SEMINARSKI RAD
IZ KORPORATIVNE BEZBEDNOSTI
TEMA
Funkcionisanje korporacija u vanrednim situacijama
Mentor:
doc.dr. Dragan Trivan
Student:
Aleksandra Živković
Asistent:
Marija Mitić 23104/15
Niš 2016.
Sadržaj
Uvod…………………………………………………………………………………………2
Pojam i cilj korporacije………………………………………………………………………3
Vanredne situacije……………………………………………………………………………4
Prevencija incidentnih situacija………………………………………………………………6
Pripremanje i delovanje korporacija u kriznim i vanrednim
situacijama…………………..………………………………………………………………..7
Pojam i procena rizika i procena bezbednosti poslovanja……………………………………9
Upravljanje rizicima…………………………………………………………………………11
Zaključak…………………………………………………………………………………….13
Literatura…………………………………………………………………………………….14
4
Pojam i cilj korporacija
Reč korporacija
(lat. corpus – telo), predstavlja organizaciju ili grupu organizacija,
zakonskim aktom priznate kao pravno lice.
Korporacija predstavlja drustvo kapitala. Za osnivanje i nastanak korporacija, potrebna je
odredjena svota novca koja se naziva osnovna glavnica, koja se deli na odredjen broj akcija
ciju vrednost odredjuje berza.
Korporativno upravljanje
je sistem nadzornih mehanizama pomoću kojih svi dobavljači
presudnih resursa osiguravaju povrate na svoja ulaganja u korporaciju, s pažnjom da ne
ugroze dugoroči prosperitet i opstanak poslovnog sastava, odnosno korporacije. Korporativno
upravljanje je područje koje se bavi odnosima unutar upravljačkih struktura kao i odnosima
korporacije sa svim bitnim interesno-uticajnim skupinama.
Osnovni je kriterijum upravljanja
korporacijskim poduzećima u njen sastav posredništvom
većinskog vlasništva nad deonicama tih poduzeća. Velike korporacije, s obzirom na složenost
svoje strukture, pristupaju procesima divizionalizacije organizacijske strukture i
decentralizacije rukovođenja, te formiranju relativno autonomnih jedinica po djelatnostima,
profitnim centrima i strateškim poslovnim jedinicama, kako bi izbegli njihovu veliku tromost
i poticali prilagođavanje zahtjevima okoline u kojoj deluju.
Korporacije imaju, posebno one najveće, na stotine pa i više lokalnih kompanija (poduzeća),
širom sveta. Sve se te lokalne kompanije objedinjavaju u manji ili veći broj poslovnih
područja, odnosno programa. Jedno poslovno područje odnosno program može objediniti
veći broj iz različitih zemalja koje po srodnosti spadaju u određeno poslovno područje.
5
Vanredne situacije
Reč „vanredna situacija“
je danas u Srbiji jedna od najčešće korišćenih reči od strane
medija, a u svakodnevnom životu se često čuje ili pročita.Vanredne situacije su postale
učestalije, raznovrsnije i bez obzira da li su nastale delovanjem prirode ili čoveka, svakog
dana prouzrokuju sve veće posledice po ljude, materijalna dobra i životnu sredinu. Imajući u
vidu sve karakteristike XXI veka, terorističke vanredne situacije predstavljaju veoma ozbiljnu
pretnju nacionalnoj bezbednosti.
Vanredne situacije
su jedna od konstanti ljudske istorije i njegovo pojmovno određenje
opredeljuju pre svega različite vrste opasnosti, koje ugrožavaju bezbednost i koje,
uzrokovane dejstvom prirode ili delatnošću ljudskog faktora, mogu da dovedu do njenog
nastanka na određenoj teritoriji. Upravo stoga, zbog mnogobrojnih faktora, vrlo je teško
formulisati jedinstvenu, sveobuhvatnu i preciznu definiciju vanrednih situacija, koja bi
obuhvatala sve njihove karateristike i specifičnosti. Imajući u vidu šta je prethodno rečeno
definisanje vanrednih situacija najčešće se vrši prema konkretnim potrebama. U stručnoj
literatura, autori često nekritički prevode određene strane termine o vanrednim situacijama
koji dodatno usložnjavaju terminološke nejasnoće u vezi termina kao što su vanredna
situacija, kriza, katastrofe i vanredno stanje.
Klasifikacija vanrednih
situacija
je oduvek bila aktuelan predmet istraživanja, ne samo
poznatih stručnjaka iz ove oblasti već i međunarodnih organizacija širom sveta. Svi oni su
više ili manje jednostavno želeli da identifikuju i ustanove jednu generalnu klasifikaciju koja
bi predstavlja temelj svih budućih istraživanja odnosno početni korak u realizaciji zaštitnih
mera od posledica vanrednih situacija.
Kriterijumi klasifikacije vanrednih situacija
su:
1. vreme (neočekivano, brzina razvoja događaja);
2. socijalno-ekološki (ljudske žrtve, epidemije, masovno uništenje stočnog fonda,
preorijentacija proizvodnje, upotreba značajne količine prirodnih resursa);
3. socijalno ekonomski (velika konfliktnost, velika opasnost, izazivanje unutrašnje političke
nestabilnosti, mnoštvo unutrašnjih politčkih događaja, povećanje međunacionalne napetosti,
izražena međunarodna nesigurnost);
4. ekonomski (značajne ekonomske štete i ugroženost finansijskih i materijalnih resursa,
narušavanje redovnog saobraćajnog sistema, neophodnost značajnih materijalnih rashoda i
kompenzacija i formiranje fondova, neophodnost korišćenja velike količine tehnike za
sprečavanje situacija i otklanjanje posledica);
5. organizaciono upravljačke (nepredvidive situacije, složenost prognoziranja toka događaja i
izbor rešenja, neophodnost obezbeđenja velike količine raznih specijalnosti i organizacija,
nepredvidivost razmere evajuacije i spasiteljskih službi.
Vanredne situacije
se mogu grupisati u šest osnovnih kategorija:
Prirodne – brzo razvijajuće
. Potiču od prirodnih opasnosti, poput zemljotresa, ciklona,
poplava, klizišta, vulkanskih erupcija i nekih tipova epidemija zaraznih bolesti. Javljaju se
iznenada, često uz vrlo oskudna upozorenja.
