VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT I
POSLOVNE KOMUNIKACIJE
SREMSKI KARLOVCI
SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA: MULTIMEDIJALNI INFORMACIONI
SISTEMI
TEMA: VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI
Mentor: Student:
Prof. dr. Pavlović Miodrag Milosavljević
Saša Aleksandar
Broj Indeksa:
237/08-1
Sremski Karlovci
April 2011
VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI Milosavljević Saša Aleksandar
SADRŽAJ
1.
Uvod………………………………………………………………………………...
……….3
2. Pregled tehnologije video konferencija…………………………………………...
…………3
2.1. Mrežne tehnologije………………………………………………………...
……....3
2.1.1. Klasičan telefonski servis (POTS,
Plain Old Telephone
Service
)……....3
2.1.2. Digitalna mreža integrisanih servisa (ISDN,
Integrated
Services
Digital Network
)……………………………………………..
……….…4
2.2. Kablovi……………………………………………………………………….
……5
2.2.1.
Kabl
sa
upredenim
paricama………………………………………...…..4
2.2.2. Koaksijalan kabl…………………………………………………...
…….5
2.2.3. Optički kabl………………………………………………………...
……5
2.3.
Komponente
video
konferencije……………………………………………...…...6
2.3.1. Kodek………………………………………………………………...
….6
2.3.2. Kamere……………………………………………………………...
…...6
2.3.3. Monitori……………………………………………………………...
….7
2.3.4. Osvetljenje………………………………………………………...
…….7
2.3.5.
Audio
sistemi………………………………………………………...….7
2.3.6.
Mrežne
komponente……………………………………………………..8
2.3.6.1.
Inverzni
multiplekser
(IMUX)
………………………………....8
2.3.6.2. Pristupni komutator regionalne mreže (WAN)
………………..8
2.3.6.3.
Demark………………………………………………………...8
2.3.6.4. NT1………………………………………………………...
….9
2.3.6.5. Kontrolna jedinica video konferencija sa više
učesnika
(MCU)
……………………………………………………........9
2
VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI Milosavljević Saša Aleksandar
Tehnologija koja sačinjava video konferencije obuhvata od
jednostavnih kamera i mikrofona do složenih i moćnih mrežnih uređaja.
Ova tehnologija stalno se menja i usavršava. Međutim, ona ne mora da
bude teška za razumevanje. U sledećim odeljcima ću opisati, što je
moguće jednostavnije, neke delove opreme, kablove i telekomunikacione
tehnike koje se koriste za video konferencije.
2.1. Mrežne tehnologije
Danas postoji nekoliko načina za prenos podataka, u koje spadaju i
signali video konferencija, od pošiljaoca do primaoca. Prilikom procene
vrednosti ovih različitih tehnologija bitni su izvesni činioci. Propusna moć,
odnosno količina podataka koja se može preneti u jedinici vremena,
predstavlja osnovni faktor. To je glavni parametar koji određuje kvalitet
slike i zvuka. Propusna moć se obično meri u bitovima u sekundi. Bit je
osnovna jedinica digitalnih podataka. Hiljadu bitova se naziva kilobit (Kb),
a milion bitova je megabit (Mb).
Pojedine tehnologije su ograničene na privatne veze od tačke do
tačke, dok druge predstavljaju javno komutirane servise. Javno komutirani
servisi mogu se povezati sa bilo kojom krajnjom tačkom koja ima isti tip
servisa. Sem ukoliko nemamo na raspolaganju
neograničen budžet, cena se takođe mora uzeti u razmatranje. Na kraju,
željeni servis mora biti raspoloživ u odgovarajućem području.
2.1.1. Klasičan telefonski servis (POTS,
Plain Old Telephone
Service
)
Najosnovnija telekomunikaciona tehnologija koja danas postoji je klasičan
telefonski servis poznat pod skraćenicom POTS. To je sistem koji koristimo
svaki put kada telefoniramo. Najveća propusna moć koju pruža POTS iznosi
33,6 kilobita u sekundi (Kbps). Kao što ćemo videti, ovo je sporo u odnosu
na druge tehnologije. Velika prednost POTS-a je to što je široko
rasprostranjen - skoro sva domaćinstva i preduzeća imaju bar jednu
telefonsku liniju - i što je jevtin.
2.1.2.
Digitalna mreža integrisanih servisa (ISDN,
Integrated
Services Digital
Network
)
ISDN je potpuno digitalan komutiran servis koji nude telefonske
kompanije. On je sličan klasičnom telefonskom servisu po tome što
korisnik dobija telefonski broj ili brojeve. Pošto je ISDN potpuno digitalan
servis, on pruža veće propusne moći. Postoje dva tipa ISDN-a:
4
VIDEOKONFERENCIJSKI SISTEMI Milosavljević Saša Aleksandar
1. Interfejs osnovne brzine (
BRI, Basic Rate Interface
)
ISDN-a ili bazni ISDN
Bazni ISDN se sastoji od dva kanala po 64 Kbps, koji se
nazivaju B kanali, i jednog kanala od 16 Kbps, koji se naziva D
kanal. Zbog toga se bazni ISDN ponekad naziva i 2B+D.
Telefonske kompanije koriste D kanal za signalizaciju. Korisnik
ima pristup do dva B kanala što ukupno daje propusnu moć od
128 Kbps. BRI linije se mogu kombinovati da bi se postigla
veća propusna moć. Ovaj proces se naziva inverzno
multipleksiranje ili IMUXiranje. Svakom B kanalu se obično
dodeljuje poseban telefonski broj. Svakom B kanalu se
dodeljuje i tzv. identifikacioni broj profila servisa, skraćeno
SPID. (
Prim. prevodioca
: Poseban telefonski broj i SPID po
kanalu obično se ne dodeljuju u evropskoj varijanti ISDN-a.)
Profil servisa na koji se odnosi SPID sadrži informacije o
mogućnostima kanala. Kanali se mogu konfigurisati tako da
budu predviđeni za govor ili za podatke. Za video konferencije,
oba B kanala treba da budu
konfigurisana za podatke. Prilikom
konfigurisanja BRI ISDN uređaja često je potrebno znati SPID
brojeve, kao i tip ISDN komutatora koji koristi telefonska
kompanija i ISDN standard koji koristi taj komutator. Najčešći
tipovi komutatora su 5ESS i DMS250. Većina ISDN komutatora
koje koriste telefonske kompanije rade po standardima NI1
(
National ISDN 1
) i NI2 (
National ISDN 2
), mada neki rade na
poseban način. Raspoloživost ISDN-a nije tako velika kao
POTS-a, ali se stalno širi. Cena korišćenja po B kanalu je slična
ceni za klasične telefonske linije.
2. Interfejs primarne brzine (
PRI, Primary Rate Interface
)
ISDN-a ili primarni ISDN
Primarni ISDN ima propusnu moć od 1,536 Kbps. On se sastoji od 23 B
kanala od po 64 Kbps i jednog D kanala takođe od 64 Kbps. Za PRI linije se
koriste ESF način grupisanja podataka u okvire i B8ZS kodiranje signala.
Primarni ISDN je relativno skup za instalaciju. Cena korišćenja se zasniva
na osnovu broja korišćenih B kanala, kao i dužine i razdaljine poziva.
2.2. Kablovi
Kablovi povezuju delove mrežnog sistema za video konferencije. Oni
prenose signale, električne ili svetlosne, od jedne komponente do druge.
Različite vrste kablova imaju različite mogućnosti i cene, pa stoga i
različite primene. Upotrebljavaju se sledeće vrste kablova:
2.2.1. Kabl sa upredenim paricama
5
