Financijske institucije i trzista

FINANCIJSKE INSTITUCIJE I TRŽIŠTA

1.Financijski sustav- pojam i karakteristike

Financijski sustav je jedna od temeljnih sastavnica ekonomskog sustava zemlje. Financijski sustav 
zemlje je determiniran stupnjem razvijenosti ekonomskog i politickog sustava,kao i karakterom 
vlasnistva i drugim faktorima. Također postoji uska povezanost i determiniranost  financijskog i 
realnog sektora. Svaki od njih reagira na promjene i poremecaje nastale u drugom sektoru. Tako , na 
primjer, politicke krize,ratovi,poslovni skandali i drugi faktori koji se vezu uz realni sektor imaju 
trenutne refleksije na financijski sektor i obrnuto,a promjene i poremecaji u financijskom sektoru se 
odražavaju na realni sektor.

Financijski sustav možemo definirati kao ukupnost nositelja ponude i potraznje financijskih 
instrumenata, sto zajedno s pravnim normama i regulacijom stvara pretpostavke za trgovanjem 
novcem i financijskim instrumentima. Financijski sustav, kao podsustav ekonomskog sustava, treba 
omogućiti rast i razvoj ekonomije, a funkcije financijskog sustava se ostvaruju preko financijskih 
tržišta.

Suvremeni financijski sustavi se pojavljuju u dva oblika, i to: bankocentrični financijski sustavi kojima 
dominiraju banke, i tržišno orijentirani sustavi s vrlo razvijenim tržištem kapitala. Bankocentricni 
financijski sustavi se oznacavaju kao „srednje-europski ili germanski model“ ,a trzisno orijentirani 
sustavi kao „anglosaksonsko-skandinavski model“.

2. Elementi financijskog sustava

Elementi financijskog sustava su:  financijska tržišta, financijske institucije, financijski instrumenti, 
regulacija financijskih tržišta

3. Pojam i uloga fincijskih tržišta

Financijska tržišta predstavljaju prostor na kojem se nude i traže financijska sredstva, te na kojemu 
se, ovisno o ponudi i potražnji za tim sredstvima, formira njihova cijena. Uloga im je dakle alokacija 
financijskih sredstava. U širem smislu obuhvaćaju javni sektor, privatni sektor, stanovništvo i 
inozemstvo. Financijska tržišta su mehanizam putem kojeg se obavlja prijenos financijskih sredstava 
od financijski suficitarnih jedinica, ka financijski deficitarnim jedinicama.

4. Pojam i uloga financijskih institucija

Financijske institucije su posrednici na financijskim trzistima koji povezuju subjekte koji raspolazu s 
viškom financijskih sredstava , sa subjektima koji iskazuju potražnju za njima. Obuhvaćaju : banke, 
osiguravajuće kompanije, štedno-kreditne organizacije,  druge financijske institucije,  mirovinske i 
investicijske fondove i  financijske kompanije.

5. Pojam i uloga financijskih instrumenata

Financijski instrumenti su tržišni materijal kojim se trguje na financijskih tržištima, a kao sinonim 
pojmu financijskih instrumenata rabi se pojam financijska aktiva. Financijska aktiva podrazumijeva 
neopipljivu imovinu koja u suštini predstavlja pravo na neki budući prihod. S druge strane, pojam 
financijske pasive implicira postojanje određene obveze u budućnosti; relevantan za emitente (kod 
obveznica).   Financijski instrumenti u užem smislu su:

-vrijednosni papiri s fiksnim dohotkom(obveznice)

-vrijednosni papiri s varijabilnim dohotkom(dionice)

-izvedenice

6. Regulacija financijskih tržišta

Kako financijska tržišta imaju vrlo važnu ulogu u suvremenim ekonomijama, to se uloga države 
iskazuje u potrebi reguliranja određenih aspekata funkcioniranja ovih tržišta. U okviru svoje funkcije 
reguliranja, država potiče razvoj financijskih tržišta i institucija. U potrazi za većom sigurnosti 
poslovanja na financijskim tržištima, razvijaju se nove i usavršavaju postojeće regulative.

Potrebno je naglasiti da država, financijska tržišta i institucije djeluju interaktivno i utječu svojim 
djelovanjem jedni na druge.

7. Izravno i posredno financiranje ( financijska intermedijacija)

Izravno financiranje predstavlja prijenos financijskih sredstava unutar financijskog sustava 
obavljanjem transakcija izravno između financijski suficitarnih i financijski deficitarnih jedinica. Dakle, 
dužnici izravno posuđuju sredstva od kreditora prodajući im financijske instrumente.

Posredno predstavlja prijenos financijskih viškova posredovanjem financijskih institucija.        
Prednosti posrednog financiranja:

-investitori imaju na raspolaganju velik izbor financijskih instrumenata

-omogućena je disperzija rizika investiranjem u veći broj različitih vrsta fin instrumenata

-omogućava se kreiranje obveza i strukturiranje aktive s različitim, međusobno usklađenim 
dospijećima

-niži operativni i fiksni troškovi

-investitori imaju povjerenje u posrednike

-prinosi i sigurnost plasmana ovise o financijskom posredniku

7) funkcija smanjivanja i disperzije rizika dolazi do izražaja u zadnjim desetljećima s pojavom 

novih financijskih instrumenata,posebno derivata

Pored navedenih imamo još kreditnu funkciju, funkciju transparentnosti i javnosti, te određivanja 
realne cijene.

11. Klasifikacija financijskih tržišta



Prema vrsti financijskih prava koja proistječu iz financijskih instrumenta imamo „debt“ i 
„equity“ tržišta, odnosno tržišta dužničkih instrumenata ili tržišta duga i tržišta vlasničkih 
instrumenata.



Prema dospjelosti zahtjeva dijele se na financijska tržišta za kratkoročne dužničke 
instrumente-tržišta novca, i tržišta s dugoročnim rokom dospijeća financijske imovine-tržišta 
kapitala.



Klasifikacija na primarna i sekundarna

-Primarna su ona na kojima se javljaju nova izdanja, odnosno v.p. koji prvi put izlaze na tržišta. Na 
njima se obavlja emisija i plasman-prva kupoprodaja financijskih instrumenata. Primarna tržišta su 
posebno važna za emitente jer im omogućuju pristup financijskim sredstvima potrebnim za 
financiranje poslovanja. u ulozi izdavatelja na primarnim tržištima se pojavljuju država i državne 
agencije, lokalne vlade i korporacije. U postupku pripreme emisije korporacija angažira investicijskog 
bankara. Investicijski bankari posreduju između emitenata i investitora.

-Sekundarna su ona na kojima se obavlja druga i svaka naredna kupoprodaja izdanih financijskih 
instrumenata. Na sekundarnim se osigurava likvidnost v.p. što je jedna od osnovnih funkcija 
financijskih tržišta. Osnovna razlika između primarnih i sekundarnih je u tome što na sekundarnim 
emitenti ne ostvaruju nikakav novčani tok od kupaca, nego se samo mijenja vlasništvo nad v.p. 
sekundarna tržišta mogu biti kontinuirana i aukcijska.



Prema organizacijskoj strukturi imamo burzovna i izvanburzovna(OTC)

- Burze vrijednosnih papira su specijalizirana tržišta kapitala na kojima se vrši kupovina i prodaja v.p. 
dugoročnog karaktera. Burze predstavljaju organizirani prostor na kojem se po unaprijed utvrđenim 
pravilima, obavlja kupovina i prodaja određene standardizirane vrste robe. Na burzama se 
svakodnevno sastaju emitenti, investitori i profesionalni posrednici. Burze se poistovjećuju sa 
sekundarnim tržištima, iako se sekundarna sastoje iz više tržišta: službenih i neslužbenih.  Imamo tri 
tipa burzi: anglo-saksonski, kontinentalni i mješoviti. Prema predmetu trgovanja imamo promptne i 
terminske burze.

-Izvanburzovna ili paralelna (Over The Counter) nemaju fiksna mjesta za trgovinu nego su kupci i 
prodavatelji, odnosno njihovi posrednici, prostorni dislocirani, i međusobno uvezani računalnim 
sustavima. Funkcioniraju kao telekomunikacijska tržišta bez fizičkih i geografskih granica. Na njima se 
u pravilu trguje dionicama koje imaju viši stupanj rizika, jer se radi o emitentima koji nemaju visok 
bonitet. Predmet trgovine na OTC su i visokokvalitetni v.p. koji kotiraju na burzama. Najveće OTC 
tržište na svijetu je NASDAQ.



Prema isporuci financijske imovine , imamo spot („cash“) i terminska tržišta

Na spot tržištima odmah se realiziraju transakcije isporuke predmeta kupoprodaje,pri čemu „odmah“ 
znači u roku do 3 dana od dana zaključivanja posla.  Na terminskim tržištima se radi s terminskim 
ugovorima, gdje se isporuka predmeta ugovora na neki budući termin.



Prema vrsti financijskih instrumenata,imamo tržišta osnovnih i tržišta deriviranih financijskih 
instrumenata. Osnovni financijski instrumenti su različite vrste obveznica i dionica, dok su 
izvedeni financijski instrumenti , kako im sam naziv kaže, izvedeni, derivirani iz osnovnih 
financijskih instrumenata. Najpoznatije vrste deriviranih finan.instrumenata su forwards, 
futures i opcije.

12. Trendovi na globalnom financijskom tržištu

-

Internacionalizacija i globalizacija

  su jedna od osnovnih karakteristika suvremenih financijskih 

tržišta. Mogu se definirati kao procesi integracije nacionalnih u internacionalno-svjetsko 
financijsko tržište. Internacionalna financijska tržišta omogućuju subjektima pristup 
potrebnim financijskim sredstvima izvan granica nacionalnih tržišta. Internacionalizacija i 
globalizacija omogućuju korištenje prednosti pojedinih tržišta zbog razlika u regulativi, 
poreznom tretmanu i drugim koristima. Najvažniji faktori koji su doveli do integracije 
financijskih tržišta su: deregulacija i liberalizacija tržišta u svjetskim financijskim središtima, 
tehnološke inovacije i institucionalizacija financijskih tržišta.

-

Konkurencija 

 se ispoljava u stalnom porastu broja financijskih institucija i proizvoda koji 

međusobno konkuriraju na globalnoj razini.

-

Institucionalizacija

  je promjena od tržišta na kojima su dominirali individualni investitori ka 

tržištima na kojima dominiraju financijske institucije.

-

Razvoj finan.tržišta je sam po sebi uvjetovao procese deregulacije. Procesi deregulacije doveli 
su do različitih promjena: razvijaju se novi segmenti finan.tržišta, raste konkurencija u 
pruzanju novih usluga..

-

Tehnološki razvoj i informatizacija poslovanja su povećali integraciju i efikasnost. Suvremeni 
telekomunikacijski  sustavi omogućavaju povezivanje tržišnih sudionika dislociranih u svijetu, 
na nacin da transakcija može biti realizirana u vrlo kratkom vremenu.

-

Pojava i razvoj financijskih inovacija se veže za početak 1970-tih godina, kada dolazi do 
razvoja novih financijskih instrumenata i proizvoda, koji su pridonijeli razvoju finan.tržišta.

13.Klasifikacija globalnih financijskih tržišta

Globalna financijska tržišta se s aspekta jedne zemlje mogu promatrati kao interna(nacionalna) i 
eksterna. Interna se sastoje od domaćih i stranih tržišta. Domaća su ona na kojima emitenti domicili 
zemlje izdaju v.p. i na kojima se obavlja trgovina tim v.p. Strana su ona na kojima se trguje v.p. 
emitenata koji nisu domicilni. Eksterna tržišta su internacionalna i ona omogućuju trgovinu v.p. s 
dvije različite karakteristike. Prvo, izdani v.p. se nude istovremeno u većem broju zemalja, i drugo, 
papiri se izdaju izvan jurisdikcije bilo koje pojedine zemlje. Npr. Eurotržište

Euroobveznice su obveznice čija valuta denominacije nije valuta zemlje u kojoj se obveznica prodaje. 
Imaju dospijeće od jednog, tri i šest mjeseci.

17.Tržišta kapitala

Tržišta kapitala su financijska tržišta na kojima se formira i realizira ponuda i potražnja za dugoročnim 
financijskim sredstvima i trguje dugoročnim sredstvima-kapitalom i v.p. dugoročnog karaktera. Na 
ovim tržištima se investicijska sredstva osiguravaju putem emisije v.p. dugoročnog karaktera-dionica i 
obveznica.  U najširem smislu razlikujemo:

-

kreditna tržišta

-

tržišta vlasničkih v.p.(dionica)

- Kreditna obuhvaćaju tržišta dugoročnih kredita i tržišta v.p. dugoročnog karaktera-obveznica. U 
okviru kreditnih tržišta su se razvila hipotekarna tržišta.

- Tržište dionica je drugi bitan dio strukture tržišta kapitala, a trgovanje može biti običnim i 
preferencijalnim dionicama.

18. Sudionici na tržištima kapitala

Na tržištima kapitala se sučeljava veliki broj sudionika koji formiraju ponudu i potražnju, a mogu se 
svrstati u 4 skupine:

-investitori i vlasnici kapitala

-poduzetnici i korisnici kapitala

-financijski posrednici na tržištima kapitala

-država

19. Hipotekarna tržišta

Hipotekarna tržišta(mortgage market) su poseban segment tržišta kapitala na kojima se formira 
ponuda i potražnja za hipotekarnim kreditima i hipotekarnim založnicama. Na njima se trguje 
dugoročnim v.p., uz zalog nepokretnih stvari, zbog čega su usko povezana s tržištem nekretnina. 
Znači da se na hipotekarnim tržištima trguje potraživanjima osiguranim hipotekama. Institucionalnu 
strukturu hipotekarnih tržišta čine:

- kreditori primarnih hipotekarnih tržišta

-institucije refinanciranja

-investitori koji plasiraju kapital u v.p. na tržištu

Dva su modela organizacije, a to su američki s razvijenim sekundarnim tržištem i državnim 
agencijama, i drugi je europski u kojem dominiraju poslovne banke i štedno-kreditne organizacije.