Organizaciona struktura javne i privatne bezbednosti

УНИВЕРЗИТЕТ ''УНИОН - НИКОЛА ТЕСЛА'' У

БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА: Организационе структуре јавне и приватне безбедности

ПРЕДМЕТ : Безбедносни менаџмент

Професор : Доц. др Синиша Достић

Студент : Младен Перић

Смер : Безбедност (група 1)

Број индекса : I0619-19

Београд, Новембар 2021.

УВОД

Под појмом безбедносни менаџмент, у ширем смислу, подразумева се одлучивање  о
безбедносним   циљевима   организационог   система,   о   начинима   и   средствима   да   се
избегну   неповољни   утицаји   који   долазе   из   окружења   или   самог   организационог
система, или да се њихов штетан утицај умањи. Безбедносни менаџмент, према томе,
означава управљање ресурсима усмерено ка постизању утврђених циљева безбедности.
Ако се дати циљеви испољавају у остваривању и заштити јавних интереса, онда је
безбедносни менаџмент прилагођен тим циљевима, односно омогућавању безбедних
услова за остваривање задатих циљева организације. Када су у првом плану приватни
интереси   и   циљеви,   стратегија   безбедносног   менаџмента   таквог   предузећа
детерминисана је економским интересима и профитом

Полазећи   од   тога,   сматра   се   да   циљеви   безбедносног   менаџмента,   најопштије
посматрано,   представљају   подизање   нивоа   сигурности   запослених   и   остварење
економског интереса, односно профита. У теорији се истиче да послови безбедносног
менаџмента   обухватају   пројектовање,   организовање   и   управљање   системом
обезбеђења  на   начин   којим   се   отклањају   услови   за   настанак   појава   угрожавања
безбедности, као што су тероризам, саботажа, пословна и индустријска шпијунажа, тзв.
унутрашње крађе, незгоде на раду и сл. нису у питању само одређени сегменти заштите
(противдиверзиона заштита, заштита од индустријске шпијунаже, контрола кретања и
боравка   странаца   и   сл.),   а   којима   се   у   први   план   ставља   способност,   стручност   и
иницијатива кадра обезбјеђења да на адекватан начин предвиди, предупреди и отклони
савремене ризике и претње.
Према   томе   безбедносни   менаџмент   укључује   и   одређене   безбедносно-заштитне
процедуре којима се елементи система обезбеђења доводе у функционалну зависност,
са циљем да се предвиде, предупреде и отклоне савремени ризици и пријетње. Држећи
се   стратешких   проекција   и   праваца   развоја   ове   делатности   на   Западу   и  захтева
тржишта,   као   и   чињенице   да   је   реч   о   алтернативним   чиниоцима  безбедности,   ове
процедуре могуће је систематизовати на проактивне и реактивне процедуре

Сигурно је да безбедносни менаџмент као дисциплина наука безбедности, али и науке
менаџмента, јер своје теоријске основе црпи из једних и других наука. Теорије
организације, представљају главни теоријски извор који безбедносни менаџмент
преузима из наука менаџмента, док науке безбедности дају основни теоријски концепт
на коме се заснивају сва истраживања и пракса безбедносног менаџмента.

Кековић, З.:

Интегрална безбедност и пословно-безбедносни менаџмент

, Збор. радова Факултета

цивилне одбране, Београд, 2003, стр. 280.

Кековић, З.:

Безбедносни менаџмент и заштита од теро

ризма, Тероризам у савременим условима

(зборник радова), Висока школа унутрашњих послова, Бања Лука, 2003, стр. 247-254.

ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА

ДЕФИНИЦИЈА ОРГАНИЗАЦИОНЕ СТРУКТУРЕ

Латинска реч „STRUARE“, која има значење глагола градити, или именице грађа, се
користи   да   би   се   означило   да   се   организацијом   структуре   означавају   чиниоци,
градивни   елементи   или   састав   организације.  Са   становишта   опште   теорије   система
значење   појма   структуре,   по   којима   је   структура   општи   квалитативно   одређен   и
релативно стабилан поредак унутрашњих односа између елемената система.
Према једној од дефиниција, организациона структура представља формални систем
задатака и овлашћења који контролише на који начин људи координирају сваке акције
и користе ресурсе за постизање циљева организације

Према другој, организациона

структура се односи на формализоване шеме интеракција које повезују задатке,
технологије и људе у једној фирми.

САДРЖАЈ ОРГАНИЗАЦИОНЕ СТРУКТУРЕ

На основу  напред наведених дефиниција  може се закључити да гледање на садржај
организационе структуре као на скуп радних места, организационе целине или чланица
неке   пословне   мреже,   није   потпуно   оправдана.   Радна   места   и   други   облици
обједињавања задатака и извршилаца јесу најчешће у употреби у процесу приказивања,
снимања, анализе или промена у организационој структури, али, ради методолошке
доследности,   треба   нагласити   да   такви   елементи   у   себи   већ   садрже   одређену
диференцијацију   и   обједињавања,   односно   интеграцију.   Радно   место   настаје   као
призвод пројектовања кључних елемената радног места.

ФАКТОРИ ИЗГРАДЊЕ ОРГАНИЗАЦИОНЕ СТРУКТУРЕ

Организација је сложен систем са већим бројем подсистема, који су у међусобној
интеракцији и који појединачно, и као целина имају везе са окружењем

Окружење се

третира као систем вишег реда од којег зависи структура и динамика организације.
Међутим, и сама организација својим излазима може вршити утицај на окружење.
Организација је средство за постизање циља

Постоје многи фактори који могу утицати

на организацију:



Технологија



Окружење



Стратегија



Величина



Фаза животног циклуса организације