Hartije od vrijednosti

UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU

EKONOMSKI FAKULTET

TEMA: KAMATNE STOPE – IZRAŽAVANJE, TEORIJA I 

PREDVIĐANJE

SEMINARSKI RAD

U Istočnom Sarajevu, septembar 2023.

2

Sadržaj:

Uvod................................................................................................................................................3

1. Hartije od vrijednosti................................................................................................................4

2. Pojam portfolija hartija od vrijednosti......................................................................................6

2.1. Portfolio teorija.....................................................................................................................7

2.2.

Struktura i upravljanje portfoliom hartija od vrijednosti..................................................9

3. Prinos i rizik portfolija hartija od vrijednosti.........................................................................10

3.1.

Diversifikacija portfolija u funkciji minimiziranja investicionog rizika........................12

Zaključak.......................................................................................................................................14

Literatura........................................................................................................................................15

4

1. Hartije od vrijednosti

Savremena ekonomija se danas ne može zamisliti bez postojanja hartija od vrijednosti. Hartije od 

vrijednosti ulaze u svaku poru ekonomije i života uopšte. Teško da danas možemo sresti osobu 

koja   ne   zna   šta   su   hartije   od   vrijednosti.   Pod   hartijama   od   vrijednosti   se   podrazumijevaju 

pismene isprave koje sadrže pismenu obavezu izdavaoca hartija od vrijednosti da će zakonitom 

imaocu hartija od vrijednosti ispuniti obavezu zabilježenu u toj ispravi. Najkraće rečeno,hartija 

od vrijednosti je isprava o nekom građanskom pravu.  Hartije od vrijednosti u svakoj robnoj 

privredi imaju nekoliko oblika vrijednosti: 

1) Nominalnu vrijednost, izraženu na hartiji od vrijednosti, 

2) Knjigovodstvenu vrijednost,  

3) Tržišnu vrijednost. 

Nominalna   vrijednost   je   vrijednost   koja   je   utvrđena   prilikom   emitovanja   svake   hartije   od 

vrijednosti.   Knjigovodstvena   vrijednost   je   ona   po   kojoj   su   hartije   od   vrijednosti   uvedene   u 

knjigovodstvene   knjige.  Tržišna   vrijednost   je   ona   koja   se   formira   na   finansijskom   tržištu   u 

zavisnosti od ponude i tražnje nakon emisije hartije od vrijednosti, dakle na sekundarnom tržištu. 

Nominalna   i   knjigovodstvena   vrijednost   su   dosta   značajni   pri   određivanju   uticaja   i   interesa 

vlasnika kapitala (hartija od vrijednosti), posebno u slučaju da dođe do likvidacije preduzeća, ali 

i u upravljanju i raspodjeli ostvarenog profita (dividendi).

Pod hartijama od vrijednosti se podrazumevaju pismene isprave koje sadrže pismenu obavezu 

izdavaoca hartija od vijrednosti da će zakonitom imaocu hartija od vrijednosti ispuniti obavezu 

zabilleženu u toj ispravi. Izdavalac hartija od vrijednosti ima, dakle, obavezu da izmiri samo onu 

obavezu na koju se pismeno obavezao. Od njega se ne može zahtjevati ispunjenje obaveze koju 

je dao usmeno, a koja nije sadržana u pismenoj ispravi. 

Svaka hartija od vrijednosti mora da poseduje određena svojstva odnosno mora da ispuni tri 

uslova:

1) da je u pisanoj formi

2) da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo

5

3) da   je   postojanje   i   ostvarenje   imovinskog   prava   povezano   sa   postojanjem   hartija   od 

vijrednosti.

Kao ključni momenti identifikacije hartija od vrijednosti ističu se: prvo, formalnost pravnog 

posla; drugo, inkorporisanje odgovarajućeg imovinskog prava; treće, jedinstvo inkorporisanog 

imovinskog prava i same hartije.

Hartije od vrijednosti smatraju se formalnim pravnim poslom za koji je neophodno postojanje 

pismene isprave. Ova karakteristika hartija od vrijednosti stoji u suprotnosti sa karakteristikama 

neformalnosti poslova u vezi sa robnim prometom. Kao posljedica tretmana hartija od vrijednosti 

kao formalnog posla, nacionalno zakonodavstvo propisuje opšte obavezujuće odredbe koje treba 

da   sadrži   hartija   od   vrijednosti.   Uobičajeno   je   da   zakon   opštije   važnosti   propiše   obavezne 

elemente   hartija   od   vrijednosti   i   da   prepusti   posebnim   zakonima   propisivanje   dopunskih 

elemenata.

Pravo   na   hartiju   je   stvarno   pravo   na   stvari.   Njen   vlasnik   (holder)   ima   pravo   držanja, 

raspolaganja,   pravo   kupovanja   i   prodaje,   pravo   zalaganja,   pravo   da   je   pokloni.   Pravo   nad 

hartijom uslov je ostvarivanja prava sadržanih u hartiji, jer je to pravo ono radi kojeg je hartija 

izdata. Bez prezentacije hartije od vrijednosti ne može se dokazivati pravo iz hartije, odnosno 

nema osnova da se od dužnika traži isplata ili druga činidba koja je definisana karakterom hartije 

od vrijednosti ukoliko se ona ne može prezentirati. Posedovanjem hartije od vrijednosti holder 

ostvaruje pravo na potraživanje koje je naznačeno u hartiji.

Jedinstvo prava na hartije i prava iz hartija od vrijednosti, odnosno njihova neodvojivost jedno je 

od osnovnih pravila koje karakteriše hartije od vrijednosti. Ko poseduje hartije od vrijednosti, taj 

poseduje i jedno i drugo pravo. Prenos hartija od vrijednosti znači prenos oba prava. Subjekt koji 

prenese hartiju od vrijednosti drugom subjektu prenosi i hartiju i imovinsko pravo, odnosno 

pravo potraživanja. Subjekt na koga je hartija prenesena postaje vlasnik same hartije.