1. UVOD
Godinama su se čovek i priroda razvijali, napredovali i imali neku svoju ravnotežu. Priroda je
bila uz čoveka i pomagala mu je da živi i opstaje i pružala mu je svoje bogatstvo. Međutim, zbog
ambicioznosti ljudi, njihove pohlepe i želje za lagodnijim i lepšim životom razvili su nauku i
tehniku. Čovek da bi više zaradio i bolje živeo, počeo je da preteruje u tome i zaboravio je na
prirodu. Prirodu zagađuju neopremljene industrije koje izbacuju veliku količinu otpadnih materija,
voda i gasova, koji mogu da sadrže voma štetne supstance i da izazovu velike probleme. Tu su i sve
grane saobraćaja, i ljudskih delatnosti kao što je poljoprivreda npr. Znači, vidimo da je glavni
uzročnik zagađenja životne sredine sam čovek. On svojim delovanjem i neznanjem takođe izaziva
mnoge procese među elementima koji se nalaze u prirodi. Do tih procesa ne bi došlo, da nisu
izazvani. To npr. mogu biti kisele kiše, ili pojava smoga u naseljima. Ili, lov i ribolov su veoma
poznate delatnosti ljudi. Da oni love neke vrste koje nisu ugrožene i pri nestajanju, sve bi bilo u
redu. Ali, oni love i ugrožene vrste životinja i riba. Sve to bi trebalo da se svede na minimum, ako
mislimo da sprečimo njihovo istrebljenje.
Voda, zemljište i vazduh su tri osnovna elementa na Zemlji, i oni su međusobno povezani.
Zagađivanjem jedne komponente, zagađuju se ostale dve, jer su u tesnoj povezanosti, kao što smo
već rekli. I tada nastaje problem. Kruženjem vode i materija kroz prirodu truju se biljke, životinje i
to dolazi do nas. Zbog toga, potrebno je reagovati na vreme. Priroda nas stalno opominje. Polako,
odumiru neke životinjske vrste, skraćuje se životni vek, menja se klima. Ravnoteža je poljuljana.
I sami vidimo da nešto nije u redu sa prirodom i da se dešavaju velike promene. Ali još nije kasno,
nadamo se.
U ovom dokumentu ćemo da se pozabavimo sa zagadjivanjem atmosfere koje je
antropogenog porekla, koje su posledice i kako sve to utice na prirodne procese. Proradićemo na
tome da vam koliko toliko probudimo svest i želju za tim da reagujemo na vreme i da bar smanjimo
zagađenje kako bismo sačuvali prirodu , koja je uvek bila uz nas, i koju nazivamo „majkom
prirodom“.
1
2. ZEMLJINA ATMOSFERA
Zemljina atmosfera jeste sloj gasova koji okružuju našu planetu. Nastala je posle planete
Zemlje oslobađanjem gasova iz Zemljine kore. Da nije atmosfere, život na Zemlji ne bi postojao, to
je očigledno. Jer ona štiti našu životnu sredinu apsorbirajući ultraljubičasto i infracrveno zračenje, i
takođe smanjuje temperaturne razlike između dana i noći.
Ne postoji granica između atmosfere i svemira. Ona polako, idući ka svemiru, postaje ređa i
zatim nestane. Tri četvrtine mase atmosfere se nalazi unutar 11 km od površine planete.
Temperatura u atmosferi varira u zavisnosti od nadmorske visine, i prema tome su stvoreni
posebni slojevi atmosfere.
2.1 Slojevi u atmosferi
Slojevi u atmosferi sa kojima ćemo da se pozabavimo su:
-
jonosfera
-
egzosfera
-
magnetosfera
-
ozonski sloj
2.1.1 Troposfera
Najniži sloj atmosfere jeste troposfera. Ovaj sloj sadrži gotovo 75 % mase čitave atmosfere.
Najveći deo čine vodena para i aerosoli. Prosečna debljina troposfere jeste oko 11 km. U ovom sloju
temperatura opada sa povećanjem nadmorske visine što stvara velike turbulencije i vazdušna
kretanja. Sve ono što je nama poznato kao klimatske i vremenske promene u atmosferi, dešava se u
ovom sloju.
Zatim nastupa
tropopauza
koja stoji između troposfere i stratosfere. U ovom sloju
temperatura prestaje da opada i vazduh postaje suv. Da bismo lakše shvatili, to je sloj u kome
temperatura ne opada sa porastom nadmorske visine.
2.1.2 Stratosfera
Stratosfera je sloj atmosfere koji je debeo od 7 do 50 km i u njemu temperatura raste
porastom nadmorske visine. U stratosferi se nalazi
ozonski omotač
(često se danas pominje) koji je
veoma važan za opstanak života na Zemlji, jer sadrži veliku koncentraciju ozona. Što je to važno?
Ozonski omotač se stvara pod uticajem sunčeve svetlosti i vrši apsorbciju ultraljubičastog i
infracrvenog zračenja. Ovakvo zračenje može da bude štetno za Zemlju i nas koji živimo u njoj.
Tačnije, da ne postoji ozonski omotač, bili bismo sprženi i oboleli bismo od mnogih bolesti. Tako
da, ozonski omotač jeste naš prirodni štit od zračenja.
2
