Reciklaza plastike

Plastika je polimer. Polimer je veliki molekul nastao ponavljanjem male, jednostavne hemikalije jedinice. U nekim slučajevima ponavljanje je linearno, kao što se od njega gradi lanac karike, a  lanci su sastavljeni su od ugljenika i vodonika.[1] Plastiku je izumeio Alexander Parkes, 1860. godine, ali je svoju popularnost stekla tek nekoliko poslednjih decenija. Možemo je modelirati i gnječiti u različite oblike, ili izvlačiti u duge niti koje se koriste u tekstilnoj industriji. Čvrsta je, sigurna, lagana, a može se reciklirati i ponovo iskoristiti.

Plastične mase se mogu podeliti u dve glavne grupe: termoplastični materijali i termoreaktivni materijali ili duroplasti. Termoplastične mase – grejanjem omekšaju, a hlađenjem se vraćaju u prvobitno stanje (npr. polivinilklorid, polietilen, polistiren). Sastoje se od vrlo dugih molekula s ravnim lancima (linearni polimeri). Termoreaktivne plastične mase ili duroplasti-grejanjem ireverzibilno otvrdnu i kasnije se više ne mogu oblikovati (bakelit, aminoplasti).[2]

Plastične mase prerađuju se valjanjem u folije, istiskivanjem pod pritiskom, ubrizgavanjem itd. Zbog svojih mehaničkih svojstava i mogućnosti oblikovanja plastične mase potisnule su mnoge druge materijale i njihova je industrija u stalnom porastu.

Plastični materijali se već godinama sve više upotrebljavaju za izradu ambalaže, iako predstavljaju problem sa aspekta zaštite životne sredine. Razlozi za sve veću primenu su mnogobrojni. To su, između ostalih, niska cena sirovina, mala masa i različite mogućnosti prerade. Osim toga, specifični utrošak energije (utrošak energije po jedinici upakovanog proizvoda) pri proizvodnji plastičnih materijala, koji se koriste za izradu ambalaže, mnogo je manji nego što je pri proizvodnji na pr. stakla ili aluminijuma.

Rešavanje problema plastičnog otpada se najčešće završava njegovim odlaganjem na deponije, ali nažalost, zbog ljudske nebrige i van deponija. Deponije velikog broja gradova i u razvijenim zemljama praktično su popunjene, a nove se zbog visokih cijena ne grade odgovarajućom brzinom. Ovakav način uklanjanja otpada je naročito nepovoljan za plastični ambalažni otpad iz više razloga (zauzimanje velikog prostora zbog voluminoznosti, nerazgradivost tih materijala pod uticajem atmosferilija i odlaganje korištenja sirovina i energije vezane u polimerima na neodređeno vrijeme).

[1]Vidi F.W. Billmeyer JR, Textbook of  Polymer science, 1984, str. 3

[2] Vidi M.Srebrić, Plastične mase, 1964, str. 10