10 Značaj informacionog sistema i ciljevi u procesu odlučivanja
10.1 Informacioni sistemi u odlučivanju
Danas mnoga preduzeća tretiraju uspešnost upravljanja logistikom i kao
preduslov za ukupnu troškovnu efikasnost i kao ključ za obezbeđenje konkurentne
prednosti zahvaljujući svojim proizvodima i uslugama. Zato menadžeri kompanije
smatraju da je prednost logistike u tome što zahvaljujući informacijama preduzeće može
da ostvari diferencijalnu prednost na tržištu. Razvoj novih informacionih tehnologija
uticao je da većina preduzeća smatra područje informacionih sistema veoma bitnim za
efikasno vođenje poslovanja.
Globalizacija, informatičke tehnologije
i
nove društvene vrednosti
predstavljaju
osnovne elemente zapadnih predviđanja, koje je tim budućnosti Američke organizacije
za kvalitet (ASQc) označio kao ključne faktore u neposrednoj budućnosti. Navodimo
neke od tih elemenata .
Eksplozija informatičkih tehnologija najbolje se ogleda kroz rast INTERNETA (globalne
računarske mreže).
. Dnevno se kreira peko 100000 Web stranica na Internetu širom sveta;
. Eksplozija individualne kupovine personalnih računara (npr. 1995.god. prodata
je više PC nego TV aparata);
. Kapacitet računara se udvostručuje svakih 18 meseci. Veruje se da će 2020.
godine kapacitet jednog računara biti kao kapacitet svih računara u Silikonskoj
dolini danas.
. Pola milijarde ljudi očekuje pretplate na bežične komunikacije, iako pola svetske
populacije nikada nije imalo običan telefonski poziv;
. Veruje se da 2000. godine industrijskih radnika neće biti više od 13% u svakoj
razvijenoj zemlji, dok će radnici sa znanjem (misleći radnici) činiti 30% radne
snage.
Širenje komunikacija putem elektronskih medija će dovesti do neslućenih mogućnosti,
tako da se predviđa između ostalog:
. Elektronska obuka na udaljenost, što će dovesti do dramatičnog napretka u
učenju;
. Elektronska demokratija kroz političku participaciju i elektronsko glasanje;
. Elektronski novac i plaćanja preko Interneta;
.Elektronske kupovine preko Interneta koje će omogućiti da kupac u svakom
momentu direktno govori sa proizvodačem.
Sl.12.1: Porast korisnika Interneta u svetu
Preduzetništvo mikropreduzeća i pokretanje malog biznisa od strane pojedinaca
ili grupa ispod 20 ljudi postaće vodeci u kreiranju poslova širom sveta. Danas 25%
svetske ekonomije potiče od velikih korporacija koje zapošljavaju oko 0,005%
populacije.
U ovakvim uslovima poslovanja moći će da opstane samo proizvodnja po
zahtevu korisnika. Danas se već koristi termin "customization" kao simbol obrade
proizvoda po zahtevu kupca. To zahteva evoluciju fabričke proizvodnje sa radikalnim
unapređenjem osnovnih karakteristika, kako je prikazano u tabeli.
Sl. 12.2: Evolucija fabričke proizvodnje
Za ovakav vid proizvodnje predviđa se razvoj nove virtuelne organizacije,
orijentisane na tržišne napore koji nisu ograničeni organizacionim barijerama i
infrastrukturom. Poslovna filozofija se menja tako da se mogu identifikovati tri
karakteristična gledišta:
. Gledište industrijske ekonomije -
"Mi smo odvojeni i moramo konkurisati";
. Gledište informatičke ekonomije -
"Mi smo povezani i moramo kooperisati";
. Gledište ekonomije buduenosti -
"Mi smo jedno i izabrali smo zajedničko
kreiranje".
Socijalna sigumost sve više postaje briga kompanije. Od ljudi se očekuje
individualni doprinos u zajedničkom kreiranju posla. Uporedo sa smanjenjem radne
nedelje na 35 časova, očekuje se povećanje volonterskog rada u slobodnom vremenu.
Posebno se računa sa merama zaštite od kriminala i terorizma uz korišćenje
informatičkih tehnologija, sa merama zaštite intelektualne svojine u elektronskom
izdavaštvu i sprečavanje neovlašćenog korišćenja informacija.
Stoga većina preduzeća danas vidi informacione sisteme u logistici kao područje
od strateške važnosti. U ovom delu ukazaćemo na neke osnovne načine na koje
područje logistike preduzeća može da koristi najnovije informacione tehnologije.
Poglavlje se fokusira na sistem informacija logistike i njegove osnovne komponente.
Takođe, istražuje se upotreba najnovijih tehnologija u oblasti logistike, raspravlja o
novim informacionim sistemima koji mogu biti značajni i za područje logistike. Na kraju,
govorićemo o strategijskom upravljanju informacijama u logistici.
Uspešan menadžment informacijama može da pomogne preduzeću da zadovolji
logističke potrebe svojih potrošača i da olakša misiju logistike. Studije su pokazale da
pioritet preduzeću treba da budu elementi logistike kao što su: isporuke na vreme, nivoi
zaliha robe, porudžbine, praćenje isporuka, pogodnosti porudžbine, potpunost
porudžbina, preuzimanje od potrošača i moguenosti povratka transportne jedinice i
veze i veze sa okolinom, kako bi odluke u promenjenim okolnostima odgovarale
postavljenim kriterijumima.
11 Kvalitet informacija
Tri su osnovne karakteristike kvaliteta informacija.
Prva
je posedovanje
pravih
informacija
na bazi kojih bi se donele valjane odluke.
Druga
je što veća
preciznost
informacija. Treća
je
efikasnost raznih sredstava
koja su na raspolaganju da bi se
saopštile informacije.
11.1 Značaj pravih informacija
Na žalost, menadžeri logistike nemaju uvek informaciju koja im je potrebna da bi
doneli efikasne odluke. Jedna od najvažnijih prednosti koju preduzeće poseduje u
procesu donošenja odluka je informacija. Pa ipak, paradoksalno je da je organizacija
toka informacija u logističkom procesu (kao sastavnom delu poslovnog sistema) do
skoro bila jedna od najmanje razvijenih oblasti u poslovanju. Mnogi menadžeri
jednostavno ne cene ogromnu korist koja se dobija od pravilne procene njihovih potreba
za informacijama i od procena izvora iz kojih mogu da se dobiju relevantne informacije.
Uspostavljanje veze između potreba menadžmenta za informacijama i izvora iz kojih se
dobijaju te informacije, prvi je korak u razvijanju informacionog sistema, koji bi bio
kreiran da pomogne menadžmentu u donošenju kvalitetnijih odluka. Međutim, postoje
mnoga preduzeća koja nisu čak utvrdila svoje potrebe za informacijama, a to može da
dovede do donošenja neadekvatnih odluka.
Drugi razlog je što osobije koje je zaduženo za prikupljanje informacija daje
menadžeru logistike ono što misli da je potrebno, ili ono što smatra pogodnim ili
rentabilnijim. To je u potpunoj suprotnosti sa onim što je menadžeru logistike zaista
potrebno.
Menadžeri logistike treba da znaju više o informacionim sistemima i o upravljanju
tim sistemima. Alternativno, mnogi menadžeri informacionih sistema mogu da imaju
koristi od boljeg razumevanja upravljanja logistikom i poslovanja uopšte.
11.2 Preciznost informacija
Informacije koje su na raspolaganju menadžerima logistike nisu samo one koje
su potrebne za donošenje neke odluke. Menadžmentu ni su na raspolaganju
najpreciznije informacije za donošenje najboljih odluka. Razlog ovome je i u tome što
mnoga preduzeća koriste sisteme obračuna troškova i sisteme kontrole koji su dosta
zastareli i koji se razlikuju u konkurentskim okruženjima. Mnogi od ovih sistema daju
pogrešnu informaciju o proizvodu (trošku) i ne stvaraju informacije koje su potrebne
menadžerima logistike za donošenje valjanih odluka.
Na primer, mnogi menadžeri logistike su dosta kapitala investirali u opremu i
sisteme da bi olakšali aktivnosti u područjima kao što su skladištenje, transport i
kontrola zaliha. Kao rezultat toga, neka preduzeća su drastično smanjila troškove radne
snage u ukupnim troškovima logistike. Ako preduzeća nastave da alociraju ukupne
troškove na bazi direktnih radnih sati (kao što je to slučaj u mnogim standardnim
sistemima obračuna troškova), onda nastali troškovi neće u potpunosti biti od pomoći
menadžmentu udonošenju odluka.
