Poređenje građe o Mihajlu Pupinu i Tomasu Edisonu na Internetu

Pore

enje gra

e o Mihajlu Pupinu i Tomasu

Edisonu na Internetu

- diplomski rad -

Mentor:Prof.Darko Kapor

Kandidat:Miroslav Cvetinov

Novi Sad, 2006

UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATI

FAKULTET

DEPARTMAN ZA FIZIKU

Sadržaj:

Uvod.......................................................................................................1

Kratka biografija Tomasa Edisona.........................................................2

Kratka biografija Mihajla Pupina...........................................................13

Pregled najzna

ajnijih sajtova o Mihajlu Pupinu na Internetu...............22

Pregled najzna

ajnijih sajtova o Tomasu Edisonu na Internetu.............25

Pore

enje gra

e o Mihajlu Pupinu i Tomasu Edisonu na Internetu.......28

Reference................................................................................................31

Pore

enje gra

e o Mihajlu Pupinu i Tomasu Edisonu na internetu

Kratka biografija Tomasa Edisona

Tomasov otac, Semjuel Džunior Edison, bio je na strani poraženih u Kanadskoj revoluciji

1838. godine i kao i svoj pradeda morao je da napusti zemlju. Naselio se u Milan, u državi Ohajo, u
Sjedinjenim Ameri

kim Državama, sa svojom suprugom Nensi Eliot.

Najmla

e dete u porodici Edison, Tomas Alva, ra

a se 11. februara 1847. godine. Tomas je

imao brata Viliama Pita i sestre Heriet En i Merien, i svi su bili dosta stariji od njega. Bilo je još
troje dece, ali sva su umrla kao bebe pre Tomasovog ro

enja i zato je njegova majka bila posebno

brižna prema njemu.

Pošto nije imao bra

e i sestara svojih godina, Tomas Edison je potrošio najve

i deo svoga

vremena eksperimentišu

i i istraživaju

i na svoju ruku. Do svoje šeste godine ve

je bio poznat kao

problemati

no dete zbog svojih malih eksperimenata kojima nije umeo predvideti ishod. Jednom

prilikom zapalio je porodi

ni ambar.

Sa dolaskom pruge u Ohajo, život na kanalu se brzo menjao za gradi

e kao što je Milan.

Edisonovi su bili me

u porodicama koje su zbog nedostatka posla bile prinu

ene da odu. Prole

1854. otputovali su u Port Hjuron, u državi Mi

igen. Pored njihove nove ku

e Tomasov otac je

sagradio drveni toranj za posmatranje sa koga su se videla jezera i obale. Retki posetioci bi platili
25 centi da se popnu na toranj i posluže se teleskopom na njegovom vrhu. Mladi Edison je bio
naj

eš

i posetilac. U

io je o ovome svetu gledaju

i i postavljaju

i pitanja o onome što je video.

Tomasova stalna usamljenost i neprestana zapitkivanja, brinuli su njegovog oca, koji je

mislio da je Tomas pomalo

udan. Za razliku od oca, njegova majka, koja je nekada bila u

iteljica i

kao takva razumela decu bolje nego njen muž, verovala je da je Tomas poseban i vrlo bistar de

ak.

Za dete koje je naviklo da se igra napolju po ceo dan, mirno sedenje u školi, koja se sastojala od
samo jedne sobe, bio je veliki problem. Njegov u

itelj, sveštenik Engl, i njegova žena su terali decu

da u

e lekcije napamet i ponavljaju ih potom glasno. Kada bi nesretno dete zaboravilo odgovor ili

kada ne bi u

ilo dovoljno dobro, u

itelj bi ga šibnuo kožnim kaišem. Njegova žena je srda

odobravala koriš

enje batina.

Mladi Edison je bio vrlo zbunjen tim na

inom u

enja. Niti je mogao da u

i kroz strah, niti je

mogao samo da sedi i memoriše. Iz tih razloga njegove ocene su bile vrlo loše u prvih nekoliko
meseci, a i nau

io je veoma malo. Zato ga je majka po

ela podu

avati. Svako jutro, pošto bi

završila

iš

enje ku

e, pozvala bi Edisona da mu održi

as. Bez prisiljavanja, i sa puno ljubavi i

ohrabrenja, u

ila je Edisona

itanju, pisanju i aritmetici. Sa devet godina Edison je sam po

eo da

ita klasi

nu književnost. Me

utim, knjiga koja je najviše uticala na njega bila je iz oblasti fizike:

Škola prirodne filozofije

od R.G.Parkera.

Knjiga je sadržala sve do tada poznate nau

injenice. Prikazala je na stotine razli

itih

eksperimenata koji su se mogli izvesti kod ku

e. Sa tom knjigom u

enje nije samo postalo radost i

veselje za mladog Edisona, ve

je postalo igra. Slede

a knjiga koju mu je majka poklonila bio je

nik nauke

iz koje je tako

e izveo sve eksperimente.

Elektricitet je bio tema koja je posebno zaintrigirala Edisona. Eksperimeti koje je izveo

Bendžamin Frenklin bili su izuzetna motivacija kako za njega, tako i za Mihajla Pupina. Tada
elektri

na struja nije bila deo svakodnevnog života ljudi, pa se i malo znalo o njoj. Lampe za

unutrašnje osvetljenje bile su na ulje, odavale su neprijatan miris i bile su skuplje nego sve

Šporeti na drva su bili jedini izvor toplote za domove.

itanje knjiga je bio jedini na

in zabave, jer

nisu postojali ni televizor ni bioskopi. Pošto ni radija nije bilo, moralo se svirati i pevati. Ipak,
postojao je tada jedan koristan ure

aj koji je radio na elektri

nu struju. Bio je to telegraf. Elektri

impulsi su se koristili za prenos Morzeovog koda. Svaki de

ak je tada sanjao da postane operater

telegrafa. Edison je jednom prilikom spasao nekog de

aka sklonivši ga sa pruge ispred voza u

pokretu. Otac tog de

aka je bio operater telegrafa, pa je kao znak zahvalnosti nau

io Edisona kako

da rukuje telegrafom.

Pore

enje gra

e o Mihajlu Pupinu i Tomasu Edisonu na internetu

Sa 12 godina mladi Edison se zaposlio kao prodavac slatkiša, štampe i ostalih potrepština

na vozu koji je povezivao Port Hjuron sa Detroitom. Odmor, koji je dobijao preko dana, bio je
prava prilika za Edisona da pose

uje Javnu biblioteku u Detroitu. Željan da sazna što više može,

itao je puno za vreme svojih dugih boravaka u Biblioteci.

tada je bilo jasno da

e Edison da ogluvi. Moglo je to biti od niza bolesti iz detinjstva

uklju

uju

i infekcije streptokokama. Ili se to možda desilo kada ga je šef stanice u afektu udario

preko uveta. Postoji još jedna mogu

nost:

esto je morao da tr

i da uhvati voz, i jednom prilikom

neki radnik mu je pomogao da se popne i ne padne na prugu sa voza u pokretu, tako što ga je
uhvatio za uvo. Iako bi mnogi ljudi gubitak sluha smatrali velikim nedostatkom, Edison je to video
kao prednost, jer ga je njegov problem sa sluhom u

inio sposobnijim da se koncentriše u bu

nim

sredinama.

ak i kasnije, kada je njegov sluh postajao još gori, nije izgubio sposobnost

konverzacije sa ljudima kada bi mu govorili direktno u uši.

Sa 14 godina kupio je malu štamparsku mašinu i držao je u vozu u kom je radio, u vagonu

za prtljag. Pisao je i štampao

Weekly Herald

za kog je tvrdio da su prve novine štampane u

pokretnom vozu. Cena je bila 3 centa, a stotine kopija su se štampale svake nedelje. Ponekad bi
zaradio 30 dolara nedeljno za svoj trud. Nakon nekoliko meseci provedenih na železnici otvorio je
dve prodavnice u Port Hjuronu, u kojima je prodavano vo

e i povr

e sa porodi

nog imanja. Kada je

nakon nekog vremena ekspresni voz dodat na liniju na kojoj je radio, Edison je imao mogu

nost da

kupuje robu u Detroitu i proširi paletu roba koje je prodavao u svojim radnjama.

Nadzornik na železnici jednog dana izbacuje Edisona i njegove stvari iz voza. Sledi obuka

za telegrafistu i on sa 16 godina po

inje da radi kao operater telegrafa, zamenjuju

i jednog od

hiljadu operatera koji su otišli da se bore u Gra

anskom ratu, koji je u to vreme buktao Amerikom.