UNIVERZITET U KRAGUJEVCU
EKONOMSKI FAKULTET
SEMINARSKI RAD IZ
Trgovinskog prava
TEMA: Društvo sa ograničenom odgovornošću
Mentor:
Student:
Dr Mirjana Knežević
Kragujevac, 2018 godina
2
Sadržaj :
Uvod........................................................................................................3
1.Pojam, odgovornosti i sloboda ugovaranja..........................................4
1.1. Pojam i odgovornosti.............................................................4
1.2. Načelo slobode ugovaranja....................................................4
2. Osnivanje društva................................................................................5
2.1. Osnivački akt..........................................................................5
3. Osnovni kapital....................................................................................6
3.1. Minimalni osnovni kapital......................................................6
3.2. Povećanje i smanjenje osnovnog kapitala..............................6
4. Udeli.....................................................................................................7
4.1. Pravna priroda udela i sticanje udela......................................7
4.2. Prava po osnovu udela............................................................7
4.3. Povlačenje i poništenje udela.................................................7
4.4. Sticanje sopstvenog udela......................................................7
4.5. Raspolaganje sopstvenim udelom..........................................8
5. Dodatne uplate.....................................................................................9
5.1. Vraćanje dodatnih uplata........................................................9
6. Raspodela dobiti između članova društva..........................................10
6.1. Ograničenja plaćanja.............................................................10
7. Prestanak svojstva člana.....................................................................11
8. Upravljanje društvom.........................................................................12
8.1. Organi društva.......................................................................12
8.2. Skupština...............................................................................12
8.3. Nadzorni odbor......................................................................12
8.4. Direktori................................................................................13
8.4.1. Razrešenje i zastupanje direktora.............................13
9. Prestanak društva................................................................................14
10. Akti i dokumenta društva..................................................................16
Zaključak.................................................................................................17
Literatura.................................................................................................18
4
1. Pojam, odgovornost i sloboda ugovaranja
1.1.Pojam i odgovornosti
Društvo sa ograničenom odgovornošću je privredno društvo u kome svaki član društva
ima udeo u osnovnom kapitalu društva, s tim da član društva ne odgovara za obaveze društva
već samo snosi rizik poslovanja do visine unetog uloga u društvo.
Članovi društva mogu biti fizička i pravna lica. Fizička lica smo mi kao pojedinci i kao takvi
imamo svoje atribute po kojima se razlikujemo jedni od drugih. Lična obeležja fizičkog lica
su: ime i prezime, prebivalište, boravište i državljanstvo.
Fizička lica imaju pravnu i poslovnu sposobnost. Pravnu sposobnost fizičko lice stiče
rođenjem, a gubi je smrću. Pravna sposobnost je sposobnost fizičkog lica da bude nosilac
prava i obaveza. Poslovna sposobnost fizičkih lica je sposobnost fizičkog lica da svojom
izjavom volje zasniva, menja i ukuda pravni odnos. Predpostavka za poslovnu sposobnost
jednog fizičkog lica je njegova pravna sposobnost. Fizičko lice stiče potpunu poslovnu
sposobnost kad postane punoletno, odnosno kada po našem pravu, navrši osamnaest godina
života i zaključenjem braka, po dozvoli suda, sa navršenih šesnaest godina života.
1
Potpuno poslovno sposobna lica su fizička lica koja su navršila osamnaest godina života, ako
nad njima nije produženo roditeljsko pravo. Potpuna poslovna sposobnost traje do smrti lica.
Ograničeno poslovno sposobno fizičko lice je lice koje je navršilo četrnaest godina života.
Takođe, ograničeno poslovno sposobno lice je i lice koje je punoletno, ali je delimično lišeno
poslovne sposobnosti ili zbog bolesti ili zbog smetnji u psiho-fizičkom razvoju.
Potpuno poslovno nesposobna lica su fizička lica koja nisu navršila četrnaest godina života.
Pravno lice je organizacija ljudi, odnosno skup ljudi koju pravo posmatra kao celinu.
Karakteristično za pravna lica je da imaju svoju imovinu kao individualna obeležja, poslovno
ime i sedište. Pravna lica takođe imaju pravnu i poslovnu sposobnost. Pravna sposobnost
pravnih lica se razlikuje od pravne sposobnosti fizičkih lica. Pravno lice ne može biti nosilac
prava i obaveza vezanih za prirodu fizičkih lica, zato je pravna sposobnost pravnih lica
posebna tj specijalna u odnosu na opštu sposobnost.
Pravna lica kao učesnici u pravnim odnosima imaju poslovnu sposobnost u okviru svoje
delatnosti. Poslovna sposobnost pravnog lica podrazumeva njegovu sposobnost da izjavama
volje svojih organa, koje dejstvuju prema tom licu, zasniva, menja i ukida prava i obaveze.
1.2.Načelo slobode ugovaranja
Članovi društva sa ograničenom odgovornošću svoje međusobne odnose u društvu,
kao i odnose sa društvom, uređuju slobodno, sem ako zakonom nije drugačije uređeno.
2
1
Dr Mirjana Knežević, „Privredno pravo“, Kragujevac 2010
2
Zakon o privrednim društvima 2011. član 139
5
2. Osnivanje društva
Društvo sa ograničenom odgovornošću može osnovati jedan ili više osnivača tj.
vlasnika kapitala osnivačkim aktom sačinjenim u pisanoj formi čija je sadržina utvrđena
zakonom.
2.1.Osnivački akt
Osnivački akt ima formu ugovora o osnivanju, ako privredno društvo osniva više
osnivača, odnosno odluke o osnivanju, ako privredno društvo osniva jedan osnivač. Potpisi
osnivača o osnivačkom aktu moraju biti overeni. Ako osnivački akt nije napisan u pisanoj
formi , registracija osnivanja i registracija drugih podataka privrednog društva je ništava.
3
Osnivački akt sadrži :
1) lično ime i prebivalište, odnosno poslovno ime i sedište članova društva
2) poslovno ime i sedište društva
3) pretežnu delatnost društva
4) ukupan iznos osnovnog kapitala društva
5) iznos novčanog uloga,odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog uloga svakog
člana društva
6) vreme uplate,odnosno unošenja uloga u osnovni kapital društva
7) udeo svakog člana društva u ukupnom osnovnom kapitalu izražen u %
8) određivanje organa društva i njihovih nadležnosti
Osnivački akt društva sa ograničenom odgovornošću menja se običnom većinom glasova
svih članova društva, ako osnivačkim aktom nije predviđena veća većina. Društvo sa
ograničenom odgovornošću pored osnivačkog akta kao obavezan akt može imati i ugovor o
upravljanju društvom i ugovor o poslovanju društva.
Troškove osnivanja društva snosi osnivač. Osnivačkim aktom može biti određeno da
će društvo nadoknaditi osnivačima troškove osnivanja društva.
Društvo se smatra osnovanim kada se upise u Registar privrednih subjekata. Registar
privrednih subjekata je jedinstvena, centralna, javna, elektronska baza podataka o privrednim
subjektima za teritoriju Republike Srbije u koju se u skladu sa zakonom unose i čuvaju
podaci o privrednim subjektima. Registar vodi fizičko lice za koje zakon koristi naziv
Registrator. Registar se vodi kod Agencije za privredne registre. Agencija ima svojstvo
pravnog lica, ima svoj poslovni račun i posluje u skladu sa propisima o javnim službama.
Registracionu prijavu osnivanja podnosi osnivač privrednog subjekta ili lice koje ovlasti
osnivač. Registraciona prijava podnosi se Agenciji neposredno ili poštom. Prijava može biti
podneta i elektronskim putem uz popunjavanje propisanog obrasca. U registar se upisuju:
osnivanje, povezivanje i prestanak privrednih subjekata, statusne promene i promene oblika
organizovanja upisanog subjekta, podaci o privrednom subjektu, podaci u vezi sa stečajem i
likvidacijom kao i drugi podaci predviđeni zakonom.
3
Dr Mirjana Knežević, „Privredno pravo“, Kragujevac 2010
7
4. Udeli
4.1.Pravna priroda udela i sticanje udela
Udeli nisu hartije od vrednosti. Udeli se ne mogu sticati, niti se njima može
raspolagati upućivanjem javne ponude u smislu zakona kojim se utvrđuje tržište kapitala.
Član društva stiče udeo u društvu srazmerno vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom
kapitalu društva. Član društva može imati samo jedan udeo u društvu.
4.2.Prava po osnovu udela
Svaki član društva ima određena prava u zavisnosti od visine svojih udela koji zavisi
od visine uloga u osnovnom kapitalu društva. Član društva po osnovu udela ima sledeća
prava: pravo glasa u skupštini, pravo na učešće u dobiti društva, pravo na učešće u
likvidacionom ostatku, druga prava predviđena zakonom.
4.3. Povlačenje i poništenje udela
Društvo može povući i poništiti udeo člana društva samo u slučajevima i na način
predviđen osnivačkim aktom. Odluke o povlačenju i poništenju udela donosi skupština.
Te odluke sadrže:
1) osnov povlačenja i poništenja
2) činjenice iz kojih proizilazi da su ostvareni uslovi za donošenje odluke
3) iznos i rok za isplatu naknade za udeo članu društva čiji se udeo povlači i poništava,
koji ne može biti duži od dve godine
4) dejstvo poništenja udela na osnovu kapitala društva
4
4.4.Sticanje sopstvenog udela
Društvo može sticati sopstvene udele na osnovu odluke skupštine. Te odluke mogu biti:
isključenja članova društva
( ukoliko član društva prekrši pravila koja su navedena u
osnivačkom aktu ili nanese neku štetu društvu , odlukom skupštine doći će do njegovog
isključenja iz društva),
istupanje članova društva
( član društva može da istupi iz društva bilo
kada i bez objašnjenja ali da ne traži naknadu za svoj udeo i u tom slučaju negov udeo
postaje udeo društva),
otkup udela ili dela udela od članova društva, po osnovu statusne
promene.
Društvo ne može sticati sopstveni udeo tako da ostane bez članova društva.
4
Zakon o privrednim društvima, “ Službeni glasnik RS”, broj 36/2011, član 155
8
4.5. Raspolaganje sopstvenim udelom
Društvo sa ograničenom odgovornošću može imati samo jedan udeo i sa tim udelom može da
raspolaže na sledeće načine :
1) raspodeliti članovima društva srazmerno učešću njihovih udela u osnovnom
kapitalu društva, u skladu sa odlukom skupštine
2) preneti članu društva ili trećem licu uz naknadu
3) poništiti, kada je u obavezi da sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala
Društvo sa ograničenom odgovornošću ima pravo slobode prenosa udela, što znači da je
prenos udela slobodan, osima ako je zakonom ili osnivačkim aktom drugačije određeno. Što
se tiče prenosa udela trećim licima postoji pravo preče kupovine, odnosno prenosilac udela je
u obavezi da pre prenosa udela trećem licu ponudi svim drugim članovima društva. Ukoliko
dva ili više članova društva prihvate ponudu i ako se između prenosioca udela i tih članova ne
postigne sporazum o načinu raspodele udela koji se prenosi, raspodela se vrši tako što svaki
član koji je prihvatio ponudu kupuje deo udela koji je srazmeran učešću njegovog udela u
zbiru udela svih drugih članova društva koji su prihvatili ponudu. Ukoliko član društva koji
ima pravo preče kupovine kome prenosilac udela nije dostavio ponudu u skladu sa zakonom,
odnosno na način određen osnivačkim aktom, može pokrenuti tužbu kod nadležnog suda.
10
6. Raspodela dobiti između članova društva
Društvo s ograničenom odgovornošću može vršiti isplate članovima društva u bilo
koje vreme, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drugačije određeno.
Svaka isplata vrši se srazmerno udelu u osnovnom kapitalu društva u vreme donošenja
odluke društva o takvoj isplati. Predmet raspodele dobiti može biti samo dobit posle
oporezivanja porezom na dobit. Ako društvo ostvari dobit, to ne znači da se članu društva
može isplatiti učešće u dobiti. Dobit društva se utvrđuje u finansijskim izveštajima društva,
koje usvaja skupština društva na redovnoj godišnjoj skupštini, koja se mora održati najkasnije
u roku od šest meseci od završetka poslovne godine. Odluka o raspodeli dobiti može se
doneti i na redovnoj godišnjoj sednici, a odluka može biti doneta i na vanrednoj sednici.
Dobit se ne može raspodeliti za druge namene, ako društvo ima nepokriveni gubitak i nema
dovoljno rezervi za pokriće tog gubitka. Zakon omogućava da se deo dobiti isplati drugim
licima, a ne samo članovima društva, ako je to predviđeno opštim aktom društva. Ugovorom
ili Odlukom o osnivanju društva se može urediti da se deo dobiti isplaćuje zaposlenima.
Isplate članovima društva, ograničenja plaćanja, kao i odgovornosti za nedopuštena plaćanja
uređena odredbama Zakona.
Društvo ne može vršiti plaćanja svojim članovima ako bi posle plaćanja društvu bilo
onemogućeno da plaća svoje dugove čija se dospelost očekuje. Članovi društva kojima je
društvo izvršilo nedopuštene isplate odgovorni su društvu za vraćanje primljenih iznosa, ako
su znali ili su s obzirom na okolnosti morali znati da su isplate nedopuštene. Članovi društva
imaju pravo na učešće u imovini društva prilikom likvidacije društva.
6.1.
Ograničenja plaćanja
Direktor, kao i član nadzornog odbora ako je upravljanje dvodomno, kojem je poznato
da je u periodu između kraja predhodne poslovne godine i dana donošenja odluke skupštine o
usvajanju godišnjih finansijskih izveštaja, imovinsko stanje društva zbog gubitka ili
smanjenja vrednosti osnovnog kapitala značajno i ne samo privremeno pogoršano, dužan je
da o tome obavesti skupštinu, koja je po prijemu takvog obaveštenja u obavezi da iz
raspodele dobiti isključi dobit u visini nastalog smanjenja imovine društva.
7
Član društva može zahtevom za istupanje iz opravdanog razloga da traži da društvo pruži
obezbeđenje za isplatu naknade za njegov udeo putem ustanovljenja zaloge na sopstvenom
udelu koji će društvo steći ako prihvati njegov zahtev za istupanje iz društva, u skladu sa
zakonom koji uređuje zalogu na pokretnim stvarima upisanim u registar.
7
Zakon o privrednim društvima, “ Službeni glasnik RS”, broj 36/2011, član 184
11
7. Prestanak svojstva člana
Po Zakonu o privrednim društvima, svaki član društva sa ograničenom odgovornošću
ima pravo da istupi iz društva. Prestanak članstva ne znači i prestanak društva. Svaki član
društva može biti isključen iz društva sa ograničenom odgovornošću iz razloga i u postupku
koji moraju biti unapred regulisani osnivačkim ugovorom ili statutom društva. Razlozi za
isključenje moraju biti pravični i specificirani. Prema tome, kao razlozi isključenja člana
društva mogu biti zloupotrebe i/ili postupci člana društva koji prekoračuje ovlaščenja ili čak
ne izvršava obaveze prema društvu utvrđene zakonom, ugovorom ili statutom društva, što
može imati za posledicu:
1) da se prouzrokuje šteta društvu i/ili ostalim članovima društva
2) da se onemogućuje organima društva i/ili članovima društva izvršavanje obaveza i
ostvarivanje prava i
3) društvo i/ili članove društva opterećuje nesrazmernim obavezama.
Osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva mogu se odrediti uslovi, postupak i
posledice prestanka svojstva člana društva uključujuči ugovornu kaznu ili naknadu štete po
osnovu isključenja ili nepropisanog istupanja iz društva. Član može istupiti iz društva ako mu
ostali članovi ili društvo svojim radnjama i postupcima prouzrokuju štetu, ako je sprečen u
ostvarivanju svojih prava u društvu ili mu neki članovi društva ili društvo nameću
nesrazmerne obaveze, kao i iz drugih opravdanih razloga. Član društva koji istupa iz društva
iz opravdanih razloga ima pravo na naknadu tržišne vrednosti udela u roku utvrđenom
osnivačkim aktom, odnosno ugovorom članova društva, kao i na naknadu prouzrokovane
štete. Član društva koji istupa iz društva bez postojanja opravdanog razloga, dužan je da
nadoknadi društvu time prouzrokovanu štetu.
Tužbu za isključenje člana društva sa ograničenom odgovornošću može podneti društvo, kao
i bilo koji član društva. Društvo sa ograničenom odgovornošću ima pravo na naknadu štete
koja mu je prouzrokovana isključenjem člana društva iz opravdanih razloga. Istupanjem i
isključenjem člana društva sa ograničenom odgovornošću prestaje njegovo svojstvo člana u
društvu i sva prava koja iz toga proizilaze.
Razlozi za prestanak svojstva člana
:
1) smrću, ako je fizičko lice,odonosno brisanjem iz odgovarajućeg registra,ako je član
pravno lice
2) istupanjem iz društva(član društva može u svako doba istupiti iz društva, bez
navodjenja razloga za istupanje, ako ne traži naknadu za svoj udeo)
3) isključenjem iz društva (udeo člana koji se isključuje iz društva postaje sopstveni udeo
društva, a isključeni član nema pravo na naknadu za svoj udeo)
4) prenosom celokupnog udela
5) povlačenjem i poništenjem celokupnog udela
13
Ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno nadzorni odbor je dužan da jednom godišnje
podnese skupštini u pisanoj formi izveštaj o poslovanju društva i sprovedenom nadzoru nad
radom direktora.
8.4. Direktori
Prema prošlom zakonu društvo sa ograničenom odgovornošću je imalo direktora ili
upravni odbor, pri čemu je direktor morao biti član društva, a članovi upravnog odbora su
mogli biti lica koja nisu članovi društva. Međutim, stupanjem na snagu „ Zakona o
privrednim društvima“ 2011. upravni odbor je prestao da postoji kao organ društva.
Društvo ima jednog ili više direktora koji su zakonski zastupnici društva. Broj direktora
određuje se osnivačkim aktom ili odlukom skupštine. Direktora imenuje skupština odnosno
nadzorni odbor ukoliko je upravljanje društvom dvodomno. Prilikom osnivanja društva
direktor se može imenovati osnivačkim aktom. Direktor zastupa društvo prema trećim licima
i vodi evidenciju o donetim odlukama.
8.4.1. Razrešenje i zastupanje direktora
Skupština, odnosno nadzorni odbor, ako je upravljanje dvodomno,razrešava direktora,
pri čemu nije dužna da navede razloge za njegovo razrešenje osim ukoliko nije izričito
predviđeno osnivačkim aktom ili odlukom skupštine.
Direktor zastupa društvo trećim licima u skladu sa osnivačkim aktom, odluka skupštine
društva i uputstvima nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno. Ako društvo
ima više od jednog direktora, svi direktori zastupaju društvo zajednički, ako osnivačkim
aktom nije drugačije predviđeno.
14
9. Prestanak društva
Društvo prestaje da postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata, po osnovu :
1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudnom likvidacijom u skladu sa zakonom
2) sprovedenog postupka stečaja
3) statusne promene koja ima za posledicu prestanak društva
Likvidacija privrednog društva je postupak koji se sprovodi kada društvo ima dovoljno
finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza. U slučaju da se likvidacija sprovodi na
osnovu odluke društva, odluka mora biti doneta odlukom koju donosi skupština članova
najmanje većinom od ukupnog broja glasova članova. Odluka o pokretanju postupka
likvidacije privrednog društva registruje se i objavljuje u Registru privrednih subjekta.
Društvo dostavlja poznatim poveriocima pisano obaveštenje o pokretanju postupka prestanka
društva likvidacijom. Društvo može preduzimati samo poslove vezane za sprovođenje
likvidacije, koji su nužni. To su poslovi koji se odnose na prodaju imovine društva, isplatu
poverioca, naplatu potraživanja društva. U postupku likvidacije privrednog društva, delatnosti
i poslove društva vode lica koja su imala takva ovlašćenja i pre likvidacije, ako društvo ne
izabere drugo lice ili lica. Lica koja imaju oblašćenja u postupku likvidacije privrednog
društva nazivaju se likvidacioni upravnici. Likvidacioni upravnik završava tekuće poslove
društva, naplaćuje potraživanja, izmiruje obaveze društva i unovčava imovinu društva.
Likvidacioni upravnik društva sastavlja bilans stanja društva najkasnije tri meseca po
otvaranju postupka likvidacije i podnosi ga skupštini društva na usvajanje. U bilansu stanja
navode se stanje aktive i pasive društva, neophodne radnje za sprovođenje likvidacije i vreme
potrebno za završetak likvidacije. Posle okončanja postupka likvidacije privrednog društva i
odobrenja finansijskog izveštaja sastavljenog sa danom završetka likvidacije i izveštaja o
sprovođenju likvidacije, likvidacioni upravnik bez odlaganja dostavlja ove izveštaje i
odgovarajuće odluke u sedište društva i registar uajedno sa zahtevom da društvo u skladu sa
zakonom bude brisano iz registra privrednih subjekata.
Stečaj je postupak koji se može sprovesti kao bankrotstvo ili reorganizacija nad stečajnim
dužnikom (pravnim licem) koji je nesposoban za plaćanje.
Kroz bankrotstvo se poverioci namiruju prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, a
kroz reorganizaciju na način i pod uslovima predviđenim planom reorganizacije. Stečajni
postupak se pokreće predlogom poverioca ili stečajnog dužnika. Stečajni postupak traje
nekad i duže od godinu dana, u okviru redovnog suda, a regulisan je Zakonom o stečaju
Republike Srbije.
Cilj stečaja je najpovoljnije kolektivno nadmirenje stečajnih poverilaca, ostvarivanjem
najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine. U stečajnom
postupku se primenjuju sledeća načela:
1) Načelo zaštite stečajnih poverilaca ( stečaj omogućava kolektivno i srazmerno
nadmirenje poverilaca)
2) Načelo jednakog tretmana i ravnopravnosti ( u stečajnom postupku svim
poveriocima obezbeđuje se jednak tretman i ravnopravan položaj poverilaca istog
isplatnog reda odnosno iste klase u postupku reorganizacije)
3) Načelo ekonomičnosti ( stečajni postupak se sprovodi tako da omogućava
ostvarivanje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika i najvećeg
16
10. Akti i dokumenta društva
Društvo sa ograničenom odgovornošću kao i ostale forme privrednih društava ima
obavezu čuvanja određenih dokumenata u skladu sa zakonom.
Društvo čuva sledeće akte i dokumenta:
1) osnivački akt,
2) rešenje o registraciji osnivanja društva,
3) opšte akte društva,
4) zapisnike sa sednica skupštine i odluke skupštine,
5) akt o obrazovanju svakog ogranka ili drugog organizacionog dela društva,
6) dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava društva,
7) zapisnike sa sednica nadzornog odbora društva, ako je upravljanje društvom
dvodomno,
8) izveštaje direktora i nadzornog odbora društva, ako je upravljanje društva
dvodomno,
9) evidenciju o adresama direktora i članova nadzornog odbora,
10) evidenciju o adresama članova društva,
11) ugovore koji su direktori, članovi nadzornog odbora ako je upravljanje društvom
dvodomno i članovi društva, ili sa njima povezana lica u smislu ovog zakona,
zaključili sa društvom.
Direktor je u obavezi da dokumenta i akte, finansijske izveštaje društva, kao i druga
dokumenta vezana za poslovanje društva ili za ostvarivanje prava članova društva, stavi na
raspolaganje svakom članu društva, kao i ranijem članu društva za period u kojem je bio član
društva, na njegov pisani zahtev, radi vršenja uvida i kopiranja o svom trošku, tokom radnog
vremena.
9
Svaki član društva ima pravo da mu direktor na njegov pisani zahtev o njegovom trošku bez
odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva, dostavi kopiju svake
donete odluke skupštine.
Ako direktor društva propusti da prikaže dokumenta koja zahteva određeno lice u roku od pet
dana od prijema zahteva, podnosilac zahteva ima pravo da traži da sud u vanparničnom
postupku naloži društvu da postupi po njegovom zahtevu.
9
Zakon o privrednim društvima, “ Službeni glasnik RS”, broj 36/2011,član 241
17
ZAKLJUČAK
Društvo sa ograničenom odgovornošću, kao i akcionarsko društvo, spada u društva
kapitala. Glavna pogodnost ovog oblika privrednih društava je u tome što je potreban manji
kapital za registrovanje, pogotovu od kada je stupio novi zakon, a i zakonodavstvo koje se
odnosi na ova društva je daleko manje imperativno nego kod akcionarskih društava. Društvo
sa ograničenom odgovornošću je posebna vrsta pravnog lica koje mogu osnovati jedno ili
više fizičkih i pravnih lica koje, vršenjem delatnosti (proizvodnja, pružanje usluga), ima za
cilj sticanje dobiti.
Neke od bitnih izmena u Zakonu o privrednim društvima iz 2011. u odnosu na predhodni jesu
da je isključeno ograničenje broja članova koje društvo može da ima, ukinuta je knjiga
članova društva, a uvedena evidencija članova, izmenjen je način sticanja sopstvenog udela,
pravo preče kupovine pripada isključivo članovima društva, ali ne i samom društvu, postoji
mogućnost izbora između jednodomnog i dvodomnog sistema upravljanja, funkcija
upravljanja je odvojena od nadzora.
Društvo s ograničenom odgovornošću je fleksibilno društvo sa aspekta upravljanja
društvom i ono je jedan od najčešće korišćenih oblika organizovanja privrednih subjekata u
našoj privredi.
