ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА У БЕОГРАДУ
Есеј из предмета Политички систем Србије
Узроци пада социјалистичке Југославије
Исидора Ичелић
94/18
П1
17.1.2020.
Југославија створена после Великог рата на идеји окупљања словенских
народа у једну државу, тада краљевину, наставила је да постоји после
Другог светског рата, али као социјалистичка земља, утемељена на
комунистичкој идеји братства и јединства. Настала у рату, нова политичка
елита је наметнула другачије државно, политичко и економско уређење,
национално јединство и подстакла интегративне процесе који су потирали
бројне тачке раздвајања. Тај концепт је временом допринео значајном
привредном развоју, истовремено прикривајући бројне слабости које су,
мање или више видљиво, тињале унутар самог политичког и друштвеног
бића државне заједнице.
Пад Берлинског зида 1989. године, који је деценијама симболизовао
идеолошку вододелницу између Истока и Запада, био је истовремено и
симболички почетак транзиције социјалистичких земаља Источног блока -
Пољске, Мађарске, Чехословачке, Румуније и Бугарске. За разлику од
политичког и демократског преуређења тих држава, социјалистичка
Југославија (СФРЈ), сачињена од шест република и две покрајине, распала
се 90-их година уз ратне сукобе, дугорочно трагичне последице, десетине
хиљада жртава. Тако социолог, историчар и демограф др Светозар Ливада
у једном свом чланку, постављајући сам питање „како је почело“,
одговара: „Трагично! Као закотрљана голема груда снијега низ стрмину.
Најприје са големим каосом друштвене кризе, затим хомогенизацијом
интегралних националиста по етницитетима и најзад ратом ’крви и тла’ “.
1
Узроци пада СФРЈ и данас изазивају подељена мишљења и неслагања међу
историографима и аналитичарима. Утисак је да многи ставови и тезе имају
различита идеолошка полазишта или им је доминатна управо етничка
компонента коју истиче и Ливада. У сваком случају, неспорно да су
почетком распада Југославије покренути бројни процеси који су, не само
територијално него и геополитички, прекомпоновали простор Балкана.
Једно од заједничких полазишта многих тумачења распада Југославије je
Устав из 1974. године, чијим су доношењем републикама и покрајинама
СФРЈ дати прерогативи држава, што је омогућило да се постепно стигне до
потпуне дезинтеграције Југославије. Републике су искористиле такве
околности, поступно градећи будући статус самосталних и независних
1
Светозар Ливада , САМОСКРИВЉЕНА НЕЗРЕЛОСТ ЕЛИТЕ ВЛАСТИ У КОРИСТ ПОВИЈЕСНЕ
НЕСРЕЋЕ ВЛАСТИТИХ НАРОДА - „20 година од разбијања СФРЈ“, Институт за упоредно право,
Београд, 2011, страна 87.
