1
Предмет:
Монетарне и јавне финансије
Тема:
Монетарно-кредитна мултипликација
2
САДРЖАЈ
Увод..............................................................................................................3
1.
Монетарни мултипликатор.........................................................................4
2.
Процес креирања новца од стране пословних банака...............................5
3.
Фактори који условљавају промену мултипликатора...............................7
4.
Кредитни и финансијски потенцијал...........................................................9
4.1.
Кредитни мултипликатор....................................................................10
5.
Мултипликација новца и монетарна политика.........................................12
Закључак.....................................................................................................15
Литература..................................................................................................16
4
примарног новца, с друге стране. Затим, објаснићемо на који начин
пословне банке врше емисију новца у привреди, и који су то фактори који
условљавају промене монетарног мултипликатора.
1. Монетарни мултипликатор
Иако централна банка непосредно не контролише све токове
креирања примарног новца (монетарне базе), ипак она у нормалним
условима има доминатан утицај на укупан процес детерминисања
монетарне базе преко непосредног утицаја на висину кредитирања
пословних банака. На тај начин, постављено питање у којем степуну
централна банка може да контролише детерминанте новчане масе
концентрише се у ствари на питање стабилности монетарног
мултипликатора.
1
1
Јакшић М., „Развој економске мисли“, Економски факултет, Београд,2012.
5
Монетарни мултипликатор преставља број јединица новчане масе,
које се креирају на основу јединице примарног новца.
2
У исто време,
детаљније посматрање показује веома сложен процес, који укључује
монетарне, финансијске и нефинансијске трансакције учесника савременог
финансијског тржишта. Свака јединица одобреног или искоришћеног
краткорочног банкарског кредита значи емитовње одређене количине
новца у привреду.
До једначине монетарног мултипликатора можемо доћи помоћу два
приступа:
1. Уз помоћ метода који полази од консолидованог биланса монетарних
институција (централне банке и осталих пословних банака),
формулишући основне токове формирања новчане масе,
2. Користећи модел који индентификује непосредне детерминанте,
анализира дејство било које од нихна кретање укупног
мултипликатора.
3
M
=
K
−
N
+
F
K-
креирање новца путем пласмана монетарних институција (купни
пласмани монетарних инвенстиција у корист домаћих монетарних
субјеката),
N-
преливање новца у немонетарне депозите монетатних
институција (укупан износ монетарних обавеза монетарних
институција према домаћим немонетарним субјектима),
F-
креирања (повлачења) новца путем девизних трансакција везаних
за промене њихових обавеза и потразивања (нето износ потраживања
монетарних институција од иностраних субјеката. Педставља износ
потраживања умањен за износ обавеза са знаком „+“, ако су
потраживања већа, и знаком „-“ уколико су потраживања мања од
обавеза).
2
Папирни новац и метални новац централне банке, као и обавезне резерве које пословне
банке држе код централне банке заједно чине примарни новац.
3
Живковић А., Џелетобић М., Бојовић П., „Монетарне финансије“, Београд, 2008.
