Лидерство у настави
Лидерство, менаџмент и организационо понашање
4
2. ЛИДЕРСТВО, МЕНАЏМЕНТ И ОРГАНИЗАЦИОНО ПОНАШАЊЕ
Лидерство менаџмент и организационо понашање су три кључна аспекта која утичу на
успешност и ефикасност организација. Сва три аспекта су међусобно повезана и заједно
доприносе укупној ефикасности и успеху организације. Добро лидерство и менаџмент
могу значајно утицати на организационо понашање, што у крајњем случају води ка бољој
продуктивности ученика. Лидерство наставника на неки начин се може сагледати и као
посебан квалитет који одликује ефективне наставнике. Такође, лидерство се не састоји
само у способности наставника да „води“ образовну групу, већ је пре функција тога како
лидера перципирају они који га следе, односно сами ученици. Улоге, задаци и
професионални квалитети наставника разноврсни су, а ефективност наставника може се
схватити као неопходан корак у испуњавању његових различитих улога, посебно улоге
лидера.
Менаџери имају три групе улога у свакој организацији:
•
Информационе улоге (опажа окружење, комуницирање, ширење информација)
•
Интерперсоналне улоге (води, инспирише, покреће, представља организацију)
•
Улоге доношења одлука (решавање проблема, алоцирање ресурса, преговарање)
Цео процес менаџмента пролази кроз 4 фазе:
-
Планирање
-
Организовање
-
Вођење
-
Контрола
Што је најважније, лидер у настави мора развити интерперсоналне односе са ученицима у
циљу постизања веће продуктивности. Према Фајолу, менаџери имају три групе које
садрже компетенције, способности и вештине.
Те групе су:
-
Техничке
-
Интерперсоналне
-
Концептуалне.
5
У првим годинама па и деценијама развоја теорије организације и менаџмента није се
придавала пажња проучавању људског понашања у организацији, нарочито не у школама.
Прве деценије двадесетог века, се тежи ка систематизацији и рационализацији у циљу
повећања продуктивности.
Почетком ХХ века доводи се технологија и организација до високог нивоа. Долази на ред
модификација човека као фактора продуктивности. Мењају се разни фактори који би
могли утицати на продуктивност. Менаџмент се и даље развија. Док се теорија
организације проучава од стране психолога, социолога и антрополога. Посматрају се
„хумане“ стране организације. Проучава се мотивација, лидерство, моћ и политички
процеси, вредности, ставови. Концепти и теорије се акумулирају, повезују се и
консолидују. Настаје организационо понашање. Осамдесетих пише се о теорији
организационе културе, управљање знањем и организационо учење, и то све постаје веома
популарна компонента организационог понашања.
Почетком 21. века настаје велико интересовање за лидерство у образовању. Широм света
је препозната потреба да школе имају ефективно лидерство како би се обезебедило
најбоље могуће образовање за ученике. Истраживања показују да квалитет лидерства
значајно доприноси школи у целини, као и ученичким образовним исходима. Лидерство је
други најважнији фактор на нивоу школе – после наставника – који утиче на постигнуће
ученика (Leithwood et al., 2004). Ова дисциплина развија се и даље. Савремено друштво и
развој технологије пружају изазов. Глобализација као феномен поставља нове захтеве
пред менаџмент у погледу обликовања понашања људи у организацијама. Развојем
информационих технологија, већи значај имају екстерни фактори организационог
понашања.
