5
Ovaj sistem dakle nije baš najbolji za P2P, ali ni za transakcije na mestu prodaje (POS). Zamislite
da na trafici kupujete pivo u petak uveče, pa čekate da uplata legne do ponedeljka ujutru? Nije baš
najsjajnije iskustvo.
Istovremeno, postoji nešto što se zove RTGS (Real time gross settlement), tj transakcije koje
prolaze kroz ovaj „kliring“, obavljaju se u realnom vremenu, ali uz višu proviziju.
6
1. Elektronsko poslovanje
Uprkos brojnim statistikama koje odvojeno posmatraju e-plaćanje i m-plaćanje, defi-nicije ova dva
pojma su i dalje veoma povezane. Postoje različita mišljenja o tome da li je potrebno praviti razliku
između njih pošto je linija razdvajanja veoma tanka. Zapra-vo, obe vrste plaćanja se obavljaju
elektronskim putem. Zbog toga zajednički naziv „e-plaćanja“ u ovom slučaju predstavlja logičan
izbor. Prema Zelenom papiru o karti-cama, internet i mobilnom plaćanju4 (engl. European
Commision’s Green Paper) koji je Evropska komisija objavila 2012. godine, ovi pojmovi su
definisani na sledeći način:
E- plaćanja su plaćanja koja se obavljaju putem interneta, najčešće na jedan od tri načina:
1.
Obavljanjem transakcija na daljinu putem platnih kartica uz upotrebu in-terneta;
2.
Upotrebom online bankarstva koje se zasniva na kreditnim transferima ili direktnim
zaduženjima računa gde uplatilac koristi portal za online bankar-stvo za autentifikaciju (trenutno
funkcioniše samo na nacionalnom nivou);
3.
Obavljanjem plaćanja preko pružalaca usluga e-plaćanja gde je potrebno da potrošač
otvori sopstveni nalog. Naknada za otvaranje naloga može se platiti upotrebom „tradicionalnih“
metoda plaćanja, na primer putem ban-kovnih transfera ili plaćanjem platnom karticom.
Sa druge strane, m-plaćanja su plaćanja kod kojih se podaci i uputstva za pla-ćanje iniciraju,
prenose ili potvrđuju upotrebom mobilnog telefona ili uređaja.
Ovo važi za kupovinu usluga, digitalne ili fizičke robe koja se kupuje putem interneta i
tradicionalnim putem.
Mobilna plaćanja mogu se klasifikovati u dve glavne kategorije:
1.
M-plaćanja na daljinu se obično obavljaju putem internet/WAP servisa ili putem
premijum SMS servisa za koje mobilni operater (MO) zadužuje ko-risnika. Većina mobilnih
plaćanja na daljinu koja se obavljaju putem inter-neta zasnivaju se na šemi platnih kartica. Ostala
rešenja, koja se zasni-vaju na kreditnim transferima i direktnim zaduženjima računa su tehnički
izvodljiva, moguća, bezbedna, efikasna i konkurentna, ali se izgleda slabo probijaju na tržištu.
2.
M-plaćanja na blizinu se obično obavljaju na mestu prodaje. Upotreba be-žične
tehnologije kratkog dometa (NFC – Near Field Communication), koja je trenutno vodeća
tehnologija za beskontaktna plaćanja, zahteva poseb-no opremljene telefone koji se mogu
aktivirati kada se približe specijalnom čitaču na mestu prodaje (npr. u prodavnici, javnom prevozu,
na parkingu).
