3.Staticki elementi linije?
Osnovni staticki elementi linije su:
-trasa linije
-duzina linije
-terminusi
-stajalista
-gravitaciono podrucje linije
4. Trasa linije
- je unapred utvrdjena putanja koju vozila koriste za kretanje izmedju dva terminusa. Nju cine
povrsinske saobracajnice, podzemne deonice-tuneli ili nadzemne deonice-vijadukti. Definisane su tri osnovne
kategorije trasa:
-
Trasa A- potpuno nezavisnatrasa (metro)
-
Trasa B- delimicno zavisnatrasa ( laki sinski sistem, ubrzani autobus)
-
Trasa C- zavisna trasa ( autobus, trolejbus, tramvaj)
Zahtevi koje trasa linije treba da ispuni:
-
U sto vecoj meri treba da budu prilagodjene linijama zelja I omogucavanje najveceg broja direktnih voznji
-
Saobracajno-tehnicki elementi trase ( uspon I krivine) treba da odgovaraju karakteristikama prevoznih sredstava
-
Trasa treba da da identitet liniji
-
Sto vecu nezavisnost u odnosu na druge vidove prevoza u gradu
-
Treba teziti ka minimalnom broju zajednickih deonica duz trasa linija .
. Duzinalinije –
Rastojanje izmedju terminusa mereno po trasi predstavlja duzinu linije. Kako trasa linije u jednom I u drugom
smeru ne mora da bude ista onda se duzina linije dobija kao aritmeticka sredina linije u jednom I u drugom smeru.Za optimalno
dimenzionisanje trase u pogledu njene duzine postoje ogranicenja: profil saobracajnice, usponi I krivine.
5.
.
Terminusi-
Terminus linije je pocetna, odnosno zavrsna tacka kretanja vozila duz linije. Osnovne tehnoloske
funkcije koje terminus treba da zadovolji su sledece:
-u prostornom smislu treba da omoguci promenu smera, zadrzavanje I parkiranje jednog ili vise vozila
- u funkcionalnom smislu treba da omoguci vecem broju direktnih putnika ili putnika koji presedaju, brzu I
kvalitetnu uslugu u odnosu na stajaliste linije ,
- u organizacionom smislu treba da omoguci odmor vozaca, zamenu vozaca prilikom smene
- da omoguci visok stepen informisanja putnika ( mreza linija, redovi voznje)
- da omoguci putnicima koji cekaju zastitu od padavina I bezbedan ulazak ili izlazak iz vozila .
Terminusi se najcesce izvode sa tzv. Okretnicom iako se u slucaju nedostatka potrebnog prostora cesto koristi
postojeci ulicni prostor. Minimalna oprema koju bi trebao terminus da sadrzi mora da obezbedi:
-
Maksimalno informisanje putnika
-
Prodaju karata
-
Zastitu putnika
-
Opremu zaoperativno-dispecarske poslove terminusa
-
Saobracajno-tehnicku opremu za efikasno I bezbedno funkcionisanje terminusa
Stajalista
– predstavljaju obelezena mesta na liniji na kojima se vozila JGPP-a zaustavljaju I koja su prilagodjena I organizovana
za ulazak I izlazak putnika. Iz ovoga se vidi da stajalista treba da obezbede:
-prostor za zaustavljanje vozila nesmetano od drugih tokovas aobracaja
-povrsinu za udobno I bezbedno cekanje putnika, ulazak u vozilo I izlazak iz vozila
- stanicnu oznaku uocljivu sa velike daljine
-nadstrecnicu za zastitu putnika od atmosferskih padavina
Stajalista mogu da budu I po potrebi. Na stalnim stajalistima vozila obavezno staju bez obzira da li ima ili nema
putnika za ulaz I izlaz. Po pravilu su sva stajalista na kontinualno izgradjenom prostoru stalne, dok su na
prigradskom podrucju po potrebi.
Postavljanje stajalista duz linije podrzumeva razjasnjenje tri glavna problema:
-
Broj stajalista na liniji koji se utvrdjuje
-
Lokacija stajalista
-
Opremanje stajalista
6. Broj stajalista na liniji
zavisi od prosecnog medjustanicnog rastojanja. U zavisnosti od gustine naseljenosti rastojanja
izmedju stanica krecu se u sledecim granicama:
-
U centru grada- 250-550m
-
U perifernoj zoni-500-750m
-
U prigradskoj zoni 600-1500m
Po pravilu putnici zele sto cesce stanice da bi sto manje pesacili, sto je suprotno njihovom interesu das to pre
dodju do svog cilja, posto se sa povecanjem broja stajalista smanjuje brzina putovanja.
Za odredjivanje optimalnog medjustanicnog rastojanja postoji vise metoda:
-najkrace ukupno vreme putovanja svih putnika
-maksimalni broj putnika koje treba prevesti
- najnizi ukupni transportni troskovi
7. Lokacija stajalista–
Najlakse je utvrditi lokaciju stajalista na mestima koja ocigledno predstavljaju jaka izvosita ciljeva putnika
( trgovi, zeleznicke I autobuske stanice).
Prilikom utvrdjivanja lokacije stajalista na liniji treba voditi racuna o organizaciji saobracaja. Osnovni zahtevi koji uticu na
odredjivanje najpovoljnijih polozaja stajalista su sledeci:
-
Stajalista treba postaviti u tesnoj vezi sa najizrazenijim pesackim tokovima I glavnim tackama izvorista,
odrestista I okupljanja najveceg broja putnika u cilju smanjivanja duzine pesacenja
-
Mikro lokaciju stajalista treba izabrati tako da omogucava najudobnije I najbezbednije uslove cekanja ,
ukrcavanja I iskrcavanja odnosno prelaza putnika na druge linije ili vidove saobracaja
-
U zavisnosti od uslova odvijanja ostalog saobracaja, polozaj stajalista mora biti odredjena tako da ne sprecava I
ne ugrozava normalno odvijanje ostalog saobracaja.
Pravilan polozaj stajalista je takav da omogucava najkrace pesacenje, da stajalista jedne linije budu locirana pre raskrsnice , a
stajaliste druge linije posle raskrsnice.
8. Gravitaciono područje linije-
Gravitaciono područje ili uticajna zona predstavlja onaj deo površine grada iz koga se vrši
priliv putnika na posmatranu liniju, odnosno onaj deo površine grada sa koje stanovnici mogu ili prihvataju da koriste
jednu ili višse linije JGP-a. Uticajna zona jedne linije u poslednje vreme se sve češće izražava kroz vreme putovanja.
Vreme putovanja obuhvata, pored vremena vožnje i vreme pešačenja do stanice, zatim čekanje na stanici i pešačenje od
izlazne stanice do cilja.
Kontakt između vozila I putnika se obavlja na stanicama, a to znači da gustina I raspored stanica utiču na gravitaciono područje
linije, pa je logučno da treba prvo da se odredi gravitaciono područje pojedinih stanica, a zatim g.p. linije. Veličina uticajne zone
jedne stanice zavisi od udaljenosti koju putnici prihvataju da pređu pešice.
Za radijalne I dijametarne linije logično je pretpostaviti da se uticajna zona širi sa udaljavanjem od centra.
Uticajna zona linije ne mora da bude kontinualno područje, već može da se sastoji od uticajnih zona izolovanih stanica. Na
kontinualnom izgrađenom delu grada, na formiranju uticajne zone linije bitno utiče međustanično rastojanje kao I najveća
dozvoljena dužina pešačenja.
DINAMIČKI ELEMENTI LINIJE
Dinamički elementi linije utvrđuju se redom vožnje koji se menja periodično, u skladu sa promenama prevoznih zahteva na
liniji.
Osnovni d.e. linije su sl.:
-Br vozila na liniji u karakterističnom periodu vremena
-Vreme obrta i putovanja u karakterističnom vremenu perioda.
Izvedeni d.e. linije iz osnovnih su:
-Brzina
-Interval i frekvenicija vozila na liniji
-Prevozna sposobnost na liniji.
-u toku godine: po karakterističnim sezonama.
12. Objasniti uticaj I navesti posledice nervnomernosti sledjenja inrtervala sledjenja vozila
Poremecaj u redu voznje prouzrokovan je smetnjom u nekoj tacki, sa trajanjem smetnje od nekoliko minuta ili
casova.Uticaj na poremecaje imaju zagusenost saobracaja, kvarovi na vozilu, saobrarcajne nezgode , nedolazak osoblja na
posao,kasnjenje na posao itd.
Posledice su:
-dolazi do odstupanja od planiranog rezima kretanja vozila
-nagomilavanje vozila u nekoj tacki
-kretanje u grupi posle otklanjanja smetnje,cime se narusava red voznje.
13. Prevozna sposobnost linije
Protok vozila ili učestalost na liniji dobija se odnosom između broja vozila na radu i vremena u kome se ovaj broj vozila
posmatra, tj vremena obrta.
Protok vozila iz koga se vidi samo učestalost vozila na liniji, nije dovoljan sa gledišta ocene efikasnosti prevoza, Zbog toga bi
bilo potrebno uzeti u obzir i broj mesta u vozilu, koji se obično kreće od 50-150 mesta u vozilu.
Q= m*f (mesta/ času) , gde je: m-broj mesta u vozilu sa sedenje i stajanje.
Prevoznu sposobnost linije definišemo kao broj mesta u kretanju koja mogu da se koriste u jednoj tački linije u jedinici vremena.
14. Brzina
- definicije brzine mogu da se posmatraju u odnosu na:
-prevozno sredstvo
-predmet prevoza (roba, putnik)
-put.
Prilikom kretanja vozila između dve tačke na putu postoje periodi ubrzavanja i usporavanja, zbog čega kretanje vozila nije
ravnomerno.
Najveća brzina (maks)
Pod ovim pojmom podrazumeva se najveća brzina koju vozilo moze da postigne i održi na horizontalnoj stazi duzine 1 km, posle
čega vozilo mora da bude sposobno da nastavi vožnju bez smetnje. Ova brzina je određena konstrukcijom vozila i njegovim
karakteristikama.
Računska brzina
Brzina prema kojoj se računaju i izvode elementi prilikom građenja ili rekonstrukcije postojećeg puta. Nastoji se da se na što
većoj dužini puta obezbedi ista vrednost računske brzine.
Dozvoljena brzina
To je najveća propisana brzina koja je dopuštena za kretanje vozila na jednoj deonici puta ili u naseljenom mestu. Na putevima ili
na pojedinim deonicama dozvoljena brzina se određuje na osnovu računske brzine i uslova saobraćaja.
Saobraćajna brzina
Saob. Brzina predstavlja prosečnu brzinu koju vozilo ostvari u kretanju između dve tačke na putu.
Prevozna brzina
Prevozna brzina predstavlja prosečnu brzinu koju vozilo (putnik) ostvaruje prilikom kretanja između dva terminusa, odnosno
između početne i krajnje tačke puta.
Brzina obrta
Pojam brzine obrta Vo se dobija kao odnos dvostruke dužine linija 2l i vremena obrta To u koje ulazi pored vremena vožnje i
vremena zadržavanja na međustanicama i vreme zadržavanja na terminusima. Služi za izračunavanje trajanja obrta i izradu reda
vožnje za celu liniju i svako vozilo pojedinačno.
Ekspoataciona brzina
