За разлику од многих природних наука (хемија, физика,биологија и др.), економска
наука, као и многе друге друштвене науке, не може да проверава у лабораторији, на
основу лабораторијски контролисаног експеримента. У својим истраживањима
економска наука користи разноврсне научне теорије и моделе, методолошке приступе
и поступке, са циљем да се открије суштина одређене економске појаве и утврди
законитост њеног испољавања и развоја. Економија је, пре свега, друштвена наука и
као таква специфична је по овом питању. Свака фаза и методолошки поступак садржи
нека општа правила,али и значајне специфичности.

МЕТОДОЛОШКИ ХОЛИЗАМ

Холизам као методолошки правац износи тврдњу да су основни социјални феномени
надиндивидуалне друштвене категорије и да се њихово објашњење не може вршити на
основу употребе индивидуалистички оријентисаних концепција. Холисти истичу да у
циљу   бољег   познавања   и   разумевања   одговарајућег   система,   њега   не   треба
рашчлањивати тј. растављати на саставне делове. Треба га посматрати у целини, чиме
ће се боље спознати његове одлике, природа и сврха. Методолошки холизам не пориче
чињеницу да се друштво састоји од појединаца, али наглашава да оно није прост скуп
индивидуа и њихових мотива. У основи методолошког холизма стоји тежња да се сви
феномени друштва једино могу објаснити помоћу социјалних структура, институција
или   културе   друштва.   Овим   методолошким   поступком   истиче   се   преовладавање
социјалних односа над психофизичким особинама индивидуа, односно прихвата став
да својства система опредељују својства њему припадајућих елемената. Методолошки
холизам може се наћи чак и у Платоновим покушајима да се откирује порекло државе
и   друштва.   Платонов   холистички   приступ   може   се   посматрати   у   познатој   фрази
„целина није настала ради тебе, ти си настао ради ње“

. Присутност методолошког

холизма   може   се   приметити   и   у   Хегеловим   делима.   Према   његовом   мишљењу,
појединачни   разлог   или   разлог   за   појединца   није   ништа   друго   него   производ
друштвеног   наслеђа,   историјског   развоја   друштвене   групе   или   нације   у   којој
појединац живи. Зато је Хегел државу схватио као организам. Према марксистичкој,
дејалектичкој и материјалистичкој теорији, човек је пре свега друштвено биће које
посредује у преношењу и изражавању социјалних закона и промена. Холистичку
оријентацију   млађе   историјске   школе   је   убедљиво   представио   Менгеров   кључни
противник,   Густав   Шмолер.   Према   његовим   речима,   економску   науку   треба
тансформисати   у   науку   о   друштву   у   намери   да   се   постигну   три   кључна   циља:
представити развој различитих економских институција, да би се утврдила топологија
друштвених услова унутар којих постоји утицај институција различитих економских
система, као и да се представе историјски редослед економског система у фазама
економског развоја. Шмолер је инсистирао на неопходности испитивања правила као
и објашњењу етичких мотива људских дела. Према његовом мишљењу економска
наука требало би да допринесе разумевању морала, закона и институција као глобални
контекст у коме делују људи.