УВОД
Свака земља, у тежњи да оствари што бољи економски раст, пуну запосленост,
бољи стандард својих грађана, што бољу макроекономску стабилност, мора да проводи
адекватну економску политику. Сигурно, важан дио сваке економске политике јесте
монетарна политика која путем монетарних инструмената има за циљ да постигне
стабилност цијена, стабилност курса домаће валуте, општу привредну стабилност и
регулацију количине новца у оптицају која је у функцији поменутих циљева.
Валутни одбор је аранжман са фиксним девизним курсом, који је вазан за валуту
„сидро“, злато или чак за корпу валута, гдје се сав новац у оптицају може слободно
конвертовати у резервну валуту и гдје су основна дјеловања централне банке јасно
дефинисана законом о централној банци.
Иако је модел валутног одбора присутан више од два вијека, у задње двије-три
деценије поново се популаризује његов значај за националну привреду. Због великих
промјена које су се десиле на подручју Босне и Херцеговине улога валутног одбора је од
великог значаја. Он је узео у обзир постратну ситуацију у БиХ и тешкоће које ће се
појавити приликом успостављања институција и доношења политичких одлука у
комплексном политичком окружењу. Валутни одбор јесте и дизајниран за кризне
ситуације. Овај модел је отпоран на вањске шокове и његова примјена у Босни и
Херцеговини, чини се, била неминовна.
1
1.
ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ВАЛУТНОГ ОДБОРА
1.1.
ПОЈАМ ВАЛУТНОГ ОДБОРА
Валутни одбор (енгл.
Currency board
) је аранжман (монетарно-девизна институција) са
фиксним девизним курсом који је везан за валуту „сидро“, злато или чак за корпу валута,
гдје се сав новац у оптицају може слободно конвертовати у резервну валуту и гдје су
основна дјеловања централне банке јасно дефинисана законом о Централној банци.
Функционише по правилима пасивне монетарне политике и нема дискреционих права као
што има типична централна банка. Заснива се на чврстим правилима:
Покриће емисије националне валуте је стабилна страна валута (твз.резервна валута)
минимално у 100% износу;
Национална валута је у сваком тренутку на захтјев конвертибилна у стабилну
страну валуту за коју је везана;
Одржавање стабилности валуте први је и основни циљ режима којем су подређени
сви остали циљеви.
Увођење валутног одбора је посебно атрактивно за три групе земаља:
За мале отворене економије са ограниченом екпертизом централног банкарства и
финансијским тржиштем у почетном стадијуму;
За земље које желе приступ ширем тржишту или валутном подручју;
За земље које желе да повећају кредибилитет дезинфлационих политика
заснованих на девизном курсу.
Најважније перформансе које валутни одбор обезбјеђује су: конвертибилност домаће
валуте, ниска инфлација, кредибилитет економске политике, аутоматизам, повјерење,
политика и финансијска независност.
1.2.
ИСТОРИЈАТ ВАЛУТНОГ ОДБОРА
Систем валутног одбора развијен је у Великој Британији у 19.вијеку и од тада је овај
модел монетарне политике примјењивало преко 80 земаља и региона. Током времена,
системи валутних одбора су увођени и напуштани из разних политичких и економских
разлога. Напуштање система углавном је завршавано преласком на класичну централну
банку, преко које су политички утицаји на манипулацију количином новца у оптицају
постали могући. Обично је послије напуштања система валутног одбора земља ушла у
фазу раста инфлације, па и стагнације у развоју. У новије вријеме напуштање се веже за
улазак у валутну зону. Генерално посматрано, земље које су увеле валутни одбор могу се
2
Сходно томе, због ових предности аранжман валутног одбора оптималан је избор
за малу земљу у транзицији која жели да ојача макроекономску кредибилност и
избори се са високом инфлацијом.
НЕДОСТАЦИ:
Ригидност номиналног девизног курса
- недостаци који се односе на
усвајање валутних одбора односе се у првом реду на губитак дискреционе
монетарне политике и губитак инструмента девизног курса за уравнотежење
биланса плаћања;
Неслагање са монетарном политиком земље чија валута служи као
номинално сидро
- земље са аранжманом валутног одбора увозе монетарну
политику земље за чију се валуту домаћа конвертибилна валута веже.
Промјене у монетарној политици за исте земље биће неприкладне за земљу
са аранжманом валутног одбора уколико се пословни циклуси „резервне“
земље и земље са аранжманом валутног одбора не подударају. Јасно је да
немогућност аранжмана валутног одбора да изврши апресијацију или
депресијацију са циљем да заштити привреду од вањских шокова производи
високе трошкове. Остали ризици аранжмана валутног одбора могу се
појавити када се вриједност резервне валуте мијења у односу на валуту
осталих трговинских партнера;
Непостојање функције зајмодавца у крајњој инстанци
- напостојање
функције зајмодавца у крајњој инстанци (LOLR
1
) у склопу аранжмана
валутног одбора може се показати проблематичним за земље са слабим
банкарским системом које су склоне системским кризама. Непостојање
функције зајмодавца у крајњој инстанци може бити пријетња за аранжмане
валутног одбора углавном у земљама са тим аранжманом у којим је
банкарски систем слаб и гдје банке имају ограничен приступ страним
средствима;
Дефлација
- опасност од дефлације у склопу аранжмана валутног одбора
изазвана је немогућношћу монетарног органа да промијени понуду новца у
растућој привреди. Очигледно, како економија валутног одбора расте она је
принуђена водити вишак на текућем рачуну како би повећала понуду новца
довољно брзо ради задовољења растуће потражње. Међутим, континуирани
вишкови на текућем рачуну слабо су вјероватни , што указује на то да ће у
периодима дефицита текућег рачуна понуда новчаница и кованица валутног
одбора расти темпом који је спорији од раста потражње-што резултира
дефлацијом која има негативан утицај на економску успјешност земље;
Ограничена заштита од шпекулативних удара
.
1
Eng. Lender of last resort
4
3. ВАЛУТНИ ОДБОР VS. ЦЕНТРАЛНА БАНКА
Темељни квалитет валутног одбора огледа се у томе што он гарантује
пуну
конвертибилност домаће валуте, цјеновну и монетарну стабилност, док
истовремено
поспјешује вањску трговину, и то с конвертибилним девизним
подручјима, и стимулише
директне и стране инвестиције у националној привреди.
С набројаним особинама овај
систем одскаче од неријетко лоших перформанси
класичне централне банке и намеће се
као озбиљан алтернативни облик монетарних власти, посебно у малим и отвореним
земљама које имају традицију
монетарно-фискалног волунтаризма, зависности централне
банке од политичких
утицаја и склоности инфлацијским процесима.
У наредној табели
представљена је компарација класичне централне банке и валутног одбора:
Табела 1:
Компарација класичног аранжмана валутног одбора (CBA)
и централне банке
ВАЛУТНИ ОДБОР
ЦЕНТРАЛНА БАНКА
Уобичајено
опскрбљује
само
новчаницама и кованицама
Уобичајено опскрбљује новчаницама,
кованицама и депозитима
Фиксни девизни курс у односу на
резервну валуту
Фиксни или плутајући девизни курс
Девизне резерве 100% монетарних
обавеза
Варијабилне девизне резерве
Пуна конвертибилност
Ограничена конвертибилност
Монетрана политика везана правилима
Дискрециона монетрана политика
Није зајмодавац банкама у крајњој
инстанци
Зајмодавац банкама у крајњој инстанци
Не регулише послове банке
Често регулише послове банке
Транспарентан
Нетранспарентна
Заштићен од политичког притиска
Политизована
Висок степен кредибилитета
Низак кредибилитет
Остварује емисиони приход од камате
Остварује емисиони приход од камате и
инфлације
Не може створити инфлацију
Може створити инфлацију
Не може финансирати потрошњу домаћих
власти
Може финансирати потрошњу домаћих
власти
Нису му потребни „предуслови“ за
монетрану реформу
Потребни су јој „предуслови“ за монетарну
реформу
Брза монетарна реформа
Спора монетарна реформа
Мали број особља
Велики број особља
Извор: Hanke H.S. i Schuler K.: Currency Board for Developing Countries, Handbook, ICS Press,
San Francisco, 1994
5
