1
ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА ПЕЋ У КРАЉЕВУ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет
ЕКОНОМИЈА
Тема
ПЛАТНИ БИЛАНС
Ментор Студент
Др.проф. Гордана Јовановић
Веселин Петровић
Број индекса 71026/17
Краљево децембар 2017
2
Садржај
Појам и дефиниција платног биланса
Метологија састављања биланса
Девизни биланс
Обрачунски биланс
Врсте трансакција које се региструју у платном билансу
Структура платног биланса
Стање платног биланса
Уравнотежење платног биланса
Закључак
Литература
4
ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА ПЛАТНОГ БИЛАНСА
Приказивање платног биланса у различитим облицима мењало се током историје, у
зависности од тога како се мењала робна и финансијска структура међународних
економских односа.
Тако на пример, у доба меракантилизма, потреба за разликовње платног од трговинског
биланса није се осећала, зато сто су се трговинске трнасакције обављале углавном уз
истовремено плаћање златним светским новцем.
Практично је извоз и увоз био једнак приливу и одливу злата, односно поклапало се са
обимом међународних плаћања земље. У развоју капитализма и међународних
кредитних односа, кретање робе и новца у економским односима земље са
иностранством, више се не поклапа. Јавила се потреба да се статистички региструју и
робне и финансијске трансакције са иностранством, независно од начина финансијске
ликвидације, а на другој страни би се исказивали сви облици међународних плаћања
једне земље у одреденом временском периоду. Такви двострани прегледи економских
трансакција са иностранством, добили су назив платног биланса, први пут у Великој
Британији - средином 19 века.
Појам платног биланса, је, међутим, још дуго остао недовољно прецизно дефинисан.
Основна дилема је била: да ли платни биланс треба да региструје само ефективно
извршено плаћања и наплате у платном промету земље са иностранством ( у одређеном
периоду ) или треба да приказује све економске трансакције обављене у истом раздобљу,
без обзира на време њихове финансијске ликвидације
Сири концепт платног биланса обухвата све економске трансакције обављене у
одређеном времену, без обзира на тренутак ефективног плаћања.
Дефиниција платног биланса изведена је из основне дефиниције коју је Међународни
монетарни фонд утврдио у Приручнику биланса плачања 1950 године ( ИМФ, 1950 год. ).
По њој платни биланс јесте систематски преглед ( у облику двостраног биланса ) свих
економских трансакција, обављених у одређеном периоду измеду резидената неке
земље и сталних становника ( резидената) других земаља.
Ова дефиниција је током времена претрпела одређене промене које су биле условљене
променама робне, финансијске, и институционалне структуре међународних економских
односа.
5
Када су, после 1958 године, многе националне валуте поново постале конвертибилне,
оживели су и међународни токови приватног капитала. Дефиниција платног биланса
доживела је измене у Приручнику Међународног монетарног фонда 1961 године ( ИМФ,
1961 година ) и у додатку Приручнику 1973 године ( ИМФ 1973 година ). Ове последње
измене биле су највећим делом последица распада Бретонвудског међународног
монетарног систем и масовног преласка девизних курсева националних валута и система
фиксних у резим флуктуирајуцих ( пливајућих курсева ).
1977. године је објављено ново, четврто издање Приручника платног биланса ( ИМФ 1977
година ) чији се најважнији делови такође публикују у уводним напоменана Годисњака
платног биланса ( ИМФ, 1978. година ). Ова последња најновија званицна дефиниција
платног биланса гласи : Платни биланс је статистички преглед за одређени период који
исказује
(а) трансакције робом, услугама и дохотком између једне привреде и осталог света
(б) промене власништва и друге промене у монетарном злату и Специјалним правима
вучења које дата привреда поседује, промене у потраживањима и обавезама према
осталом свету
(ц) једностране трансфере и противставке које су потребне за уравнотежење, у
рачуноводственом смислу, свих ставки по оним поменутим трансакцијама које се
медусобно не потиру.
У платно билансном смислу национална, привреда састоји се од економских субјеката
чији је центар економске активности и економских интереса на њеној територији.
Резидентима се сматрају физичка лица која имају стално пребивалиште у земљи за коју се
платни биланс саставља.
Особље дипломатских мисија и грађани на лечењу или студијама у иностанству сматрају
се нерезидентима ( у платном билансу ). Исељеници који су коначно променили совје
пребивалиште (најчешће и држављанство ) такође су нерезиденти. Зато се њихове
дознаке сматрају једностраним трансферима. Мигранти на привременом раду у
иностранству сматрају се резидентима привреде коју су привремено напустили, а њихове
уштеде ( дознаке) се урачунавају у друштвени производ њихове матичне земље. У
платном билансу те земље њихове дознаке се третирају као приходи фактора производње
из иностранства и региструју се у билансу робе и услуга.
Правна лица чија је привредна активност регистрована према прописима земље на њеној
територији, сматрају се резидентима. Резиденти су и сви органи државе, односно
друштвено политичких заједница. Агенције државе у иностранству сматрају се њеним
резидентима. Пословне јединице привредних организација у инистранству се смтрају
резидентима оне земље на чијој територији обављају своје активности.
