Академија струковних студија Шумадија
Одсек Аранђеловац
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА
МОНИТОРИНГ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Загађење мора нафтом
Професор: Студент:
Јелена Лазаревић Александар Петровић
Аранђеловац, новембар 2024.
1. УВОД
Вода је основни предуслов за живот свих живих бића на Земљи. Да би жива бића могла
да живе нормално, вода у којој живе или вода коју користе мора имати природан
хемијски састав и природне карактеристике. Када се услед човековог деловања значајно
промени хемијски састав воде, као и односи који у њој владају, кажемо да је вода
загађена.
Значај воде за људе, за сав живи свет, за екосистем, за планету као целину, веома је
велики и многострук почев од тога да је вода услов живота па до многих других
функција. Према томе вода је: Основни живот и медијум одакле је живот потекао,
неопходна за комплетну биоценозу укључујући и човека, извор хране и неопходних
минерала предмет рада и средство за рад, средина за многе живе организме, избор
енергетских ресурса, место рекреације. Најважније од свега да је услов живота а према
подацима. Светска здравствена организација, данас је већ критичнија ситуација са
резервама чисте воде и то како стајаћих и текућих као и подземних које се користе као
вода за пиће.
Чиста вода се све више смањује и деградира на разне начине, а највише уделом човека са
свим активностима односно вештачким загађењем.
2. ЗАГАЂЕЊЕ ВОДЕ
Загађење воде је контаминација водених система (нпр. Језера, река, океана, и подземних
вода). Загађење воде се јавља кад се загађивачи директно или индиректно испуштају у
воду без адекватног третмана за уклањање штетних једињења.
Загађење воде утиче на биљке и организме који живе у тим воденим системима. У скоро
свим случајевима ефекат је штетан не само за индивидуалне врсте и популације, него за
целокупну биолошку заједницу.
Главни загађивачи су отпадне воде, док штету спречавају системи за обраду отпадних
вода. Загађење воде може бити биолошко, термално, хемијско и физичко.
Загађеност воде је у блиској вези са повећаним потребама становништва за ресурсима,
што обично прати пораст становништва, развој привреде и технологије, као и раст
животног стандарда. Од искоришћене чисте воде, настаје прљава, отпадна вода, која
штети екосистему уколико се претходно не пречисти. Доспевањем у реку, на пример,
отпадне воде мењају њена физичка (боја, мирис, укус, температура, провидност).
Хемијска (састав) и биолошка својства. На основу ових својстава обликованих
спољашњим утицајима, одређује се квалитет воде. Даље се, према одређеном квалитету,
врњи категоризација вода, првенствено водотока (река) по класама. Уобичајена јеподела
на четири класе чистоће.
Прву класу квалитета воде имају мањи планински водотоци и горњи токови малтене
свих река. Ова вода је веома чиста и питка.
Другу класу квалитета воде има трећина река,. У овој води нема племенитих врста риба,
а пре коришћења за пиће и прехрамбену индустрију морају се пречистити.
Трећу класу квалитета воде имају претежно велике реке. Она је искључиво техничка
вода, а није погодна ни за водноснабвање, купање и остељиве индустрије (прехрамбрена
и фармацеутска).
Четврту класу квалитета воде имају многи мањи водотоци, издвојени сектори река
низводно од већих загађивача и доњи токови већих река. Ова вода је загађена у тој мери
да се не може користити ни у које друге сврхе сем за пловидбу и хидроенергетику.
3. НАФТА
По свом хемијском саставу нафта је мешавина великог броја различитих угљоводоника и
малих количина једињења сумпора, кисеоника и угљеника (до 7%). У зависности од
састава и услова настанка, то је мрко-жута/зелена до црна вискозна течност густине
мање од воде (770-930 kg/m²). Она је смеша претежно парафинских угљоводоника, из
хомологог низа алкана, односно виших чланова тог низа, затим нафтенских
угљоводоника - циклоалкана, ароматичних угљоводоника и других органских једињења.
Олефинских угљоводоника практично и нема у сировој нафти, али су зато присутни у
