Energija vetra

Kada se govori o obnovljivim energerskim resursima u sklopu iznalaženja rešenja za buduće energetske krize, energija vetra je nekako najkontroverznija i izaziva brojne polemike, naročito u pogledu efikasnosti i stepena iskorišćenja.

Vetrovi ne duvaju konstantno i jednakom brzinom ali daleko su od zanemarljivog izvora energije, a o ekološkom doprinosu nije potrebno posebno diskutovati.

Pre svega, sama energija vetra je vid indirektnog korišćenja solarne energije, jer upravo energija Sunca delujući na okeane i atmosferu stvara vetrove. Po samoj definiciji, energija vetra je energija sadržana u snazi vetra koji duva preko površine Zemlje. Ukoliko se kultiviše, energija vetra može biti konvertovana u mehaničku energiju potrebnu za pumpanje vode, mlevenje žita i strugare u drvnoj industriji. Ako se električni generator poveže sa pokretnim delom, tj. rotorom modernih turbina, energija vetra koji okreće rotor konvertuje se u električnu energiju.

Obzirom da je vetar vid čistog, obnovljivog energetskog resura, savremene farme vetra su već do 2007. godine bile podignute u 26 zemalja sveta, uključujući Nemačku, Dansku, Indiju, Kinu i Ameriku, gde ostvaruju suplementalnu ulogu u primeni tradicionalnih, neobnovljivih resursa u energetici, pre svega uglja. Tehnička poboljšanja kao što su rotori sa većim stepenom iskorišćenja, zajedno sa povećanjem broja instaliranih turbina, potpomogla su povećanje svetskih kapaciteta primene energije vetra za skoro 150 procenata u odnosu na 1990. godinu. 2006. godine SAD su postale treći najveći proizvođač električne energije konvertovanjem energije vetra, sa preko 11.5 megavata godišnje proizvodnje.