Универзитет у Приштини
Филозофски факултет са седиштем у
Косовској Митровици
СЕМИНАРСКИ РАД
Васпитање и образовање у делима Вука
Стефановића Караџића
Професор:
Студент:
др Јасна Парлић-Божовић
Санела Пашић
Косовска Митровица, 2013. године
2
УВОД
За Вука Стефановића Караџића се може рећи да је био отац савременог српског
језика. Обележио је скоро један век својом књижевном и културном активношћу. Он је
припремао и до краја извео културну револуцију српског народа, на којој могу да му
позавиде и много већи народи ондашње учене Европе.
Вук је књижевно промовисао вредности које су ранијим развојем биле
запостављене, српски језик и народну поезију.
Општа хипотеза: Вук Стефановић Караџић је успешно радио на реформи
књижевног језика и правописа и на стварању првог Српског речника.
Посебне хипотезе:
Вук је дао значај у изучавању народних обичаја и веровања, а био је и
писац, историчар и биограф,
Вук је био творац идеја и принципа за увођење народног језика и
фонетског правописног принципа у књижевност,
Вук је живео у времену припајања народног језика званичном
књижевном језику,
За Вука можемо рећи да је био један од првих српских критичара и
полемичара.
У овом раду приказаћемо, његов целокупни значај у развоју школства и
просвете. У овом истраживању употребићемо методу фусноте – цитирања.
Вук Стефановић Караџић је био веома значајна личност за Србе и српску
књижевност. Он је за собом оставио многа дела, реформе, појмове, изразе, који се и дан
данас користе у српском књижевном језику. Рођен је 1789.год. у Тршићу, школовао се
у Карловцима и Београду, а највећи део живота је провео ван своје отаџбине, у Бечу.
Био је учитељ у Београду, царински службеник у Кладову, а у Беч је отишао
1813.године, где изучава словенски, немачки и латински језик
.
Вук Караџић је био изузетно даровит стваралац, са богатом биографијом. Волео
је науку и књижевност, те им је посветио читав свој живот. Био је упоран и доследан
себи. Својим радом је обогатио југословенску културу и историју. Вук Караџић је
најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века
.
Да није било њега,
данас не би имали нашу азбуку, овакву каква јесте – скоро перфектну. Вук је био
испред свог времена, гледао је у будућност, али је ипак волео и поштовао традицију,
обичаје, и све што је домаће и народно. Ценио је заоставштвину наших предака, и
истицао значај народне културе, посебно српске.
У овом раду желим да истакнем све битне ствари које је Вук Стефановић
Караџић учинио са српски народ. Поменућу његова значајна дела, његове реформе
правописа, сакупљање прозе и поезије, његову улогу као историографа, филолога,
књижевног критичара. Важно је да се добро упознамо са својом прошлошћу како бисмо
више ценили оно што нам носи будућност.
4
1. ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ
ЗА ВРЕМЕ РАДА ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА
Током целог осамнаестог века коме и припада наш реформатор Вук С. Караџић,
народ се налази поробљен и подељен између два, тада већа царства: отоманског и
аустријског. Ова два царства знатно су се разликовала у владању над заробљеним
народима. Турска је више примитивна и сурова; аустријска је углавном културнија, али
зато нимало мање ефикасна у експлоатацији заробљеног народа. Под Турцима еконо-
мски и културни живот нашег народа стагнира, једва да и у нечему напредује. У том
времену школе да и уопште нису радиле у Србији. Онај ко је хтео да се школује морао
је ићи попу, а сиромашни су морали служити и радити како би нешто научили а
углавном су седлали попове коње. У ово време радила је Маласрпско-словенска школа
као и забелешке о постојању Велике школе.
Поред школске писмености, у ово доба почиње да се јаче развија и самоучка
писменост. Вук Стефановић Караџић се и сам описменио самоучки. Друштвене и
економске прилике у Вуковом добу знатно су се разликовале од Срба који су живели
северно од Саве и Дунава и они који су живели под Турском влашћу. Под утицајем
животних прилика раслојавање српског друштва траје кроз цео XVIII век. Представља
најнапреднији друштвени слој, који кроз цео XIX век има водећу улогу, јер представља
економску моћ.
За време Вуковог рада економија је била доста слаба. Само мали део земље је
обрађен. У таквој привреди новац игра малу улогу јер нема робне производње, а за
тржиште се ништа и не производи. Друштвене прилике у Србији биле су од пресудног
значаја на рад Вука Стефановића Караџића. Први је уочио недостатак и потребу
грађанског друштва за утемељењем културе на националној основи и на томе почео
практично и да ради. Том његовом настојању посебно је погодовало подизање Првог
српског устанка 1804. године и стварање нове српске државе, а са њима је почело и
појачано национално буђење, које је довело до интензивнијег културног развитка. Као
осамнаестогодишњак прикључује се устаницима. Обављао је разне послове, од писара
устаничких првака до управника царинарнице у Кладову. На његов рад посебан утицај
има историјски тренутак када након пропасти устанка 1813. године као и многи
устаници прелази у Аустроугарску.
Долазак у Беч, изменио је његову судбину и учинио га највећим реформатором
наше културне историје. Одмах по доласку у Беч написао је текст о пропасти Првог
српског устанка и понудио га новинама сербским. Тадашњи контролор за српску
историју и познавалац књижевних прилика код Срба Јернеј Копитар, учени Словенац и
филолог у Вуковом тексту открио је изузетан дар за чистоту језика. Међу њима је
дошло до блиске везе и сарадње. Пошто је од Копитара стекао основна филолошка
знања, годину дана након Устанка појавио се на књижевном путу са две књижице,
првом збирком народних песама, Пјеснарицом, и првом граматиком српског језика,
Писменицом, а већ следеће године, почео је борбу за своје идеје. Од тада до смрти
његов рад испуњен је неуморним радом на науци и књижевности.
5
