VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA I
TRENERA, SUBOTICA
SEMINARSKI RAD IZ HUMANE GENETIKE
TEMA: MODIFIKACIJA MEDNELOVIH
ODNOSA;LETALI, PLEJOTROPIZAM,
PENETRANTNOST I EKSPRESIVNOST
Profesor: mr sc. Nataša Čamprag Sabo Tijana Tašković, MS/86
Decembar 2016, Subotica
Sadržaj:
1.
Uvod
...................................................................................................................1
2.
Cilj
........................................................................................................................1
3.
Metodologija
........................................................................................................1
4.
Diskusija
...............................................................................................................1
4.1.
Johan Gregor Mendel
..............................................................................1
4.2.
Mendelova nasleđivanja
..........................................................................2
4.3.
Monohibridno nasleđivanje
.....................................................................2
4.4.
Dihibridno nasleđivanje
...........................................................................3
4.5.
Princip nezavisnog raspoređivanja
........................................................3
4.6.
Trihibridno nasleđivanje
..........................................................................3
4.7.
Genotip
.....................................................................................................4
4.8.
Fenotip
......................................................................................................4
4.9.
Letali
........................................................................................................4
4.10.
Plejotropizam
..........................................................................................5
4.11.
Probojnost
(
penetrantnost
)
gena
..............................................................5
4.12.
Izraženost
(
ekspresivnost
)
gena
...............................................................5
4.13.
Komplementarnost gena
.........................................................................5
5.
Zaključak
...........................................................................................................7
6.
Prilozi
.................................................................................................................8
7.
Literatura
...........................................................................................................11
Jedinka koja je homozigot obrazuje samo jedan tip gameta kao npr. genotip AA obrazuje
gamete koji su svi isti, odnosno svi sadrže alel A (isto važi i za genotip aa ). Ovim se
objašnjava prvo Mendelovo pravilo razdvajanja alela pri obrazovanju gameta. Da bi se
obrazovala sledeća, F1 generacija, dolazi do spajanja gameta, koji se sada međusobno
kombinuju po principu slučajnosti što znači da se svaki gamet jednog roditelja može spojiti sa
svakim gametom drugog roditelja. To je drugo Mendelovo pravilo slobodnog kombinovanja
alela.
4.2.
Mendelova nasleđivanja
Mendelova istraživanja na grašku su ga dovela do neverovatnih otkrića koja su se kasnije
priznala kao osnova genetike odnosno nauke o nasleđivanju. Jedne od osnovnih zakonitosti
koje je Mendel otkrio su: monohibridno, dihibridno, trihibridno ukrštanje, pojam letalnih
gena, subletalnih gena, ekspresije (izražajnosti) gena, pojam plejotropnih gena, probojnosti
gena. Mendel je zaključio da su osobine koje je ispitivao određene naslednim faktorima
(kasnije nazvani geni) koji se prenose s roditelja na potomstvo preko gameta i ne gube
identitet u procesima razmnožavanja. Dva nasledna faktora za jednu osobinu se ne spajaju niti
mešaju na bilo koji način, već ostaju tokom života jedinke, razdvajajući se pri formiranju
gameta.
Mendelevo istraživanje baziralo se na grašku, na kome je pratio analize 7 osobina, od kojih je
svaka sastavljena od 2 forme (
slika 2
):
1. Visina stabla biljke – visoko ili patuljasto stablo
2. Oblik zrna – okrugno ili naborano
3. Boja zrna – žuto ili zeleno
4. Oblik mahune – glatka ili naborana
5. Boja mahune – žuta ili zelena
6. Boja cveta – bela ili ljubičasta
7. Raspored cvasti – aksijalan ili vršni
4.3.
Monohibridno nasleđivanje
Mendel je primenio potpuno drugačiji pristup od ostalih naučnika. On je pratio pojedinačne
osobine, precizno planirao eksperimente i rezultate obradio kvantitativno- određivao je
proporciju u kojoj se u potomstvu javljaju nosioci različitih oblika jedne osobine. Pored toga,
izabrao je pogodnu vrstu za eksperimente-biljku koja se lako gaji i jednostavno ukršta.
Mendel je ukrštao linije graška koje su se jasno razlikovale po određenim osobinama,
odnosno imale su alternativne oblike tih osobina, kao što su žuto ili zeleno zrno, okruglo ili
naborano zrno, ljubičast ili beo cvet, visoka ili niska stabiljka.. Pratio je kako se svaka od tih
osobina nasleđuje kroz generacije-da li se alternativni oblici oosobine gube ili se zadržavaju i
u kojim se odnosima (proporcijama) javljaju u potomstvu.
2
