Visoka škola strukovnih studija za menadžment u saobraćaju
Niš
Seminarski rad: poslovna etika
Određivanje morala
Profesor Student
Niš, 2012. godina
Sadržaj:
1. Uvod …………………………………………………………………. 3
2. Sociološki pojam morala ……………………………………………. 4
3. Poreklo i osnov morala ……………………………………………... 4
3.1. Moral i običaj …………………………………………………... 6
3.2. Moral i religija ………………………………………………….. 6
3.3. Moral i pravo ……………………………………………………. 6
4. Osnovne karakteristike morala ……………………………………. 7
5. Elementi morala …………………………………………………….. 8
6. Čovek i moral ………………………………………………………... 9
6.1. Čovek kao stvaralačko, svesno, samosvesno, slobodno i
moralno biće ……………………………………………………. 10
6.2. Ličnost …………………………………………………………… 11
6.3. Moralni razvoj pojedinca ……………………………………… 12
7. Poslovni moral kao deo poslovne etike …………………………… 13
8. Zaključak …………………………………………………………… 14
Literatura ………………………………………………………………. 16
2
skup pravila može biti predmetom zasnovan, koji nastoji sistematizirati i etički
opravdati moralne postavke koje zajednica živi.
2. Sociološki pojam morala
U određivanju morala sa sociološkog stanovišta, polazi se od namere da se otkriju svi oni
društveni faktori koji uslovljavaju moral i da se u skladu sa tim utvrde veze koje postoje
između morala i ostalih društvenih pojava. Polazeći od toga da moral nije ni biološka, ni
božanska pojava, da ne postoji ni van vremena ni van prostora, da je njegov nosilac
čovek i da se njegovo postojanje vezujeza društvo, sociologija morala u najopštijem
smislu moral shvata kao skup pravila, normi (običaja, predanja) koje postoje u određenim
društvenim grupama i u kojima se odvijaju međusobni odnosi, bilo međusobni odnosi
pojedinaca u grupi, bilo odnosi pojedinaca prema grupi, ili pak odnosi grupa među
sobom. Zato se društvo tretira kao vrhovni moralni arbitar, merilo o tome šta je dobro, a
šta zlo.
1
Postoji opšta saglasnost da moral predstavlja sistem moralnih pravila, skup normi koje
određuju čovekovo ponašanje u društvu i to prema društvu u celini, prema drugim
članovima društva i prema samom sebi. Kao skup pravila ponašanja, moral se zasniva na
normama o dobru i zlu, a manifestuje se u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka,
u smislu koje je ponašanje dostojno čoveka a koje nije, koje je vredno, a koje se može
označiti kao bezvredno, koje se odobrava, a koje se osuđuje. U skladu sa moralnim
normama, a u sklopu složene komunikacije koja se odvija u društvu, ljudi formiraju svoje
ličnosti, karaktere i osobine, usmeravaju svoju motivaciju i delovanje, vrednuju i sude i
sebi i drugima.
3. Poreklo i osnov morala
Moral je nastao sa nastankom ljudskog društva. Svoj razvoj beleži u skladu sa
dostignutim nivoom društveno - ekonomskog razvoja, civilizacije. Po Frojdu, norme koje
1
Lukić R.,
Sociologija morala
, BIGZ i Zavod za udžbenike i nastavna srestva, Beograd, 1995.god.
4
društvo definiše, posebno one kojima se određena ponašanja zabranjuju, ličnost samo
delimično usvaja, pa tako ne mogu ni postati deo unutrašnje strukture ličnosti. Sigmund
tvrdi, imajući u vidu nagonsku, impulsivnu stranu ljudske prirode, da je potpuna
harmonizacija moralne svesti, kao oblika društvene cenzure, i svesti pojedinca gotovo
nedostižna. Definitivno možemo da tvrdimo, uvažavajući značajna mišljenja u ovoj
oblasti, da je poreklo morala ljudsko, da se može naći u ljudskom društvu, u samom
čoveku. Jer, živeći u društvu, živećisa drugim ljudima, stvarane su razne vrste normi koje
su regulisale odnose tog zajedničkog življenja. Čovek kao slobodno, (samo) svesno,
stvaralačko i odgovorno biće, stvara moral kaotvorevinu koja služi očuvanju njegovog
ljudskog identiteta.
Nastanak morala, moralnih normi i moralne svesti se tumači na različite načine. Ipak, dva
shavatanja su dominantna:
religijsko i sociološko.
Osnovna predpostavka religijskog
tumačenja i shavatanja je da morana svest i praksa proističu iz religije. Religijsko poreklo
morala proističe iz postojanja Boga, kao i crvkvenih dogmi. Tako morala, u neku ruku,
pojavljuje se kao viša sila, pa se zbog toga on shvata i kao zapovest, poruka odozgo do
svemoćnog i svevišnjeg duhovnog bića. Sociološko shvatanje prolazi od toga da moral
nije niti religiozan, niti biološki usvojen, već je on društvenog karaktera. Drugi rečima,
moral je društveno uslovljen, oblikovan i istorijski modifikovan. Čovekova svest o
moralnosti određenog ponašanja zavisi od konkretnih istorijskih okolnosti koje su u vezi
s društveno – ekonomskim odnosima. Formiranje (obrazovanje) morala, prema tome,
podrazumeva njegovo:
2
stvaranje
– one se ne stvara odjednom, planski, organizovano, već uglavnom
nastaje pod uticajem neorganozovanih društvenih činilaca, aktuelni moral jedne
društvene grupe se prenosi na drugu i ona takav moral usvaja;
širenje
– se ovija na pasivan i aktivan način; aktivno širenje morala predstavlja
organizovano delovanje nosialca morala jednog društva (ili grupe) putem
propagiranja, propovedanja i nametanja svog morala drugim društvenim grupama;
2
Lukić R.,
Sociologija morala
, BIGZ i Zavod za udžbenike i nastavna srestva, Beograd, 1995.god.
5
