Završavaš drugu ili treću godinu fakulteta, imaš solidne ocene, ali u CV-ju pod „radno iskustvo" stoji — ništa. Većina studenata u Srbiji se sa ovim suočava. Znanje iz učionice je važno, ali poslodavci traže ljude koji su to znanje primenili u praksi.
Dobra vest je da mogućnosti za studentsku praksu u Srbiji nikad nisu bile veće. Loša vest je da se većina programa oglašava u kratkim rokovima, na mestima koja studenti ne prate. Ovaj vodič ti pomaže da nađeš pravu praksu, apliciraš na vreme i izvučeš maksimum iz tog iskustva.
Gde tražiti praksu
Portali za oglašavanje praksi
Najveći broj oglasa za studentsku praksu u Srbiji nalazi se na specijalizovanim portalima za zapošljavanje.
Poslovi Infostud (poslovi.infostud.com) ima posebnu kategoriju za prakse i stažiranje. Možeš filtrirati oglase po gradu, oblasti i tipu angažmana. Ovo je prvo mesto koje treba da proveravaš — većina ozbiljnih kompanija svoje prakse oglašava upravo ovde.
Startuj (startuj.infostud.com) je platforma iste kompanije, ali fokusirana na mlade i studente. Osim oglasa za prakse, nudi i savete za pisanje CV-ja i pripremu za intervjue.
HelloWorld.rs je portal za IT sektor. Ako te zanima programiranje, dizajn, analitika podataka ili bilo koja IT oblast, ovde ćeš naći prakse sa platama koje često idu od 45.000 do 80.000 dinara mesečno.
Joberty (joberty.rs) nudi recenzije kompanija od strane zaposlenih — korisno kad želiš da saznaš kako je zaista raditi negde pre nego što se prijaviš.
LinkedIn ne treba zanemariti. Sve više srpskih kompanija objavljuje oglase za prakse na LinkedIn-u, a pored toga možeš direktno kontaktirati zaposlene u kompanijama koje te zanimaju.
Karijerni centri na univerzitetima
Univerzitetski centri za razvoj karijere su resurs koji većina studenata ignoriše, a ne bi trebalo.
Centar za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu sarađuje sa preko 300 kompanija i organizacija. Organizuje prezentacije kompanija, sajmove zapošljavanja i redovno oglašava otvorene prakse na svom sajtu i društvenim mrežama. Slične centre imaju i univerziteti u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Ovi centri često imaju informacije o praksama koje se nigde drugde ne oglašavaju — jer neke kompanije traže praktikante isključivo kroz partnerstva sa fakultetima. Poseti karijerni centar svog univerziteta i prijavi se na njihov mejling list.
Sajmovi zapošljavanja
Sajmovi poput Belgrade Youth Fair-a, Engineering Job Fair-a na ETF-u i sličnih događaja na fakultetima prilika su da razgovaraš direktno sa predstavnicima kompanija. Mnoge kompanije na sajmovima primaju prijave za prakse na licu mesta ili dele informacije o rokovima koji se bliže.
Programi praksi u Srbiji
Nekoliko poznatih programa vredi posebno istaći jer se ponavljaju svake godine i imaju jasnu strukturu.
Korporativni programi
NIS Calling je jedan od najpoznatijih programa prakse u Srbiji. Traje 640 sati (raspoređenih na 4–5 meseci), praksa je plaćena, a raspored je fleksibilan — možeš ga uskladiti sa fakultetskim obavezama. Prijave se obično otvaraju u septembru. Program prima studente treće i četvrte godine i master studente.
Microsoft Development Center Serbia (MDCS) organizuje studentske programe tri puta godišnje: letnji (prijave u februaru/martu), jesenji (prijave u julu) i prolećni (prijave u oktobru). Prakse traju 3–4 meseca, plaćene su i uključuju rad na realnim projektima uz mentorstvo iskusnih inženjera. Uslov je da si aktivan student tehničkog fakulteta i da si položio barem ispite iz prvog semestra.
Telekomi i banke — kompanije poput Telekoma Srbija, Yettel-a, OTP banke i Erste banke redovno organizuju letnje prakse. Rokovi i uslovi variraju, ali većina ih oglašava na Infostudu i LinkedIn-u.
Međunarodni programi
IAESTE (International Association for the Exchange of Students for Technical Experience) nudi prakse u inostranstvu za studente tehničkih fakulteta i prirodnih nauka. IAESTE Srbija objavljuje konkurs krajem godine (obično u decembru) za prakse u narednoj godini. Uslovi uključuju prosek iznad 7,50 i poznavanje engleskog, nemačkog ili španskog jezika.
AIESEC organizuje profesionalne prakse i volonterske projekte širom sveta. Fokus je na razvoju liderskih veština. Prijave su otvorene tokom cele godine, a proces selekcije uključuje intervju i matching sa organizacijama u inostranstvu.
Erasmus+ program nudi mogućnost prakse u inostranstvu od 2 do 12 meseci za studente čiji fakulteti imaju Erasmus+ čarter. Ovo je posebno korisno za studente koji žele međunarodno iskustvo — praksa je finansirana stipendijom koja pokriva životne troškove u zemlji domaćinu. Informiši se u međunarodnoj kancelariji svog fakulteta.
Kad aplicirati — tajming po industrijama
Jedan od najčešćih razloga zašto studenti ne dobiju praksu nije nedostatak kvalifikacija — već kašnjenje sa prijavom. Različite industrije imaju različite kalendare.
IT sektor — Prijave za letnje prakse otvaraju se obično u februaru i martu. Jesenje prakse se oglašavaju tokom leta (jun–jul). IT kompanije najčešće imaju kontinuirane prijave, ali najpopularniji programi (MDCS, Nordeus, Endava) se popune brzo.
Energetika i inženjering — Programi poput NIS Calling-a otvaraju prijave u septembru za narednu sezonu. Ako te zanima ova oblast, prati oglase od kraja leta.
Finansije i bankarstvo — Banke obično organizuju letnje prakse sa prijavama u martu i aprilu. Neke imaju i jesenje programe.
Međunarodni programi — IAESTE rok je obično kraj decembra. Erasmus+ rokovi zavise od fakulteta, ali se prijave za letnji semestar obično podnose u oktobru ili novembru prethodne godine.
Savet: Napravi kalendar sa rokovima za sve programe koji te zanimaju. Postavi podsetnike mesec dana pre zatvaranja prijava — to ti daje dovoljno vremena da pripremiš CV, motivaciono pismo i eventualno portfolio.
Kako direktno prići kompaniji
Samo zato što kompanija nema oglašenu praksu ne znači da ne prima praktikante. Mnoge manje firme i startapi nemaju formalizovane programe, ali rado prihvataju motivisan studenta koji im se javi.
Kako to izgleda u praksi:
- Identifikuj kompanije koje rade ono što te zanima. Koristi LinkedIn, Crunchbase ili NTP Beograd (Naučno-tehnološki park) da nađeš startape i kompanije u svom polju.
- Pronađi pravu osobu — HR menadžera, tim lida ili osnivača. Na LinkedIn-u je ovo relativno lako.
- Pošalji kratak, konkretan mejl. Nemoj pisati generičke poruke. Objasni zašto baš ta kompanija, šta možeš da doprineseš i koliko vremena imaš na raspolaganju. Priloži CV i, ako imaš, link ka portfoliju.
- Budi spreman na ne — ali i na iznenađujuće „da." Kompanije koje ne oglašavaju prakse to često ne rade jer im se niko nije javio, a ne zato što ne žele praktikante.
Direktan pristup je naročito efikasan za startape i manje kompanije u NTP Beograd, NTP Novi Sad, Startit centrima i sličnim inovacionim centrima. Takođe, omladinske zadruge (poput Student Servisa) su dobar kanal za formalizovanje studentske prakse — mnoge kompanije preferiraju da angažuju praktikante upravo preko zadruge.
Marija sa FON-a je poslala 15 mejlova startapima u NTP-u, dobila 3 odgovora i završila na praksi u fintech kompaniji. Nije koristila nikakav portal — samo LinkedIn i direktne mejlove. Zvuči kao mnogo truda za mali odziv, ali jedna dobra praksa je bila dovoljna da joj otvori vrata za prvi posao.
Plaćena ili neplaćena praksa — šta kaže zakon
Ovo je tema oko koje vlada dosta konfuzije, pa da razjasnimo.
Studentska praksa u okviru studijskog programa (koju organizuje fakultet kao deo nastavnog plana) ne potpada pod Zakon o radnoj praksi. Ove prakse su najčešće neplaćene i tretiraju se kao deo obrazovnog procesa.
Radna praksa van studijskog programa regulisana je Zakonom o radnoj praksi. Prema ovom zakonu, praktikant ima pravo na naknadu od najmanje 60% neto osnovne zarade za isti ili sličan posao kod tog poslodavca. Ovo znači da su kompanije zakonski obavezne da plate praktikante koje primaju van fakultetskih programa.
Pripravnički staž je još jedan oblik sticanja iskustva, ali se odnosi na period nakon diplomiranja. Traje najduže godinu dana i podrazumeva puno radno vreme sa pravom na zaradu.
Praktični savet: Kad razmatraš ponudu za praksu, pitaj sledeće:
- Da li postoji ugovor (o stručnom osposobljavanju, o privremenim i povremenim poslovima, ili studentski ugovor preko omladinske zadruge)?
- Kolika je naknada i da li uključuje topli obrok i prevoz?
- Ko je tvoj mentor i kakav je plan rada?
Neplaćena praksa nije nužno loša ako dobijaš realno mentorstvo i iskustvo koje možeš da pokažeš u CV-ju. Ali budi oprezan prema kompanijama koje praktikante koriste kao besplatnu radnu snagu bez ikakvog plana obuke.
Kako da iskoristiš praksu do maksimuma
Dobiti praksu je samo prvi korak. Ono što radiš tokom prakse određuje da li ćeš izaći sa referencom, preporukom i potencijalnom ponudom za posao — ili samo sa još jednom stavkom u CV-ju.
Budi proaktivan. Ne čekaj da ti neko dodeli zadatak. Pitaj čime možeš da pomogneš, predloži poboljšanja, traži povratne informacije. Praktikanti koji pokazuju inicijativu se pamte.
Vodi dnevnik rada. Zapisuj šta radiš i koje projekte završavaš. Ovo ti koristi za ažuriranje CV-ja i portfolija nakon prakse.
Gradi mrežu. Upoznaj se sa kolegama iz različitih timova i dodaj ih na LinkedIn. Te veze ti mogu pomoći godinama nakon prakse.
Traži povratne informacije. Ne čekaj kraj prakse — na polovini programa pitaj mentora šta radiš dobro i šta da poboljšaš.
Kako praksa postaje posao
Mnoge kompanije koriste prakse kao dugačak intervju za posao. Ako se pokažeš tokom prakse, ponuda za zaposlenje dolazi prirodno.
Evo šta povećava šanse:
- Završi bar jedan konkretan projekat. Kompanija želi da vidi da umeš da doprineseš, a ne samo da posmatraš.
- Razumi poslovanje. Ne fokusiraj se samo na svoj zadatak — razumi kako tvoj rad utiče na širi kontekst kompanije.
- Komuniciraj nameru. Ako želiš da ostaneš nakon prakse, reci to otvoreno mentoru ili HR-u pre kraja programa. Nemoj pretpostavljati da će te pitati.
- Ostani u kontaktu. Čak i ako nema trenutno otvorene pozicije, redovan kontakt (čestitka za praznik, deljenje relevantnog članka) te drži na radaru za buduće prilike.
Praksa je, u suštini, najkraći i najsigurniji put od fakulteta do prvog zaposlenja.
Pre nego što apliciraš — mini-čeklista
Pre nego što pošalješ prvu prijavu, proveri da imaš:
- CV prilagođen konkretnoj poziciji
- Motivaciono pismo napisano za tu kompaniju (ne generičko)
- LinkedIn profil sa profesionalnom fotografijom i popunjenim sekcijama
- Portfolio (ako se prijavljuješ za kreativnu ili IT poziciju)
- Profesionalna email adresa ([email protected])
Zaključak
Studentska praksa nije samo stavka u CV-ju — to je prilika da testiraš svoje interesovanje za određenu oblast, stekneš realne veštine i napraviš profesionalnu mrežu dok si još na fakultetu.
Otvori Infostud ili HelloWorld, pretraži „praksa" u svojoj oblasti i prijavi se na tri oglasa ove nedelje. Najgore što se može desiti je da dobiješ korisno iskustvo od samog procesa prijave.
Za konkretne materijale sa fakulteta koji ti mogu pomoći u pripremi, pretraži dokumente na studenti.rs.
Često postavljana pitanja
Kada je najbolje vreme za traženje prakse?
IT prakse: prijave u februaru-martu za letnje programe. Energetika i inženjering: septembar. Finansije: mart-april. Međunarodni programi (IAESTE, Erasmus+): oktobar-decembar prethodne godine. Počni da pratiš oglase bar 3 meseca pre željenog početka.
Da li studentska praksa mora biti plaćena?
Praksa u okviru studijskog programa (fakultetska obaveza) najčešće nije plaćena. Radna praksa van fakulteta, prema Zakonu o radnoj praksi, mora biti plaćena najmanje 60% neto zarade za sličan posao. Studentska praksa preko omladinske zadruge podrazumeva naknadu.
Mogu li da radim praksu tokom semestra?
Da, mnoge kompanije nude fleksibilan raspored prilagođen fakultetskim obavezama. NIS Calling, na primer, omogućava usklađivanje sa nastavom. Obavezno to naglasi u prijavi.
Da li je neplaćena praksa vredna truda?
Može biti, ako dobijaš realno mentorstvo i stičeš veštine koje možeš pokazati u CV-ju. Ali budi oprezan/na prema kompanijama koje praktikante koriste kao besplatnu radnu snagu bez plana obuke — to nije praksa, nego eksploatacija.
Koliko praksi treba imati pre diplomiranja?
Jedna kvalitetna praksa je bolje nego tri površne. Cilj je steći iskustvo koje možeš opisati u CV-ju sa konkretnim rezultatima. Idealno, bar jednu praksu obavi do treće ili četvrte godine.