Uloga, značaj i zadaci medicinskog fizičara na Odeljenju za nuklearnu medicinu na primeru Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu

Uloga, značaj i zadaci medicinskog fizičara na 

Odeljenju za nuklearnu medicinu na primeru 

Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu

- diplomski rad - 

 
 
 Mentor: prof. dr Miroslav Veskovic       

Kandidat: Jelena Samac 

Novi Sad, 2012 

UNIVERZITET U NOVOM SADU 

PRIRODNO-MATEMATIČKI  

FAKULTET 

DEPARTMAN ZA FIZIKU 

Uloga, značaj i zadaci medicinskog fizičara nu Odeljenju za nuklearnu medicinu na primeru 

Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu 

1 

Uvod 

 
Kako  se  iz  samog  naslova  može  zaključiti,  ovaj  rad  govori  o  ulozi,  mestu  i  značaju  fizičara  na 

Odeljenju za nuklearnu medicinu i podaci u njemu odnose se na konkretan primer Kliničkog centra 
Vojvodine. Na ideju o pisanju ovog rada došla sam kada sam, nakon položenih svih ispita osnovnih 
studija, shvatila da o fizici nuklearne medicine znam vrlo malo, znatno manje nego o svim ostalim 
oblastima medicine koje ukljucuju fizičara. 

 
Ovaj rad je  nastao u saradnji sa gospodinom Sekulić Stevanom, diplomiranim fizičarem, koji je 

zaposlen na Odeljenju za nuklearnu medicinu Kliničkog centra Vojvodine. Gospodin Sekulić na ovom 
odeljenju  radi više od  35 godina,  tokom  kojih  je  stekao ogromno  iskustvo  i  znanje.  Upravo  iz  tog 
razloga  uživa  veliko  poštovanje  svojih  kolega  tehničara,  lekara  i  šefova.  Njemu  dugujem  veliku 
zahvalnost na volji za saradnjom, kao i na razumevanju i strpljenju. 

Moj boravak na Odeljenju za nuklearnu medicinu trajao je od januara do juna 2012. godine, u 

pojedinim periodima čak svakodnevno. Za to vreme imala sam priliku da se upoznam sa aparatima, 
laboratorijom  i  osobljem  ovog  odeljenja.  Takodje  sam  imala  priliku  da  staknem  sliku  o  položaju 
fizičara na jednom ovakvom odeljenju, o odnosu koji ima prema medicinskom osoblju, ali i osoblje 
prema njemu, kao i o problemima u radu sa kojima se vrlo često susreće.  

 
Cilj  rada  jeste  da  ukaže  na  znanja  i  veštine  neophodne  jednom  fizičaru  za  uspešan  rad  na 

Odeljenju nuklearne medicine. Mislim da može biti od koristi kako studentima i mladim kolegama, 
tako  i  profesorima.  Pomenuta  znanja  se  često  ne  odnose  na  znanja  fizike,  pa  potreba  za  njima 
može, na prvi pogled, delovati apsurdno. Upravo ću ovim radom pokušati da proširim svest svojih 
kolega o tome da za rad u ovakvoj jednoj struci nije dovoljno samo teorijsko znanje nuklearne fizike, 
već on zahteva odredjena znanja prava, tehnike, informatike, matematike, fiziologije, drugih oblasti 
fizike, kao i  posedovanje pedagoških i predavačkih sposobnosti i eksperimentatorskih veština. 

Rad je koncipiran u osam poglavlja. Poglavlja se medju sobom dosta razlikuju, jer neka govore o 

zakonskim  regulativama,  a  druga  opisuju  i  tumače  eksperimentalan  rad.  Ta  velika  raznolikost  u 
poglavljima donekle je i ilustracija raznolikosti znanja neophodnih fizičaru i širokog spektra poslova 
koje obavlja.  

Prvo poglavlje

 rada daje listu poslova čije se izvršavanje očekuje od fizičara, kao i probleme na 

koje fizičar nailazi u njihovom izvršavanju, a sve na osnovu iskustva čoveka koji na ovom Odeljenju 
radi već dugi niz godina. U daljim poglavljima će neki od poslova biti detaljnije prikazani. 

 
U 

drugom  poglavlju

  ovog  rada  biće  dat  kratak  pregled  zakonskih  regulativa  koje  diefinišu  rad 

fizičara u jednoj medicinskoj ustanovi uopšte, kao i onih regulativa koje se odnose na rad Odeljenja 
za  nuklearnu  medicinu,  sa  stanovišta  fizike  i  zastite  od  zračenja.  Izdvojeni  su  pojedini  članovi  sa 
kojima smatram da jedan fizičar treba da bude upoznat, a dati su i komentari kako se konkretno ti 
članovi odnose na rad fizičara. 

Treće  poglavlje

  govori  o  dozimetrijskoj  kontroli  zaposlenih  na  Odeljenju,  fizičkim  principima 

dozimetrije, uredjajima za merenje i dozvoljenim granicama izlaganja profesionalno izloženih lica. 
Dat je i primer očitanih vrednosti dozimetara za odredjeni period sa analizom dobijenih rezultata. 

 
Cilj 

četvrtog poglavlja

 jeste da se čitaoci ovog rada upoznaju sa osnovnim principima medicinske 

grane zvane Nuklearna medicina, sa razlikama izmedju dijagnostičke i terapijske oblasti ove grane, 

Uloga, značaj i zadaci medicinskog fizičara nu Odeljenju za nuklearnu medicinu na primeru 

Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu 

3 

1.

Očekivanja, mesto i uloga medicinskog fizičara 
u Odeljenju za nuklearnu medicinu u Kliničkom 
centru Vojvodine 

 
U odeljenju, kao sto je već pomenuto, već niz godina postoji i radi fizičar. Odeljenje se nalazi u 

sastavu  Centra  za  laboratorijsku  medicinu  Kliničkog  centra  Vojvodine  koji  predstavlja  i  vrši 
centralizovanu laboratorijsku službu za izvodjenje više stotina vrsta laboratorijskih pretraga za ceo 
KCV.  Iz  tih  razloga,  jedan  deo  poslova  fizičara  odnosi  se  na  poslove  koji  nisu  vezani  za  nuklearnu 
medicinu, već za poslove u laboratorijskoj dijagnostici I instrumentaciji. 

Poslovi medicinskog fizičara u zdravstvenoj ustanovi kao što je Odeljenje za nuklearnu medicinu 

se mogu podeliti na više načina. Ovde će biti kratko navedeni samo oni poslovi koji direktno slede iz 
osnovnih  studija  I  profila  struke,  kao  i  problemi  sa  kojima  se  fizičar  susreće  prilikom  njihovog 
izvršavanja. Neki od ovih poslova biće detaljnije ilistrovani kroz primere kasnije u radu.  

1.1 Poslovi proistekli iz zakonskih obaveza vezanih za zaštitu od zračenja 

Ovde  se  pretpostavlja  da  će  fizičar  odmah  postati  i  odgovorna  osoba  za  zaštitu  od  zračenja. 

Zakonske regulative koje se konkretno tiču rada fizičara date su u poglavlju 2. Opšta znanja i obim 
ovih  poslova  ne  predstavljaju  problem  u  izvršavanju.  Problem  je  što  su  ti  poslovi  vezani  za 
odobravanje  materijalnih  sredstava  za  njihovo  sprovodjenje  u  predvidjenim  rokovima  što  je  u 
potpunosti van kontrole fizičara. Dodatni je problem što ne postoji razvijena svest kod medicinskih 
radnika da je i medicinski deo odgovoran za opterećenje dozom, kako pacijenta pojedinačno tako i 
populacije kao celine. U tom je pogledu uticaj fizičara zavistan od njegove upornosti i doslednosti 
na sprovodjenju principa i uputstava datih u zakonu i protokolima rada. 

1.2 Poslovi kontrole kvaliteta I kalibracije uredjaja i protokola izvodjenja   

Opšta  znanja  koja  fizičar  ima  su  dovoljna  da  se  svi  predvidjeni  poslovi  mogu  obavljati  bez 

problema. Problem je nabavka mernog pribora i instrumenata kod nabavke samih uredjaja (često 
se  misli  da  nije  važno-  npr.  kalibracioni  izvori),  jer  se  ne  konsultuje  fizičar  kod  sastavljanja 
konfiguracuje  nabavljanog  uredjaja.  U  ovim  se  poslovima  apsolutno  pretpostavlja  manualna 
spretnost i laboratorijska veština i to je nešto što bi trebalo da se usavršava u toku studija. Primeri 
ovih poslova na dva razlicita uredjaja dati su u poglavljima 6 i 7. 

1.3 Uvodjenje novih metoda i saradnja u svakodnevnom radu sa lekarima 

i saradnicima   

Ova grupa poslova predstavlja vrlo značajan deo poslova jer jako utiče na ulogu, renome i mesto 

medicinskog fizičara  u laboratoriji. Kod uvodjenja metoda do izražaja dolazi potreba i sposobnost 
razumevanja i pravljenja različitih modela procesa i algoritama rada. Od fizičara se očekuje da  treba 
da  obezbedi,  zajedno  sa  lekarom,  pravilan  izbor  fizičkog  modela  pojave  i  odgovarajući  izbor 
algoritma  izrade  i  proračuna,  koji  odgovara  mogućnostima  opreme  i  kadrova  kojima  raspolaže 
odeljenje. Ovo je veoma osetljiv i odgovoran posao, koji traži dobru i stručnu saradnju i sa lekarima i 
sa tehničarima. Primer uvodjenja jedne metode dat je u poglavlju 8. 

Deo  znanja  u  pripremama  modela  i  timskom  radu  ,  fizičar  treba  da  dobije  u  toku  studija  uz 

afinitet za takav vid rada. 

Uloga, značaj i zadaci medicinskog fizičara nu Odeljenju za nuklearnu medicinu na primeru 

Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu 

4 

U ove poslova spada i rešavanje svakodnevnih problema kada se posumnja u nalaz ili opremu. 

Poznavanje  mehanizma  procesa,  modela  pojave  i  merne  opreme  omogućava da  se  brzo  ustanovi  
šta je suština problema, on otkloni i nastavi rad.   

1.4 Softverski i informatički poslovi   

Poslednjih se godina naglo razvila upotreba raznovrsne računarske opreme i softvera u medicini.  

Neophodna su osnovna informatička i računarska znanja jer se to u potpunosti očekuje od fizičara. 
Njegova  se  znanja  očekuju  na  nivou  razumevanja  procesa  koji  se  izvršavaju  uz  mogućnost 
dijagnostike  problema  zbog  konsultacija  sa  softverašima.  Takodje  mora  imati  znanja  da  može  da 
definiše  potrebe  koje  postoje  u  laboratoriji  kada  se  bira  ili  naručuje  softver.    Pretpostavlja  se  da  
poznaje osnovne softverske alate za pisanje, računanje i grafički prikaz. U Odeljenju je svakodnevna 
pojava  da  se  traže  razne  konsultacije  u  toku  tekućeg  rada.  Pošto  je  fizičar  stalno  prisutan  u 
Odeljenju, on je prvi od koga se očekuje da da tumačenje. 

1.5 Briga o opremi i servisiranje   

Od fizičara se danas ne zahteva da vrši obimnija servisiranja. Očekuje se da njegova znanja jesu 

dovoljna da prepozna kvar od razdešenosti ili pogrešnog korišćenja uredjaja i da brzo definiše obim 
i mogućnost nastavka rada. Ako se konstatuje kvar koji nije moguće jednostavno otkloniti tada on 
treba  da  kontaktira  sevis  i  da  da  dalja  uputstva  kako  se  nastavlja  ili  obustavlja  dalji  rad  sa 
pacijentima.  Primeri  koji  ovu  ulogu  ilustruju  mogu  se  naći  u  poglavljima  6  i  7.  Ovde  su  poželjna 
osnovna znanja iz elektronike (pre svega na nivou funkcionih modula, a ne na nivou komponenti) i 
poznavanje rada svakog uredjaja na nivou blok šeme. Znanja moraju biti dovoljna da se konsultacije 
sa  servisom  mogu  obavljati  i  telefonom  (poznavanje  i  razumevanje  funkcionih  delova  mernih 
uredjaja  i  softvera  koji  ga  upravlja).  Vrlo  je  značajno  da  poznaje  bar  osnovne  osobine  različitih 
fizičkih  pretvarača  jer  su  oni  prisutni  u  skori  svim  medicinskim  uredjajima  (scintilacioni  kristal, 
fotomultiplikator, piezo, termo i sl pretvarači). Ova osnovna znanja koja fizičar treba da poseduje 
data su u poglavlju 5. 

1.6 Obuka kadrova 

Od fizičara se očekuje da da sva neophodna objašnjenja za poslove merenja u Odeljenju.  Važno 

je  da  se  uspostavi  konstruktivna  saradnja  i  razumevanje  u  radu  izmedju  lekara  i  fizičara.  Kod 
nabavljene  nove  opreme  fizičar  sprovodi  obuku  u  korišćenju.  Sprovodi  i  prvu  obuku  o  zaštiti  i 
ispravnom korišćenju svih uredjeja i sredstava u Odeljenju. Učestvuje u obuci specijalizanata i viših 
laboranata  u  toku  njihovog  boravka  u  nuklearnoj  medicini  iz  oblasti  zaštite  i  korišćenja  izotopa. 
Obavlja i drugu obuku iz svoje struke ako se pokaže potreba. Primeri obuke kadra mogu se naći u 
poglavlju 6, a primeri odlučivanja pri izboru opreme u poglavlju 7. 

1.7 Ostali poslovi 

Tu  spadaju  razni  poslovi  koji  nisu  medicinski,  a  liče  da  bi  ih  fizičar  mogao  znati!  Korisno  ih  je 

prihvatati u obimu u kom  afirmišu struku. Prava predstava i zahtevi prema znanju fizičara nisu do 
kraja definisani te on može u mnogim slučajevima biti dobar posrednik izmedju medicinara i drugih 
struka. 

1.8 Ostali poslovi van Odeljenja nuklearne medicine  

Zbog  prirode  radnog  mesta  fizičar  radi  povremeno  na  sličnim  poslovima  u  drugim odeljenjima 

Centra za laboratorijsku medicinu. Danas, doduše,  daleko manje nego ranije, ali on i dalje može biti 
angažovan  na  poslovima  dijagnostike  kvara  ili  kalibracije  mernih  uredjaja,  kontakta  sa  servisima, 

Uloga, značaj i zadaci medicinskog fizičara nu Odeljenju za nuklearnu medicinu na primeru 

Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu 

6 

2.

Zakonske regulative 

Svi  zakonski  propisi  koji  se  tiču  radioaktivnog  zračenja  u  našoj  zemlji  objedinjeni  su  u  okviru 

Zakona  o  zaštiti  od  jonizujućih  zračenja  i  nuklearnoj  sigurnosti

  kao  i  u  njegovih  19  pravilnika.  U 

okviru 

Zakona

  i  pravilnika    obuhvaćene  su  razne  oblasti;  od  zaštite  životne  sredine,  nivoa 

radioaktivnosti  u  hrani  i  vodi,  uvoza  i  izvoza  radioaktivne  robe,  primene  radioaktivnog  zračenja  u 
medicini, pa do uslova potrebnih za dobijanje licenci za obavljanje radiacionih  delatnosti. Nama su 
od  posebnog  značaja  samo  neki  pravilnici  i  neki  posebni  delovi 

Zakona

,  pa  se  ostatkom  nećemo 

baviti.  

2.1 Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti 

Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti

, koji je na snazi od 15.05.2009. 

pa  do  danas,  nama  je  posebno  značajan  jer  propisuje  uslove  za  obavljanje  delatnosti  sa  izvorima 
jonizujućih zračenja. Dakle, upravo su ovim 

Zakonom

 definisani uslovi koje treba da ispuni Klinički 

centar Vojvodine da bi dobio Licencu za obavljanje radiacione delatnosti.  

Dobijanje Licence  želim da istaknem baš u ovom delu rada kao posebno značajno iz sledećeg 

razloga. Celokupan postupak dobijanja Licence za odeljenje nuklearne medicine KCV-a pre nekoliko 
godina, počev od prikupljanja potrebne dokumentacije, organizovanja lekarskih pregleda i dodatnih 
obuka zaposlenih, pa do brige o ispunjenosti  gradjevinskih i tehničkih uslova dela zgrade u kome se 
odeljenje  nalazi,  vodio  je  moj  kolega  Stevan  Sekulić,  fizičar.  On  je,  nakon  dobijanja  pomenute 
Licence,  imenovan  za  lice  odgovorno  za  zaštitu  od  jonizujućeg  zračenja.  U  narednom  delu  teksta 
navodim odredjene delove 

Zakona

 koji definišu poslove ovog lica. 

Član 31. 
Pravno lice, odnosno preduzetnik, koji je dobio licencu za obavljanje radiacione delatnosti dužno 

je da odredi lice odgovorno za zaštitu od jonizujućih zračenja. 

Lice odgovorno za zaštitu od jonizujućih zračenja dužno je da: 

-

sprovodi unutrašnji nadzor nad primenom mera zaštite od jonizujućih zračenja 

-

brine o sprovodjenju lične dozimetrijske kontrole i nabavci zaštitnih sredstava 

-

brine o sprovodjenju zdravstvene kontrole nad profesionalno izloženim licima 

-

brine  o  stručnoj  osposobljenosti  zaposlenih  za  sprovodjenje  mera  zaštite  od  jonizujućih 
zračenja 

-

brine o redovnoj kontroli nad izvorima jonizujućih zračenja u propisanim rokovima 

-

organizuje sprovodjenje zaštitnih mera u slučaju akcidenta 

-

obezbedjuje vodjenje evidencija 

-

prisustvuje  inspekcijskom  nadzoru  i  obavlja  druge  poslove  u  vezi  sa  izvorima  jonizujućih 
zračenja koje odredi Agencija ili na koje je obavezno prema odredbama ovog Zakona. 

Lice  odgovorno  za  zaštitu  od  zračenja  mora  da  ima  završenu  najmanje  srednju  školu 

odgovarajuće  struke,  radno  iskustvo  u  oblasti  zaštite  od  jonizujućih  zračenja  i  dopunsku 
osposobljenost i obučenost. 

Agencija  propisuje  vrstu  i  stepen  stručne  spreme  lica  odgovornog  za  zaštitu  od  jonizujućih 

zračenja,  radno  iskustvo  u  oblasti  zaštite  od  jonizujućih  zračenja  i  dopunsku  osposobljenost  i 
obučenost, u zavisnosti od radijacione delatnosti. 

2.2 Pravilnik o primeni izvora jonizujućeg zračenja u medicini 

Što  se  tice  pravilnika  koji  spadaju  pod  ovaj  zakon,  nama  je  od  posebnog  značaja 

Pravilnik  o 

primeni  izvora  jonizujućeg  zračenja  u  medicini, 

koji  je  na  snazi  od  11.01.2012  pa  do  danas

.  Ovaj