitu od bočnog podletanja, u skladu ECE Uredbi br. 73/00 ili Direktivi

89/297/EEC.

▪

Vozila moraju imati upozoravajući signal za opasnost u skladu ECE Uredbi br. 6/01 ili Direktivi

76/759/EEC,

kako je izmenjeno i dopunjeno Direktivom 1999/15/EC, i crveni upozoravajući trougao

u skladu ECE Uredbi br. 27/03.

▪

Vozila moraju koristiti tahograf u skladu ECE/UN ''AERT Ugovoru'' ili Uredbi (EEC) br. 3821/85
kako je izmenjena i dopunjena Uredbama (EC) br. 1056/97 ili br. 2135/98.

▪

Vozila moraju imati uređaje za ograničenje brzine u skladu ECE Uredbi 89 ili u skladu Direktivi

92/24/EEC.

▪

Teretna i druga vozila moraju imati retroreflektirajuće zadnje ploče za označavanje u skladu ECE

Uredbi br. 70/01.

▪

Vozila moraju imati anti-

blokirajući sistem kočenja (ABS) protiv blokiranja tačkova u skladu ECE

Uredbi 13/09 ili Direktivi 71/320/EEC kako je izmenjena i dopunjena Direktivom 98/12/EC).

▪

Vozila moraju imati upravljački uređaj u skladu ECE Uredbi 79/01 ili Direkt

ivi 70/311/EEC kako je

izmenjena i dopunjena Direktivom 92/62/EEC ili Direktivom 1999/7/EC.

▪

Vozila moraju ispunjavati zahteve vezano za tehnički pregled kako je određeno u EC Direktivi

96/96/EC. U skladu s tom Direktivom, i izmenema i dopunama Direktive 19

99/52/EC, tehnički

pregled se mora obavljati svake godine, tako da potvrda o usklađenosti ne sme biti starija od 12

meseci.

CEMT dozvole za ''zelenije i bezedno'' vozilo mogu koristiti samo ona vozila koja su u skladu s prethodno

određenim tehničkim specifikacijama i važe samo ako se uz njih nalazi potpuno ispunjena potvrda koja
navodi usklađenost s ovim tehničkim standardima.

Potvrde se mogu

dobiti bilo na nacionalnom jeziku države registracije vozila ili na engleskom, francuskom

ili nemačkom jeziku. Uz njih se mora nalaziti prevod na najmanje dva druga navedena jezika.

Potvrde koje se tiču zahte

va za emisijom buke i izduvnih gasova za ''zelenija i bezedna'' vozila (Prilog 5A)

mogu ispuniti proizvođači vozila ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije. U drugom
slučaju ovlašćeni zastupnik mora takođe navesti ime proizvođača čiji je on ovlašćeni predstavnik.

Potvrda se izdaje jednom za vozilo, i ne mora se obnavljati, osim ako su se osnovni podaci o bilo kojoj vrsti

emisija navedeni na njoj promenili. Potvrde koje su već ispunjenje (2001) će ostati važeće sve dok se

osnovni podaci

navedeni na njima ne promene. Što se tiče potvrda koje trebaju biti izdate za nova vozila ili

za vozila čiji su se osnovni podaci promenili, države bi ipak trebale postepeno da koristei nove modele za

potvrde, kako je prikazano u Prilogu 7, najkasnije od 1. januara 2002. godine.

295

2.1.12. ''EURO 3 bezbedno'' vozilo

Zahtevi za ''EURO 3

bezbedno'' vozilo su sledeći:

Emisija buke za vozilo

(kako je određeno u Direktivi 70/157/EEC, i kako je izmenjeno i dopunjeno

Direktivom 1999/101/EC ili ECE Uredbom br. 51/02 i KDV 1967)

78 dB (A) za vozila ≤ 150 k

80 dB (A) za vozila > 150 kW.

Emisije hemijskih izduvnih gasova za dizel motore

(prema ECE Uredbi br. 49/03, odobrenje A ili Direktivi

88/77/EEC, i izmenjeno i dopunjeno Direktivom 1999/96/EC, u skladu sa Evropskmm testom za vozila u

mirovanju (ESC) i Testu evropskih kriterijuma opterećenja (ELR).

: 2,1 g/kWh

: 0,66 g/kWh

: 5,0 g/kWh

Čest.

: 0,10[0,13] g/kWh

ispravljena vrednost
koeficijenta upijanja

: 0,8 m

-1

Prema ECE Uredbi br. 49/03

, odobrenje A ili Direktivi 88/77/EEC i izmenjeno i dopunjeno Direktivom

1999/96/EC, u skladu sa Evropskim testom za vozila u kretanju (ETC).

: 5,45 g/kWh

NM.HC

: 0,78 g/kWh

: 1,6 g/kWh

: 5,0 g/kWh

Čestice

: 0,16[0,21] g/kWh

Minimalni tehnički i bezbednosni zahtevi

▪

Vozila i njihove prikolice moraju imati minimalnu dubinu gazećeg sloja gume od najmanje 2 mm na

svim gumama.

▪

Vozila (osim poluprikolica tegljača) i njihove prikolice, kako je navedeno u navedenim odredbama,

moraju imati ugrađenu zaštitu od podletanja sa zadnje strane (u skladu ECE Uredbi br. 58/01 ili

Direktivi 70/221/EEC, kako je izmenjena i dopunjena Direktivom 2000/8/EC).

▪

Vozila (osim poluprikolica tegljača) i njihove prikolice, kako je rečeno u navedenim odredbama,
moraju imati ugrađenu zaštitu od bočnog podletanja, u skladu ECE Uredbi br. 73/00 ili Direktivi

89/297/EEC.

▪

Vozila moraju imati ogledalo (retrovizor) u skladu ECE/UN Uredbi R.46/01 ili Direktivi 71/127/EEC,
kako je izmenjeno i dopunjeno Direktivom 88/321/EEC.

▪

Vozila moraju imati svetla i svetlosno-

signalne uređaje u skladu ECE Uredbi R.48/01 ili Direktivi

76/756/EEC, kako je izmenjeno i dopunjeno Direktivom 97/28/EC.

▪

Vozila moraju koristiti tahograf u skladu ECE/UN ''AERT Ugovoru'' ili Uredbi (EEC) br. 3821/85
kako je izmenjena i dopunjena Uredbama (EC) br. 1056/97 ili br. 2135/98.

▪

Vozila moraju imati uređaje za ograničenje brzine u skladu ECE

Uredbi 89 ili u skladu Direktivi

92/24/EEC.

▪

Teretna i duga vozila moraju imati retroreflektirajuće ploče sa danje strane za označavanje u

skladu sa ECE Uredbom br. 70/01.

▪

Vozila moraju imati anti-

blokirajući sistem kočenja (ABS) protiv blokiranja tačkova

u skladu sa ECE

Uredbom 13/09 ili Direktivom 71/320/EEC kako je izmenjena i dopunjena Direktivom 98/12/EC).

296

▪

Vozila moraju imati upravljački uređaj u skladu ECE Uredbi 79/01 ili Direktivi 70/311/EEC kako je

izmenjena i dopunjena Direktivom 92/62/EEC ili Direktivom 1999/7/EC.

Vozila moraju da ispunjavaju zahteve vezane uz tehnički pregled kako je određeno u EC Direktivi
96/96/EC, kako je izmenjeno i dopunjeno Direktivom 1999/52/EC. U skladu s tim Direktivama, tehnički
pregled se mora vršiti svake godine, tako da potvrda o usklađenosti ne sme biti starija od 12 meseci.

CEMT dozvole za ''EURO 3 bezbedna'' vozila mogu koristiti samo ona vozila koja su u skladu s prethodno

određenim tehničkim specifikacijama i važe samo ako se uz njih nalazi potpuno ispunjena

potvrda koja

navodi usklađenost s ovim tehničkim standardima.

Potvrde se mogu dobiti bilo na nacionalnom jeziku države registracije vozila ili na engleskom, francuskom
ili njemačkom jeziku. Uz njih se mora nalaziti prevod na najmanje dva druga navedena j

ezika (prilog 8).

Potvrde koje se tiču zahteva za emisijom buke i izduvnih gasova za ''EURO 3 bezbedna'' vozila (prilog

6A)

mogu ispuniti proizvođači vozila ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije. U drugom
slučaju ovlašćeni zastupnik

mora takođe navesti ime proizvođača čiji je on ovlašćeni predstavnik.

Potvrda se izdaje jednom za vozilo i ne mora se obnavljati, osim ako su se osnovni podaci o bilo kojoj vrsti

emisija navedeni na njoj promijenili.

Potvrde koje se tiču bezbednosnih

zahteva za ''EURO3 bezbedna'' vozila (prilog 6B

) mogu ispuniti sledeća

lica:

▪

nadležne službe za proveru verodostojnosti u državi registracije, ako ta država ne ovlasti
zastupnike proizvođača;

▪

proizvođač vozila ili ovlašćeni zastupnik proizvođača u državi

registracije, ili

▪

kombinacija nadležnih službi za proveru verodostojnosti u državi registracije i proizvođač vozila, ili

ovlašćeni zastupnik proizvođača u državi registracije, u slučaju ako sva oprema nije ugrađena od
strane proizvođača vozila.

U slučaju

''ovlašćenog zastupnika'', isti će morati da navede ime proizvođača čiji je on ovlašćeni zastupnik.

Potvrda vezana uz bezbedonosne zahteve za ''EURO 3 bezbedna'' vozila mora se obnavljati barem

jednom godišnje, nakon izvršenog tehničkog pregleda.

Nadalje, i za samo vozilo i za prikolicu

se traže minimalni bezbednosni zahtevi. Stoga za prikolice treba

ispuniti specifičnu potvrdu ako su iste registrovane i tehnički pregledane.

Ove razne potvrde treba ispuniti u skladu odredbama navedenim u odgovarajući

m prilozima:

▪

telo ili ustanova koju je odredila i koju direktno nadzire država registracije za potrebe Direktive

96/96/EC, ili

za novo proizvedena vozila:

▪

nadležna služba za proveru verodostojnosti u državi registracije;

▪

proizvođač vozila ili ovlašćeni zastupnik ili proizvođač u državi registracije ili

▪

kombinacija nadležnih službi za proveru verodostojnosti u državi registracije i proizvođač vozila, ili
ovlašćeni zastupnik proizvođača u državi registracije, u slučaju ako sva oprema nije ugrađena od

strane

proizvođača vozila.

Ukoliko se proverom na licu mesta ustanovi da vrednosti emisije i bezbednosni zahtevi dati u potvrdi nisu

ispunjeni, smatra će se da tehničke specifikacije nisu ispunjene. U takvom će slučaju potvrda da se smatra
nevažećom.

298

▪

Teretna i duga vozila moraju imati retroreflektirajuće ploče sa zadnje strane za označavanje u

skladu ECE Uredbi br. 70/01.

▪

Vozila moraju imati anti-

blokirajući sistem za kočenje (ABS) protiv blokiranja tačkova u skladu ECE

Uredbi 13/09 ili Direktivi 71/320/EEC kako je izmenjena i dopunjena Direktivom 98/12/EC).

▪

Vozila moraju imati upravljački uređaj u s

kladu ECE Uredbi 79/01 ili Direktivi 70/311/EEC kako je

izmenjena i dopunjena Direktivom 92/62/EEC ili Direktivom 1999/7/EC.

▪

Vozila moraju ispunjavati zahteve vezano za tehnički pregled kako je određeno u EC Direktivi

96/96/EC, kako je izmenjena i dopunjena Direktivom 1999/52/EC. U skladu s tim Direktivama,

tehnički pregled se mora vršiti svake godine, tako da potvrda o usklađenosti ne sme biti starija od

12 meseci.

CEMT dozvole za ''EURO4 bezbedna'' vozila mogu koristiti samo ona vozila koja su u skladu s prethodno

određenim tehničkim specifikacijama i važe samo ako se uz njih nalazi potpuno ispunjena potvrda koja
navodi usklađenost s ovim tehničkim standardima.

Potvrde se mogu dobiti bilo na nacionalnom jeziku države registracije vozila ili na engleskom

, francuskom

ili njemačkom jeziku. Uz njih se mora nalaziti prevod na najmanje druga dva navedena jezika.

Potvrde koje se tiču zahteva za emisijom buke i izduvnih gasova za ''EURO4 bezbedna'' vozila mogu

ispuniti proizvođači vozila ili ovlašćeni predstavnik proizvođača u državi registracije. U drugom slučaju
ovlašćeni zastupnik mora takođe navesti ime proizvođača čiji je on ovlašćeni predstavnik.

Potvrda se izdaje jednom za vozilo i ne mora se obnavljati, osim ako su se osnovni podaci o bilo kojoj vrsti

emisija navedeni na njoj promijenili.

Potvrde koje se tiču bezbednosnih zahteva za ''EURO4 bezbedna'' vozila mogu ispuniti sledeća lica:

▪

nadležne službe za proveru verodostojnosti u državi registracije, ako ta država ne ovlasti

zastupnike proizvođača;

▪

proizvođač vozila ili ovlašćeni zastupnik proizvođača u državi registracije, ili

▪

kombinacija nadležnih službi za proveru verodostojnosti u državi registracije i proizvođač vozila, ili
ovlašćeni zastupnik proizvođača u državi registracije, u slučaju ako sva

oprema nije ugrađena od

strane proizvođača vozila.

U slučaju ''ovlašćenog zastupnika'', isti mora navesti ime proizvođača čiji je on ovlašćeni zastupnik.

Potvrda vezana uz bezbedonosne zahteve za ''EURO 4 bezbedna'' vozila mora se obnavljati barem

jedno

m godišnje, nakon izvršenog tehničkog pregleda.

Nadalje, i za samo vozilo i za prikolicu

se traže minimalni bezbednosni zahtevi. Stoga za prikolice treba

ispuniti specifičnu potvrdu ako je ista registrovana i tehnički pregledana.

Ove razne potvrde treb

a ispuniti u skladu odredbama navedenih u odgovarajućim Prilozima:

▪

telo ili ustanova koju je odredila i koju direktno nadzire država registracije za potrebe Direktive

96/96/EC, ili

za novo proizvedena vozila:

▪

nadležna služba za proveru verodostojnosti u državi registracije;

▪

proizvođač vozila ili ovlašćeni zastupnik ili proizvođač u državi registracije ili

▪

kombinacija nadležnih službi za proveru verodostojnosti u državi registracije i proizvođač vozila, ili

ovlašćeni zastupnik proizvođača u državi registracije, u slučaju ako sva oprema nije ugrađena od
strane proizvođača vozila.

Ukoliko se proverom na licu mesta ustanovi da vrednosti emisije i bezbednosni zahtevi navedeni u potvrdi

nisu ispunjeni, smatra će se da tehničke specifikacije nisu ispunjene. U tom slučaju potvrda će se smatrati
nevažećom. Da bi se olakšao i ubrzao prelaz preko granice preporučuje se sa se na ''EURO 4 bezbednim''

299

vozilima istakne na prednjoj strani vozila magnetna okrugla ''značka'' ili nalepnica izrađena prema modelu

datom u prilogu 6

. Značka treba da bude zelene pozadine sa belim rubom i da sadrži oznaku ''4'' bele boje

(4 = EURO 4).

2.2. KRITERIJUMI ZA PODELU DOZVOLA U REPUBLICI SRBIJI

Kriterijumi za podelu dozvola za medjunarodni transport u R. Srbiji definisani su Uredbom o n

ačinu

raspodele i kriterijumima za dodelu stranih dozvola za medjunarodni javni prevoz stvari domaćim

prevozn

icima (Službeni glasnik RS

85/2005 i 113/2007).

Kriterijumi za podelu dozvola su:

▪

Pravilno korišćenje i efikasnost korišćenja CEMT dozvola (

period razmatranja oktobar-oktobar);

▪

Kvalitet voznog parka (dobijaju se bodovi za svako teretno vozilo iz voznog parka);

▪

Broj vozača (koeficijent

, tj. odnos

broja vozača i broja vozila),

▪

Korišćenje voznog parka za odredjeni kontigent (odnos broja bodova za kvali

tet voznog parka tj. za

vozila

koja su obavila prevoze na teritoriji države za koju važi kontigent i uku

pnog broja bodova

voznog parka);

▪

Korišćenje kombinovanog prevoza (koliko je ostvreno komb

inovanog prevoza u odnosu na broj

odredjen prilikom raspodele);

▪

Ostvareni

promet po osnovu pružanja usluga u medjunarodnom prevozu stvari (koeficijent

ostvarenog prometa i broja vozila i izračuna

se odnos prema prosečnom koeficijent

u svih

prevoznika).

2.2.1. G

odišnji plan raspodele dozvola

2..2.

.1.1. Opšti deo

šti deo godišnjeg plana s

drži podatke o:

▪

Broju pojedinačnih dozvola po kontigentima sa naznakom kontigenta kritičnih dozvola,

▪

Broju dozvola za interventne slučajeve (3%)

▪

Obaveznom broju kombinovanih prevoza,

▪

Roku za korišćenje pojedinačne dozvole nakon koga treba da se vrate nadležnom organu,

▪

Broju vremenskih i CEMT dozvola po kontigentima,

▪

Broju za koji se umanjuje broj pojedinačnih dozvola, nakon raspodle vremenskih i CEMT dozvola,

▪

Učešću fiksnog dela plana u kontigentu,

▪

Rang listi efikasnosti korišćenj

a vremenskih i CEMT dozvola,

▪

Rang listi prevoznika za dobijanje vremenskih i CEMT dozvola,

▪

Broju za koji se umanjuje broj teretnih vozila za utvrdjivanje plana raspodele pojedinačnih dozvola

nakon rasporeda vremenskih i CEMT dozvola.

2..2..1.2.. Posebni deo -

pojedinačni plan

Posebni deo plana sadrži podatke o:

▪

Broju vozača u radnom odnosu, ostvarenom prometu, broju bodova za kvalitet voznog parka, broju
vozila po kategorijama i koeficijentu korišćenja voznog parka,

▪

Broju pravilno iskorišćenih dozvola po

kontigentima za period oktobar-oktobar,

▪

Obavljenim prevozima CEMT dozvolom,

▪

Obavljenim prevozima vremenskom dozvolom,

▪

Broju dozvola koje mu pripadaju u fiksnom i promenljivom delu i ukupnom broju dozvola po
kontigentima.

Pojedinačni plan rang lista efikasnoti korišćenja vremenskih i CEMT dozv

ola i rang lista prevoznika su javni

Primedbe na plan mogu se dostaviti u roku do 7 dana od dana objavljivanja.

301

TIR sistem je smišljen u cilju

olakšavanja kretanja roba zapečaćenih carinskim žigom u međunarodnoj

trgovini i radi obezbeđenja neophodne carinske zaštite, bezbednosti i garancija zemljama kroz koje se vrši

takav tranzit roba.

Tradicionalnim načinom, prilikom prelaska teritorije jedne ili više zemalja u pogledu međunarodnog prevoza

roba drumom, carinske uprave svake zemlje su primenjivale nacionalne kontrole i procedure. One su

varirale od zemlje do zemlje, međutim, većinom su ove procedure uključivale i kontrolu tereta na svakoj

naci

onalnoj granici i nametanje nacionalnih zaštitnih mera (garancije, obaveznica, depozit, itd.) radi

pokrivanja potencijalnih dažbina i poreza zbog rizika dok su robe u tranzitu kroz teritoriju svake zemlje.

Ovakve mere koje su se primenjivale u svakoj zeml

ji tranzita su vodile stvaranju značajnih troškova i

kašnjenja u međunarodnom transportu.

U pokušaju smanjenja navedenih poteškoća sa kojima su se suočavali transportni operateri, i u isto vreme
da bi pružili carinskim upravama jedan međunarodni sistem kontrole, zamenjujući tradicionalne nacionalne

procedure, a samim tim i očuvanje prihoda svake zemlje kroz koju se prevoze robe, smišljen je TIR sistem.

3.2. BENEFICIJE TIR SISTEMA

TIR sistem nudi sledeće beneficije različitim učesnicima uključenim u među

narodni transport tranzitnih

roba:

Olakšice u transportu i trgovini

▪

smanjuju se transportni troškovi redukovanjem formalnosti i kašnjenja u tranzitu;

▪

olakšava se tranzitni prevoz putem primene standardizovane kontrole i dokumentacije; i

▪

kao rezultat gore n

avedenog, podržava se i ohrabruje razvoj međunarodne trgovine.

Beneficije za transportnu industriju

▪

robe prelaze međunarodne granice sa minimalnim smetnjama;

▪

smanjuju se kašnjenja i troškovi tranzita;

▪

dokumenti su pojednostavljeni i standardizovani;

▪

nije potreban depozit za carinsku garanciju u tranzitu

Beneficije za carinske uprave

▪

rizične carinske stope i porezi tokom međunarodnog tranzitnog prevoza su garantovane u iznosu
do USD 50,000 a ponekad i do USD 200,000 (cigarete, alkoholna pića);

▪

dozvoljeno

je korišćenje TIR karneta samo istinskim i poštenim transportnim operaterima, što

povećava bezbednost sistema;

▪

potreba fizičke kontrole roba u tranzitu je umanjena;

▪

sistem olakšava carinsku kontrolu i dokumentaciju; i

▪

korištenje internih carinskih punktova za izvoz i uvoz omogućuje efikasniji razvoj carinskog

personala.

3.3. PRINCIPI TIR SISTEMA

TIR sistem se zasniva na pet principa:

Sigurna vozila ili kontejneri

Roba se mora prevoziti u zapečaćenim kontejnerima, robnim odeljcima, ili u kamionima odobr

enim od

carinskih uprava te ponovno izvršavanje odobravanja takvog vozila svake dve godine.

Međunarodni lanac garancija

302

Međunarodni centralizovani lanac garancija u korist carinskih uprava koji osigurava eventualni gubitak

poreza od svih neregularnosti u TIR proceduri.

TIR karnet

Robe su propraćene TIR karnetom: kontrolni dokument prihvaćen od strane carinskih uprava zemalja
polaska, tranzita i destinacije. TIR karnet sadrži sve detalje o teretu, imaocu TIR

-a, asocijaciji koja ga je

izdala i sleđenje i na

dziranje svih kontrolnih operacija preduzetih od strane carinskih uprava.

Međusobno priznanje carinskih kontrola

Međunarodno priznanje kontrola sprovode carinske uprave i na polasku i na destinaciji. U praktičnom
smislu to znači da u principu nije potreb

na nikakva materijalna kontrola roba koje se prevoze od strane

carinskih uprava zemalja tranzita.

Kontrolni pristup

Pristup TIR sistemu za nacionalno izdavanje i garantovanje je dat asocijacijama od strane

kompetentnih nacionalnih vlasti, dok transportni operateri ostavaruju pristup kroz nacionalne carinske
uprave i nacionalne asocijacije.

3.3.1.

Međunarodni sistem osiguranja

U svrhu postizanja tog cilja konvencija postavlja standarde konstrukcijskih postupaka i postupke

odobravanja. Roba se može pre

voziti pod okriljem TIR karneta samo ako je drumsko vozilo ili kontejner

odobreno prema tim zahtjevima.

Drugi osnovni element TIR tranzitnog postupka je njegov međunarodni sistem osiguranja. Taj sistem je

smišljen kako bi osigurao da carina i porezi koji

su podložni riziku tokom tranzita budu pokriveni u svakom

trenutku od nacionalnog osiguravajućeg udruženja, ako TIR prevoznik nije dostupan kao odgovoran za
njihovo plaćanje.

Delovanje TIR sistema osiguranja je pouzdano. Svako udruženje koje predstavlja

prevoznike u pojedinoj

zemlji i priznato je od carinske službe te zemlje, garantuje plaćanje unutar te zemlje za iznos svih carina i
taksi koje treba da plati u slučaju bilo koje nepravilnosti tokom primene TIR postupka.

Nacionalna osiguravajuća udruženja osiguravaju plaćanje carina i poreza za nacionalne ili strane
prevoznike pod okriljem TIR karneta koji je izdat od njegovog nacionalnog osiguravajućeg udruženja ili od
udruženja u nekoj drugoj zemlji.

Carinskim vlastima je savetovano da

Maksimalni iznos osiguranja

koji se naplaćuje od garantnog

udruženja za svaki TIR karnet bude maksimalno 50.000 $.

Za duvanski/alkoholni TIR karnet maksimalni

iznos je 200.000 $.

Svaka zemlja zato ima prednost, za sve TIR transportne prevoze unutar svoje teritorije, što se tiče

osiguranja datog na svojoj teritoriji. Zato postoji nacionalni partner kome se carinske vlasti mogu obratiti u

slučaju neregularnosti.

Sistem se zato može smatrati nastavkom nacionalnih tranzitnih prevoza baziranih više na međunarodnim,

nego na

nacionalnim merama i predstavlja prevoz pod pokrićem međunarodno važećeg osiguranja.

3.4.

UČESNICI TIR KONVENCIJE

TIR konvencija definiše nekoliko učesnika:

304

Osnovna pravila korišćenja TIR

karneta prikazana su u tabeli 3.1.

Tabela 3.1.

Osnovna pravila korištenja TIR karneta

Izdavanje

U zemlji odlaska ili u zemlji

u kojoj živi vlasnik

Jezik

Štampan na francuskom,

naslovna stranica na engleskom

Valjanost

Važi dok ne završi TIR operacija

u odredišnoj carinarnici

Broj karneta

Jedan karnet za svaku kombinaciju vozila

Broj polaznih

odredišnih carinarnica

Ne prela

zi četiri

Broj obrazaca

Dva listića za svaku zemlju polaska,

odredišta i zemalja koje se tranzitiraju

Pokazivanje na carinama

Pokazuje se zajedno sa svim kombinacijama vozila,

na svakoj carinarnici

Slika 3.

Tir karnet

3.5.1. Procedura TIR operacije

Procedura TIR operacije je sledeća:

305

Transportnom operateru je odobreno izvršavanje TIR operacija od strane njegove asocijacije i on

koristi vozila koja su odobrena od njegove Carinske uprave za TIR operacije. S tim u vezi transportni
operater nab

avlja ograničeni broj TIR karneta.

Transportni operater se pojavljuje na mestu utovara pošiljaoca roba za

▪

utovar,

▪

primanje mandatrne dokumentacije i

▪

avršavanje TIR karneta

Transportni operater ide do najbliže carinarnice i pokazuje svoje vozilo i robu nadležnom carinskom
službeniku

. Carinarnica do polaska roba:

▪

proverava da li se roba slaže sa opisom u TIR karnetu kao i u propratnoj dokumentaciji;

▪

postavlja žig na vozilo;

▪

preuzima u svoju nadležnost TIR operaciju;

▪

započinje tranzitnu operaciju, preuzimajući nadležnost TIR karneta:

•

udara pečate na svaki vaučer karneta kao dokaz preuzimanja nadležnosti

•

udara pečat na

souche 1 karneta,

•

uklanja stranicu 1, vaučera 1 TIR karneta

•

vraća karnet transportnom operateru

Transportni operater potom ide direktno

do carinarnice na graničnom prelazu i pokazuje TIR karnet

carinarnici na izlazu

U cilju izvršenja operacije, Carinarnica na izlazu:

▪

proverava da žig nije diran i pokvaren,

▪

udara pečat na stranicu 2, vaučera 2, i

souche 2,

▪

uklanja stranicu 2, vaučera 2

▪

šalje vaučer 2 Carinskoj upravi polaska

Transportni operater dolazi do Carinarnice ulaska u drugu zemlju i prilaže TIR karnet Carinskoj upravi

ulaska.

U cilju preuzimanja nadležnosti operacije, Carinarnica ulaska:

▪

proverava integritet žiga,

▪

udara pečat na stranicu 3, vaučer 1, i

souche 1,

▪

uklanja stranicu 3, vaučer 1

▪

oslobađa vozilo

Transportni operater odlazi do carinarnice na izlasku iz druge zemlje i prilaže TI

R karnet carinarnici na

izlasku. U cilju izvr

enja operacije, druga carinarnica na izlasku:

▪

proverava da žig nije diran i pokvaren;

▪

udara pe

at na stranicu 4,

vaučera 2, i

souche 2,

▪

uklanja stranicu 4, vaučera 2, šalje je nazad carinarnici na ulasku u

zemlju, što okončava

operaciju,

▪

oslobađa vozilo

▪

šalje stranicu 4, vaučer 2 nazad do carinarnic

e na ulasku u zemlju.

Po prijemu vaučera 2, carinarnica na polasku robe međusobno poredi vaučer 2 sa vaučerom 1 koji je
sačuvao i okončava

administrativno TIR operaciju.

Transportni operater dolazi do carinarnice na ulasku u zemlju destinacije i prilaže T

IR karnet carinarnici

na ulasku.

U cilju preuzimanja nadležnosti operacije, carinarnica ulaska:

▪

proverava da žig nije diran i pokvaren;

▪

udara pečat na stranicu 5, vaučer 1, i

souche 1,

▪

uklanja stranicu 5, vaučer 1

▪

oslobađa vozilo.

Transportni operater o

dlazi do carinarnice destinacije i prilaže TIR karnet carinarnici destinacije robe:

Carinarnica destinacije:

▪

proverava da žig nije diran i pokvaren i da referenca odgovara onom što je prikazano na

popisu roba,

307

4. ATA KARNET

4.1. PRIVREMENI IZVOZ-UVOZ

U svetu, ATA karnet je sinonim pasoša za robu.

ATA je skraćenica početnih slova fr

ancuskih re

či “

dmission

emporaire” i engleskih reči “

emporary

dmission”, što znači

- privremeni uvoz.

ATA karnet je jednostavan me

unarodni carinski dokument koji omogu

ava privremeni uvoz najva

nijim

grupama roba kojima se trguje u svetu.

ATA karnet

om roba cirkuliše neocarinjena za period od jedne godine u slučaju kada je na carinskom

području zemlje koja je prihvatila Konvenciju o privremenom uvozu i to bez popunjavanja nacionalnih
carinskih isprava, plaćanja carine ili polaganja depozita, što inače

sledi u redovnom postupku za privremeni

izvoz, odnosno uvoz.

Za robe koja se privremeno kreće unutar EU za ovakve svrhe nije potrebna dokumentacija.

ATA karnet zamenjuje normalne uvozne i izvozne postupke za robu koja se kreće između zemalja koje su
članice ATA šeme. Dokument izdaju odgovarajuće privredne komore kao agenti Međunarodne trgovačke
komore, sa sedištem u Parizu. Karnet zahteva osiguranje putem depozita gotovin

e, bankarske garancije ili

polis

e osiguranja. Komora koja izdaje karnet, također naplaćuje za napravljeni dokument na osnovu

dvostepene tarife, zavisno od toga da li je korisnik član Komore ili ne.

U proteklih 40 godina postojanja sistem karneta se proširio od nekoliko zapadnoevropskih zemalja i danas
pokriva najveći broj industrijalizovanog sveta i sve veći broj novih ekonomija. U 2002. godini izdato je oko

200.000 karneta širom sveta, a vrednost robe obuhvaćena njima je bila blizu 12 milijardi US dolara.

Sle

deće zemlje su članice ATA karnet šeme

lžir, Australija, Bugarska, Kanada,

Kipar, Hrvatska, Češka

Republika, Estonija, Gibraltar, Hong Kong, Mađarska, Island, Indij

a, Iran (nijedan izdati karnet),Izrael,

Obala Slonovače, Japan, Korea (Republika), Liban, Bivša jugoslovenska Republika

Makedonija, Malezija,

Malta, Mauricijus, Marok

o, Novi Zeland, Norveška, Poljska, Rumunija, Senegal, Singapur, Slovenija, Južna

Afrika,

Slovačka Republika, Šri Lanka, Švedska, Švajcarska, Tajvan, Tajland, Tunis, Turska, S

jedinjene

Američke Države

4.1.1. ATA konvencija

Međunarodni sistem zasnovan je

na ATA Konvenciji, usvojenoj od strane Svetske carinske organizacije

(WCO), bivšeg Saveta za carinsku saradnju (CCC), 1961. godine i stupila je na snagu 1963. godine.

Ova Konvencija je zatim dopunjena sa nekoliko drugih međunarodnih Konvencija:

Konvencij

a o trgovačkim uzorcima (1952) –

CSC

Konvencija o profesionalnoj opremi (1961)

–

PEC

Konvencija o sajmovima i izložbama(1961) –

EFC

Konvencija o privremenom uvozu ambalaže (1960)

Odredba o privremenom uvozu rezervnih delova (1956)

308

4.2. ROBE POD ATA KARNETOM

Robe koje mogu biti uključene u ATA k

arnet kada se privremeno uvozi ili prolazi kroz ugovornu zemlju:

rgovački primerci i reklamni film (16 mm)

oba za međunarodna izlaganja i sajmove

;

profesionalna oprema (profesionalna

oprema je strogo za lično korišćenje ili korišćenje pod

nadzorom ovlašć

enog):

▪

predmeti za huma

nitarne sastanke ili za promovisanje određene grane učenja, um

etnosti,

sporta, religije, itd.

▪

oprema za novinare, radio i televizijsko emitovanje, muzički instrumenti, kostimi, scene i

oprema za binu (stage);

▪

kinematografska oprema, profesionalna oprema za testiranje, održavanje ili popravljanje
mašina, itd;

▪

oprema za hirurge, arheologe, zoologe, zabavlja

e, predava

e, itd.

Vozila posebno pripravljena za kori

šć

enje u vezi nekog od gore navedenih, uklju

uju

i putne radionice ili

laboratorije.

Lista kvalifikovane robe se razlikuje po zemljama. Mora se popuniti aplikacijski obrazac za svaki karnet za

koji se zahteva, i vratiti Komori uz potrebnu cenu.

Lista robe u karnetu mora se otkucati

u odgovarajuću prazninu na Opštoj

listi i ponovljeno na poleđini

obojenog vaučera, sa slobodnim primer

kom za izv

eštaje komore koja ga je izdala. Ako je lista preduga

mora se otkucati posebno na izdvojenom čistom papiru, ali mora biti pripr

emljen u istom o

bliku kao i Opšta

lista na karnetu.

Karnet je u obliku slobodnog lista i sastoji se od :

zelene korice ;

žutih izvoznih i ponovo uvoznih vaučera;

belih uvoznih, i ponovo izvoznih vaučera za svaku zemlju gde će se roba koristiti;

plavih tranzitnih vaučera

, dva za svaku zemlju tranzita, gde roba samo putuje i ne koristi se

Ukoliko se ATA karnet koristi za tranzit na teritoriji EU, cela EU se tretira kao jedna zemlja u svrhu

otklanjanja vaučera sa dokumenta.

Karnet vredi 12 meseci iako garancija ima ukupan vremenski period od 31 mesec. Garancija se vrati kada

je karnet uspješno izvršen. Ako postoje nova putovanja iste robe pre nego što karnet istekne, moguće je

dodati dodatne stranice na dokument.

Iznos potrebne garancije zavisi od zemalja u koje roba putuje kao i same prirode i osobina robe.

.3. CARINSKI DOKUMENT ‘’

CARNETS DE PASSAGE EN DOUANE

’’

Carinski document, poznat kao Carnet de Passage en Douane,

će

garantovati carinskim telima da

strano vozilo koje ulazi na teritoriju druge zemlje ostati samo privremeno, maksimalno do 12 meseci.

Karnet dozvoljava više ulaza, međutim dokument sam po sebi nema pravo pristupa, tj. ne oslobađa se od

potrebnih dozvola. Ukoliko one postoje, to

će jednostavno garantovati carini da će, ukoliko vozilo ostane u

zemlj

i duže od 12 meseci, ovlašć

eno telo koje je izdalo karnet platiti sve takse. Ovo se jednako primenjuje i

na komercijalna i na privatna vozila.

Dokument je knjiga

‘’

kartica

’’

. Postoji par kartica na svakoj stranici sa odreskom, jedna kartica za ulazak

jedna za izlazak. N

a poleđini odreska

udara

se pečat i zadržava se u knjizi.

310

Nosioci karneta koji moraju da pokazuju uzorke svojih proizvoda brojnim potencijalnim kupcima u raznim

zemljama, ne moraju više da nose sa sobom ogromnu količinu strane valute kao gotovinski depozit.

Mogućnost korišćenja jednog karneta za više pu

tovanja.

Nosilac ATA karneta može biti samo domaće

pravno ili fizičko lice.

Nosilac ATA karneta može imati svog

Zastupnika

(jednog ili više).

Zastupnik je osoba koja putije sa karnetom tj, prati robu.

To može biti sam prevoznik ili neka druga osoba

koju

nosilac ovlasti, a može se navesti i više osoba.

Ukoliko

je zastupnik strano lice ili ne znate ko će to biti u rubrici “Zastupnik” se umesto imena u

pisuje

Pismo ovlašćenja /Letter of authority

U Privrednoj komori Srbije

–

ATA Odeljenje

može se dobiti forma obrasca ’’Pisma ovlašćenja’’, koje

zastupnik mora pokazati cariniku svaki put kada obavlja operaciju izvoza/uvoza/tranzita sa ATA karnetom.

ATA karnet

se izdaje

za robu koja će se izvesti iz Srbije, a zatim ponovo uvesti u nepromenjenom stanju.

ATA karnet

se ne izdaje

za prehrambene proizvode (hranu, piće), robu namenjenu preradi ili popravci,

reklamni materijal koji će biti podeljen na sajmovima ili izložbama na teritoriji privremenog uvoza.

Prema Konvenciji o privremenom uvozu, carinska služba te

ritorije privremenog uvoza ima slobodu procene

koji će dokument za privremeni uvoz prihvatiti u pojedinom slučaju.

4.5. IZGLED ATA KARNETA

ATA karnet se sastoji od zelenih korica (prvi i zadnji list) i listova različitih boja koji se nalaze između kori

ca.

Svi listovi i korice su formata A4 i zajedno čine jedan komplet ATA karneta. Broj listova između korica zavisi
od broja zemalja kroz koje se putuje tj., vrši privremeni uvoz.

Sadržaj jednog ATA karneta može se predstaviti na sledeći način:

▪

prednja zelena korica

▪

aloni (žuti, beli, plavi)

▪

uponi (žuti, beli, plavi)

▪

dodatni listovi za Robnu listu (žuti, beli, plavi)

▪

zadnja zelena korica.

Zelena prednja i zadnja korica

uvek ostaju sa karnetom i važe do godinu dana od

datuma izdavanja u

Privrednoj komori

Srbije. To znači da se ove korice mogu upotrebiti

za više putovanja u toku predviđenog

roka od 1 godine, uz uslov da se uvek izvozi roba

sa spiska navedenog na poleđini zelene prednje korice tj,

sa Robne liste.

Žuti talon

je isključivo za upotrebu

domaće

carine

(izvoz/ponovni uvoz) i predviđen je za 4 putovanja.

Ovaj

talon obavezno ostaje u karnetu tj, ne odvaja se od njega. Ako je predviđeno više od 4 putovanja

dokupljuju se dodatni žuti taloni.

Beli talon

je isključivo za upotrebu

strane carine

(uvoz/po

novni izvoz) i predviđen je za 4 putovanja. Ovaj

talon obavezno ostaje u karnetu tj, ne odvaja se od njega. Ako je predviđeno više od 4 putovanja okupljuju

se dodatni žuti taloni.

Plavi talon

je za carinsku overu

ulaza i izlaza iz zemlje tranzita

i pre

dviđen je za 8 tranzita. Ovaj talon

obavezno ostaje u karnetu tj, ne odvaja se od njega. Kada se istroši takođe se dokupljuje.

311

Žuti kupon (IZVOZ / PONOVNI UVOZ)

je perforiran i njega prilikom overe zadržava carinik na izlazu

karneta iz Srbije tj, prilikom njegovog povratka u Srbiju.

Beli kupon (UVOZ / PONOVNI IZVOZ)

je perforiran i njega prilikom overe zadržava carinik na ulazu

odnosno, izlazu iz zemlje privremenog uvoza.

Plavi kupon (TRANZIT)

je perforiran i njega prilikom overe zadržava carinik na ulaz

u i izlazu karneta iz

zemlje tranzita.

Dodatni listovi

(žuti, beli, plavi) ispisuju se u slučaju da poleđina prednje zelene korice nije dovoljna za

celokupan popis robe.

4.6. ZEMLJE U KOJIMA SE PRIMENJUJE ATA SISTEM

Države u kojima se primenjuje A

TA karnet date su u tabeli 4.1.

Tabela 4.1.

Pregled država u kojim se primenjue ATA karnet

Alžir

Francuska

Japan

Malezija

Rusija

Tunis

Andora

Gibraltar

Južna Afrika

Malta

SAD

Turska

Australija

Grčka

Kanada

Maroko

Senegal

Velika Britanija

Austrija

Holandija

Kina

Mauricijus

Singapur

Belgija

Hong Kong

Kipar

Mongolija

Slovačka

Belorusija

Hrvatska

Koreja

Nemačka

Slovenija

Bugarska

Indija

Latvija

Norveška

Srbija

Češka

Iran

Liban

Novi Zeland

Španija

Čile

Irska

Litvanija

Obala Slonovače

Šri Lanka

Danska

Island

Luksemburg

Poljska

Švedska

Estonija

Italija

Mađarska

Portugalija

Švajcarska

Finska

Izrael

Makedonija

Rumunija

Tajland

313

U slučaju prevoza putnika, prevoznik je dužan da izda individualnu ili kolektivnu kartu. Ako putnik nema
kartu, ako je karta neispravna ili je putnik kartu izgubio, ne utiče na postojanje ili valjanost ugovora o

prevozu, za koji su i dalje merodavne odredbe ove konvencije.

U karti se navode ime i adresa prevoznika, napomena da su za ugovor merodavne odredbe ove

konvencije, čak i kada postoji klauzula koja je u suprotnosti sa ovom konvencijom.

Prevoznik snosi

odgovornost za svaku štetu koja je naneta putnicima zbog toga što on nije izvršio s

voje obaveze iz ovog

dela.

Sve dok se ne dokaže suprotno, karta služi kao potvrda navoda koji su u njoj sadržani.

Ako na karti nije

navedena suprotna odredba, karta se može, ako nije izdata na ime putnika, ustupiti drugoj drugoj osobi sve

do polaska na put.

5.3. PRTLJAG

Prevoznik može izdati prtljažnu kartu u kojoj se navodi količina i vrsta prtljaga koja mu je predata. Na
zahtev putnika izdavanje prtljažne karte je obavezno. Izdavanje prtljažne karte je besplatno, uz rezervu da

se na nju mogu naplatiti fiskalne takse.

U prtljažnu kartu, ako se ona ne nalazi u sastavu putničke karte, treba navesti naziv i adresu prevoznika i
napomenu da je za ugovor merodavna ova konvencija, čak i u slučaju da postoje neke klauzule koje su u

suprotnosti sa CVR konvencijom.

Prevoznik snosi odgovornost za svaku štetu koja bude naneta putnicima zbog toga što on nije izvršio

obaveze iz navedenog ugovora.

Sve dok se ne dokaže suprotno, prtljažna karta je potvrda navoda koji su u njoj sadržani; ako u njoj nisu

navedene rezerve, smatra se da je prtljag predat u ispravnom stanju.

Smatra se da je prevoznik, radeći u dobroj nameri, ispravno predao prtljag ako ga je predao podnosiocu
prtljažne karte.

Ako se prtljažna karta ne pokaže, prevoznik nije dužan da izda prtljag za koji je prtljažna karta bila izdata,
osim u slučaju da potražilac dokaže da ima prava na taj prtljag. Ukoliko je taj dokaz nedovoljan, prevoznik
može zahtevati odgovarajuću kauciju koju treba da vrati potražiocu u roku od godinu dana posle dana

uplate.

Prtlj

ag koji nije preuzet nakon prispeća vozila predaje se na predaje se na čuvanje na odgovarajuće

osigurano mesto bez obzira na to da li je za prtljag izdata prtljažna karta ili nije.

Smatra se da je prevoznik čuvar prtljaga za račun putnika. Čuvanje prtljaga

se može prepustiti trećoj osobi.

Čuvar prtljaga ima pravo na pravičnu nagradu. Sva ostala pitanja u vezi sa čuvanjem nepreuzetog prtljaga
regulišu se zakonskim propisima mesta u kojem je prtljag deponovan.

5.4. ODGOVORNOST PREVOZNIKA

–

ŠTETA NANETA LICI

Prevoznik snosi odgovornost za gubitak ili štetu nastalu zbog smrti, telesne ozlede ili drugog oštećenja
fizičkog ili psihičkog zdravlja putnika kao posledica nezgode u vezi s prevozom koja je nastala dok se

putnik nalazio u vozilu ili ukrcavao ili iskrcavao, ili koja je nastala u vezi s ukrcavanjem ili iskrcavanjem

prtljaga.

Prevoznik se oslobađa ove odgovornosti, ako je nezgoda nastala zbog okolnosti koje prevoznik uprkos
preduzetim merama nužnim u konkretnom slučaju, nije mogao izbeći i čije posledice nije mogao sprečiti.

314

evoznik se ne oslobađa odgovornosti ako se poziva na neki psiho

fizički nedostatak vozača, na neki kvar

ili neispravnost vozila, ili na neku grešku ili nehat lica od koga je iznajmio vozilo ili lica za koje bi ovaj drugi

(shodno po

glavlju Lica za koje je prevoznik odgovoran) snosio odgovornost da je on lično bio prevoznik.

Sud koji vodi postupak, prema mestu sedište, određuje

u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom,

uključujući norme kolizionog prava, razmere štete za koju treba dati

naknadu zbog smrti, telesne povrede ili

nanošenja svake druge fizičke povrede, psihičke povrede putnika, koje osobe imaju pravo na naknadu

zbog povrede.

Ukupan iznos naknde koju je prevoznik dužan da isplati u vezi sa istim događajem ne može biti veća o

250.000 franaka za jednog oštećenika.

Međutim, svaka država potpisnica konvencije može odrediti višu granicu ili da uopšte ne odredi limit. Ako
se glavno poslovno mesto prevoznika nalazi u takvoj državi ili u državi koja nije strana potpisnica

konvencij

e, a ima zakonodavstvo koje predviđa veći limit ili uopšte ne određuje granicu, pri određivanju

ukupne svote primenjuje se zakonodavstvo te države, izuzimajući norme koje se odnose na koliziono

pravo.

Ovaj iznos ne uključuje sudske ili druge troškove koje

su strane imale u toku dokazivanja svojih prava.

Plaćanje ili naknada, i ovih t

oškova, može pasti na teret prevoznika, a takođe i kamate obračunate u

skladu sa zakonom.

Stranke koje sklapaju ugovor o prevozu mogu se dogovoriti o određivanju više granic

e. Ako u ugovor nije

uneta suprotna rezerva, taj dogovor bi obuhvatio sva lica koje imaju pravo na naknadu.

Ograničena visina naknade primenjuje se na sve odštetne zahteve u vezi sa smrću ili povredama ili svakim
drugim oštetećenjem psiho

fizičkog zdravlja putnika. Ako ima više oštećenih i ako je ukupna visina njihovih

odštetnih zahteva veća od utvrđenog maksimuma, odštetni zahtevi će se srazmerno smanjiti.

5.5.

OŠTEĆENJE PRTLJAGA

Prevoznik snosi odgovornost

za gubitak ili štetu pretrpljenu zbog potpunog ili delimičnog nestanka ili

oštećenja prtljaga.

Prevoznik je odgovoran za prtljag koji mu je predat od časa preuzimanja prtljaga do njegove dostave ili

predaje na čuvanje.

Prevoznik je odgovoran za svaki drugi prtljag dok se on nalazi u vozilu, međutim

u slučaju krađe ili gubitka

koji nisu u vezi sa nezgodom, prevoznik je odgovoran samo ako mu je taj prtljag bio predat na čuvanje.

Smatra se da u taj drugi prtljag spadaju lične stvari koje putnik ima na sebi ili uz sebe.

Prevoznik se oslobađa ove odgovornosti ako su gubitak ili oštećenje nastali zbog kvara na samom prtljagu,

zbog posebnog rizika jer su se u prtljagu nalazile kvarljive ili za prevoz opasne materije ili zbog okolnosti

koje prevoznik, uprkos preduzetim merama nužnim u konkretnom slučaju, nije mogao izbeći i čije posledice
nije mogao sprečiti.

Prevoznik se ne oslobađa odgovornosti ako se poziva na neki psiho

fizički nedostatak vozača, na neki kvar

ili neispravnost vozila, ili na neku grešku ili nemar lica od kojeg je iznajmio vozilo ili o

d lica za koju bi ovaj

drugi, snosio odgovornost da je on lično bio prevoznik.

Prtljag se smatra izgubljenim ako nije dostavljen u roku od 14 dana od dana kada je putnik zahtevao da mu
se prtljag preda.

Ako se prtljag koji se smatrao izgubljenim pronađe

u roku od godinu dana od dana kada je putnik zahtevao

da mu se preda, prevoznik će preduzeti sve razumne korake da o tome obavesti putnika.

316

U slučaju da se spor rešava pred sudom koji je za to nadležan ili ako je dotični sud već doneo odluku o tom
sporu, između istih se strana ne može pokrenuti novi spor po istoj osnovi, osim u slučajevi

ma kada odluka

suda kojem je podnesena prva tužba ne može biti izvršna u državi u kojoj je pokrenut novi postupak.

Kada je presuda u nekom sporu koj

u je doneo sud jedne države ugovornice koji je nadležan postala

izvršna u toj zemlji, ta presuda postaje izvršna i u svakoj drugoj državi ugovornici čim se obave formalnosti
predviđene za te svrhe u toj državi.

Pravo na podizanje tužbe u vezi sa smrću, tj. telesnim povredama ili bilo kakvom drugom štetom nanetom

psiho-

fizičkom zdravlju putnika, zastareva nako

n isteka tri godine.

Rok zastarevanja teče od dana kada je osoba kojoj je šteta naneta o tome saznala ili je morala saznati.
Međutim, rok zastarevanja ne može biti duži od pet godina računajući od dana kada se dogodila
saobraćajna nezgoda.

Pravo na podi

zanje tužbe u vezi sa smrću, tj. telesnim povredama ili bilo kakvom drugom štetom nanetom

psiho-

fizičkom zdravlju putnika zastareva nakon isteka tri godine.

Rok zastarevanja teče od dana kada je osoba kojoj je šteta naneta o tome saznala ili je morala saz

nati.

Međutim, rok zastarevanja ne može biti duži od pet godina računajući od dana kada se dogodila
saobraćajna nezgoda.

Podizanjem tužbe u pisanom obliku prekida se rok zastarevanja do dana kada prevoznik u pismenom

obliku odbaci tu tužbu i vrati dokumente koji su mu u prilogu bili uručeni kao obrazloženje za odštetne
zahteve. U slučaju delimičnog prihvatanja tužbenog zahteva, rok zastarevanja iznova počinje teći samo u
odnosu prema onom delu odštetnog zahteva koji ostaje sporan. Obaveza dokazivanja činje

niceprimanja

tužbe, odnosno odgovora na tužbu i vraćanje dokumenta pada na teret one strane koja se na te činjenice

poziva. Podnošenjem daljih tužbenih zahteva o istom predmetu ne prekida se rok zastarenja osim ako se
prevoznik ne složi da ih razmatra.

5.7.

NIŠTAVNOST OBAVEZA IZ UGOVORA KOJE SU U SUPROTNOSTI SA CVR KONVENCIJOM

Svaka obaveza na osnovu ugovora kojom bi se direktno ili indirektno odstupilo od odredbi ove konvencije,

smatra se ništavnom. Ništavnost takve obaveze ne povlači za sobom ništavnos

t drugih odredbi ugovora.

Ništavnom se smatra svaka klauzula prema kojoj se prevozniku ustupaju prava koja proističu iz nekog
ugovora o osiguranju, sklopljenog u korist putnika ili svaka slična klauzula, kao i svaka klauzula koja

prebacuje teret dokazivanja.

Ništavnom se takođe smatra svaka klauzula kojom se određuje nadležnost arbitražnog suda, a koja je
ugovorena pre događaja koji je prouzrokovao štetu.

Ova konvencija podleže potvrđivanju država potpisnica. Ova konvencija objavljena je u

Službenom l

istu

SFRJ'' -

Međunarodni ugovori 8/77.

Instrumenti o potvrđivanju ili pristupanju su deponovani kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, za

svaku ugovornu stranu Sporazuma o opštim uslovima izvršenja međunarodnog prevoza putnika.

317

6. PREVOZ PUTNIKA

6.1.

UGOVOR O MEĐUNARODNOM POVREMENOM PRIVOZU OBIČNIM I PUTNIČKIM

AUTOBUSIMA (INTERBUS)

Potpisnice Ugovora o međunaronom povremenom prevozu putnika običnim i putničkim autobusima –

INTERBUS dogovorile su se

i postavile sledeće ciljeve

▪

da se uspostave jedinstvena pravila za međunarodni povremeni prevoz putnika autobusima;

▪

da unaprede razvoj međunarodnog prevoza u Evropi i posebno olakšaju njegovu organizaciju i

obavljanje;

▪

da olakšaju turističku i kulturnu razmenu između ugovornih stra

na;

▪

da stvore mogućnost pristupa za nove ugovorne strane (s obzirom da to nije učinjeno
Sporazumom o međunarodnom povremenom drumskom prevozu putnika koji se obavlja

autobusima (ASOR), potpisanim u Dablinu, 26. maja 1982. godine);

▪

da se usklade odredbe o l

iberalizaciji pojedinih međunarodnih povremenih vožnji autobusima i

tranzitnih vožnji u vezi snjima;

▪

da se usaglase pravila i postupci za obavljanje neliberaliziranog povremenog međunarodnog
prevoza za koje je još uvek potrebna dozvola;

▪

osigura visok stepe

n važećih tehničkih uslova za obične i putničke autobuse u međunarodnom

povremenom prevozu između ugovornih strana, kako bi se poboljšala bezbednost prevoza na
putevima i zaštita životne okoline;

▪

da se primenjuju jedinstvene mere u pogledu rada posada običnih i putničkih autobusa koji
saobraćaju u međunarodnom drumskom prevozu;

▪

da se usklade uslovi pristupa delatnosti prevoznika u drumskom prevozu putnika;

▪

da načelo nediskriminacije mora biti osnovni uslov koji se primenjuje kod pružanja usluga
međunarodnog

prevoza, bez obzira na nacionalnost ili sedište prevoznika, te polazište ili

odredište autobusa;

▪

da se osiguraju istovetni obrasci prevoznih dokumenata kao što su kontrolni dokumenti za
liberalizovane povremne vožnje, te dozvole i obrasci zahteva za izdav

anje dozvola za

neliberalizovane vožnje, a kako bi se olakšali i pojednostavili postupci nadzora;

▪

da se usklade mere za sprovodjenje ugovora, naročito u pogledu provođenja nadzora,

kažnjavanja i uzajamne pomoći;

▪

da ugovor treba da bude otvoren za pristup b

udućim državama –

članicama Evropske

konferencije ministara transporta i nekim drugim evropskim državama;

6.1.1. P

odručje primjene i definicije

Ugovor INTERBUS se primenjuje:

a) na međunarodni cestovni prjevoz putnika bilo koje nacionalnosti povremenim vožnjama:

▪

između teritorija dve ugovorne strane, koje započinju i završavaju vožnju na teritoriji iste

ugovorne strane, a u slučaju potrebe tokom ovog prevoza u tranzitu preko teritorije
druge ugovorne strane ili preko teritorije države koja nije ugovorna

strana;

▪

koji obavljaju javni prevoznici osnovani u ugovornoj strani u skladu sa njenim propisima i

koji poseduju dozvolu za obavljanje međunarodnog povremenog prevoza putnika

autobusima;

▪

koji se obavlja autobusima registriranim u ugovornoj strani u kojoj je prevoznik osnovan.

b) na prazne vožnje autobusa u vezi s takvim prevozima;

319

''Nadležna tela''

su ona tela koja države

članice Evropske unije i

druge ugovorne strane odrede za

sprovodjenje zadataka iz ugovora INTERBUS.

''Tranzit''

označava vožnje na delu puta preko teritorije jedne ugovorne strane bez uzimanja ili ostavljanja

putnika.

6.1.2. Uslovi za prevoz u drumskom prevozu putnika

Ugovorn

e strane koje to još nisu učinile primenjivaće odredbe jednake onima koje su utvrđene Direktivom

Evropske unije.

U pogledu uslova odgovarajućeg finansijskog stanja navedene Direktive, ugovorne strane mogu
primenjivati niži minimalni raspoloživi kapital i rezerve od iznosa određenog tačkom (c) do dana 01.01.
2003. godine ili čak 01.01.2005. godine, pod uslovom da u tom slučaju donesu odovarajuću deklaraciju u

vreme ratifikacije ugovora, bez obzira na odredbe sadržane u evropskom ugovoru kojim se uspostavlja

veza između Evropske unije i njihovih država

članica, te određenih ugovornih strana ovog ugovora.

.1.3. Tehnički uslovi za vozila

Obični putnički autobusi koji se koriste pri obavljanju međunarodnog povremenog prevoza obuhvaćenog

ovim ugovorom treba d

a udovolje tehničkim standardima koji su sastavni deo Ugovora INTERBUS.

6.1.4

.. Pristup tržišt

6.1.4.1. Liberalizovani povremeni prevoz

Sledeće vožnje oslobođene su obaveze pribavljanja dozvole na teritoriji bilo koje ugovorne strane, osim

one u kojoj je prevoznik osnovan:

▪

Kružne vožnje “zatvorenih vrata“, tj. vožnje koje se obavljaju istim vozilom, koje na celom
putovanju prevozi istu grupu i vraća je na polazište. Polazište je u ugovornoj strani u kojoj je

prevoznik osnovan;

▪

Vožnje koje se obavljaju s

putnicima pri polaznoj vožnji, te praznim vozilom pri povratnoj vožnji.

Polazište je u ugovornoj strani u kojoj je prevoznik osnovan;

▪

Vožnje pri kojima se polazno putovanje obavlja bez putnika i svi se putnici uzimaju na istom

mestu, uz zadovoljenje jedno

g od sledećih uslova:

−

Grupa je sastavljena od putnika, s teritorije države koja nije ugovorna strana ili druge ugovorne

strane, osim one u kojoj je prevoznik osnovan ili one u kojoj se putnici uzimaju, a koje su

unaprijed formirane na osnovu ugovora o prevozu sastavljenog pre njihovog dolaska na
teritoriju te ugovorne strane. Putnici se prevoze na teritoriju ugovorne strane u kojoj je
prevoznik osnovan;

−

Putnike je isti prevoznik prethodno dovezao na teritoriju ugovorne strane, odakle će ponovo biti

preuzeti i prevezeni na teritoriju ugovorne strane u kojoj je prevoznik osnovan;

−

Putnici su pozvani da doputuju na teritoriju druge ugovorne strane, pri čemu troškove prevoza
snosi onaj ko ih je pozvao. Ti putnici moraju da čine jedinstvenu grupu koja nije sastavl

jena

isključivo radi tog putovanja, a koja se prevozi na teritoriju ugovorne strane u kojoj je prevoznik

osnovan.

Od obaveze pribavljanja dozvole biće izuzeti i:

▪

Prevozi u tranzitu preko teritorija ugovornih strana ako su u vezi s povremenim prevozima za
koje nije potrebna dozvola;

▪

Prazni obični i putnički autobusi koji se koriste isključivo kao zamena za oštećena vozila u
međunarodnom prevozu obuhvaćenom ovim ugovorom;

320

▪

Za vožnje prevoznika osnovanog unutar Evropske unije polazna i/ili odredišna tačka vožn

može biti u bilo kojoj državi –

članici Evropske unije, bez obzira u kojoj je državi –

članici autobus

registrovan ili u kojoj je državi –

članici prevoznik osnovan.

6.1.4.2. Neliberalizovani povremeni prijevoz

Za ostale povremene vožnje potrebno je p

ribaviti dozvolu.

Za vožnje prevoznika osnovanog unutar Evropske unije, polazna i/ili odredišna tačka prevoza može biti u

bilo kojoj državi –

članici Evropske unije, bez obzira u kojoj je državi –

članici autobus registrovan ili u kojoj

je prevoznik osnovan.

6.1.5. Socijalne odredbe

Ugovorne strane iz ovog ugovora koje to još nisu učinile pristupiće Evropskom ugovoru (s njegovim
kasnijim izmenama i dopunama) o radu posada vozila u međunarodnom cestovnom prevozu (AETR) od
01. jula 1970. godine ili će primenjivati Pravilnike Zajednice br. 3820/85 i 3821/85, koji važe na dan

stupanja na snagu ovog ugovora.

6.1.6. Carinske i fiskale odredbe

Autobusi kojima se obavlja prevoz u skladu s ovim ugovorm biće oslobođeni svih poreza za vozila i dažbina

koje se napla

ćuju na promet i posedovanje vozila kao i svih posebnih dažbina ili taksa određenih za

obavljanje prevoza teritorijom drugih ugovornih strana. Autobusi neće biti oslobođeni plaćanja poreza i
dažbina na motorno goriva, poreza na dodatnu vrednost za usluge prevoza, putarina i dažbina za

korišćenje infrastrukture.

Ugovorne strane osiguraće da se putarine i ostali oblici korisničkih dažbina ne naplaćuju istodobno za
korišćenje jedne deonice puta. Međutim, ugovorne strane mogu naplaćivati i dažbine na

mrežama na

kojima se već naplaćuju korisničke dažbine i to za korišćenje mostova, tunela i planinskih prelaza.

Za gorivo sadržano u standardnim rezervoarima autobusa i to za količinu koja ne prelazi 600 l, kao ni za
mazivo sadržano u vozilima isključivo za njihovu upotrebu, neće se naplaćivati uvozne carine, niti bilo koje

druge carine ili nadoknade koje primenjuju druge ugovorne strane.

Mešovita komisija izradiće popis poreza koji se odnose na drumski prevoz putnika autobusima koji se

primenjuj

u u svakoj od ugovornih strana. Na ovom popisu biće naznačeni porezi koji se mogu naplaćivati

samo u državi u kojoj je vozilo registrovano. Na popisu će takođe biti naznačeni porezi koji se mogu
naplaćivati u ostalim ugovornim stranama, osim ugovorne stran

e u kojoj je vozilo registrovano. Ugovorne

strane koje zamene bilo koji porez, sadržan na pomenutom popisu, drugim porezom iste ili različite vrste,
izvestiće Mešovitu komisiju, kako bi se obavile potrebne izmene.

Rezervni delovi i alati koji se uvoze rad

i popravke autobusa koji je u kvaru pri obavljanju međunarodnog

drumskog prevoza, biće oslobođeni carine i svih dažbina i poreza u vreme uvoza na teritoriju druge

ugovorne strane, u skladu sa uslovima iz propisa o privremenom uvozu takvih roba. Zamenjeni rezervni

delovi treba da se ponovo izvezu ili unište pod nadzorom nadležnih carinskih vlasti druge ugovorne strane.

6.1.7. Kontroln

i dokumenti za povremene vožnje

Vožnje oslobođene obaveze pribavljanja dozvole, tj. usluge pružaće se uz kontrolne dokument

e, koje

izdaje nadležno telo ili drugo telo koje ovlasti ugovorna strana u kojoj je prevoznik osnovan.

Kontrolni dokumenti su putni listovi, spojeni u knjige od po 25 primeraka međusobno razdvojenih duplikata.

Kontrolni dokument treba da izgleda poput uzorka koji je dat u prilogu ugovora INTERBUS. Svaka knjiga i u

njoj sadržani putni listovi označeni su brojevima. Putni listovi se označavaju brojevima, od 1 do 25. Tekst

322

Kontrolni dokumenti

i dozvola moraju se nalaziti u autobusu i pokazati na zahtev službenika ovlašćenog za

nadzor.

U autobusu se mora nalaziti overena kopija odobrenja za obavljanj

e međunarodnog povremenog prevoza

autobusima i mora se pokazati na zahtev službenika ovlašćenog za nadzor. Mešovitu komisiju treba
izvestiti o obrascima dokumenata koje izdaju nadležna tela ugovornih strana.

Nadležna tela ugovornih strana utvrdiće sistem kazni za kršenja ovog ugovora. Tako utvrđene kazne treba
da budu delotvorne, srazmerne i odgovarajuće.

Ako strani prevoznik počini ozbiljniji prekršaj ili učestalo krši propise u drumskom prevozu, posebno one

koji se odnose na vreme vožnje i odmora vozača i bezbednosti drumskog prevoza, a što bi moglo dovesti
do oduzimanja odobrenja za obavljanje drumskog prevoza, nadležna tela te ugovorne strane, dostaviće
sve informacije koje poseduju o tim prekršajima i kaznama koje su izrekli, nadležnom telu u

govorne strane

u kojoj je taj prevoznik osnovan.

Nadležna tela ugovorne strane, na čijoj je teritoriji počinjen ozbiljniji ili ponovljeni prekršaj propisa o
drumskom prevozu, posebno onih koji se odnose na vreme vožnje i odmora vozača i bezbednos

drumskog prevoza, mogu tom prevozniku, privremeno uskratiti pristup na teritoriju te ugovorne strane. Što

se tiče Evropske zajednice, nadležno telo države –

članice može, samo privremeno uskratiti pristup na

teritoriju te ugovorne strane. Ako prevoznik

počini ozbiljniji ili ponovljeni prekršaj, nadležno telo će preduzeti

odgovarajuće mjere kako bi se sprečilo ponavljanje ovih prekršaja. Mere mogu obuhvatati i privremeno ili
trajno povlačenje odobrenja za obavljanje delatnosti drumskog prevoza.O tim meram

a treba izvestiti

nadležno telo ugovorne strane u kojoj je prevoznik osnovan i Mešovitu komisiju. Ugovorne strane moraju
garantovati prevoznicima pravo prigovora protiv izrečenih mjera.

6.1.9.1. M

ešovita komisija

Radi sprovođenja ugovora INTERBUS, osniva

se Mešovita komisija. Ova Mešovita komisija biće

sastavljena od predstavnika ugovornih strana. Mešovita komisija donosi svoj poslovnik.

Mešovita komisija sastaje se na zahtev jedne od ugovornih strana. Mešovita komisija može donositi odluke

samo ako su

na njenim sednicama zastupljene dve trećine ugovornih strana, uključujući i Evropsku

zajednicu. Ukoliko Mešovita komisija treba da donese odluku, potrebna je jednoglasnost zastupljenih
ugovornih strana. Ako se jednoglasnost ne postigne, nadležna tela će se, na zahtev jedne ili više ugovornih

strana, sastati u roku od šest nedelja radi konsultacija.

Mješovita komisija prati ispravno provođenje ovog ugovora. O svim mjerama koje su usvojene ili će se

usvojiti, radi sprov

ođenja

odredbi ovog ugovora, obavestiće

se komisija.

Mešovita komisija će naročito:

▪

Na osnovu informacija koje dostave ugovorne strane, napraviti popis nadležnih tela ugovornih

strana koja su odgovorna za poslove iz ugovora,

▪

Preinačiti ili prihvatiti kontrolne dokumente i druge obrasce isprava utvrđene u prilozima ugovora,

▪

Preinačiti ili prihvatiti priloge u pogledu tehničkih standarda koji se odnose na autobuse, kao i

uslova koji se primenjuju na drumski prevoz putnika i kako bi ugradile mere koje je prihvatila
Evropska zajednica,

▪

osnovu informacija koje dostave ugovorne strane, napraviti popis svih carinskih dažbina,

taksa i poreza u vezi me

unarodnog drumskog prevoza,

▪

Preinačiti ili prihvatiti zahteve u pogledu socijalnih odredbi, kako bi ugradile mere koje je usvojila

Evropska zajednica,

▪

Rešavati sve sporove koji se mogu javiti u sprovođenju i tumačenju ugovora,

323

▪

Preporučivati daljnje korake u smeru liberalizacije povremenih vožnji za koje je još uvek potrebna

dozvola,

▪

Ugovorne strane će poduzeti potrebne mere za sprovođenje svih

odluka koje je usvojila

Mešovita komisija, a prema potrebi u skladu sa vlastitim procedurama.

Ako se ne može postići dogovor, u pogledu rešenja nekog spora, zainteresirane ugovorne strane mogu
predložiti rešavanje slučaja arbitražnom odboru. Svaka od zainteresiranih ugovornih strana izabraće
arbitra. Mešovita komisija će takođe izabrati arbitra. Arbitražne odluke donose se većinom glasova.

Ugovorne strane koje su umešane u spor moraju poduzeti mere koje se od njih traže kako bi sprovele

odluku arbitra.

6.1.10. Bilateralni ugovori

Odredbe ugovora INTERBUS zamenjuju odgovarajuće odredbe ugovora zaključenih između ugovornih
strana. Što se tiče Evropske zajednice, ova odredba vredi za ugovore zaključene između bilo koje države –

članice i ugovorne strane.

Ugovorne strane koje nisu članice Evropske zajednice mogu se dogovoriti da neće primenjivati pojedine
članove ugovora INTERBUS, te da će na autobuse koji obavljaju povremeni prevoz između tih ugovornih

strana i u tranzitu preko njihovih teritorija, p

rimenjivati druge tehničke standarde.

Međutim, za povremene vožnje mogu se zadržati odredbe o vožnjama za koje nije potreba dozvola,
sadržane u bilateralnim ugovorima između država –

članica Evropske zajednice i drugih ugvornih strana. U

tom slučaju, zainteresirane ugovorne strane odmah će izvestiti Mešovitu komisiju.

Ugovor INTERBUS je bio dostupan za potpisivanje u Briselu, od 14. aprila 2000. do 30. juna 2001. godine,

u Glavnom sekretarijatu Veća Evropske Unije, koje obavlja dužnost depozitara

ovog ugovora. Potpisnice

će ugovor ratifikovati odnosno odobriti po vlastitoj proceduri.

Ugovor INTERBUS zaključuje se za razdoblje od pet godina, računajući od dana stupanja na snagu.

Trajanje ovog ugovora automatski će se produžiti za sledeća

razdoblja od pet godina, osim za one

ugovorne strane koje se izjasne da to ne žele. Pre isteka svakog razdoblja od pet godina, Mešovita
komisija oceniće delovanje ugovora.

6.1.10.1. Pristupanje

Nakon stupanja na snagu, ovaj ugovor biće otvoren za pristup državama punopravnim članicama Evropske
konferencije ministara transporta (CEMT). U slučaju da ovom ugovoru pristupe države koje su članice
Ugovora o Evropskom ekonomskom području, ovaj ugovor se neće primenjivati među ugovornim stranama

Ugovora o Evrop

skim ekonomskom području. Ovaj ugovor biće takođe otvoren za pristup Republici San

Marino, Kneževini Andori i Kneževini Monako.

Svakoj državi koja pristupi ovom ugovoru, nakon njegovog stupanja na snagu biće ostavljeno razdoblje od

najviše tri go

dine za usvajanje direktive/direktiva navedenih u ugovoru. O usvajanju ovih mera treba da se

izvijesti Mešovita komisija.

16.1.10.2. Opoziv

Svaka ugovorna strana može, jednostrano opozvati ovaj ugovor tako da, istovremeno, godinu dana

unapred, putem depozita ugovora, obavesti druge ugovorne strane. O razlozima opoziva ugovora treba

izvestiti Mešovitu komisiju. Međutim, ugovor se ne može opozvati u toku prve četiri godine nakon njegovog

stupanja na snagu.

325

7. SPECIJALNI ARAN

ŽMAN ATP SPORAZUMA

Sporazum o me

unarodnom prevozu lako kvarljivih prehrambenih proizvoda i o specijalnoj opremi koja se

koristi za prevoz takvih roba, poznat kao ATP sporazum (

Agreement on the International Carriage of

Perishable Foodstuffs ans on the Special Equipment to be used for such Carriage

-ATP) je pripremljen od

strane Komiteta za unutra

nji prevoz UN Ekonomske komisije za Europu (UN ECE) 1970-1971. godini

ATP obezbe

uje multilateralni sporazum izme

u zemalja potpisnica (Ugovorne strane) za kopneni

udr

avni prevoz kvarljivih prehrambenih proizvoda. Njegova svrha je da olak

a me

unarodni transport,

uspostavljaju

i zajedni

ke me

unarodno priznate standarde i sa

uvati kvalitet kvarljivih prehrambenih

proizvoda tokom njihovog me

unarodnog transporta.

Ova regulativa se primenjuje isklju

ivo za drumski

, ž

elezni

ki ili kombinaciju ova dva prevoza. ATP se,

tako

e, primenjuje i na drumski i

elezni

ki transport, koji uklju

uje prevoz morem za razdaljinu od 150 km.

Funkcije ATP sporazuma su sledeće:

▪

Navodi prehrambene proizvode koji će se prevoziti u skladu sa ATP sporazumom i utvrđuje

najtopliju dozvoljenu temperaturu tereta;

▪

Propisuje zajedničke standarde za prevozna vozila sa kontrolisanom temperaturom kao što su
drumska vozila, vagoni i (za putovanje morem kraće od 150 km) morski konteneri;

▪

Propisuje testove koji će se vršiti nad takvom opremom radi osiguranja da ispunjavaju standarde

▪

Obezbeđuje sistem sertifikacije opreme koji potvrđuje propisane standarde;

▪

Zahteva od svih ugovornih strana da međusobno priznaju sertifikate izdate, u skladu sa

sporazumom, od kompetentnih nacionalnih tela. U Srbiji kompetentno nacionalno telo je Privredna

komora Srbije.

će i povrće je izvan okvira ATP

a, jer je to pokriveno vazdušnim prevozom.

Prevoz mo

e biti obavljen samo u odobrenim vozilima. Rashladne jedinice i vrednost izolovanosti moraju

zadovoljiti zahteve testiranja.

Sertifikat o odobrenju mora da se

uva u vozilu, tako da nadle

na tela za kontrolu mogu da prekontroli

da li vozilo zadovoljava ATP propise.

.1. ANALIZE OPASNOSTI I KRITIČNA TAČKA KONTROLE

Tokom 1995. godine implementirane su EU Prehrambene direktive za higijenu u cilju garancije zaštite i
higijene hrane. Ove direktive se fokusiraju na prehrambenu industriju, međutim, izdvojeno poglavlje
uključeno ove direktive pokriva i prevoz.

Važne su sledeće tačke Analize opasnosti i kritična tačka kontrole (Hazard Analysis and Critical Control

Point- HACCP):

▪

uspostavljanje potrebne temperature (ona mora biti naznačena od strane kompanije),

▪

kontrola temperature,

▪

preduzimanje mera kada neko otkrije da postoje oštećenja i evidentiranje ovih oštećenja,

▪

periodično odvoženje prikolica na kontrolu i održavanje motora zamrzivača, kontenera i unutrašnje
čišćenje i

▪

lična higijena.

Prevozna kompanija (Prevoznik) mora biti u mogućnosti da pokaže da je sve preduzeto i urađeno radi

garantovanja higijene hrane.

Prevoznik mora pokazati da je na zadovoljavajući način o

bavio svoj posao.

326

Vozač i planer moraju da znaju kojim stvarima moraju da posvete posebnu pažnju i koje su to kritične
tačke, pre početka pripremanja izvještaja o njima ili pre preduzimanja mera opreza.

7.2. FITOSANITARNI PROPISI

Sertifikat o fitosanita

rnoj ispravnosti traži većina zemalja na teritoriji EU za uvoz biljaka kao što su: drveće,

žbunje, lukovice i cveće. U Holandiji ovaj sertifikat se zove PD dokument (PD je skraćenica za

Plantenziektenkundige Dienst

(Služba za patologiju biljaka).

U većini

zemalja, slične institucije kao što je PD izdaju ovaj sertifikat. Sertifikat se izdaje u državi porekla.

Za biljke koje se prevoze iz jedne države EU u drugu potreban je sertifikat za sledeće proizvode:

▪

seme krompira,

▪

hrizanteme i

▪

koštunjavo voće ili ukr

asne biljke.

PD proverava pošiljku biljaka pre nego se započne prevoženje. Ovi propisi se primenjuju radi sprečavanja
širenja biljnih zaraza.

7.3. OZONSKO ZAGADIVANJE

Mnoge rashladne jedinice koriste CFC kao rashladno sredstvo.

CFC je skraćenica od hlor

nofluorni karbon.

CFC sadrži elemente hlora, fluora i karbona. Ukoliko CFC sadrži i hidrogen takav sastav se može označiti i

kao HCFC.

Oba oštećuju ozonski omotač i zbog toga su loši za okolinu. Pored toga, postoje i HFCS, koji

sadržiju fluor, karbon i hidrogen. Oni nisu štetni za ozonski omotač ali doprinose globalnom zagrijavanju.

Napravljen je međunarodni sporazum u svrhu smanjenja korištenja CFC

-a jer izaziva globalno

zagrejavanje.

.3.1. Zaštitni znakovi (marka)

CFCs, HCFCs i HFCs često se pojavljuju pod zaštićenim imenima, kao što su SUVA, FREON, KLEA i
FORANE. Obeleženi su brojem R npr. R22.

Na osnovu CFC rezolucije, postoje takođe i rezolucije koje osiguravaju da su rashladne jedinice

nepropustive. Ove rezolucije govore da rashladne jedinice mora

ju zadovoljiti određene tehničke

specifikacije radi sprečavanja isticanja i curenja rashladnog sredstva.

7.4. DNEVNIK

–

EVIDENCIJA

U cilju kontrole propustljivosti, svaki menadžer rashladne jedinice koja sadrži više od 3 kg rashladnog

sredstva je obavezan

da vodi dnevnik za rashladnu jedinicu. Ovaj dnevnik mora da se čuva 5 godina od

vremena kada se rashladna jedinica ukloni.

Rashladno sredstvo može da oslobodi tokom instaliranja ili održavanja. U cilju minimizacije oslobađanja

rashladnog sredstva, samo p

riznate i ovlašćene kompanije mogu instalirati i održavati rashladnu jedinicu.

Rashladni motor se mora prekontrolisati jednom u godinu dana.

Menadžer je odgovoran i obavezan za rashladnu jedinicu. Sažeta radna knjiga mora biti, zajedno sa

dnevnikom, na jasno vidljivom mestu pored rashladne jedinice.

Radna knjiga mora sadržiti sledeće:

▪

naziv, adresu i broj telefona instalatera (službe za održavanje);

▪

vrstu i količinu rashladnog sredstva u jedinici;

▪

kratke instrukcije o uključivanju i isključivanje rashladn

e jedinice;

▪

smernice za hitne slučajeve;

328

▪

industrijsko mleko,

▪

mlečni proizvodi,

▪

riba

, mekušci i ljuskari,

▪

mesni proizvodi i

▪

perad i kunići.

Unutar EU, novi kamioni podle

u inicijalnoj kontroli. Uglavnom, svakih 6 godina kamion mora biti ponovno

proveren. Ukoliko kamion pro

e proveru, kompetentno ovla

teno telo izdaje dokument o odobrenju.

U navedenom primeru, RDW (kompetentno ovla

šć

eno telo u Holandiji) izdalo je dokument o odobrenju za

poluprikolicu sa hladnjakom koja je opremljena mehani

kim rashladnim instalacijama i proizvedena od

strane Thermoking. Karoserija zadovoljava uslove za klasu C (odr

avanje temperature do 20°C).

Generalno, vozila se testiraju u pogledu toplotne izolacije i rada opreme za hla

enje/zagrevanje.

7.7.1. PREVOZ I DISTRIBUCIJA

7.7.1.1. Uslovni prevoz

Uslovni prevoz roba zna

i efikasno preno

enje proizvoda od jednog do drugog mesta bez ve

eg ili

neprihvatljivog gubitka kvaliteta roba.

Uslovni prevoz nala

e da osoblje kompanije poseduje znanje i razume slede

▪

kako rukovati proizvodima tokom njihovog prevoza, utovara i istovara;

▪

temperaturu proizvoda tokom prevoza;

▪

temperaturu hlađenja ili zagrevanja tokom prevoza

27.7.1.2.. Utovar i istovar

Pre nego se proizvod prevozi, potrebno je izvršiti njegovo hlađenje.

Ova temperatura mora da se odr

ava

tokom prevoza. Voza

mora da posveti posebnu pa

nju prilikom utovara ili istovara na slede

▪

stanje proizvoda,

▪

temperaturu proizvoda,

▪

stanje i uslove ambalaže i pakovanja,

▪

prodaja do određenog datuma ( upotrebljivo do označenog datuma),

▪

broj pakovanja (proveriti prevozni dokument),

▪

povećanje temperature kada je mes

to utovara otvoreno (vrata trebaju biti zatvorena ako je

moguće),

▪

redosled po kojem se proizvodi utovaraju (planiranje rute) i

▪

sigurno korišćenje opreme (pregrade, sigurnosni pojasevi, palete, itd).

7.7.1.3. Rashladni kapaciteti

Rashladni kapacitet mot

ora frižidera može se najbolje opisati na sledeći način kao:

količina toplote koju rashladna jedinica može otkloniti u određenom vremenskom periodu.

7.7.1.4. Slaganje proizvoda

Zavisno od proizvoda, može biti složeno tako da bude otvoren ili zatvoren.

329

laganje u otvorenom obliku olakšava cirkulaciju vazduha oko proizvoda što omogućava otklanjanje

toplote, vodene pare, karbondioksida i etilenskog gasa. Oslobađanje karbondioksida je posebno važno za
žive proizvode.

Slaganje u zatvorenom obliku primenjuje

se za zamrznute i duboko zamrznute proizvode radi održavanja

potrebne temperature i povećanja volumena utovara.

Kada se živi proizvodi slože veoma blizu jedan drugog i kada se prevoze na veoma viskoj temperaturi,

nastupa takozvani efekat prezagrevanja (b

iohemijska reakcija) i temperatura proizvoda se poveća na

neprihvatljivi nivo. Kapacitet rashladne jedinice je nedovoljan da bi se temperatura proizvoda vratila na

željenu temperaturu.

.7.2. Mešoviti tereti

Veoma je važno znati koji se proizvodi mogu, a koji ne mogu da prevoze zajedno. Kada se prevozi mešoviti
teret moraju da se razmotre sledeće tačke:

▪

različite temperature skladištenja (konteneri sa više odeljaka),

▪

vlažnost vazduha (zavisi od temperature vazduha),

▪

proizvodnja etilnog gasa ( jabuke i cv

eće zajedno),

▪

prenošenje mirisa i ukusa (samokontaminacija),

▪

vreme prevoza,

▪

vrsta proizvoda,

▪

spoljna temperatura,

▪

postavljanje termostata,

▪

inicijalna temperatura proizvoda (da li je ili nije prethodno zaleđen),

▪

izolacijska vrednost proizvoda,

▪

rashladni kapacitet rashladne jedinice i

▪

cirkulacija vazduha.

7.7.3. Fluktuacija temperature (promena temperature)

Fluktuacija temperature se odnosi na varijacije u temperaturi tokom prevoza. Postoji dosta faktora koji utiču

na temperaturu. Temperatura skladištenja

se mora održavati tokom celog logističkog procesa. Cirkulacija

vazduha i ventilacija su važni faktori. Za doboko zamrznute proizvode, svaka promena temperature mora
biti zabeležena. Poželjno je kontinuirano beleženje.

Slika 7.1.

Fluktacija temperature tokom prevoza

331

Tabela 7.1.

Određeni primeri ATP kodova

F = mehanička

rashladna jedinica

N =

normalna

izolovanost

Spoljna temperatura 30 ºC

A = ohladiti i održavati 12

- 0 ºC

FNA

FNAX

R =

pojačana

izolovanost

Spoljna temperatura 30 ºC

C = ohladiti i održavati 12

-20 ºC

FRC

FRCX

R = nemehanička

rashladna jedinica

N =

normalna

izolovanost

Spoljnja temperatura 30 ºC

A = ohladiti i održavati max. 7 ºC

RNA

R =

pojačana

izolovanost

Spoljnja temperatura 30 ºC

C = o

hladiti i održavati max.

-20 ºC

RRC

C = jedinica za
zagrijavanje

N =

normalna

izolovanost

B = spoljnja temperatura -20 ºC

Unutrašnja temperatura 12 ºC

CNB

R =

pojačana

izolovanost

A = spoljna temperatura -10 ºC

Unutrašnja temperatura 12 ºC

CRA

P sertifikat kojim se potvrđuje i odobrava potrebna izolovanost i jedinica zamrzavanja, dobija se na

osnovu pozitivnih rezultata testiranja.

7.9.1. Obnavljanje sertifikata

Vozilo mora generalno biti u dobrim uslovima. Ne sme kada su vrata zatvorena da prodire dnevno svetlo

unutar vozila. Vrata moraju biti dobro izoliovana i zapečaćena. Sve popravke se moraju obaviti adekvatnim

materijalima. Ne sme biti nikakvih rupa na limariji. Rashladna jedinica mora spustiti temperaturu na
temperaturu klase u roku od 6 sati.

Sertifikat o testiranju važi 6 godina. Vozilo posle tog perioda mora ponovo biti testirano i onda se može

izdati drugi sertifikat. Drugi sertifikat je validan tri godine. Posle toga, sertifikat može biti produžavan na

periode po jednu godinu.

332

. TRANSPORT ŽIVIH ŽIVOTINJA

8.1. USLOVI ZA TRANSPORT

ŽIVIH ŽIVOTINJA

U cilju obezbeđenja dobrog stanja životinja koje se prevoze, EU propisala je pravila u Direktivi 91/628/EC,

takozvanu Transportnu direktivu.

Tokom transporta živih životinja značajne su sledeće stavke:

▪

Ekonomski razlozi, šteta transporta, gubitak težine;

▪

Gubitak kvaliteta;

▪

Dobar tretman životinja znači da će one biti mirne i tihe;

▪

Dobro stanje životinja.

Generalno, stres znači gubitak telesne mase i smanjenje kvaliteta životinjskog mesa. Životinje mogu biti
pod psihološkim stresom od posledica zatvaranja, prilikom manipulisanja i noviteta. Pod fizičkim stresom

životinje mogu biti usled: gladi, žeđi, umora, toplote i povreda.

Radi poboljšanja stanja životinja i smanjenja stresa EU direktiva utvrđuje sledeće propise, odnosno uslove
za transport živih životinja:

▪

Maksimalno trajanje prevoza ne sme preći 8 sati;

▪

Ukoliko je putovanje duže od 8 sati, nalažu se specijalni uslovi i propisi;

▪

Životinje se mogu odmoriti na posebno uređenim mestima za odmaranje prihvaćenim od EU. Na
tim mestima mogu se nahraniti i napojiti. Nakon 8 sati odmaranja, prevoz se može nastaviti prema

destinaciji;

▪

Prevoznik mora da dostavi šemu putovanja nadležnoj instituciji;

▪

Vozila u suštini moraju biti opremljena ventilacijskim šupljinama. Dimenzije ovih šupljina zavise o
vrsti životinja koje se prevoze. Ventilacijske šupljine za svinje moraju biti najmanje 20 cm visoke,

počevši na 40 cm od poda. Za telad otvori moraju početi na 85 cm od poda. Za

krave i ostalu

krupnu stoku otvori moraju biti na najmanje 130 cm od poda. Niži otvori u ovom slučaju se moraju

prekriti. U principu, ventilacijski otvori trebaju obuhvatati 20% stranica prikolice;

▪

Pod mora biti pokriven slamom; najmanje 2 kg/m

;

▪

Mora postojati mogućnost da se svaka životinja može pojedinačno kontrolisati, hraniti i pojiti,

▪

U kamionu treba da bude dovoljno hrane i vode;

▪

Električna ventilacijska pomagala mogu biti instalirana u vozilu.

8.2. GUSTINA-

ZBIJENOST ŽIVOTINJA

Prilikom tr

ansporta živih životinja moraju se uzeti u obzir sledeće dimenzije

tovarnog sanduka koje su

prikazane u u tabeli 8.1.:

Tabela 8.1.

Potreban prostor za pojedine vrste živih životinja

Kategorija

Težina (kg)

Površina (m² po životinji )

Telad

0,3 - 0,4

Srednja telad

110

0,4 - 0,7

Teška telad

200

0,7 - 0,95

Srednje teška stoka

325

0,95 - 1,3

Velika stoka

550

1,3 - 1,6

Krupna stoka

> 700

> 1,6

334

Slika 8.5.

Čišćenje vozila posle prevoza je važno

slučaju

na slici

može se koristiti samo voda

)

Neke od ovih materija mogu biti štetne za ljude ili okolinu. Osobe koje rade sa ovim mater

ijama moraju biti

svesne opasnosti i moraju obući

PPE

(ličnu zaštitnu opremu) kao što su rukavice, zaštitne naočare i

kecelju. Kada se koristi deterdžent koji sadrži kiselinu ili bazu ispirač za oči mora biti u ruci.

335

. EVROPSKI SPORAZUM O MEĐUNARODNOM DRUMSKOM

PREVOZU OPASNE ROBE - ADR

Komande upravljanja prilikom transporta opasne robe, datiraju preko 200 godina.Pri UN 1950. god. osnov
je Komitet Eksperata (COE) za Siguran Transport Opasne Robe (STDG). Komitet tra

ži da se stvore

standardna pravila za STDG za sve načine transporta, u čitavom svetu. Komitet Eksperata (COE) sada
objavljuje svoje preporuke u Narandžastoj knjizi

, koje se revidiraju svake 2 godine.

Narandžasta knjiga se koristi kao osnova za modalna pra

vila, npr. ADR za Drumski transport i RID za

željeznički transport

i IMDG za pomorski transport.

ADR i RID imaju vrlo sličnu strukturu, osim što je to je ADR u 2 toma (knjige) i RID je jedna knjiga.

Slika 9.1.

Struktura propisa o prevozu opasnih materija

9.1. KLASE OPASNIH MATERIJA

Opasne robe se dele na devet klasa, prikazanih u tabeli 9.1.

Tabela 9.1. Klase opasnih maaterija

Klasa 1

Eksplozivne materije i artikli

Klasa 2

Gasovi

Klasa 3

Zapaljive tečnosti

Klasa 4.1

paljive čvrste materije, samoreakcijske materije i čvrsti neosetljivi eksplozivi

Klasa 4.2

Materije podložne spontanom sagorevanju

Klasa 4.3

Materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove

Klasa 5.1

Oksidujuće materije

Klasa 5.2

Organski superoksidi

Klasa 6.1

Otrovne materije

Klasa 6.2

Zarazne materije

Klasa 7

Radioaktivni materijali

Klasa 8

Korozivne materije

Klasa 9

Ostale opasne materije i artikli

337

Prevoz na koji se odnosi ovaj sporazum podleže i dalje nacional

im ili međunarodnim propisima koji se,

uglavnom, odnose na drumski saobraćaj, međunarodni drumski prevoz ili među

narodnu razmenu robe.

Zemlje članice Ekonomske komisije za Evropu i zemlje koje su primljene u Komisiju u

savetodavnom

svojstvu na osnovu mandata te komisije mogu postati strane potpisnici sporazuma ovog sporazuma:

▪

ako ga potpišu,

▪

ako ga ratifikuju pošto

su ga potpisale pod rezervom ratifikacije,

▪

ako mu pristupe.

9.2.1. Izuzeci ADR-a

Promet opasnih roba u nekim specijalnim slučajevima je izuzet od svih propisa tj.

kada se roba prevozi:

▪

Od strane pojedinaca za vlastitu upotrebu

▪

Unutar mašina za njihovo o

peraciono funkcionisanje

▪

U ograničenim količinama, od strane preduzeća, radi korišć

enja u glavnoj aktivnosti tj. isporuka

koju vrši građevinska firma do gradilišta

;

▪

U hitnim službama ili vozilima na popravci

▪

U principu, kada su opasne robe pakovane u mali

m paketima ili kada se prevoze u ograničenim

količinama, njihov transport je po propisima ADR

-a.

9.2.2. Multimodalni transport

Ukoliko se deo ADR putovanja poklopi sa drugim međunarodnim pravilima nprmeđunarodnim pravilima

npr. Međunarodni kod za pomorsk

i prevoz opasnih roba za prelazak preko mora, ova pravila se primjenjuju

i ekvivalentno zamjenjuju ADR pravila na tom delu putovanja. Ovo je naročito relevantno za multimodalni
transport između pomorskih zemalja Severozapadne Europe i Skandinavije.

Formul

ar multimodalnog transporta ili certifikat za kontejnersko pakovanje je potreban u slučaju transporta

opasnih roba preko mora koja će potom e potom nastaviti transport drumom.

9.2.3. Opasni otpad

Opasni otpad se tretira kao i svaka druga opasna roba prema ADR sporazumu i klasifikuje se prema

opasnosti sastojaka. Međutim, mora se navesti da i pored ADR propisa, nacionalne i međunarodne
regulative za zaštitu životne sredine, mogu tražžiti i zahtevati odvojene opise opasnog otpada i dodatne

dokumente potrebn

e za odobravanje transfera kao i da se pokažže poreklo materijala i mesto odlaganja.

23.3.4. Odobreno pakovanje opasnih roba

Sva roba mora se pakovati u skladu sa UN--

odobrenim pakovanjem. Takva roba pakovanjem može biti

prepoznata sa znakom “U iznad N u krugu” označene na stranama. Pored ovoga sledi kod koji pokazuje

detalje testa, godinu, zemlju koja je odobrila itd.

Primer:

1A1/Y1.4/150/98/NL/VL123

1A1:

metalno bure sa nepomičnim kapkom

Y1.4: Grupa pakovanja I i III, II i relativna gustina 1.4
150:

hidraulični test pritiska 1.5 bar

98:

proizvedeno u 1998. godini

NL:

odobreno u Nizozemskoj

VL123: proizvedeno od strane van LeerUN odobreno pakovanje.

338

Svaki paket mora imati etiketu ili etikete pomenute u koloni 55, Tabele A i UN broj supstance. IBC

(kontejneri srednjeg obima) mora biti obeležen na obe strane.

9. 3.5. Transportna dokumentacija

Sve ADR pošiljke moraju biti propraćene transportnom dokumentacijom. Nema posebnog formata za ovu

dokumentaciju iako ona mora sadržavati niže navedene specifičnene detalje. Pošiljalac robe mora dati
prevozniku potrebne informacijeu u pisanoj formina na vreme, znači pre početka putovanja, kako bi se on
pripremio. Opis mora slediti tačnu formu koja je data u poglavlju o Klasama. Naziv mora biti jedan i

z liste

Klasa, uključujujući i UN broj za identifikaciju supstance kao i broj Klase, grupu pakovanja i inicijale ADR

-a,

npr:

UN 1203 BENZIN, 3,II, ADRUN 1203

9.3.6.

Uputstvo za vozača

Vozaču se moraju dati uputstva u pisanoj pisanoj formi izvanredna k

artica) za svaku supstancu ili artikal

koji se prevozi:

▪

naziv supstance ili artikla ili grupe roba,

▪

klasa i UN broj, ili za grupu roba,

▪

priroda opasnost koju roba ima,

▪

skup sa merama koje se moraju preduzeti i potreba lične zaštite vozača,

▪

hitni koraci koj

e vozač mora preduzeti u slučaju nezgode.

Ovaj set uputstava se mora čuvati u kabini vozila a moraju biti na jeziku koji vozač razume i na jezicima
zemalja porekla robe, tranzita i destinacije. Sva zaštitna oprema, kao što je gasna maska ili zagasna

maska

ili zaštitne naočari, koja je navedena u izvanrednoj kartici mora biti u vozilu.

9.3.7. S

ertifikat o potvrđivanju bezbednosti vozila

Takozvana sigurna vozila koja su navedena u Tabeli A moraju biti potvrđena. Ova se potvrda može dobiti

na temelju pisane

potvrde od proizvođača za ‘‘osnovu’’vozila tj. pre nego se doda deo za tovar ili cisterna,

u predproizvodnoj fazi, podnoseći i ovlašćenoj nacionalnoj instituciji detalje projektovanja.

FL, OX i AT kamioni se koriste za transport cisterni
EX/II i EXFL, OX i AT kamioni se koriste za transport cisterni,

EX/II i EX/III /III vozila se prilagođena transportu eksploziva.

Godišnji

ertifikati o potvrđivanju bezbednosti su potrebni za celo vozilo i izdaju se od nacionalnih

nadležnih institucija radi osiguranja da vozilo zadovoljava ADR pravila i da je u zadovoljavajućem stanju za

transport drumom. Kopije se moraju nositi u vozilu.

Pored

navedenog potvrđivanja sigurnosti vozila

, cisterna u kojoj se prevoze opasne supstance mora,

takođe, biti potvrđena od nacionalnog ovlašćenog tela. Prototip cisterne se prvo projektuje i izgradi i to je i

kontrola i testiranje. S

ertifikat se tada izdaje radi potvrđivanja da je ona u skladu i da zadovoljava ADR

pravila.

9.3.8. S

ertifikat o obuci vozača

To je ADR sertifikat, iz

dat od kompetentne institucije u svakoj od zemalja, vozačima osposobljenim za

vožnju vozila za opasne robe iznad 3,5 tona maksimalne težine. Vozači koji prevoze eksplozive i

radioaktivne materije mor

aju u svakom slučaju imati ADR sertifikat. Vozač mora pohađati kurs odobren od

340

UN prenosive cisterne

ADR cisterna

Instrukcije

Specijalni propisi

Kod cisterne

Specijalni

propisi

Vozilo za prevoz

cisterne

4.2.4.2

4.2.4.3

4.3

4.3.5, 6.8.4

9.1.1.2

(10)

(11)

(12)

(13)

(14)

TP2

L4BH

TU15, TE1

Specijalni propisi za prevoz

Kategorija
transporta

Pakovanje

Bulk

Utovar,
Istovar,

Rukovanje

Operacije

Identifikacioni broj

za opasnost

1.1.3.6

7.2.4

7.3.3

7.5.11

8.5

5.3.2.3

(15)

(16)

(17)

(18)

(19)

(20)

CV13, CV28

S2, S19

336

Ovaj primer pokazuje sve propise vezane za transport 1230 metanola. Na primer, kolona (4) pomenute

tabele prikazuje Grupu pakovanja u ovom slučaju PG II:

Propisi o ovome mogu se prona

i u 2.1.1.3 ADR-a.

Treba p

ronaći sledeće:

Grupa pakovanja I

Materije koje predstavljaju visoku opasnost

Grupa pakovanja II Materije koje predstavljaju srednju opasnost
Grupa pakovanja III Materije koje predstavljaju malu opasnost

Ograničene količ

ine (LQ) nalaze se u koloni 7.

Ne postoje izuzeci za transport metanola.

Drugim rečima, čak i prevoz jedne flaše od litar metanola vrši se pod određenim propisima ADR

-a.

U koloni 8 treba pronaći instrukcije o pakovanju, P001 i IBC02 , 4.1.4 ADR

-a.

To znači da se metanol može prevoziti u čeličnim bura

dima maksimalnog kapaciteta 450 litara.

9.4.

OZNAČAVANJE I OBELEŽAVANJE

Sva vozila, uključujujući i vozila koja prevoze opasne robe u paketima moraju imati jednostavne
reflektujuće narandžaste tablice na prednjem i zadnjem delu.

Cisterne, vozila koja prevoze kontejner-

cisterne i vozila ili kontejneri koji prevoze opasne robe u kontejnerima srednjeg obima, moraju takođe imati
narandžaste tablice na svakoj strani cisterne, njenog odjeljka ili dotičnog kontejnera srednjeg obima. One

pokazuju opasnost i UN

broj iz tabele A. Kada ova vozila prevoze samo jednu supstancu, UN broj može biti

pokazan na narandžastim tablicama na prednjem i zadnjem delu vozila.

Cisterne ili kontejneri srednjeg obima moraju imati UN brojeve i na bočnim stranama kontejnera moraju

ostati vidljivi i kada se teret istovari iz vozila

341

Slika 9.2.

Primer načina označavanje vozila koje prevozi opasne materije

9.4.1. Kemler kod

Identifikacioni brojevi za opasnost su napravljeni od slaganja brojeva Klase, ponekad poznati kao Kemler

kod, radi upozoravanja na opasnost koja se može očekivati ukoliko se supstanca slučajno oslobodi.

Oznaka 0 posle broja Klase pokazuje mali rizik,

npr. 60 znači otrovne supstance.

1 -

2 -

Emisijа plinа usled pritiskа ili hemijske reаkcije

3 -

Mogućnost zapaljenja tečnosti (pare) i plinova ili samozagrevajućih tečnosti

4 -

Mogućnost zapaljenja čvrstih supstanc iili samozagrevanje čvrstih supstanci

5 -

Oksidirajući (intenziviranje požara) efekat

6 - Otrovnosti rizikinfekcije
8 - Korozivnost
9 - Rizik jakih i spontanih reakcija

Broj se udvostručuje kada se želi ukazati na povećani rizik, npr. 66 je veoma otrovno. Brojevi se dodaju da
bi se ukazalo na sekundarni rizik, npr. 46 znači zapaljiva i čvrsta vrsta supstanca je takođe otrov

na, 886

znači veoma korozivna i takođe otrovna.

Slovo X na početku broja znači i “ne posipaj vodu”, npr X423 upozorava da će čvrsta supstanca u reakciji

sa vodom stvoriti zapaljivi gas.

Ponavljanje prva dva broja je indikacija za povećanu opasnost.

da je opasnost materijala naznačena jednim brojem, ona se završava tako što se stavi nula na mesto

druge decimale.

Kombinacija brojeva ima posebno značenje:

22 -

Rashlađeni tečni gas, zagušen

X338 -

Visokozapaljive tečnosti, korozivne, koje reaguju opasno

u dodiru sa vodom

X42 -

Zapaljive čvrste supstance, reaguju opasno u dodiru sa vodom, emituju zapaljivi gas

44 -

Zapaljive čvrste supstance, u aktivnom stanju na povišenoj temperaturi

539 - Zapaljivi organski peroksidi

9.4.2. Table

Pored narandžastih ta

blica, cisterne i vozila koja prevoze cisterne-kontejnere i vozila i kontejneri koji

prevoze opasne robe u velikim količinama moraju, takođe, istaći oznake o Klasi. Cisterne i vozila sa

343

9.5. OPREMA VOZILA

9.5.

1. Protivpožarni aparati

Vozila moraju nositi protivpožarne aparate, najmanje jedan za kabinu (minimum 2 kg suvog praha ili druge

ekvivalentne materije) i jedna za vozilo (minimum 6 kg). Posada mora da da zna kako se koristi, ali samo

radi gašenja požara

na kabini ili ili motoru.

Vozač ne sme da pokušava da gasi požar na teretu.

Protivpožarno sredstvo za teret mora da zadovoljava zadovoljava priznatim standardima, moraju biti
zapečaćene radi osiguranja da su nekorišćeni i moraju imati naznaku datuma sledeće kontrole..

Vozila ispod 3.5 tona maksimalne težine mogu nositi dva protivpožarna aparata sa po 2 kg suvog praha.

9.5.2. Ostala oprema vozila o pravila rukovanja vozilom

Vozila moraju nositi podmetače za točkove, dva samostojeća znaka za upozorenje, upozoravajuće prsluče
i jednu ručnu lampu.

Oprema za dodatne i posebne radnje vozača mogu se specificirati u uputstvima za vozača u pisanoj formi

(izvanredna kartica).

Opšta pravila koja se primjenjuju za rukovanje vozilom uključuju:

•

Paketi moraju bi

ti prikladno smešteni u vozilo i osigurani na takav način da se ne mogu pomerati u

odnosu jedan naspram drugog ili da dodiruju zidove vozila;

•

Opasne robe moraju biti odvojene od drugih;

•

Otrovne supstance moraju biti efikasno odvojene od ljudske ili životin

jske hrane;

•

Posada ne sme otvarati pakete;

•

Vozilo mora biti očišćeno u slučajevima curenja opasnih roba;

•

Vozila koja prevoze kontejnere srednjeg obima, moraju biti očišćena pre utovaranja različitih

supstanci;

•

Cisterne moraju biti uzemljene pre punjenja il

i pražnjenja zapaljivih supstanci sa tačkom

zapaljivosti od 600°C ili niže;

•

Motori vozila ne smeju biti upaljeni tokom utovara ili istovara, izuzev radi rukovanja opremom, npr.
Pumpe istovara.

Pušenje je zabranjeno u ili blizini vozila tokom utovara, isto

vara i rukovanja.

9.6. SAVETNIK ZA BEZBEDNOST

Svaka kompanija, čije aktivnosti uključuju:

▪

prevoz, ili

▪

pakovanje vezano za prevoz,

▪

utovar,

▪

punjenje ili istovar,

opasnih roba u drumskom transportu moraju imenovati jednog ili više savetnika za bezbedn

ost za prevoz

opasnih roba, koji su odgovorni za pomoć sprečavanja rizika opasnosti na osobe, imovinu i okolinu, a

koji su nerazdvojivi deo ovakve vrste posla (1.8.3.1 ADR--a).

Njegove dužnosti su:

▪

nadgledanje usklađenosti sa zahtevima kojima je regu

lisan prevoz opasnih roba;

▪

savetovanje prevoznika o prevozu opasnih roba;

344

▪

pripremanje godišnjeg izveštaja za menadžment preduzeća ili lokalne javne institucije, ukoliko je

potrebno, o aktivnostima preduzeća vezanim za prevoz opasnih roba; Takvi godiššnji izveštaji se
moraju čuvati pet godina I moraju na njihov zahtev biti dostupni državnim nadležnim institucijama.

Savetnik za bezbednost mora da nadgleda:

▪

da su procedure u skladu sa zahtevima i pravilima kojima se reguliliše identifikacija

opasnih roba koje se transportuju;

▪

da preduzeće uzima u obzir, kada kupuje sredstvo transporta, sve specijalne zahteve

vezane za transport opasnih roba;

▪

procedure kontrole opreme koja se koristi u prevozu, utovaru ili istovaru opasnih roba;

▪

odgovarajuću obuku zaposlenih u

preduzeću i voditi evidenciju takve obuke;

▪

implementaciju odgovarajućih procedura za opasnost u slučajevima svake nezgode ili

incidenta koji može uticati na bezbednost tokom prevoza, utovara ili istovara opasnih

roba;

▪

istragu i, gde je potrebno, pripremit

i izveštaje o ozbiljnim nezgodama, incidentima ili

ozbiljnim prekršajima koji su zabeleženi tokom prevoza, utovara ili istovara opasnih roba;

▪

implementaciju odgovarajućih mera vezanih za sprečavanje ponavljanja nesreća,

incidenata ili ozbiljnih prekršaja;

▪

primenjivanje zakonskih propisa i specijalnih zahteva vezanih za izbor ili korišćenje

podkontraktora ili treććih lica za prevoz opasnih roba;

▪

verifikaciju da zaposleni koji su angažovani za prevoz, utovar ili istovar opasnih roba imaju

detaljne operacijske procedure i uputstva;

▪

uputstva o merama vezanim za povećanje svesti rizika vezanih za prevoz, utovar ili istovar

opasnih roba;

▪

implementaciju verifikovanih procedura za osiguranje prisustva dokumenata i

bezbednosne opreme u sredstvu transporta koja moraju

pratiti transport i usklađenost

takvih dokumenata i opreme sa propisima usklađenost takvih dokumenata i opreme sa

propisima;

▪

implementaciju verifikovanih procedura koje osiguravaju usklađenost sa propisima kojima

je regulisan utovar i istovar.

Menadžment

mora imenovati savetnika za bezbednost. Moguće je iznajmiti savetnika za bezbednost iz

druge kompanije. Menadžment ostaje odgovoran za bezbednost unutar kompanije.

Transport opasnih roba

je zabranjen ukoliko nisu ispunjeni određeni uslovi. Svaki paket m

ora nositi

dodeljeni UN broj i odgovarajuću oznaku. Kamioni moraju biti označeni (ponekad i etiketirani) i moraju biti
opremljeni bezbednosnom opremom. Ukoliko izvanredna kartica propisuje specijalnu zaštitnu opremu ona

se tada mora nalaziti na vozilu.

šiljalac je odgovora za klasifikaciju i obeležavanje (etiketiranje) roba. On je, takođe, dužan da obezbedi

vozaču odgovarajuće informacije i dokumentaciju.

Prevoznik

mora proveriti svoje vozilo i odgovoran je između ostalog za obeležavanje i označavanje v

ozila.

Svaka kompanija koja vršši transport mora imenovati savetnika za bezbednost

346

▪

opasnostima vožnje u okoloni opasnostima opasnostima od od preticanj preticanja, obilaženja,

mimoilaženja ili naizmeničnog propuštanja vozila,

▪

opasnostima kod kretanja po krugu preduzeća, skladištu, brodskom skladištu, pri utovaru ili

istovaru vozila s broda ili u brod,

▪

opasnostima kod zaustavljanja na putu zbog kvara na vozilu, pucanja gume i sl,

▪

opasnostima pri vuči neis

pravnog vozila,

▪

nepravilnom ili nestručnom upotrebom, korišćenjem zaštitnih sredstava ili opreme u slučaju

nezgode,

▪

nepravilnim ili nestručnim pružanjem prve pomoći u nesrećenim u saobraćajnoj nezgodi,

▪

opasnostima koje proizilaze zbog nepridržavanja propi

sanog vremena upravljanja teretnim m/v

kao i problemima nastajanja prekomernog upravljanja, psihofizičkih opterećenja, prekomernog

pušenja, uživanja alkohola, crne kafe, uzimanja lekova,

droga ili drugih stimulansa itd.

Poznavanjem svih ovih faktora bezbednog prevoza opasnih prevoza materijai naravno vlastitih

sposobnosti, pretpostavlja se da i do nezgode neće uopšte dote doći, odnosno da vozač može bitno uticati

na opseg posledica nezgode.

Jasno, mnogo će se postići u sprečavanju nastanka nezgode i razme

rama posledica tog dogadaja ako i svi

drugi osim neposrednih izvršilaca prevoza opasnih materija preduzmu sve potrebne mere kako do nezgoda
ne bi došlo.

Tu se prvenstveno misli na lica koja pripremaju opasne materije za prevoz, predaju na prevoz ili obavljaju
radnje u vezi s tim prevozom.

To znači:

▪

da se opasna materija pravilno pakuje, pripremi za prevoz, označi, utovari učvrsti od pomicanja,

▪

organizovati i trajno obavljati kontrolu sprovođenja mera i udovoljenja uslovima propisanim za

prevoz opasnih materija,

▪

zabraniti zajedničko pakovanje i zajedničko prevoženje u istom vozilu opasnih materija koje su

nekompatibilne,

▪

prereduzeti sve druge potrebne mere i radnje sprečavanje nastanka nezgoda.

9.8.

POSTUPAK I MERE KOJE TREBA PREREDUZETI VOZAČ (POSADA) U

SLUČAJU NEZGODE

Usprkos svim preduzetim merama prevencije, ipak nezgode u drumsko saobraćaju se događaju. Nezgode
koje se mogu dogoditi u saobraćaju u kojima je bar jedno vozilo za prevoz opasnih materija (sletanje

prevrtanje prevrtanje, sudar, ud

ar, isticanje, rasipanje, požar ili eksplozija i sl) mogu imati velike

posledice. U svakoj nezgodi koja se dogodi pri prevozu opasnih materija čije je posledice i posada i vozač
ne mogu sami otkloniti ili zbog kojih nije moguć nastavak vožnje, jedan od članova je dužan obavestiti
najbližu policijsku stanicu.

Ako se u takvom vozilu koje je pretrpelo nezgodu nalazi samo vozač, lice koje naiđe na to mesto na zahtev
vozača dužno je o tom događaju obavestiti najbližu policiju, kako bi vozač mogao preduzeti os

tale

sigurnosne mere (postupanje se odnosi na opasne materije klase 2, 3, 4.1, 4.2,4.3, 5.1, 6.1, i 8):

isključiti rad motora

izneti iz vozila dokumente o prevozu,

obavestiti odgovorna lica u firmi odgovornoj za utovar opasnih materija,

ako je moguće ukloniti i onemogućiti pristup svim paljenja,

odgovarajuće obezbediti mesto nezgode, po potrebi regulisati saobraćaj ili ga prekinuti,

zabraniti pristup neovlašćenim licima i udaljiti prisutne,

ako ima unesreććenih obavestiti hitnu pomoć,

po mogućnosti postaviti se uz vetar radi opasnosti od šširenja materije pomoću vetra,

pružitii prvu pomoć povređenim

i smestiti ih uz vetar

10.

opremiti se ličnim sredstvima za zaštitu u skladu o

sa pasnosti koja preti,

347

11.

mesto rasipanja i širenja (pukotina, rupa) na vozilu pokušati začepiti i sprečiti dalje dalje
širenje,

12.

radi sigurnosti primeniti ostale mere iz Uputstva o posebnim bezbednosti,

13.

rasutu materiju prekriti zemljom ili peskom radi upijanja i tako onemogućiti dalje širenje,

14.

ukoliko je došlo do kontaminacije pitke vode,

vodotoka, kanalizacije, jezera treba odmah

obavestiti vatrogasce i policiju,

15.

ukoliko je došlo do požara posude treba hladiti raspršenim mlazom vode,

16.

upotrebiti odgovarajući aparat za gašenje požara,

17.

ako nastaju pare usled prolivanja zapaljive tečnosti, treba ih raspršenim mlazom vode "spuštati

ili obarati na tlo" i

18.

zaštitnu odeću po završenoj akciji isprati velikom količinom tekuće vode, kako bi se opet mogla

koristiti.

Sigurno je da posada vozila neće moći uvek mnogo učiniti. Njihova oprema za intervenciju je prilično
skromna ali ipak pravilna i blagovremena upotreba može bitno uticati na dalji tok događaja i konačne štete

koja će nastati.

9.9.

LIČNA SREDSTVA ZA ZAŠTITU

U postupku saniranja posledica nezgode ili nesreće sva lica koja dolaze u dodir sa

opasnim materijama

moraju koristiti lična sredstva za zaštitu. Vozač lična sredstva za zaštitu ima u opremi koju dobija pre
početka prevoza određene opasne materije Svaka opasna materija zahteva korišćenje posebnih zaštitnih
sredstava. Vozač mora poznavati

limora poznavati lična zana zaštitna sredstva, njihovu svrhu i način

upotrebe u datoj situaciji. Lična sredstva za zašštitu tela od štetnih uticaja opasnne materije, te mehaničkih

povreda pri rukovanju opasnim materijama.

Lična sredstva za zaštitu dele

se na:

▪

aštitna sredstva za glavu,

▪

aštitna sredstva za ruke,

▪

aštitna sredstva za telo,

▪

aštitna sredstva za noge.

9.9.1.

Zaštitna sredstva za glavu

Štite od fizičkih povreda, ogrebotina, te od uticaja velikih temperatura, a štite glavu, oči i lice. Osi

m toga,

štite oči i disajne organe od nadražaja ili udisanja.

Zaštitna sredstva za glavu su:

▪

kaciga,

▪

kaciga sa štitnikom

▪

kapuljača

▪

kapuljača s naočalima

▪

štitnik za oči i lice

i zaštitne naočare

▪

respirator,

▪

cevna maska,

▪

zaštitna

maska i

▪

zaštitna sredstva za uši.

9.9.2.

Zaštitna sredstva za ruke

Štite ruke od fizičkih ozleda, opekotina, hemijskog delovanja, smrzavanja i slično.

Zaštitna sredstva za ruke su:

▪

zaštitne rukavice od raznih materijala

▪

štitnici za zglobove

▪

štitnici za celu ruku od različi

tih materijala.

349

kolimesto opasnosti, s obzirom na količčinu opasne materije, smer inu opasne materije, smer širenja

opasne materije i smer duvanja vetra.irenja opasne materije i smer duvanja vetra.

Takvo mesto se mora obeležiti na propisan način tro

uglovima

za obeležavanje zaustavljenog vozila, crveno

žutim trakama za spresprečavanje ulaska u područje opasnosti neovlašćenim licima i osigurati p

rolaz licima

i vozilima izvan zone opasnosti.

Slika 9.6.

Način obeležavanja zaustavljenog vozila koje prevozi opasne materije

9.10.1.

Utvrđivanje zone opasnosti kod izlivanja ili rasipanja opasnih materija

Zona opasnos

ti kod nezgoda rasipanja ili izlaženja opasne materije iz enja opasne materije iz vozila

određuje sevozila određuje se, zavisno od vrste opasne materije koja se , zavisno od vrste opasne materije
koja se šširi ili iri ili istiističče, te njenom agregatnom

stanju, brzini e, te njenom agregatnom stanju, brzini

šširenja ili isticanja, smeru irenja ili isticanja, smeru isticanja ili isticanja ili šširenja, te smeru i jairenja, te

smeru i jačini vetra.

Zbog svega toga vrlo često je teško odrediti veličinu opasne

zone, samu zonu veličina mesta nezgode,

odnosno područje delovanja (izlivanja ili rasipanja) opasne materije i veličina sigurnosnog razmaka.

Sigurnosni razmak se uzima:

oko 5 metara zapaljive tečnosti (osim klase 1),

oko 15 metara otrovne i nagrizajuće m

aterije,

oko 30 metara za eksplozivne pare, gasove, smeše dime dim

-vazduh,

vazduh, radioaktivne materije, zapaljive tečnosti klase 1.

Slika 9.7.

Zona opasnosti u slučaju incidenta vozila koje p

revozi opasne materije

350

9.11.

UPITNIK LISTA PROVERE ZA POSADU VOZILA U PREVOZU OPASNIH MATERIJA

1. DOKUMENTACIJA

1.1. Imam li s

ertifikat o obuci vozača?

1.2. Imam li sertifikat za vozilo?
1.3. Da li s

ertifikat još važi?

1.4. Da li je isporučilac is

postavio potvrdu o vrsti opasne materije i njenoj opasnosti?

1.5. Da li je ispostavljen tovarni lisili prevoznica (document o prevozu opasne materije)?
1.6. Da lisudokumentizaprevozopasnematerije ispravno popunjeni?

1.6.1. Da li su tačne adresa i mesto u

tovara i istovara?

16.2. Da li su navedeni podaci o vrsti opasnosti?

1.6.3. Da li je tačno naveden identifikacioni broj po ADR

-u?

1.6.4. Da li je naznačena bruto i neto težina?

1.6.5. Da li je naznačen broj komada?

1.6.6. Da li je upisana naznaka poši

ljaoca i da li su ispunjeni svi uslovi propisani za prevoz opasne

materije?
1.8. Da li su Uputstva na propisanom mestu?

1.9. Da lijeprimerakuputstveizaploče navozilu?

1.10. Da li su odstranjeni, pohranjeni ili uništeni nevažeći podsetnici –

uputstva?

1.11. Da li sam precizno upoznat sa

sadržajem uputstva

o posebnim merama

bezbednostiu slučaju

nezgode s obzirom na teret koji prevozimo?
1.12. Imam li odobrenje za prevoz?

1.13. Imam li potrebne putne karte za određeni itinerer?

1.14 Imam lisasobomsvepotrebnedokumentekojise odnose naprevoz, teret, vozilo

i vozača?

2. OBAVEZNA I DOPUNSKA OPREMA NA VOZILU I ZAŠTITNA OPREMA

2.1.

Da li postoji ispravan i adekvatan PP aparat za požar na materiji?

2.2. Da lipostoji is

pravan PP aparat za požar na vozilu?

2.3.

Da li postoje propisane oznake za označavanje opasne materije i vozila?

2.4.

Da li mi je predata zaštitna oprema i sredstva za opasne materije?

2.5.

Imam li trokutzaobeležavanje zaustavljenogv

ozilanaputu?

2.6. Imam li propisanalati dizalicu?

2.7. Imam li odgovarajuća upozoravajuća svetla za obeležavanje Vozila noću?

2.8. Imam li odgovarajuće znakove upozorenja i zastavice?

2.9. Imam li klinastepodmetače zaosiguranjevozilanauzbrdiciili nizbrd

ici?

2.10. Da li su ispravni signalni i svetlosni uređaji na vozilu?

2.11. Da li je uređaj odvođenje statičkog elektriciteta na vozilu u funkciji?

3. MOTORNO I PRIKLJUČNO VOZILO

3.1 Dnevni preventivni

tehnički pregled

vozila:

1. Ima li dovoljno goriva u rezervoaru?
2.

Da li je odgovarajući i propisan nivo ulja u motoru?

Da li je nivo rashladne tečnosti dovoljan?

4. Pritisak u gumama?
5.

Tovarni sanduk očišćen?

6. Da li su otvori na cisterni dobro zatvoreni?

Kočnice?

8. Amortizeri i opruge?
9.

Sistem za kačenje prikolice?

3.2 O utovarui istovaru:

Da li je dotičnim vozilom dozvoljeno prevoziti predmetnu opasnu materiju?

Da li su postevljene odgovarajuće oznake na vozilu i materiji?

3. Imam li dozvolu za utovar?

352

10.

MEĐUNARODNA TRGOVAČKA PRAVILA (INCOTERMS)

Incoterms je

skraćenica za Međunarodna trgovačka pravila (

ternational

mmercial

Terms

). To su

pravila Međunarodne trgovačke komore koja se primenjuju u trgovini. Kada se ugovara nabavka roba ili

vršenje usluga, Incoterms će biti definisan od strane kupca i to posta

je sastavni deo ugovora o prodaji.

Osnovna funkcija svakog Incoterms pravila je da se definišu troškovi i rizici raspoređeni između strana –

kupca i prodavca

–

u vezi sa isporukom roba kako je dogovoreno međusobnim ugovorom. Isporuka, rizici i

troškovi su poznati kao kritične tačke.

Postoji 13 Incoterms pravila

. Svako pravilo ima različitu podelu troškova, rizika i drugih obaveza između

kupca i prodavca. Pravila variraju od situacije u kojoj je za sve fundamentalne tačke odgovoran kupac do

situacija u k

ojima je za sve fundamentalne tačke odgovoran prodavac.

Po određenim zakonskim propisima, trgovačka pravila su se tradicionalno koristila samo za utvrđivanje
podele troškova između ugovornih strana. Međutim, ono što zapravo čine Incoterms pravila je da s

razjasni situacija kada je prodavac ili kupac ispunio svoje obaveze, tako da je roba u zakonskom smislu

isporučena kupcu i da kupac prihvata isporuku.

Incoterms pravila se revidiraju u vremenskim intervalima od 10 godina (Incoterms 1980, 1990. i 2000).
R

evizija je potrebna radi prilagođavanja savremenoj praksi.

Poslednja verzija Incotermsa je iz 2000.

godine.

Od 1990. godine, radi lakšeg razumevanja, pravila su grupisana u četiri različite kategorije:

▪

pravila prema kojima prodavac čini robu dostupnom ku

pcu na svom vlastitom mestu prodaje ("E"

pravilo - Ex Works);

▪

pravila prema kojoj je prodavac dužan da isporuči robu do prevoznika određenog od strane kupca

("F" pravila- FCA, FAS i FOB);

▪

pravila gde je prodavac zadužen za sklapanje ugovora za prevoz bez snošenja rizika gubitka ili

odštete roba ili drugih dodatnih troškova nastalih posle otpremanja ("C" pravila

- CFR, CIF, CPT i

CIP);

▪

pravila prema kojima prodavac mora snositi sve potrebne troškove i rizike da bi dopremio robu do

mesta destinacije ( "D" pravila - DAF, DES, DEQ, DDU i DDP).

10.1. Klasifikacija Incoterms pravila

U tabeli 10.1. data je klasifikacija

trgovačkih pravila.

Tabela 10.1.

INCOTERMS 2000

Grupa E Odlazak

EXW

Ex Works Franko fabrika (ugovoreno mesto)

Grupa F Glavna voz

arina nije plaćena

FCA

Franko prevoznik (ugovoreno mesto)

FAS

Franko uz bok broda (ugovorena otpremna luka)

353

FOB

Franko brod (ugovorena otpremna luka)

Grupa C

Glavna vozarina plaćena

CFR

Cena sa vozarinom (ugovorena odredišna luka)

CIF

Cena sa osiguranjem i vozarinom (ugovorena luka opredeljenja)

CPT

Vozarina plaćena do (ugovoreno mesto opredeljenja)

CIP

Vozarina i osiguranje plaćeni do (ugovoreno mesto opredeljenja)

Grupa D Dolazak

DAF

Isporučeno na granici (ugovoreno mesto)

DES

Isporučeno franko brod (...ugovorena odredišna luka)

DEQ

Isporučeno franko obala (...ugovorena odredišna luka)

DDU

Isporučeno, neocarinjeno (...ugovoreno mesto opredeljenja)

DDP

Isporučeno i ocarinjeno (...ugovoreno mesto opredeljenja)

10.2. Osnovni sadr

žaj Incoterms pravila

Grupa E

EXW

–

Ex Works

Ovo pravilo predstavlja minimalnu obavezu za prodavca u vezi isporuke. Ovo pravilo znači da je primarna
odgovornost prodavca obezbediti dostupnost robi na svome mestu (skladištu). Prodavac nije odgovoran za

ovar robe na vozilo. Rizici i troškovi ovog posla su na strani kupca. Može se dogovoriti da prodavac

utovari robu, ali to mora biti posebno prikazano u ceni isporuke. Prodavac nije odgovoran za izvozne
formalnosti iako bi trebao, ako se zamoli, pozitivno o

dgovoriti na bilo koji zahtev kupca, vezano za pomoć u

obezbeđenju podataka za ovakve formalnosti.

Prilikom dogovaranja o primeni ex works pravila, kupac mora direktno ili indirektno biti u mogućnosti da

kompletira izvozne i uvozne formalnosti. Kupac snos

i celokupne toškove i rizike prilikom prenošenja robe

sa prodavčevog skladišta do željene destinacije.

Grupa F

Ova pravila nalažu obavezu prodavca da isporuči robu do prevoznika koga je odredio kupac. Grupa "F"
pravila uvek znače da "glavna vozarina nije plaćena".

FCA

–

Franko prevoznik

"Franko prevoznik" znači da prodavac prevozi robu, pripremljenu za izvoz, do prevoznika određenog od
strane kupca i do naznačenog mesta.

Potrebno je istaći da odabrano mesto isporuke utiče na obaveze utovara i istovara

roba u tom mestu. Kada

isporuka započinje na prodavčevom mestu, on je odgovoran za utovar. Kada se isporuka vrši na mestu

gde se ne nalazi prodavac, on nema obavezu istovara robe. Carinski postupak za izvoz obavlja prodavac.

Ovo pravilo može se primenjivati bez obzira na modul transporta, uključujući i multimodalni transport.

Rizik nestanka (gubitka) ili štete na robi prenosi se na kupca u trenutku isporuke robe prevozniku.

Prevoznik je bilo koja osoba koja, u ugovoru o prevozu robe, preuzima aktivnos

ti prevoza ili izvršava

prevoz tereta putem železnice, druma, mora, vazduha, kopnenih voda ili kombinacijom ovih transporta.

Ako kupac imenuje drugu osobu, koja nije prevoznik, da prihvati robu, prodavac ispunjava svoju

obavezu isporuke robe onda kada je

roba u području (nadzoru) te osobe.

FAS - Franko uz bok broda

355

"Vozarina i osiguranje plaćeni do" znači da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada je roba
isporučena prevozniku, imenovanom od prodavca. Prodavac, pored toga, mora da plati troškove prevoza
roba do naznačene destinacije isporuke (ne plaća troškove istovara). To znači da kupac snosi sve rizike i

sve druge troškove, nastale posle ovako dogovorene isporuke roba.

ema CIP pravilu prodavac također mora obezbediti osiguranje za kupčeve rizike gubljenja ili oštećenja

robe tokom prevoza. Sledstveno tome, prodavac će napraviti ugovor o osiguranju i platiti premiju

osiguranja. Kupac mora znati da je prema CIP pravilu prod

avac dužan da obezbedi samo minimalno

pokriće osiguranja. Ukoliko kupac želi da ima zaštitu sa većim pokrićem, za to se treba izričito da dogovori
sa prodavcem, ili može da napravi vlastiti aranžman dodatnog osiguranja.

Kada se roba isporuči do dogovorene destinacije prvog prevoznika prestaje prodavčeva

odgovornost za rizike za robu.

CIP pravilo nalaže prodavcu da kompletira izvozne formalnosti za robe. Ovo pravilo se može primenjivati
bez obzira na modul transporta, uključujući i multimodalni transport.

Grupa D

DAF

–

Isporučeno na granici

"Franko granica" znači da prodavac ispunjava svoje obaveze kada je roba stavljena na raspolaganje kupcu

na prevoznom sredstvu transporta koje nije istovareno, ali su obavljene izvozne formalnosti na carinskom
prelazu u zemlji destinacije. Za uvozne formalnosti prodavac nije odgovoran.

DAF pravilo je najpraktičnije primenjivati u železničkom i drumskom transportu. Međutim ono se može
primenjivati u svim modelima transporta. Takođe je važno napomenuti da imenovana granica može biti bilo
koja granica. Zato je jako bitno da se precizno definiše granična tačka isporuke robe. Kupac je odgovoran
za preuzimanje robe na imenovanoj granici, zato se često kao alternativno rešenje ugovoreni transport

obezbedjuju u zemlji odašilja

nja robe.

Može se u komercijalnom smislu zaključiti ugovor o prevozu robe do finalne destinacije u zemlji uvoza.

tom slučaju rizike i troškove od granice do finalne destinacije snosi kupac.

DES -

Isporučeno franko brod

"Isporučeno franko na brodu" znači da prodavac ispunjava svoje obaveze kada je roba stavljena na
raspolaganje kupcu na brodu u ugovorenoj odredišnoj luci (prodavac ne snosi troškove istovara), bez

obavljenih formalnosti uvoza u luci opredeljenja. Prodavac mora da snosi sve troškove i moguće rizike
prilikom prevoza roba do naznačene luke opredeljenja.

Ovo pravilo primenjuje se samo u pomorskom i prevozu vodama ili multimodalnom transportu do broda u

luci destinacije.

Ovo pravilo se primarno, ali ne i isključivo, primenjuje za isporuku t

ereta velikog obima.

Razlika između CFR i DES ogleda se u tome da i pored obaveze plaćanja prevoza od strane prodavca u
oba slučaja, (po pravilu), DES prodavac još snosi rizike i troškove do ugovorene tačke destinacije. Kupac
treba da sarađuje ne samo sa prodavcem već i sa prevoznikom u cilju izbegavanja mogućih velikih

troškova ležarine i skladištenja.

DEQ -

Isporučeno franko obala

"Isporučeno franko obala" znači da prodavac ispunjava svoje obaveze kada je roba stavljena na

raspolaganje kupcu na pristaniš

tu (obali) bez obavljenih formalnosti uvoza u luci opredeljenja. Prodavac

mora snositi sve troškove i moguće rizike u vezi są dopremanjem robe do ugovorene luke opredeljenja i
snosi troškove istovara robe na obalu (kej).

Kupac mora da obavi i plati sve u

vozne formalnosti, carine, poreze i druge dadžbine vezane za uvoz roba.

356

DEQ pravilo može da se primeni samo kada se vrši isporuka roba pomorskim, kopnenim, vodnim ili
multimodalnim transportom gde se vrši istovar roba sa broda na obalu (pristanište) u lu

ci opredeljenja.

DDU -

Isporučeno, neocarinjeno

"Isporučeno, neocarinjeno" znači da prodavac ispunjava svoje obaveze kada je roba isporučena kupcu bez

obavljenih formalnosti uvoza i neistovarena iz sredstva transporta na ugovorenom mestu opredeljenja.

P

rodavac mora snositi sve troškove (izuzev uvoznih dažbina) uključene u dopremanje roba do mesta

destinacije. U ovom slučaju uvozne dažbine znače odgovornost kupca i rizik za obavljanje carinskih

formalnosti, plaćanje ovih formalnosti, carina, poreza i drugih dažbina. Takve dažbine mora da plati kupac,
koji mora da snosi i troškove i rizike koji nastanu ako se roba blagovremeno ne carini.

Ovo pravilo se može primenjivati bez obzira na modul transporta. Međutim, kada se isporuka odvija u luci

opredeljenja, n

a brodu ili na pristaništu (obali), onda se trebaju primeniti DES ili DEQ pravila.

DDU pravilo je napravljeno zbog potrebe biznisa za takvim jednim pravilom u koje nisu uključene carine, ali
mogu uključiti VAT (porez na dodatnu vrednost

-PDV).

DDP - Ispor

učeno i ocarinjeno

"Isporučeno i ocarinjeno" znači da prodavac ispunjava svoje obaveze kada je roba isporučena kupcu uz

obavljene formalnosti uvoza i neistovarena iz sredstva transporta na dogovorenom mestu destinacije.

Prodavac mora snositi sve troškove

dopremanja roba do zemlje destinacije, uključujući

i sve dažbine

vezane za uvoz. U ovom slučaju uvozne dažbine znače odgovornost i rizik za obavljanje carinskih
formalnosti, plaćanje ovih formalnosti, carina, poreza i drugih dažbina od strane prodavca.

DP pravilo se ne bi trebalo primenjivati ako prodavac nije u mogućnosti da direktno ili indirektno nabavi

uvozne licence. Ovo pravilo uključuje maksimalne obaveze prodavca za svaki modul transporta. Ovo
pravilo znači maksimalnu odgovornost prodavca. Može se zaključiti da se ova pravila primarno koncentrišu

na obaveze isporuke i rizike transfera robe i svi korisnici trebaju biti svesni efekata svakog od pomenutih
pravila.

Kada se priprema nacrt prodajnog ugovora, preporučljivo je da se kupac i prodavac oslanjaju najviše na

Incoterms 2000, jer će tako biti jasno definisane njihove odgovornosti i otkloniće se mogućnosti pogrešnog

razumevanja.

Vrsta prevoza i odgovarajuće pravilo Incotermsa

Za bilo koju vrstu prevoza primenjuju se sledeća pravila Incoterms

2000:

▪

EXW,

▪

FCA,

▪

CPT,

▪

CIP,

▪

DAF,

▪

DDU i

▪

DDP.

Za pomorski i rečni prevoz primenjuju se sledeća pravila Incoterms 2000:

▪

FAS,

▪

FOB,

▪

CFR,

▪

CIF,

▪

DES i

▪

DEQ.

358

trajanja vožnje tokom perioda od dve sedmice. Mogućnost produženja vremena vožnje u toku dana i
skraćenje vremena vožnje u toku perioda od dve sedmice, treba da olakšaju posao rukovodiocima voznih

parkova u transportnim

preduzećima i da doprinesu povećanju socijalne sigurnosti i bezbednosti na

putevima. Propisi o pauzama tokom vožnje moraju se uskladiti zbog dužeg vremena vožnje u toku dana.

Kada su u pitanju vremena odmora, poželjno je propisati minimum trajanja vremena odmora vozača tokom
vožnje, pri čemu treba obratiti pažnju na uslove koji utiču na određivanje dnevnog i sedmičnog vremena

odmora članova posade vozila. Putovanja bi bila mnogo olakšana kada bi se omogućilo vozačima da mogu

da razdvoje svoje vreme odmora

u toku dana na više posebnih delova, naročito ako takvo razdvajanje

dnevnog vremena odmora omogućava vozačima da ne moraju da obeduju i spavaju u istom mestu. U cilju
povećanja radnog učinka i podizanja nivoa bezbednosti na viši nivo, veliki značaj ima produžavanje

sedmičnog vremena odmora. To je naročito važno u slučajevima kada je vozačima dozvoljeno da mogu da
skrate vreme sedmičnog odmora, pod uslovom da nadoknade delove svog vremena sedmičnog odmora,

koje nisu obavili u mestu koje su izabrali za odmor

u okviru dobijenog vremena. To praktično znači da

vozači mogu da akumuliraju vreme sedmičnog odmora, ali pod uslovom da nadoknade deo izgubljenog

vremena sedmičnog odmora do nekog unapred zakonom utvrđenog datuma.

Mnogi transportni zadaci u drumskom sao

braćaju unutar EU zahtevaju prevoz vozila brodom ili vozom na

jednom delu puta pa, zbog toga, propisi koji razmatraju vremena dnevnog odmora i pauze, koje su

svojstvene takvim transportnim zadacima, moraju biti zastupljeni u zakonodavstvu. Između ostalog,

veoma

je važno da pojedini vremenski periodi tokom prevoza drumskog vozila brodom ili vozom budu pravilno
tretirani, kako bi se omogućilo posadi vozila da ostvari što bolji radni učinak. Kada je u pitanju bezbednost

na putevima, mora se posebno obratiti pa

žnja na odnos poslodavca (vlasnika transportnog preduzeća ili

dispečera) prema zaposlenim radnicima (vozačima) kada se vrši isplaćivanje nagrada za izvršeni rad.
Svako isplaćivanje nagrada za pređenu veću kilometražu ili za veću količinu prevezenog tereta koje može

da ugrozi bezbednost na putevima mora se striktno zabraniti.

Ohrabrivanje vozača da voze duže i više nego što je dozvoljeno, ne samo da je opasno po same vozače,

već može da ima i nesagledive posledice po ostale učesnike u saobraćaju. Pojedine t

ransportne zadatke

sa posebnim karakteristikama potrebno je izuzeti iz zakonskih propisa kojim su utvrđena radna vremena
vozača u prevozu u drumskom saobraćaju, jer ukoliko ti transportni zadaci ne bi bili izuzeti iz zakonskih
propisa, moglo bi da dođe do ometanja njihove realizacije. Države su dužne da u takvim slučajevima

obezbede standardnu zdravstvenu zaštitu vozačima i bezbednost svih učesnika u drumskom saobraćaju.

Jedinstvena primjena socijalnih Regulativa u prevozu u drumskom saobraćaju neophodna

je da bi se

uspostavila ‘’zdrava’’ konkurencija između preduzeća koja se bave prevozom u drumskom saobraćaju, kao

i za unapređenje bezbednosti saobraćaja i postizanje društvenog napretka.

AETR su, pored Srbije i država članica Evropske unije, potpisale skoro sve države Evrope: Andora,
Azerbejdžan, Bugarska, Hrvatska, Kazahstan, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Rusija, Bosna i

Hercegovina, Švajcarska, Turska, Turkmenistan, Uzbekistan.

Ovaj sporazum se primjenjuje na sva putovanja ostvarena u prevozu roba

i putnika u međunarodnom

drumskom saobraćaju na teritoriji država koje su potpisale ovaj sporazum. To praktično znači da kada se

obavlja prevoz u međunarodnom drumskom saobraćaju između država koje nisu članice EU, a potpisale su
AETR, i država članica EU, primenjuju se samo propisi sadržani u AETR

u. Iako se, na prvi pogled, može

steći utisak da se u ovom slučaju ne primenjuju pravna dokumenta kojima se reguliše prevoz u
međunarodnom drumskom saobraćaju na nivou EU, to u stvarnosti nije tako, zbog toga št

o su propisi iz

AETR-

a u velikoj meri usaglašeni sa propisima koji su na snazi unutar Evropske zajednice. Time se propisi

koji su zastupljeni u EU indirektno primenjuju na države koje su potpisale AETR, a nisu članice EU.

U slučaju kada se prevoz u međunarodnom drumskom saobraćaju obavlja vozilom koje je registrovano na

teritoriji države koja nije ugovorna strana AETR

a, odredbe iz ovog sporazuma (AETR) će se primjenjivati

samo na onom delu putovanja izvršenog na teritoriji jedne ili više država koje su p

otpisale sporazum.

359

Međutim, ako u toku prevoza u međunarodnom drumskom saobraćaju jedan ili više članova posade ne
napuštaju teritoriju svoje

države u kojoj redovno izvršavaju svoje poslovne aktivnosti, ugovorna strana za tu teritoriju mora biti

oslobođena

od primene propisa ovog sporazuma prema tom članu ili tim članovima posade. U slučaju kada

se prevoz u međunarodnom drumskom saobraćaju izvršava bilo kojim vozilom registrovanim na teritoriji
države koja nije ugovorna strana ovog sporazuma, svaka ugovorn

a strana mora striktno primenjivati na

svojoj teritoriji odredbe propisane članovima 5, 6, 7, 8, 9, 10.

Kada su u pitanju vozila koja su registrovana na teritoriji države koja nije ugovorna strana ovog sporazuma,
a prevoz u međunarodnom drumskom saobraćaju

se obavlja preko teritorije države koja jeste ugovora

strana sporazuma, svaka država koja je ugovorna strana ovog sporazuma mora imati pravo da, na osnovu

kontrolnog

uređaja koji odgovara uputstvima iz aneksa AETR sporazuma, zatraži dnevne tahografske listiće koje
vozač treba ručno da kompletira.

Opšti princip AETR

a je da svaka država koja je ugovorna strana ovog sporazuma može primenjivati viši

nivo minimuma ili niži nivo maksimuma od onih propisanih u članovima 5, 6, 7, 8. Međutim, i pored toga,

propis

i iz ovog sporazuma moraju se primjenjivati prema vozačima koji rade u prevoznom procesu u

međunarodnom drumskom saobraćaju na vozilima registrovanim u drugoj državi koja jeste ili nije ugovorna

strana ovog sporazuma.

Budući  da  je  AETR  u  velikoj  mjeri  usaglašen  sa  evropskim  propisima  iz  oblasti  organizacije  radnog
vremena  vozača  u  prevozu  roba  i  putnika  u  drumskom  saobraćaju,  prilikom  razmatranja  vremena  rada
posade  vozila,  pauza  tokom  vožnje,  dnevnih  i  sedmičnih  perioda  odmora,  kao  i  drugih  faktora  bitnih

bezbednost saobraćaja i bezbednost i zaštitu vozača, posebno će se obratiti pažnja na propise koji su

sadržani u regulativama i direktivama Evropske zajednice.

Posebno treba istaći da postoje i neke razlike između pojedinih propisa unutar EU i propisa

iz AETR-a.

Kada su u pitanju kršenja propisa sadržanih u pomenutim pravnim aktima, svaka država, ugovorna strana

CEMT-

a, ima obavezu, (ECMT, 2003), da nadgleda sprovođenje propisa, a u slučaju pojavljivanja

prekršaja ima obavezu, na osnovu odredbi Regulat

ive Saveta (EEZ) br. 3820/85 i AETR sporazuma, da

zabeleži vrstu učinjenog prekršaja i primeni odgovarajuće mere koje su predviđene za tu vrstu prekršaja.

Ugovorne strane CEMT-

a dužne su da međusobno razmenjuju informacije o kršenjima odredbi AETR

-a ili

vivalentnih regulativa na godišnjem nivou, kao i da te informacije dostave Sekretarijatu CEMT

-a. Pored

razmene informacija na godišnjem nivou države, ugovorne strane koje nisu članice EU, imaju obavezu da

svake dve godine dostave Sekretarijatu CEMT-

a izveš

taj o primeni odredaba AETR-a.

11.2.

DEFINICIJE U OBLASTI RADNOG VREMENA VOZAČA

Definicije koje se upotrebljavaju u pravnim aktima u oblasti radnog vremena vozača u drumskom prevozu

su:

Drumski prevoz

svako kretanje vozila po saobraćajnicama otvorenim za javni saobraćaj, bilo

natovarenog bilo praznog, koje se koristi za prevoz putnika ili roba (Regulativa Saveta (EEZ) br. 3820/85);

Vozilo

bilo koje motorno vozilo ili prikolica; ovaj pojam uključuje bilo koju kombinaciju vozila (AETR);

Motorno vozilo

- b

ilo koje drumsko vozilo na sopstveni pogon koje se obično koristi za prevoz putnika ili

roba na saobraćajnicama ili za vučenje vozila koja se koriste za prevoz roba; ovaj pojam ne uključuje

poljoprivredne traktore (AETR);

Tegljač

- svako motorno vozilo na

sopstveni pogon koje se kreće po saobraćajnici, drugačije od vozila koja

se kreću po šinama, specijalno konstruisano da vuče, gura ili pomera prikolice i poluprikolice (Regulativa

Saveta (EEZ) br. 3820/85);

361

utovara i istovara, izvršavanje administrativnih obaveza prema policiji, carini, imigracionoj službi i

sl.

Radno vreme obuhvata vremena tokom kojih vozač ne može slobodn

o da rasporedi svoje vreme i

obavezan je da bude na svom radnom mestu, spreman da započne rad, sa određenim zadacima koji su
sastavni deo prevoznog procesa, naročito tokom perioda čekanja na utovar ili istovar gde trajanje ovakvih

radnji nije unapred pozna

to ili je saopšteno radniku pre upućivanja na zadatak ili neposredno pre početka

perioda koji su u pitanju. Trajanje perioda čekanja nije poznato unapred čak i u opštim uslovima poslovanja
dogovorenim između poslodavaca i zaposlenih radnika, niti u zakonsk

im aktima;

b) Kada su u pitanju vozači

vlasnici vozila, ista definicija će se primeniti za vreme od početka do kraja rada,

tokom kojeg se vozači

vlasnici vozila nalaze na svom radnom mestu, na raspolaganju klijentu i izvršavaju

svoje zadatke ili aktivnosti i druge administrativne poslove koji nisu u direktnoj vezi sa prevoznim

procesom. Iz radnog vremena treba da budu isključena vremena pauza, vremena odmora (u skladu sa
zakonima država članica ili sporazumima između poslodavaca i zaposlenih radnika koji predviđaju da takvi

periodi moraju da budu nadoknađeni ili ograničeni) i periodi pripravnosti (Direktiva Evropskog parlamenta i

Saveta 2002/15/EZ);

Periodi raspoloživosti

periodi drugačiji od onih koji se odnose na vremena pauza i vremena odmora

tokom ko

jih vozač nema obavezu da boravi na svom radnom mestu, ali mora da bude spreman da

odgovori na svaki poziv da započne ili nastavi vožnju ili da radi drugi posao. Takvi periodi pripravnosti
naročito treba da uključuju periode tokom kojih vozač prati vozilo

koje se prevozi brodom ili vozom, isto kao

i periode čekanja na granicama i one koji su izazvani zabranama u saobraćaju. Ovi periodi i procena

njihovog trajanja moraju unapred biti poznati vozačima, odnosno pred polazak ili pred sam početak perioda

o kome

je riječ, ili sadržani u opštim uslovima poslovanja dogovorenim između poslodavaca i zaposlenih

radnika, ili u zakonskim terminima. Kada se radi o vozačima koji rade u paru, period raspoloživosti
predstavlja vreme provedeno na sedištu pored vozača ili na ležaju dok je vozilo u pokretu (Direktiva

Evropskog parlamenta i Saveta 2002/15/EZ);

Radno mesto

lokacija glavne poslovne filijale preduzeća za koje lica, koja realizuju prevozne procese,

izvršavaju službene obaveze, zajedno sa ostalim poslovnim filijala

ma, bez obzira da li se one nalaze u

istom mestu kao i sedište ili glavna poslovna fi lijala. Radno mesto mogu da predstavljaju i vozila koja
koriste lica koja realizuju prevozne procese. Radno mesto može da bude i bilo koje drugo mesto u kome se
vrše akti

vnosti u vezi sa prevozom (Direktiva Evropskog parlamenta i Savjeta 2002/15/EZ);

Vozač

-vlasnik

bilo koje lice čija je glavna djelatnost javni prevoz putnika ili robe u drumskom saobraćaju i

koje poseduje dozvolu EZ ili neku drugu profesionalnu dozvolu z

a obavljanje ove vrste prevoza. Vozač

vlasnik je i lice koje je ovlašćeno da samostalno obavlja rad i lice koje nije obavezano ugovorom o
zaposlenju ili nekim drugim oblikom radnog odnosa prema poslodavcu. Takvo lice može samostalno da

organizuje dozvoljen

e radne aktivnosti čiji dohodak direktno zavisi od ostvarenog prihoda i ima slobodu da,

samostalno ili kroz saradnju sa drugim vozačima

vlasnicima, uspostavlja komercijalne veze sa različitim

kupcima (Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2002/15/EZ);

Noćno vreme

period od najmanje četiri časa između 00:00 i 07:00 časova (Direktiva Evropskog

Parlamenta i Saveta 2002/15/EZ);

Noćni rad

svaki rad izvršen tokom noćnog vremena (Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta

2002/15/EZ);

Odmor

- svaki neprekid

an period od najmanje jednog časa tokom kojeg vozač može slobodno da odlučuje

kako će provesti svoje vreme (Regulativa Saveta (EEZ) br. 3820/85);

362

Sve navedene definicije uglavnom su preuzete iz AETR-a i Direktive Saveta i Evropskog parlamenta
2002/15/EZ,

jer su u tim dokumentima pojmovi opširnije opisani nego u Regulativi Saveta br. 3820/85,

delom i zbog toga što pojedinih pojmova nema u navedenoj Regulativi.

Nakon što su upoznati pojmovi, može se pristupiti definisanju oblasti u kojoj se primenjuju nave

dena

pravna akta. AETR sporazum se ne primenjuje za sva vozila kojima se obavlja prevoz u međunarodnom
drumskom saobraćaju. Osim ako ugovorne strane nisu postigle drugačiji sporazum kada je u pitanju
korišćenje njihove teritorije za prevoz, ovaj sporazum se neće primenjivati u prevozu u međunarodnom

drumskom saobraćaju koji je izvršen sledećim vozilima:

Vozila koja se upotrebljavaju za prevoz putnika ili roba gdje maksimalna dozvoljena masa vozila,

uključujući prikolicu ili poluprikolicu, ne prelazi 3,5 t;

Vozila koja se upotrebljavaju za prevoz putnika koja su svojom karakterističnom konstrukcijom i

opremom, pogodna za prevoženje najviše devet osoba, uključujući vozača, i koja su namenjena za

takve svrhe;

Vozila koja se upotrebljavaju za linijski prevoz put

nika gdje dužina prevoznog puta ne prelazi 50

km;

Vozila čija maksimalna dozvoljena brzina ne prelazi 30 km/h

Vozila koja se upotrebljavaju pod kontrolom oružanih snaga, civilne odbrane, vatrogasnih službi,
kao i policijskih organa odgovornih za održavanje

javnog reda i mira;

Vozila koja se upotrebljavaju za održavanje kanalizacije, zaštitu od poplava, održavanje vodovodne

mreže, održavanje gasnih i električnih instalacija, održavanje i kontrolu autoputa, sakupljanje i
odnošenje smeća, održavanje telegrafskih i telefonskih veza, prevoz poštanskih pošiljki,

emitovanje radio i televizijskog programa i otkrivanje radio ili televizijskih predajnika ili prijemnika;

Vozila hitne pomoći i vozila koja se upotrebljavaju u spasilačkim aktivnostima;

Specijalna vozila koja se upotrebljavaju u medicinske svrhe;

Vozila kojima se prevozi oprema za cirkuse i zabavne parkove;

Vozila koja se upotrebljavaju za obavljanje intervencija na neispravnim vozilima;

Vozila koja se podvrgavaju testiranjima na putu u cilju tehničkog razvoja, popravke ili održavanja i

nova ili rekonstruisana vozila koja još uvek nisu stavljena u promet;

Vozila za ličnu upotrebu koja se upotrebljavaju za nekomercijalan prevoz roba;

Vozila za preuzimanje mleka na poljoprivrednim dobrima i za vraćanje na polj

oprivredna dobra

posuda za mleko ili mlečnih proizvoda namenjenih ishrani životinja.

U slučaju da se prevoz u međunarodnom drumskom saobraćaju obavlja vozilim koja su registrovana na
teritoriji države koja nije ugovorna strana AETR

-a, a prevoz se obavlja

preko teritorije države koja jeste

ugovorna strana AETR-

a, prema vozačima ovih vozila će se primenjivati odredbe iz AETR sporazuma isto

kao i prema vozačima vozila koja su registrovana na teritoriji države koja jeste ugovorna strana.

Kada je u pitanju oblast primjene Direktive Evropskog parlamenta i Saveta 2002/15/EZ, ona se primenjuje

prema vozačima, zaposlenima u preduzećima osnovanim na teritoriji države koja jeste članica EU, koji

učestvuju u prevoznim procesima u drumskom saobraćaju koji su obuhvaćeni

Regulativom (EEZ) br.

3820/85  ili,  u  drugom  slučaju,  AETR  sporazumom.  Međutim,  ova  Direktiva  se  neće  primenjivati  na  sve
radnike  istovremeno.  Za  vozače  koji  su  zaposleni  u  preduzećima  koja  se  bave  prevozom  u  drumskom
saobraćaju  i  koji  rade  za  platu  ili  na

doknadu, Direktiva 2002/15/EZ se primenjuje od 23. marta 2005.

godine, a za vozače

vlasnike vozila ova Direktiva će početi da se primenjuje tek od 23. marta 2009. godine.

Najkasnije dve godine pre ovog datuma Komisija će podneti izvještaj Evropskom parlame

ntu i Savetu. Taj

izvještaj će analizirati posljedice isključenja vozača

-vlasnika iz oblasti primene ove Direktive u odnosu na

bezbednost na putevima, uslove konkurencije, strukturu profesije i socijalne aspekte. Uzeće se u obzir i

trenutna stanja u svakoj

državi članici EU koja su u vezi sa strukturom i radnom sredinom prevoza u

drumskom saobraćaju. Na osnovu ovog izvještaja Komisija će podneti prijedlog sa jednim od sljedećih

ciljeva:

Da se naprave modaliteti za uključenje vozača

-vlasnika u oblast primene Direktive 2002/15/EZ u

odnosu na pojedine vozače

vlasnike koji ne učestvuju u prevoznim procesima u drugim državama

364

je na slikama 1.2, a obuhvata

vremenski period između dva dnevna perioda odmora ili između dnevnog i

sedmičnog perioda odmora.

Slika 1

1.2. Vožnja u toku jednog dana bez i sa produženjem od jednog časa

Kada se posmatra ukupno vreme rada vozača može se zaključiti da vozači u toku jednog dana rade

prosečno skoro 12 časova, što je u odnosu na radnike u ostalim delatnostima znatno iznad proseka. Veliki

deo

radnog vremena zauzima vreme potrebno za utovar i istovar kao i vreme čekanja, za koje postoji

tendencija opadanja. Stoga značajnu pažnju treba usmeriti na automatizaciju procesa utovara i istovara i
smanjenje vremena potrebnog za takve radne aktivnosti, čime bi se povećao udeo vremena vožnje u

ukupnom radnom vremenu u toku dana, a to bi uticalo na smanjenje ukupnog radnog vremena.

.5. VOŽNJE U TOKU SEDMICE

Pravni  akti  koji  regulišu  radno  vreme  vozača  u  drumskom  saobraćaju,  uglavnom  posebno  ne  definišu
vreme vožnje u toku jedne sedmice. Regulativa Saveta 3820/85/EEZ i AETR sporazum, kao dva najvažnija
pravna  dokumenta  koji  regulišu  vreme  vožnje,  definišu  maksimalno  dozvoljeno  vreme  vožnje  u  toku
perioda  od  dve  sedmice,  koje  iznosi  90  časova.  Na  osnovu  ovog  ograničenja  može  se  zaključiti  da

prosečno vreme vožnje u toku jedne sedmice iznosi 45 časova.

U toku jedne sedmice vozačima je dozvoljeno da voze najviše 6 dana, nakon čega moraju da uzmu
sedmični odmor. Pošto je utvrđeno da u toku jednog dana vozači mogu da voze maksimalno 9 časova, a

dozvoljeno im je da dva puta u toku jedne sedmice produže vreme vožnje na 10 časova, proizilazi da u
toku jedne sedmice vozač može da vozi najviše 56 časova. Ukoliko vozač u toku jedne sedmice vozi

maksimalno dozvoljeno

vreme vožnje, sledeće sedmice će moći da vozi najviše 34 časa jer mora da

poštuje dvosedmično ograničenje vožnje od 90 časova.

.6. PAUZE TOKOM VOŽNJE

Usled višečasovnog upravljanja motornim vozilom dolazi do pojave premorenosti kod vozača tokom vožnje

pa je zbog toga potrebno da tokom vožnje vozači prave pauze. Premorenost je, takođe, jedan od
najvažnijih faktora povećanja rizika od nezgoda pa je zato veoma bitno da vozači koriste pravovremene
pauze tokom vožnje i da te pauze traju dovoljno dugo. Potrebno je vozače primorati, ukoliko to ne žele, da
koriste pauze bar onda kada to propisi zahtevaju, kako bi se povećao nivo bezbednosti na putevima.

Međutim, vozačima je dopušteno da sami prave pauze u vremenskim intervalima koji su kraći od zakonom

propisano

g najdužeg vremenskog intervala vožnje nakon koga se mora uzeti pauza. Vozači mogu da prave

duže pauze od propisanih i da prave veći broj pauza, pri čemu moraju poštovati najmanje vreme trajanja
jedne pauze. Kada su u pitanju pauze najvažnije je utvrditi posle koliko časova vožnje vozač motornog

vozila mora da napravi pauzu.

Prema Regulativi Saveta 3820/85/EEZ i AETR sporazumu, nakon 4½ časa vožnje vozač mora da napravi
pauzu od najmanje 45 minuta, osim ako nije započeo period odmora. Ova pauza može da se

zameni sa

dve pauze 15 + 30 minuta, pri čemu su te pauze raspoređene unutar perioda vožnje od 4½ časa ili odmah

4½ h

45
min.
pauza

4½ h

vreme vožnje

4½ h

45
min.
pauza

4½ h

45
min.
pauza

1 h

vreme vožnje

365

posle perioda vožnje, na takav način da ukupan zbir pauza, tokom četvoroipočasovnog perioda vožnje,

iznosi najmanje 45 minuta. Za vreme ovih pau

za vozač ne sme da obavlja bilo kakav drugi posao.

U slučaju kada vozilom upravljaju dva ili više vozača, dok jedan vozač upravlja vozilom, drugi članovi

posade vozila mogu da koriste pauzu u vozilu. Sve navedene pauze ne mogu se smatrati vremenom
dnevno

g odmora. U slučajevima kada se vožnja kombinuje sa drugim radnim aktivnostima i kada se vreme

vožnje računa kao deo ukupnog radnog vremena, primenjuje se odredba Direktive 2002/15/EZ koja se

odnosi na pauze. Prema toj odredbi, posle najviše šest časova ne

prekidnog rada, mora se napraviti pauza

u trajanju od najmanje 30 minuta. Ukoliko ukupno radno vreme traje između 6 i 9 časova, vreme trajanja
pauze mora biti najmanje 30 minuta, a ako ukupno radno vreme traje preko 9 časova, pauza mora trajati

najmanje 45

minuta. Pauze realizovane na ovakav način mogu se poklapati sa pauzama koje se odnose

na vožnju, ali se prilikom računanja radnog vremena mora posebno obratiti pažnja na vreme vožnje i na
pauze koje su predviđene da se koriste tokom vožnje.

Vreme vožnje i

pauze koje se odnose na vožnju imaju prioritet u odnosu na radno vreme tako da, ukoliko

se desi da je ispunjen uslov da mora da se napravi pauza u vožnji, pauza će biti obavljena i trajaće onoliko

koliko to zahtevaju propisi koji se odnose na vožnju i pauze tokom vožnje, bez obzira što je ostalo još
vremena koje se moglo iskoristiti kao radno vreme pre nego što se napravi pauza koja se odnosi na radno

vreme. Ove odredbe koje se odnose na radno vreme i pauze tokom radnog vremena primenjuju se samo u

državama članicama EU koje su obavezne da usklade svoje zakone sa odredbama Direktive 2002/15/EZ.

Kada je u pitanju linijski prevoz putnika u unutrašnjem drumskom saobraćaju, izuzetak postoji u Regulativi
3820/85/EEZ, za razliku od AETR sporazuma, koja dopušta državama članicama EU da propišu korišćenje
pauze, koja može trajati najmanje 30 minuta, nakon perioda vožnje koji ne sme biti duži od 4 časa, kako je

prikazano na slici 1.5. Ovakvi izuzeci mogu se odobriti samo u slučajevima gde pauze u vožnji, koje traju
duže od 30 minuta, mogu da ometaju tok gradskog saobraćaja i gde je nemoguće da vozači koriste
petnaestominutnu pauzu u okviru 4 časa vožnje pre tridesetominutne pauze.

4 h

min.

pauza

4 h

vreme vožnje

Slika 11.3

. Moguć raspored vremena vožnje i pauze u linijskom prevozu putnika u

unutrašnjem drumskom saobraćaju prema Regulativi 3820/85/EEZ

Bez obzira na zanemarivanje prethodno ostvarenog vremena vožnje od 4½ časa, to vreme vožnje ostaje
deo dnevnog vremena vožnje koje je ograničeno na 9 časova i koje se može povećati na 10 časova dva

puta u toku jedne sedmice.

min

pauza

min

pauza

1 ½ h

min

pauza

4 ½ h

vožnja

2 h

min

pauza

2 h

min

pauza

½ h

min

pauza

4 ½ h

vožnja

1 h

min

pauza

3 ½ h

min

pauza

4 ½ h

vožnja

1 ½ h

min

pauza

3 h

min

pauza

2 h

min

pauza

2 ½ h

min

pauza

1 h

vožnja

Slika 11.4

. Dozvoljeni načini realizacije vremena vožn

je i pauza

367

posebnim slučajevima, kada vozač zaposlen u prevozu roba ili putnika prati vozilo koje se prevozi

trajektom ili vozom, dnevni odmor se može najviše jednom prekinuti, pod uslovom da su ispunjeni sledeći

uslovi:

▪

ukoliko dođe do podjele dnevnog odmora, jedan deo odmora mora biti iskorišćen pre ukrcavanja

vozila na trajekt (ili voz) ili posle prevoza vozila trajektom (ili vozom), a drugi deo dnevnog odmora

je iskorišćen na trajektu (ili vozu);

▪

period između dva dela dnevnog odmora mora biti što je moguće kraći i ne duži od jednog časa
pre ukrcavanja ili posle iskrcavanja, uključujući carinske formalnosti koje su sastavni dio

ukrcavanja i iskrcavanja vozila;

▪

tokom oba dela dnevnog odmora vozač mora imati na raspolaganju ležaj. Dnevni odmor, prekinut

na ovakav način, mora biti produžen za dva časa, a vreme provedeno na trajektu ili vozu, koje se
ne tretira kao dnevni odmor, može se smatrati kao pauza u vožnji.

Na osnovu dnevnog odmora može se utvrditi koliko dugo u toku jednog dana vozač može da bude na

dužnosti.

Pošto zakonom nisu propisana vremenska ograničenja kada je u pitanju ukupno dnevno radno

vreme vozača (ukupno radno vreme vozača obuhvata i vjeme vožnje), vreme trajanja dnevnog perioda
odmora limitira dnevno radno vreme vozača. U zavisnosti od načina na

koji se obavlja dnevni odmor i broja

vozača u vozilu, može se odrediti dnevno radno vreme. Na osnovu podataka iz tabele

11.1

. može se

zaključiti da ukupno dnevno radno vreme vozača (uključujući i pauze) iznosi od 12 do 15 časova kada

vozilom upravlja jedan

vozač, a kada vozilom upravljaju dva ili više vozača, ukupno dnevno radno vreme je

najviše 22 časa (uključujuću pauze).

Tabela 11.1. Ukupno dnevno vreme rada u zavisnosti od ukupnog dnevnog vremena odmora

Broj

vozača

Minimalni dnevni periodi odmora

Vreme rada

11 neprekidnih časova koji mogu biti smanjeni na 9

časova tri puta nedeljno i koji moraju biti
nadoknađeni pre kraja sledeće nedelje

13 časova rada (uključujući

pauze)

ili do 15 časova rada

tri puta nedeljno

kada se dnevni period odmora sastoji od dva do tri
odvojena perioda od kojih jedan mora biti najmanje

8 neprekidnih časova (ostali periodi najmanje 1 čas
svaki) ukupno vreme odmora je 12 časova u toku

svaka 24 časa

12 časova rada (uključujući

pauze)

≥ 2

8 neprekidnih časova

u bilo k

om periodu od 30 časova

22 časa rada

(uključujući pauze)

U slučajevima kada vozilom upravljaju dva ili više vozača primenjuju se ista pravila kao i za vozila kojima

upravlja jedan vozač, osim što za vreme svakog perioda od 30 časova svaki vozač treba da

ima dnevni

period odmora od najmanje 8 neprekidnih časova. Da bi se ovo pravilo primenilo u vozilu mora biti više od
jednog vozača u svakom trenutku. Ukoliko je iz bilo kojih razloga samo jedan vozač u vozilu, a drugi je
odsutan, primenjivaće se pravila koja važe za slučaj kada vozilom upravlja samo jedan vozač.

U posadi vozila, koju čine dva ili više vozača, dok jedan od članova posade vozi, ostali mogu da koriste
vreme predviđeno za pauze u vozilu. Ove pauze se ne mogu računati kao dnevni period odmora

. U cilju

jasnijeg razumevanja dnevnog perioda odmora u slučaju kada vozilom upravljaju dva ili više vozača, na

slici 1.8. prikazani su mogući obrasci realizacije perioda odmora.

Ovi obrasci se mogu iskoristiti i za planiranje dnevnog perioda. Posmatrajući sliku 1.8. može se da zaključiti
da dok jedan vozač vozi, drugi vozač (vozači) koriste vreme predviđeno za pauze. Takođe, može se

368

primetiti da vozači imaju relativno duge pauze, naročito u slučajevima kada vozač koji upravlja vozilom

provodi maksimalno d

ozvoljeno vreme za točkom upravljača. Iako bi ove pauze, zbog svoje dužine trajanja,

mogle da se svrstaju u dnevni odmor, ipak to nije učinjeno jer nije ispunjen osnovni uslov da bi se pauza u

vožnji, koja se provodi u vozilu, mogla smatrati odmorom.

4½ h

4 ½ h

1 h

2 h

8 h

Vozač

pauza

dnevni

odmor

vožnja

vreme

rada

4½ h

1 h

2 h

8 h

Vozač

pauza

dnevni

odmor

vožnja

Slika 1.8.Mogu

in realizacije dnevnog odmora u slu

aju kada vozilom upravljaju dva ili vi

e voza

.8. VREME SEDMIČNOG ODMORA

Kao što u toku svakog radnog dana vozač mora da ima dnevni odmor, tako i u toku svake sedmice vozač

mora da ima se

dmični odmor. Sedmični odmor vozači mogu da koriste tako što će se odmarati od

dugotrajnog upravljanja vozilom tokom sedmice, prikupljati potrebnu energiju za naredne radne dane,

planirati svoje radno vrijeme do sledećeg sedmičnog odmora.

Svaki vozač mora, posle najviše šest dnevnih perioda vožnje da koristi sedmični odmor. Sedmični odmor
može biti odložen do kraja šestog dana vožnje ukoliko ukupno vreme vožnje u toku prethodnih šest dana
ne prelazi odgovarajuće dozvoljeno vreme vožnje. Kada je u pitanju

vanlinijski prevoz putnika u

međunarodnom  drumskom  saobraćaju,  sedmični  odmor  mora  biti  realizovan  posle  najviše  dvanaest
dnevnih  perioda  vožnje,  pri  čemu  sedmični  odmor  može  biti  odložen  do  kraja  dvanaestog  dana  vožnje,
ukoliko  ukupno  vreme  vožnje  u  prethodnih  dvanaest  dana  ne  prelazi  odgovarajuće  dozvoljeno  vreme
vožnje.  Prethodno  navedenu  odredbu,  koja  se  odnosi  na  vanlinijski  prevoz  putnika  u  međunarodnom

drumskom saobraćaju, države EU mogu, prema Direktivi 2002/15/EZ, primeniti na vanlinijski prevoz

tnika u unutrašnjem drumskom saobraćaju, dok se za linijski prevoz putnika u unutrašnjem drumskom

saobraćaju prethodno pomenuta odredba ne može primenjivati.

45h

Nedeljni

period

odmora

poned. utorak sreda

četvrt.

petak

poned. utorak sreda

četvrt.

petak

Slika 11.6

. Dozvoljen način realizacije sedmičnog perioda odmora

Sedmični odmor koji počinje u jednoj i nastavlja se u sledećoj sedmici, može se računati kao sedmični

odmor za bilo koju od te dve sedmice.

Prilikom propisivanja trajanja sedmičnog odmora najvažniji zadatak bio je da se utvrdi najmanje vreme

trajanja ovog odmora. Nakon pregovora i konsultacija odlučeno je da u toku svake sedmice jedan od
dnevnih odmora mora biti produžen, kao na slici 1.9. kao sedmični odmor na ukupno 45 neprekidnih
časo

va.

Sedmični odmor može biti skraćen na najmanje 36 neprekidnih časova ako je realizovan u mjestu gde je
vozilo parkirano kada ne obavlja prevoz ili u mestu stanovanja vozača. Ako se realizuje na bilo kom

370

12. TAHOGRAF

Zakon nalaže instaliranje i upotrebu tahografa u većini teretnih vozila čija težina prelazi 3,5 t

ona i u vozilima

konstruisanim da

prevoze više od osam osoba, ne uključujući vozača.

Tahograf je sredstvo za beleženje vremena, brzine i udaljenosti koju vozilo pređe.

Radne aktivnosti vozača i njegova vožnja mogu se nadgledati kako bi se osiguralo poštovanje pravnih

normi (posebno u vezi sa vremenom

vožnje).

Kao i kod sati vo

nje, i ovde postoje neki izuzeci za vozila (teretna ili putni

ka) u vezi sa no

enjem

tahografa na put. Izuzeci su isti kao i oni navedeni ranije (izuzeci od propisa EU).

12.1. UPOTREBA TAHOGRAFA

Pod upotrebom tahografa podrazumeva se:

▪

postavljanje tahografa i njegova vezanost za odredjeno vozilo, korišćenje odgovarajućih taho

istića (karti) koje se mogu postaviti u odgovarajući tahograf,

▪

obaveza upisivanje potrebnih podataka na taho-

listiću skladjivanje vremen

a na vremenskoj skali

tahografa

i uloška,

▪

posedovanje rezervnih taho-li

stića registrovanje podataka

za odredjeni prethodni period i

čuvanje

taho-

listić

a u

preduzeću određen vremenski interval.

▪

ako u propisima o bezbednosti saobraćaja nije propisan način

upotrebe tahografa, svako

preduzeće bi trebalo svojim internim aktima da reguliše ovu problematiku, zbog njenog značaja
za uspešno poslovanje preduzeća.

12.2. ODGOVORNOST POSLODAVCA

Prvo, poslodavac mora da proveri da li njegovo vozilo ili vozila potpadaju pod opis EU tahograf zahteva.
Ukoliko potpadaju, on treba da uvede tahograf u svako vozilo u skladu s propisima, podesi tahograf i da

uputstva osoblju kako da rukuju sa tahografom i svom opremom koja uz njega ide.

Odgovornost poslodavca prema vozač

u koji vozi u okviru EUpropisa:

▪

Poslodavac mora da organizuje

vozača tako da se on uklapa u propise o satima vožnje i propise o

tahografu.

▪

Poslodavac mora da

snabde vozača dovoljnim brojem karti za tahograf ogovarajuće vrste (po

jedna karta za svaki dan v

ožnje i još nekoliko rezervnih u u slučaju gubljenja ili oštećenja). Mora

osigurati da sve ispunjene karte budu sakupljene od vozača najkasnije 2288 dana nakon njihovog

korišćenja.

▪

Poslodavci moraju, s vremena na vreme, da provere da li ispunjene karte odgovaraju propisima i

potvrditi da nema propusta u vezi s tm.

▪

Poslodavac mora da

uva ispunjene karte u svojoj kompaniji najmanje 12 meseci zbog inspekc

inspekcije ovla

šć

enih lica, ukoliko se to zahteva. Ukoliko to voza

tra

i, poslodavac poslodavac

mora da mu da kopije tahografskih karata.

371

12.3. ODGOVORNOST VOZA

ČA

Uop

teno, voza

i koji rade u skladu s propisima EU moraju razumeti

ta zakon od njih zahteva i kako to

ostvariti.

Posebne odgovornosti

vozača su

▪

Vozač mora osigurati da instrument pravi pravilne zabeleške (kontinuirane zabeleške i

“pravovremene” zabeleške: zabeleške moraju biti u razmacima od po 12 sati na karti

-dnevni i

noćni sati).

▪

Ukolikose se tahograf pokvari, ili u slu

aju kad nije dostupan (na drugom je zadatku), poslodavac

mora osigurati manuelno ispunjavanje karti.

▪

U slu

aju inspekcije, voza

mora dati trenutnu kartu za taj dan, plus karte za tu sedmicu i

poslednji dan prethodne sedmice u kojoj je vozio (od 01.05.2006

–

15 dana, od 10.04.2007. do

21 dan, a od 01.01.2008

–

28 dana)

Vozač mora

da vrati ispunjene karte poslodavcu najkasnije 28 dana nakon ko

rišćenja.

Voza

mora da

dozvoli svakom ovla

šć

enom inspektoru da pogleda karte ili sam tahograf .

12.4.

BAŽDARENJE I KONTROLA

Tahografi instalirani u vozila moraju odmah biti izba

dareni. Svake 2 godine moraju se kontrolisati, a svakih

6 godina (ili nakon opravke) moraju se u potpunosti ponovno ba

dariti u ovla

šć

enom centru.

Nakon instaliranja i baždarenja tahografa, ovlašćeni centar mora istaviti pečat

(unutar glave tahografa ili u

blizini kontrolne ploče u vozilu) koji navodi detalje o centru, tački okreta i datumu baždarenja

Kada se se vozilo nakon dve godine odvede na servis radi se inspekcija tahografa i dodaje drugi pečat
pored onog o inicijalnom baždaren

ju.

Nakon jo

dve godine radi se nova inspekcija i dodaje pe

at broj tri. Nakon jo

dve godine radi se novo

darenje i dodaje pe

at broj

etiri.

12.4.1. Kvar na tahografu

Ukoliko se se tahograf ne koristi iz bilo kog razloga, on mora biti popravljen u ovla

šć

enom centru

to je pre

mogu

U me

uvremenu voza

mora manuelno na tahografsku kartu upisivati sve tra

ene podatke vezane za svoj

rad, vo

nju, pause i period i odmora. U tom slu

aju brzina i pre

ena razdaljina ne moraju da se bele

Kada se vozilo vrati u bazu ne treba ponovno kretati na put dok se tahograf ne popravi i ponovo ne
ba

dari.

Nekada nije mogu

e popraviti tahograf odmah. U tom slu

aju operator mo

e voziti vozilo, ali ne pre nego li

preduzme sve mere da se tahograf

to pre popravi.

U slu

aju inspekcije na primer, on mora biti u stanju da to i doka

e, pokazuju

i ugovor koji je napravio ili

potvrdu o sastanku kojeg je dogovorio sa ovla

šć

enim centrom koji

e popraviti tahgraf.

U slu

aju da se vozilo ne mo

e vratiti u bazu u roku od 7 dana (jedna sedmica) od dana kvara, tahograf

se mora popraviti i ba

dariti na putu i to u definisanom roku.

373

12.4.4. Pravljenje zabele

ški

Nakon popunjavanja, kartu treba staviti u tahograf i osigurati da je pravilno postavljena i da

e bele

ke biti

na pravoj strani 24-satne karte.

Pre kori

šć

enja karte voza

uvek mora da proveri da li karta odgovara tipu tahografa koji se u vozilu koristi.

Na pole

ini svake tahograf karte je navedeno nekoliko e-brojeva. Jedan od njih mora odgovarati e

—

broju

tahografa (unutar ku

ta instrumenta).

Nakon stavljanja karte, instrument, treba da se pravilno zatvori. Prekida

za aktiviranje treba okretati tokom

perioda rada da bi pokazivao relevantne aktivnosti voza

a: vo

nja, drugi poslovi, pauza ili odmor.

Neokretanje prekidača sa svakom promenom aktivnosti je prekršaj.

Slika 27.

Primer pravljenja zabeleški na tahografskoj karti kada tahograf ne radi

12.4.5. Promene vozila

Ponekad se desi da vozač menja vozilo(a) tokom radnog dana. U tom slučaju on mora poneti postojeću
kartu sa sobom i zabeležiti detalje o vremenu promene, registracijskom broju vozila i razdaljini na karti.

onda tu kartu koristi u slede

em vozilu.

U Evropi postoje razli

iti modeli tahograf ure

aja.

Može se desiti da karta nakon promene vozila ne

odgovara uređaju. U tom slučaju vozač mora koristiti drugu (ili treću, četvrtu) kartu s novim podacima. Na

kraju radnog dana sve karte tre

ba spojiti spajalicom kako bi se imala zabeleška o celom danu.

12.4.6. Bele

ženje podataka

na tahografu

Nakon stavljanja karte u tahograf, on počinje da beleži:

▪

variranje brzine vozila,

▪

kupnu pređenu razdaljinu

▪

vreme kada je vozilo voženo i ukupno vreme

vožnje,

▪

reme kada je vozil stajalo i da li se vozač odmarao, pravio pauzu ili radio nešto drugo

i mnoge

druge podatke, koji se mogu definisati po žeqi vlasnika vozila (potrošnja goriva, otvaranje vrata,
uključenost rashladnog uredjaja i sl)

12.5. VRSTE TAHOGRAFA

Podela tahogtafa se mo

e sprovesti po vi

e kriterijuma, prema na

inu rada, prenosnom sistemu, posebnoj

nameni, obliku medijuma za zapis i td. Naj

šć

e su podele prema nameni i prema na

inu rada jer one

odre

uju ve

i deo ostalih kriterijuma.

Prema nameni, postoje tahografi za osnovne funkcije pra

enja trenutne brzine i pre

enog puta u jedinici

vremena. Takvi tahografi se mogu nazvati obi

ni tahografi. Druga vrsta su tahografi kojima je namena

pored ostalog da slu

e kao ure

aj za zapis vrste radnih aktivnosti za oba ili samo jednog

lana posade.

374

HRONOTAHOGRAFI

PREMA

MOGUĆNOSTIMA

ZAPISA VREMENA

RADA

OBIČNI

TAHOGRAFI

EURO

TAHOGRAFI

JEDAN

VOZAČ

DVA

VOZAČA

Takvi su se tahografi pojavili kao rezultat socijalnih zakona prihiva

enim u svim zemijama potpisnicama

AETR sporazuma, ali kako su prednja

ile zemlje Evropske Zajednice tahograf je nazvan

EURO

tahograf.

Prema na

inu kako se informacija o pre

enom putu prenosi i obra

uje, tahografi se mogu podeliti na

mehani

ke, elektronske i digitalne (slika 28).

Mehani

ki tahografi informaciju o putu dobijaju preko okretanja gipkog vratila.

Elektronski tahografi prihvataju i obra

uju niz elektronskih impulsa

ija frekvencija predstavlja trenutnu

brzinu

Digitalni tahografi, koji se sve

šć

e sre

u, od inteligentnog dava

a brzine koji se nalazi na diferencijalu

vozila dobijaju kodiranu informaciju koja, osim podataka o brzini i putu, sadr

i i kontrolne

ifre kako bi se

izbegla mogu

nost mahinacija na impulsnim vodovima, pored toga ta komunikacija je sada i dvosmerna,

jer i tahograf

alje dava

u informacije o kvalitetu prijema njegovih poruka i mogu

im kvarovima na liniji.

Slika 12.

Klasifikacija tahografa prema mogu

nostima

Razlika iznie

u EURO i obi

nih tahografa je u mogu

nosti EURO tahografa da na dijagramskom listi

registruje ne samo koji voza

je kada vozio ve

i druge njihove aktivnosti, kao sto su aktivno i pasivno

radno vreme kao i vreme koje je upotrebljeno za odmor.

Euro tahografi mogu imati na ku

tu preklopnike ili tastere koji slu

e voza

u da izabere odgovaraju

u vrstu

radne aktivnosti. Postoje

etiri vrste radne aktivnosti (slika 12.2) :

a) vreme efektivne vo

nje;

b) sva ostala vremena rada (zamena pneumatika, sitne opravke vozila,
obezbe

enje tovara...);

c) vremena pripravnosti voza

a, u koja spadaju:

▪

vreme

ekanja, tj. period tokom kojeg voza

i treba da ostanu na svojim

▪

stima samo da bi odgovorili na poziv da započnu ili nastave vožnju, ili da obave neki

drugi posao;

AUTOMATIK
I

STANDARD

376

Na osnovu Direktive 1360/2002/EEC digitalni tahograf digitalno zapisuje podat

ke kao što su vožnja i

aktivnosti vo

zača, odmor

, brzina i frekvencija okretaja motora, uz potrebnu rilagodbu na vozilo.

Na osnovu EU pravilnika digitalni tahograf se uvodi u praksu:

▪

(EEC) No. 2135/98 od 24.09. 1998

dopušta mogućnost uvođenja digitalne kontrolne jedinice

▪

(EEC) No. 1360/2002 od 13.06.2002

propisuje tehničke karakteristike za digitalne kontrolne

jedinice.

▪

(EEC) No. 3821/85 od 20.12.1985.

uvodi posebne sadržaje u

(EC) No. 1360/2002 kao dodatak

1B.

Objektivno

, digitalni tahograf znači pojačanu zaštita od falsifikovanja i omogućava veću bezbednost na

putevima.

Slika 12.4

Izgled komponenti digitalnog tahografa

.6.2. Korišćenje digitalnog tahografa

Voza

č vozila koje poseduje digitalni tahograf dužan je da koristi karticu (koja pripada vozaču)

i jedinicu koja

se nalazi u vozilu.

Voza

č k

oristi voza

čku

karticu koja:

▪

mu je dodeljena,

▪

formira li

čni

fajl (podatke) o voza

ču

▪

sadrži (u zavisnosti od njegovihi) 28 dana aktivnosti gde najnoviji podaci prekrivaju najstarije,

▪

mora biti na raspolaganju vozača sve vrime, čak

i kada je vozilo opremljeno mehani

čki

tahografom, beleži aktivnosti koje se obavljaju van vozila.

Ove aktivnosti voza

č m

ora da unosi

čno

Voza

č k

oristi jedinicu u vozilu koja:

▪

je dodeljena vozilu i kompaniji,

▪

sadrži 365 dana aktivnosti (u zavisnosti od

vrste aktivnosti koju vozilo obavlja),

▪

može da primi karticu vozača i

377

▪

snima aktivnosti koje su obavljene bez kartice voza

či

(ako je vozilo izgubljeno, ukradeno, nije

izdato ili je lažno).

12.6.2.1. Glavni podaci koji se mogu snimiti

Slede

će

vrste podataka se snimaju:

Identifikacija kartice, to jest:

▪

broj kartice, država korisnika koja je izdala karticu,

▪

naziv službe koja izdaje karticu,

▪

datum izdavanja kartice.

Identifikacija vlasnika kartice:

▪

prezime i ime vlasnika,

▪

datum isteka važenja,

▪

jezik po izboru.

Informacije o voza

čko

j dozvoli:

▪

država korisnika koja je izdala dozvolu,

▪

naziv službe koja izdaje dozvolu,

▪

broj voza

čke

dozvole.

Podaci o vozilu koje se koristi:

▪

datum i vreme prve upotrebe vozila ( uneto na kartici),

▪

kilometražu

u određenom trenutku,

▪

datum i vreme poslednje upotrebe vozila ili 23 casa i 59 minta unazad, ako se vozilo upotrebljava

u to vrijeme,

▪

kilometraža vozila u to vrijeme,

▪

registarski broj vozila i država u kojoj je vozilo registrovano.

Podaci o aktivnostima voza

ča

(uklju

čuj

i podatke ru

čno

unete od strane voza

ča

▪

datum i ukupno rastojanje koje je vozač prešao ovog datuma,

▪

promena aktivnosti (vožnja, dostupnost, odmor/pauza),

▪

promena statusa voza

či

(posada, sam),

▪

navesti vreme promene voza

ča.

Lokacija gdje radni dan po

činje i završava se:

▪

datum i vrijeme dolaska,

▪

dolazak ili odlazak,

▪

vrednost kilometraže.

Podaci o doga

đajima i greškama (vrijeme koje se preklapa, pokušaj kršenja bezbjednosti, prekid u

snabdjevanju strujom, greške sa karticom, itd

Podaci o kontrolnim aktivnostima:

▪

datum i vreme kontrole,

▪

broj kontrolne kartice i država koja ju je izdala,

▪

vrsta kontrole (displej, štampanje , daunlodovanje),

▪

daunlodovani period (u slučaju daunlodovanja, skidanja podataka),

▪

broj registracije

i država gdje je registrovano vozilo koje se proverava.

Jedinica u vozilu snima slede

će

vrste podataka:

379

▪

neko iz radionice koja ima karticu (autorizovanu za popravke) moze da obavi prenošenje

popataka.

▪

preko kompjutera.

Štampani podaci su dostupni u svakom trenutku, i postoje četiri različite varijante štampanih podataka u
zavisnosti da li se podaci štampaju sa kartice vozači

ili jedinice u vozilu. Dakle, postoje podaci

štampan

i sa

kartice voza

ča

štampane aktivnosti vozača i iz jedinice u vozilu kada je vozačka kartica ubačena i kada

kartic

a nije ubačena i štampani podaci sa jedinice u vozilu kada je ubačena kontrolna kartica.

Slika 12.5

Uporedni prikaz podataka sa digitalnoh i analognog tahografa

Policija mo

e da do

e do podataka tako

to policajac mo

e da proveri podatke preko lap-topa ili

ita

akartice i to kada voza

vozi vozilo opremljeno digitalnim tahografom i ovu vrstu opreme je koristio

samo u poslednih 8 dana. Odgovaraju

i softver onda mo

e da analizira aktivnosti voza

a i istakne

potencijalne nepravilnosti. Tako

e policajac mo

e da proveri i

tampane podatke vezane za aktivnosti koje

je izveo odre

eni voza

č.

12.6.3. Vrste kartica

Kartica voza

ča

bele je boje:

▪

sadrži u proseku 28 dana aktivnosti vozača

( u zavisnosti od prirode aktivnosti voza

ča

▪

važi najduže 5 god. (zavis

i od organa koji je izdaju). Voza

č može da ima samo jednu karticu,

▪

izdaje se voza

ču koji je stanovnik države gdje je upotreba digitalnog tahografa neophodna,

▪

podržava mogućnost da vozač može ručno

da unosi podatke (aktivnosti kada je van vozila, mesta

gde radni dan po

činje i završava se, i druge specifične radne uslove),

▪

kartica je li

čno

za voza

ča

i ne može tokom perioda kada važi da bude povučena iz upotrebe ili

suspendovana iz bilo kog razloga, ukoliko kompetentni državni organi ne dokažu da je kartica

bila

falsifikovana, ili da pripada drugom vlasniku, ili ako je kartica izdata na bazi lažnih izjava ili je

izgubljena.

380

Slika 12.6

Izgled voza

čke

kartice

Kartica kompanije

žute je boje:

▪

nema rok trajanja,

▪

koristi se za prenošenje opreme za snimanje i podataka sa kartice vozača,

▪

koristi se za sinhronizaciju i puštanje podataka snimljenih na jedinici u vozilu,

▪

izdata je

u državi članici gdje kompanija ima svoje sedište,

▪

može da sačuva 230 izveštaja dobijenih sinhronizacijom i puštanjem podataka,

▪

kompanija može da poseduje nekoliko kartica.

Slika 312.7

Izgled kartice kompanije

Kontrolna kartica plave je boje:

▪

nema administrativni rok,

▪

koristi se za pristup dosijeu voza

či

ili opreme,

▪

može biti izd

ata organima gonjenja ili nacionalnoj policiji,

▪

može da sadrži 230 zapisa o kontrolnim aktivnostima.

Slika 12.8

Izgled kontrolne kartice

Kartica za radionice crvene je boje:

▪

kor

isti je autorizovani centar za popravku i kalibraciju (baždarenje),

▪

važi jednu go

dinu,

▪

koristi se za baždarenje i popravku tahografa,

382

Slika 312.10

Čitači kartica i uređaji za prenošenje podataka

383

P R I L O Z I

385

Godišnje dozvole su zelene boje, dok su kratkoročne dozvole žute.

Veličina papira za oba tipa dozvola je A4.

Druga stavka na poleđini dozvole je izmenjena i glasi:

'Vlasniku ove dozvole koji pripada jednoj od CEMT zemalja članica dozvoljava se obavljanje

drumskog prevoza sa ECMT dozvolom unutar CEMT regijona

, te najviše tri vožnje izvan

države registracije vozila.''

PRILOG 2

Primer potvrde za ''EURO4 bezbedno'' vozilo

Svetlo zeleni papir veličine A4

“RICO TC.
Bgd

MKT

01.01.2008

31.12.2008

25.12.2007

Sarajevo

386

Potvrda o usklađenosti s tehničkim odredbama vezanim uz emisiju buke i izduvnih gasova

Potvrda o usklađenosti sa zahtevima bezbednosti.

Br. A potvrde «EURO4 bezbedno» vozilo

....................

Potvrda o usklađenosti motornog vozila s tehničkim i bezbednosnim zahtevima za

''EURO4 bezbedno'' vozilo

Tip i marka vozila:
Identifikacioni broj vozila (VIN):
Tip / broj motora:

Proizvođač vozila ili ovlašćeni zastupnik proizvođača u državi registracije

[17]

[Ime preduzeća]

ovi

me potvrđuje da je navedeno vozilo identično vozilu koje je bilo na

............................................................................ u usklađenosti s odredbama Odluke
CEMT/CM(2005)9/FINAL, te potvrđuje da su pojedinosti upisane u ovoj potvrdi tačne.

Merenja u skladu

: ECE/UN R.85/Direktiva 80/1269/EEC, kako je izmenjena i dopunjena

Direktivom 1999/99/EC

Maksimalna snaga motora [kW] Pri radu motora [r/min]

ZAHTEVI ZA EMISIJU BUKE I IZDUVNE GASOVE

Merenja buke u skladu

: ECE/UN R.51/02. Direktiva 70/157/EEC, kako je izmenjena i

dopunjena Direktivom 1999/101/EC

Maksimalna vrednost

[18]

[dB(A)]

Snaga motora

Izmerene vrednosti [dB(A)]

≤ 150 kW

> 150 kW

Na: U:
Od strane:

Brzina prilaženja [km/h]:

U brzini:

Buka komprimovanog vazduha [dB(A)]
Nivo buke u blizini [dB(A)] pri radu motora: [r/min]:

Buka kočenja motorom [dB(A)]

uka okruženja [dB(A)]

Na tački merenja 2

Na tački merenja 6

Merenja u skladu

: ECE/UN R.49/03, ili Direktiva 88/77/EEC, i izmenama i dopunama sa

Direktivom 1999/96/EC i u skladu sa Evropskim testom vozila u mirovanju (ESC) i Testom
evropskih kriterijum

a opterećenja (ELR)

Maksimalne vrednosti

Zagađivač

Vrednosti izmerene pri

homologaciji motora [g/kWh]

1.5 [g/kWh]

[g/kWh]

0.46 [g/kWh]

[g/kWh]

3.5 [g/kWh]

Nox

[g/kWh]

0.02 [g/kWh]

Čestice

[g/kWh]

0.5 [m

-1

]

Dim

-1

]

Merenja u skladu

: ECE/UN R.49/03, ili Direktiva 88/77/EEC, i izmenama i dopunama sa

Direktivom 1999/96/EC i u skladu sa Evropskim testom vozila u kretanju (ETC)

Maksimalne vrednosti [g/kWh]

Zagađivač

Vrednosti izmerene pri

homologaciji motora [g/kWh]

388

Svetlo žuti papir veličine A4

Br. potvrde: …...........………..

Potvrda o usklađenosti pri

kolice

[24]

s tehničkim zahtevima za bezbedno vozilo

(zelenije, EURO 3, EURO 4)

Kako je specificirano u Odluci CEMT/CM (2005)9/FINAL

Tip i marka vozila:
Identifikacioni broj vozila (VIN)

Niže po

tpisan(a)

[25]

nadležna služba za proveru verodostojnosti u državi registracije

[26]

;

proizvođač vozila ili ovlašćeni zastupnik ili proizvođač u državi registracije ili

strane proizvođača

[27]

vozila.

[Ime(na) preduzeća i/ili uprave]

ovime potvrđujem da je navedeno vozilo koje je bilo na …………………………………………
usklađeno sa odredbama Odluke CEMT/CM(2005)9/FINAL, i potvrđujem da su pojedinosti upisane

u ovoj potvrdi tačne.

Motorno vozilo opremljeno je sledećim uređajima:

□

Zaštitni uređaji sa zadnje strane u skladu ECE/UN Uredbi R.58/01 ili Direktivi

70/221/EEC, kako je izmenjena i dopunjena Direktivom 2000/8/EC.

□

Bočna zaštita

u skladu ECE/UN Uredbi R.73/00 ili Direktivi 89/297/EEC.

□

Upozoravajuća svetla u skladu ECE/UN Uredbi br. R.48 ili Direktivi 76/759/EEC,

kako je izmenjena i dopunjena Direktivom 97/28/EC.

□

Ploče za označavanje sa zadnje strane (retroreflektirajuće) za teška i duga vozila u

skladu sa ECE/UN Uredbi br. 70/01.

□

Kočnice, uključujući anti

blokirajući sistem za kočenje (ABS)

protiv blokiranja

tačkova u skladu ECE/UN Uredbi R

.13/09 ili Direktivi 71/320/EEC kako je

izmenjena

i dopunjena Direktivom 98/12/EC.

Mesto             Datum

Potpisnik(ci) i pečat(i)

PRILOG 4

Primer potvrde o tehničkom pregledu za vozila i prikolice

389

Standardni beli papir veličine A

Br. potvrde o tehničkom pregledu:

...

Potvrda o tehničkom pregledu u skladu odredbama Direktive 96/96/EC, kako je izmenjana i

dopunjena Direktivom 1999/53/EC, za potrebe Odluke CEMT/CM(2005)9/FINAL

Registarski broj:

Broj potvrde o usklađenosti:

Tip i marka

[28]

vozila:

Identifikacioni broj vozila (VIN):
Tip / broj motora

[29]

Niže potpisan(a)

[30]

Telo ili zavod koje je odredila i koje direktno nadzire država registracije za potrebe Direktive

96/96/EC.

Ovime potvrđuje da je navedeno vozilo usklađeno sa odredbama Direktive 96/96/EC, i sa

izmenama i dopunama Direktive 1999/52/EC,

uključujući najmanje sledeće stavke koje obvezno

treba proveriti, u skladu Prilogu II:

Sistemi kočenja (uključujući sistem protiv blokiranja (ABS) u skladu s prikolicom i obratno)

Upravljač

i upravljački uređaj

Vidljivost

Svetla, reflektori i električna oprema

Osovine, točkovi, gume i vešanja (uključujući dubinu gazećeg sloja gume)

Šasija i dodaci šasije (uključujući zadnje i bočne zaštitne uređaje)

Ostala oprema uključujući:

Upozoravajući

trougao

- Tahograf (prisustvo i integritet pristupa)

Uređaj za ograničenje brzine

Štetna delovanja

–

vrednost koeficijenta upijanja: [m-1]

Mesto Datum

Potpis i pečat

Napomena:

Sledeći tehnički pregled potrebno izvršiti pre:

[31]

391

Stranica br. 2

VAŽNO OBAVEŠTENJE

Ovaj dnevnik i odgovarajuću ECMT dozvolu obavezno držati u vozilu. Za jednu dozvolu

može postojati samo jedan dnevnik.

Napraviće se zapisnik o izvršenim radnjama prevoza kako bi se hronološkim redom
pokazala svaka vožnja pod teretom između tačke utovara i tačke istovara, te takođe svaka

prazna vožnja, s prelazom preko granice. Mogu se takođe upisati tačke tranzita, ali nije

obavezno.

Dnevnik se mora ispuniti pre započinjanja svake vožnje koja se obavlja puna između svake

tačke utovara i istovara i za svaku praznu vožnju.

Ako je teret preuzet na tački preuzimanja, prikazaće se samo vožnja s punim teretom, te se

neće navoditi vožnje preuzimanja i distribucije.

Sve ispravke moraju se izvršiti na način da izvorne reči i brojke ostanu čitljive.

Ispunjene registar liste treba čuvati u dnevniku sve do isteka perioda važenja navedenog u

dozvoli. Nakon toga se registar liste odvajaju i šalju nadležnoj vlasti ili telu u roku od 20

dana nakon kraja

svakog kalendarskog meseca u slučaju godišnjih dozvola i u roku od 20

dana nakon kraja perioda važenja u slučaju kratkoročne dozvole.

392

Stranica br. 3

CMT dozvola br. .........

394

PRILOG 6

Modeli nalepnica za ''zeleno'', ''zelenije i bezedno'', ''EURO3 bezedno'' i

''EURO4 bezbedno'' vozilo

Nalepnice moraju poštovati sledeće veličine: prečnik kruga zelene boje: 200 mm, prečnik kruga

bele boje: 220 mm. Oni moraju imati pozadinu zelene boje i okvir i slovo bele boje.

Za označavanje ''zelenih'' vozila treba da se koriste slova ''E'' ili ''U''.

Slovo ''S'' treba da se koristi za ''zelenija i bezbedna'' vozila.
Broj ''3'' za ''EURO 3 bezbedna'' vozila.
Broj ''4'' za ''EURO 4 bezbedna'' vozila.

[1]

Austrija, Finska

i Italija izrazile su rezervu pod tačkom 1).

[2]

Ruska Federacija izrazila je rezervu pod tačkom

2).

[3]

Ruska Federacija izrazila je rezervu pod tačkom 4).

[4]

Austrija, Republika Češka, Estonija, Francuska, Mađarska, Italija, Poljska, Ruska Federacija i

Švajcarska

izrazile su rezervu pod tačkom 5).

[5]

Republika Češka i

Ruska Federacija

izrazile su rezervu pod tačkom 6).

[6]

Austrija, Bjelarusija, Republika Češka, Estonija,

Finska

, Francuska, Mađarska, Italija, Litvanija,

Poljska, Portugalija, Ruska Federacija i Turska izrazile su re

zervu pod tačkom 10).

[7]

Austrija i Nemačka izrazile su rezervu pod tačkom 12).

[8]

Finska je izrazila rezervu

pod tačkom 13)

[9]

KDV

–

Kraftfahrgesetz-Durchfuhrungsverordnung = HGV Uredbe za sprovodjenje zakona (Austrija).

[10]

U slučaju motora od 85 kW ili manje, koeficijent od 1,7 primjenjuje se na graničnu vrednost za emisije

čestica.

[11]

KDV

–

Kraftfahrgesetz-Durchfuhrungsverordn

ung = HGV Uredbe za sprovođenje zakona (Austrija).

[12]

KDV

–

Kraftfahrgesetz-

Durchfuhrungsverordnung = HGV Uredbe za sprovođenje zakona (Austrija).

[13]

Čim budu sprovedene izmene i dopune odredbi Direktive 1999/96/EC.

[14]

Za motore čiji je svaki cilindar ispod 0,75 dm

i nominalni režim ispod

3000 min

-1

[15]

Samo za motore s prirodnim gasom i u skladu odredbama određenim za ETC testove (Prilog III,

Dodatak 2, tačka 3.9 –

Direktiva 1999/96/EC).

[16]

Samo za motore s prirodnim gasom i u skladu odredbama određenim za ETC testove (Prilog III,

Dodatak 2, tačka 3.9 –

Direktiva 1999/96/EC).

[17]

Precrtati netačne navode

[18]

Odluke CEMT/CM(95)4/Final i CEMT/CM(98)8/Final.

[19]

Samo za mo

tore s prirodnim gasom u skladu odredbi određenoj za Europski test za vozila u kretanju

(ETC) (Prilog III, Dodatak 2, tačka 3.9 –

Direktiva 1999/96/EC).

[20]

Precrtaj netačne nav

ode

[21]

Za države u kojima zastupnici proizvođača nisu ovlašćeni.

[22]

U tom slučaju će prvi potpisnik ispuniti kolonu na levoj strani, a drugi potpisnik će ispuniti kolonu na

desnoj strani.

[23]

Izuzima se poluprikolica tegljač.

[24]

Uključujući poluprikolice.

[25]

Precrtaj netačne navode.

[26]

Za države u kojima zastupnici proizvođača nisu ovlašćeni.

[27]

U tom slučaju će prvi potpisnik ispuniti kolonu na levoj strani, a drugi potpisnik će ispuniti kolonu na

desnoj strani.

[28]

Tip prikolice, ako se radi o prikolici.

395

[29]

Ne primenjuje se za prikolice.

[30]

(ime i adresa preduzeća ili vlasti)

[31]

12 meseci nakon datuma pregleda

PRILOG 7.

SERTIFIKAT ZA EURO 2 VOZILA - 5A i 5B

397

PRILOG 9.

398

CEMT DOZVOLA

EURO 3 KOJA NE VAŽI ZA AUSTRIJU, ITALIJU I GRČKU

Prevoznik može

da koristi ovu dozvolu sa vozilima koji imaju minimalno EURO 4 motore.

Potrebna dokumentacija:

▪

CEMT dozvola

▪

Dnevnik vožnje

▪

Za vozilo zelene sertifikate za EURO 4 (7A 7B) i EURO 5,

▪

Za priključno vozilo žuti

sertifikat

▪

Beli sertifikat.

“Sm Kompania” d.o.o.
Sarajevo

BiH

MKT

01.01.2008

31.12.2008

25.12.2007

Sarajevo

400

PRILOG 11.

CEMT DOZVOLA EURO 3 KOJA NE VAŽI ZA AUSTRIJU I ITALIJU

Prevoznik može

da koristi ovu dozvolu sa vozilima koji imaju minimalno EURO 3 motore.

Potrebna dokumentacija:

▪

CEMT dozvola

▪

Dnevnik vožnje

▪

Za vozilo zelene sertifikate za EURO 3 (6A, 6B), EURO 4 (7A 7B) i
EURO 5.

▪

Za priključno vozilo žuti certifikat

▪

Beli sertifikat

“Sm Kompania” d.o.o.
Sarajevo

Bi
H

MK
T

01.01.2008

31.12.2008

25.12.2007

Sarajevo

401

PRILOG 12

ERTIFIKAT ZA PRIKLJUČNO VOZILO

403

404

PRILOG 13 a

BILETARALNE DOZVOLE (Danska)

406

PRILOG 13 b

407

BILETARALNE DOZVOLE (Hrvatsla)

409

Želiš da pročitaš svih 133 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Prijavi se Napravi nalog

Zakonska Regulativa u drumskom saobraćaju

Prijava dokumenta

Problemi sa sadržajem

Problemi sa kupovinom i pristupom

Tehnički problemi

Kršenje pravila

Ostalo

Želiš da pročitaš svih 133 strana?

Slični dokumenti

Spoljašnji saobraćaj u industrijskom kompleksu

Analiza propisa u oblasti bezbednosti saobraćaja

Pojam i značaj logistike u špediciji

Gospodarstvo BiH

Sociologija skripta

Preduzetnicka ekonomija

uvod u pravo

Skripta sociologija za pravni fakultet

Bezbednost drumskog saobraćaja: dobra praksa za sprovođenje upravljanja bezbednošću saobraćaja

Nuklerana medicina

Erp sistemi

Društvo spektakla

Timski rad u projektnim aktivnostima na primeru kompanije Nordeus

Rendgenska analiza proteina: kristalizacija i analiza strukture lizozima

Plan rada ASAP 2024

Bosna srednji vijek

Analiza osnovnih funkcija menadžmenta na primeru preduzeća Swisslion-Takovo d.o.o.

Makroekonomska ravnoteža

Rešeni zadaci iz mehanike: zakon o promeni kinetičke energije i količine kretanja

Zeoliti: struktura, osobine i primena

Istraživanje kao instrument odlučivanja

Prva faza uvođenja AMI/MDM sistema u JP EPS

Forenzički značaj analize morfijuma

SISTEMSKI SOFTVER- OPERATIVNI SISTEM

Organizacija ishrane u bolnici

HEMORAGIJSKE GROZNICE

Merenje telesne temperature

KARAKTERISTIKE STARENJA I SPECIFICNOSTI BOLESTI U STAROSTI

Sida: etiologija, epidemiologija, klinička slika, dijagnostika, lečenje i prevencija

NESTABILNA ANGINA PEKTORIS

Alkoholizam

Proces upravljanja ljudskih resursa

Procesi komercijalnog poslovanja 1 skripta

UPRAVNO PRAVO I

seminarski

Korelacija izmedju debljine intime i medije karotidnih arterija i aktivnosti bolesti u reumatoidnom artritisu

GUILLAIN-BARRE SINDROM

Tradicionalna primjena ljekovitih biljnih vrsta na podrucju opcine Tutin

Radioaktivnost

Policijski stres

Najvisja odlikovanja Republike Srbije

Najvisja odlikovanja Republike Srbije

KOMUNIKOLOGIJA

SIMULACIJA

Regresiona analiza: statistički metod modeliranja odnosa

Linearni trend: analiza i primena u statistici

Komunikologija

TEORIJA ODLUCIVANJA

Biznis plan – Prodavnica autodijelova

Turbine: konstrukcija, podela i primena u energetici

Diplomatsko i konzularno pravo

Finansijko izvjestavanje i poslovno odlucivanje

INTERSTERALEN PROSTOR I MEGJUZVEZDENA MATERIJA

Mikobakterije

Znacaj upravljanja organizacionim promenama

Primena elemenata sportskih igara u mlađem školskom uzrastu

Projektni pristup obrade sadržaja iz upoznavanja okoline

Pojam, uloga, karakteristike i značaj tradicionalnih organizacionih struktura: primer kompanije “Siemens”

Razvoj komunikacionih veština dece sa oštećenjem sluha u predškolskim ustanovama

Subjekti za borbu protiv organizovanog kriminaliteta

Tip dokumenta

Oblasti

Popularni predmeti

Institucije