AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA JUŽNA SRBIJA
ODSEK ZA POSLOVNE STUDIJE
SEMINARSKI RAD
Predmet: Tehnologija životnih namirnica sa ishranom
Tema:
Zdrava ishrana
LESKOVAC
Profesor
Student
Tatjana Đekić
Nikolić Stefan 14405/19
SADRŽAJ
1.
O
SNOVNI PRINCIPI ZDRAVE ISHRANE
2.Uvod
3.Saveti za zdravu ishranu
4. Zdrav život
5. Prirodni ciklusi korišćenja hrane u organizmu
6. Biološki kvalitet hrane
7. Voda i njena važnost
8. Vitamini i minerali
9. Lekovito dejstvo povrća
10.ZAKLJUČAK
11.Literatura
Hipokrat rekao: "Tvoja hrana biće tvoj lek". Savremena medicina je nakon decenija
istraživanja došla do zaključka da je uzrok čovekovih bolesti upravo hrana koju jede ili
ona koju ne jede.
Zdrava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadrži
previše belančevina i masti (posebno životinjskog
porekla, kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi),
a bogata je ugljenim hidratima, vitaminima i
mineralima - a to je biljna hrana, voće, integralne
žitarice, semenke. U Prvoj knjizi Mojsijevoj, koja
se zove Postanje, kaže se: "I još reče Bog: Evo,
dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj
zemlji i sva drveta rodna koja nose seme; to će
vam biti za hranu." (Postanje 1.29<D>)
Zdrava ishrana znači jesti što jednostavnije, ne mešati namirnice različitog sastava (na
primer: ugljene hidrate sa belančevinama), kao što zdrava ishrana takodje znači jesti u
umerenim količinama, ne prebrzo i halapljivo, već sa svešću o važnosti unošenja hrane u
organizam, vodeći računa da hrana nije suviše hladna niti suviše vruća, preslana,
prekisela ili prezačinjena.
3. Saveti za zdravu ishranu
Deset saveta za pravilnu ishranu:
1.
Jesti raznovrsnu hranu.
2.
Održavati
optimalnu
težinu
.
3.
Smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskog porekla).
4.
Povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (gi - prečišćeni puter, nerafinisana
hladno ceđena ulja, puteri od semenki - kikiriki, suncokret, susam, badem, lešnik, golica-
bundeva).
5.
Smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, masni sirevi, jaja).
6.
Povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijet nih vlakana (povrće, voće, integralne
žitarice).
7.
Redovno unošenje tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi.
8.
Smanjiti unošenje šećera, naročito belog rafi-nisanog, zameniti ga medom i
malteksom.
9.
Smanjiti unos soli, posebno stone kuhinjske.
10.
Smanjiti i izbgavati unos kafe, alkohola i duvana.
društvenoj zajednici od izuzetnog značaja za duhovno zdravlje i materijalni razvoj
čoveka.
Izbor umetnosti, lepote, harmonije i mira kao trajne životne orijentacije, kako pojedinca,
tako i društva u celini, omogućava razvoj čovekovog unutrašnjeg bogatstva i vodi ka
tome da
savršeno
zdravlje
i produženje životnog veka postanu realnost.
Lični izbor u smislu moralnosti življenja, življenja u skladu sa istinom, ima velikog
uticaja na duhovno stanje pojedinca, koje uslovljava i opšte zdravstveno stanje.
Nepovređivanje drugih, istinoljubivost, poštenje i odsustvo pohlepe, spoljašnja i
unutrašnja čistota, (čistota tela i uma), osećaj zahvalnosti i zadovoljstva onim što smo
dobili od života, u stanju je da nas učini da postanemo istinski zdravo biće.
Bavljenje duhovnim životom i rasterećenje od dogmi i predrasuda širi naše vidike,
povećava toleranciju i poboljšava komunikaciju sa okolinom. Svest da smo mi ti koji
biramo i odlučujemo u kakvim okolnostima živimo i naše neprekidno opredeljenje za
pozitivno, određuje i naše okruženje, uslove u kojima radimo i u najširem smislu moralni,
socijalni i politički okvir u kome obitavamo.
Zapravo, koren svih bolesti leži u psihičkom stanju pojedinca, u njegovoj izloženosti
stresnim situacijama koje izaziva uzimanje duhovno nezdrave hrane. Najvažnije je imati
svest da mi to možemo promeniti i da od nas, samo od nas, zavisi sve što nas okružuje.
Odstranjivanje svih negativnih misli i osećanja iz našeg sistema (laž, mržnja, zavist,
pakost, podlost, dvoličnost, strah, depresija), koji su ustvari nezdrava hrana za naš duh, i
svesno razvijanje plemenitih misli i osobina, kao što su nesebičnost, služenje drugim
ljudima, dobrodušnost, spokojstvo, hrabrost, radost i dobro raspoloženje – koji su ustvari
zdrava hrana za naš duh, mogu postati istinski ključ celokupnog našeg zdravlja i radost
življenja.
Pokušajte da uz punu svest i veru, zdrava ishrana postane vaša svakodnevnica i princip
zdravog života u celini. Promenite svoje navike i unesete novinu u svoje življenje. Bićete
iznenađeni koliko radosti, spontanosti i zadovoljstva može doneti poklanjanje pažnje
sopstvenom biću, kako na fizičkom, tako i na duhovnom, psihološkom i mentalnom
nivou.
