Висока економска школа

струковних студија Пећ у Лепосавићу

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: ЛОГИСТИКА

ПОВЕЗАНОСТ ЛОГИСТИКЕ И ДРУГИХ

ПОСЛОВНИХ ФУНКЦИЈА

Ментор: Студент:

проф. др Небојша Бацковић Милица Миленковић

33/17

Јануар 2019.

САДРЖАЈ

УВОД .................................................................................................................................................. 1

ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ ЛОГИСТИКЕ .................................................................................. 2

1.1 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЛОГИСТИКЕ.......................................................................................... 7

ПОВЕЗАНОСТ ЛОГИСТИКЕ И ДРУГИХ ПОСЛОВНИХ ФУНКЦИЈА ........................................ 9

ОДНОС ИЗМЕЂУ МАРКЕТИНГА И ЛОГИСТИКЕ ................................................................. 10

3.1 МАРКЕТИНШКА ЛОГИСТИКА ............................................................................................... 11

3.2 ИНСТРУМЕНТИ МАРКЕТИНШКОГ СПЛЕТА ........................................................................ 12

ПОВЕЗАНОСТ ЛОГИСТИКЕ И ПРОИЗВОДЊЕ .................................................................... 13

4.1 ЛОГИСТИКА ПРОИЗВОДЊЕ ................................................................................................. 14

ПОВЕЗАНОСТ ЛОГИСТИКЕ И НАБАВКЕ ............................................................................. 15

ЗАКЉУЧАК ....................................................................................................................................... 16

ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................................... 17

ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ ЛОГИСТИКЕ

Логистика је веома стара област пословања која се усавршавала паралелно са
развојем цивилизације. Свакако, све зависи од тога шта под њом подразумевамо.
Као стара област пословања, логистичке активности срећемо код великих сеоба
народа и бројних ратова којима је била потребна логистичка подршка.
У савременим условима пословања логистика се посматра као млада научна
дисциплина и истовремено као савремена и нова област пословања. Логистика
привлачи озбиљнију пажњу научника тек половином прошлог века. Логистика као
појам употребљава се у два значења као научна дисциплина и специфична пословна
функција у оквиру техничких, организационих, друштвених и других система.

Као наука, логистика представља економску дисциплину која има своје научне
циљеве и методе. Изучава токове и трансформације економских садржаја у оквиру
пословних и других система и тиме даје научна решења за убрзавање токова
материјала, повећања ефикасности и превазилажење просторне и временске
динамике процеса репродукције. За одређивање битних карактеристика појединих
елемената логистике примјењују се разне методе научног истраживања и анализе
производних технологија, трошкова ускладиштења и трошкова превоза (унутрашњег
испољашњег), а то су: аналитичке методе, статистичке методе, математичке методе,
емпиријске методе и примена вештачке интелигенције, у првом реду експертних
система.

Као пословна функција, логистика представља скуп активности у организацији које
подржавају извршавање његовог основног задатка (производња или пружање
услуга) и омогућавају несметано одвијање процеса репродукције. Значење
логистика може се интерпретирати као успешност достављања материјала и
производа и одржавање стабилности и континуитета тог достављања. У економији,
термин логистика покрива све оне активности које су усмерене на савладавање
просторне и временске неподударности између производње и потрошње. Логистика
је све оно што прати основну делатност на коју се односи и без које се основна
делатност не може изводити или се изводи са великим потешкоћама.

Логистички систем представља скуп елемената техничке, технолошке,
организационе, економске и правне природе с циљем оптимизације токова
материјала, роба, информација, енергије и људи на одређеном земљописном
подручју ради остварења највећих економских ефеката. Нове стратегије и трендови
у логистици су усмерени ка стварању оптималног односа логистичких услуга и
логистичких трошкова уз остваривању одређених циљева као што су:



повећање нивоа квалитета логистичке услуге – краћи рокови испоруке,



већа фреквентност,



већа поузданост,



већи степен приближивања купцу у погледу његових захтева,



смањење логистичких трошкова, првенствено залиха у логистичким ланцима,



концентрација ланаца снабдевања,



оптимизација учесћа корисника и даваоца у креирању комплетне услуге,



развој и примена технологија у складу са захтевима екологије и безбедности.

Последица постојања ових циљева је стварање и развој нових концепција и
стратегија у области логистике: интеграција, концентрација, координација и
специјализација.

Појам "логистика" у литератури се употребљава у различитим значењима и има
широк опус примене. Сама реч логистика постоји у свим основним европским
језицима али има различита значења. Израз логистика у европским језицима је у
протеклом периоду имао два различита значења, и то:



математичка логика,



техника и технологија транспортно-претоварно-складишних процеса у
привредној и/или војној области.

У етимолошком погледу корен речи потиче од грчке речи

логос

која има следећа

значења: (раз)ум, однос, појам, разлог. Логос је наука о законима мишљења,
исправном расуђивању и закључивању. У речи логистика наглашен је предметак
логи. Он означава нешто у вези расуђивања и мишљења. Предметак логи
опредељује значење логистика као способност закључивања и критичког мишљења-
највишег облика свести.
Постоје различита тумачења изворног значења речи логистика. Према другој
верзији реч логистика потиче од грчке речи што значи наука о рачунању и
пребројавању помоћу слова, а у Римској империји је означавала скуп правила за
расподелу производа. Џон Меги тврдио је да реч логистика потиче од француске
речи

логер

, што значи настанити и да у војној терминологији означава превоз,

снабдевања и смештај војних јединица. Поједини аутори сматрају да логистика
потиче од латинске речи

логиста

којом су називани чиновници у римским легијама

који су обављали административне послове. Известан број аутора појам логистике
везује за Наполеоново доба. Неки од њих сматрају да је реч логистика први
употребио француски (касније руски) генерал Хенри Жомини и то као синоним за
организацију снабдевања армија и позадинско обезбеђење фронта.

У техничким наукама логистика је дефинисана као дисциплина која изучава рад,
функционисање и услове рада техничких система. Она пружа интегралну подршку
систему, обезбеђује потрошни материјал, погонска средства и резервне делове. На
тај начин овај термин улази у подручје економије. Ефикасно функционисање
техничких система је одређено економским активностима снабдевања, чувања и
испоруке. Такве активности треба да буду благовремене и исплативе, што омогућава
менаџмент, који је способан да брзо мисли, расуђује, закључује, одлучује и реагује.
Све ово посебно наглашава значај логистике у економској и менаџмент теорији и
науци. У савременом смислу термин ''логистика'' употребљава се од Другог светског
рата у САД, али у званична војна правила улази тек од 1949. године. Данас је