Увод
Отпадне воде су природне воде које су неком употребом постале штетне по
животну средину. Том приликом се њене физичке, хемијске или биолошке карактеристике
толико мењају да она постаје неподобна за исту ту употребу. Могу
бити:
атмосферске
(које се прикупљају током падавина или топљења снега)
и
подземне
воде које су најмање загађене, комуналне тј. градске које настају
мешањем
санитарних
(из домаћинства) и
индустријс-ких
вода и за крај
воде из
пољопривреде
.
Вода која је загађена и обешчишћена на било који начин јесте отпадна вода. Степен
њеног загађења огледа се у количини штетних материја које она носи собом. Уколико
штетне материје потичу из индустрије говори се о индустријским отпадним вода-ма, а
уколико долазе од урбаних средина и домаћинстава говоримо о комуналним отпадним
водама. Да би се онечишћена вода вратила у природу или даљи поступак, мора се
извршити њено пречишћавање, које се обавља механичким, хемијским и биолошким
методама.
Механичке методе се у начелу изводе таложењем и филтрирањем. Механички
поступци заснивају се на уклањају физичких нечистоћа воде и на принципу деловања
физичких сила (гравитација, притисак).
Хемијским процесима пречишћавања називамо процесе у којима се пречишћавање
обавља помоћу одређених хемијских реакција или одређених физичко- хемијских
феномена. По правилу, то су адитивни процеси: уносе се хемикалије у воду да би се
уклонило загађење.
Биолошки процеси пречишћавања заснивају се на активности комплексне
микрофлоре, која у току свог животnog циклуса усваја органски и део неорганских
материја које чине загађење отпадне воде, користећи их за одржавање животних
активности и за стварање нових ћелија.
Отпадни материјал из процеса прераде отпадних вода требало би да има висок удео
издвојених компонената и мали удео преостале влаге. Код већине постројења за
пречишћавање продукти из процеса пречишћавања су у виду муља са масеним уделом
воде 96–98%. Избор поступака обраде и одлагања муљева највише зависи од њихових
1. Загађивање воде
Вода је основни предуслов за живот свих живих бића на Земљи. Зато, вода у којој
живе или коју користе мора имати природан хемијски састав и природне карактеристике.
Када се, услед човековог деловања, знатно промени хемијски састав воде, као и односи
који у њој владају, кажемо да је загађена. Вековима су људи у воду бацали свој отпад.
Данас во-ду загађује и водени саобраћај, ђубрива и пестициди са обрадивих површина,
растварачи и детерџенти из домаћинстава и фабрика, као и метали из индустријских
процеса (нпр. олово и жива). Сви ови загађивачи налазе свој пут до река и преко њих
долазе до мора.
Слика 2. Загађивање воде
Санитарне
отпадне воде су загађене фецесом и урином, остацима при кувању,
прању и чишћењу. Оне немају талоге већ садрже растворене и пливајуће материје и
углавном су сличног састава. За околину су штетне због присуства патогених
микроорганизама и детрџената.
Индустријске
воде су веома разноврсне по загађењу. Могу бити и више стотина
пута загађеније од санитарних вода. По количини загађења које узрокује издваја се
хемијска индустрија укључујући и фармацију. Ове воде се обавезно морају пречистити
пре мешања са санитарним водама у канализацији, јер садрже материје које се у
