1. ФИНАНСИЈСКА ПОРЕСКА НАЧЕЛА
Порези се у пракси схватају, пре свега, као инструменти за обезбеђивање потребних
буџетских прихода, иако се користе и за остварење других циљева-економских и
социјалнополитичких. Зато финансијска начела имају приоритет у односту на друга.
Према овим начелима порези треба да буду издашни у тој мери да покрију све државне
расходе. Ова начела захтевају да порез буде покретљив, односно да буде способан да се
брзо прилагођава насталим променама у циљу успостављања буџетске равнотеже. Ово,
другим речима значи да порез треба да буде такав да се приходи од њега могу по
потреби повећавати или смањивати. У том смислу, ова начела имају примат у односу на
друга пореска начела. Међутим, приликом вођења пореске политике мора се водити
рачуна и о осталим пореским начелима, односно треба изналазити компромисна
решења, којима ће се до одређене мере задовољавати сва начела. Међутим, приликом
вођења пореске политике мора се водити рачуна и о осталим пореским начелима,
односно треба изналазити компромисна решења, којима ће се до одређене мере
задовољавати сва начела. У групу ових начлеа спадају: 1) принциип издашности, 2)
принцип еластичности.
1.1.
П
ринцип издашности
Порески систем треба да буде издашан, тј. треба да осигура довољно средстава за
подмирење јавних потреба. Држави је потребан такав порески систем којим ће уредно и
неинфлаторно обезбедити довољно финансијских средстава за покриће одређених
ванредних расхода. Посматран у ужем смислу, овај принсцип има приоритет у односу
на друге принципе, због чега он мора да буде у потпуности задовољен, па и на штету
других пореских принципа. У свом ширем значењу, принцип издашности нема
апсолутни приоритет у односту на друге принципе, те и друге пореске принципе треба
респектовати приликом креирања пореске политике.
2
1.2.
П
ринцип еластичности
Принцип еластичности означава захтев да се порези што брже и потпуније
прилагођавају променама у висини јавних расхода. Он представља варијанту принципа
издашности, који није сведен на буџетску годину као јединицу посматрања, већ узима у
обзир стално одржавање буџетске равнотеже. Овај принцип захтева да порески систем
као целина даје већи или мањи укупан износ јавних прихода. Како постоји тенденција
да државни расходи расту брже од националног дохотка, порески систем треба да буде
еластичан, тј. да обезбеди да порески приходи расту брже од нациналног дохотка, а да
се у ту сврху не уводе нови порези и да се не повећавају пореске стопе. Да би се
постигла оваква еластичност порексог система, потребно је да пореска власт опорезује
секторе који имају високе стопе раста, да примењује прогресивне пореске стопе, да
опорезује потрошњу која има високу стабиност потражње и сл.
Еластичност пореза посебно је значајна у усовима привредног раста. Привредни раст
захтева висока државна улагања у привредну инфраструктуру. Раст пореских прихода
омогућује да се таква улагања не финансирају из иностраних извора или домаћег
задужења. Осим тога, пораст пореских прихода умањује потребу повећања пореских
стопа чији пораст негатино делује на општу инвестиоциону климу. У условима
рецесије која доводи до смањења фискалних капацитета, не долази нужно до смањења
појединих јавних расхода. Тако, нпр., када услед рецесије дође до смањења добити
привредних друштава и дохотка грађана, расходи за финансирање одбране и
безбедности земље се не смањују, па се смањени приходи од пореза на добит предузећа
и на доходак грађана морају надокнадити наплатом других пореза, који се боље
прилагођавају кретању јавних расхода, односно који мање реагују на неповољна
кретања у привреди. Овако схваћена еластичност назива се финансијском
еластичношћу, под којом се подразумева својство пореза да се прилагођава променама
у јавним расходима, односно, реч је о ниском степену осетљивости на привредну
коњунктуру. Критеријум финансијске еластичности испуњавају порез на додату
вредност и акцзе на одређене производе ( дуван, алкохолна пића ), као и порез на
имовину. Ако доходак обвезника опадне, његова потрошња цигарета и алкохолних
пића неће опасти, или ће се врло мало смањивати, јер обвезник се због пада дохотка
тешко лишава стечених навика. Финансијска еластичност може да буде: 1) економска,
2) легална. Уколико порески приходи расту и аутоматски прате раст јавних расхода,
онда је реч о економској еластичности, када држава не мора да мења пореске стопе. То
3
