Семинарски рад

Предмет: ПРИВРЕДНО ПРАВО СА ОСНОВАМА 

МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВРЕДНОГ ПРАВА

ТЕМА: Банкарски послови појам и врсте

Професор:                                                                                 Студент: 

Београд 2021

2

Садржај

1. Увод

3

2. Појам   банкарских   послова

4

3. Особине банкарских послова

5

4. Субјекти банкарских послова

6

5. Врсте банкарских послова

7

6. Активни банкарски послови

8

6.1. Уговор о кредиту

8

6.2. Потрошачки кредити

10

6.3. Краткорочни кредити

10

6.4. Инвестициони кредити (Term Loans)

10

6.5. Револвинг кредити

10

6.6. Секјуритизација кредита

10

6.7. Контокорентни кредити

11

6.8. Хипотекарни кредити

11

6.9. Инвестициони кредити (индустријско финансирање)

11

7. Пасивни банкарски послови

12

7.1. Емисиони послови

12

7.2. Уговор о новчаном депозиту

12

7.3. Уговор на штедњу

13

7.4. Банкарски текући рачун

13

7.5. Реломбард

14

7.6. Емисија акција

14

7.7. Емисија обвезница

14

7.8. Дугорочни зајмови из иностранства

14

8. Неутрални банкарски послови

15

8.1. У посредничке банкарске послове убрајамо:

15

8.2. Комисиони банкарски послови

15

8.3. Факторинг и форфетинг

15

8.4.Лизинг

16

9. Закључак

17

Литература

18

background image

4

2. Појам   банкарских   послова

Банке   су   трговински   субјекти,   те   су   стога   и   банкарски   послови   објективни   трговачки 
послови.
Банкарски послови су посебна врста правних послова у робно новчаном промету где се 
општа   начела   и   принципи   робно   новчаног   промета  примењују  и   када   су   у   питању 
банкарски послови, ако за те послове нису предвиђена посебна правила. Послови робног 
промета и банкарски послови спадају у ширу категорију послова правног промета којима 
се регулише циркулација робе и новца.
Банкарски послови представљају послове које банке обављају по правилима банкарске 
струке. Банкарским пословима се сматрају сви послови између банкарских организација, 
код којих су оба субјекта банкарске организације. Банкарски послови су и они послови код 
којих је само један субјекат банкарска организација, а други субјекат у послу, домаће или 
страно физичко или правно лице.
Такође, у тим пословима,  уместо  банке, могу да учествују и други овлашћени субјекти, 
али се и тада на те послове  примењују  правила банкарског пословања. Зато банкарски 
послови нису само банчини послови или само послови са банком, јер се они обављају по 
банкарским   правилима   пословања   и   онда   када   се   као   субјект   не   појављује   банка.   Ти 
послови имају за предмет новац, хартије од вредности и одређене услуге које банке (и 
други овлашћени субјекти) пружају својим клијентима.
У   банкарске   послове   спадају   разне   врсте   послова   којима   банке   прикупљају   слободна 
новчана средства и стављају их на располагање заинтересованим лицима, послови које 
банка обавља у вези са плаћањем, кредитирањем и обезбеђивањем плаћања.
Клијенти банака су различити, према трајању пословних односа су стални и повремени 
клијенти, према томе да ли дају новац банци или узимају новац од банке, повериоци и 
дужници. Овде је веома важна кредитна способност клијената.
Банкарски послови су специфични не само у погледу субјеката ових послова, већ и са 
аспекта писмене форме у којој се закључују, типизирани и масовни уговори банкарског 
права. Слобода уговарања код банкарских послова углавном се своди на одлучивање да ли 
приступити   или   не   поједином   типу,   стандарду   уговора   или   општих   услова   пословања 
банкарских организација.

5

3. Особине банкарских послова

Банкарски послови су најчешће формални. Закључују се у писменом облику било да је та 
форма   одређена   законом,   било   вољом   странака.   Писмену   форму   условљава   сложеност 
банкарских послова, њихова трајност, велика вредност. Овим путем се олакшава, у случају 
спора, доказивање каква је садржина односа између банке и њеног клијента. 
Ипак, савремене потребе да се промет новца убрза довеле су до тога да писмену форму све 
више потискује електронска форма, која има исто правно дејство као и традиционални 
писмени документ, тј. електронско плаћање и пренос новца. Наиме, UNCITRAL је 1992. 
год. донео Модел закона о електронском преносу средстава, а 1996. год. Модел закона о 
електронском пословању, којим се дефинишу основна правила за међународне пословне 
трансакције које се обављају  коришћењем EDI и сличних технологија (нпр. SWIFT-EDI - 
систем у банкарству, EDIFACT - стандарди који дефинишу електронску размену података 
у администрацији, трговини и транспорту).

Банкарски послови спадају у категорију формулираних уговора. Углавном се закључују на 
тај   начин   што   банчин   клијент   прихвата   услове   пословања   банке.   Своју   вољу   клијент 
изражава   тако   што   приликом   закључења   уговора   потписује   формуларе   које   је   банка 
унапред припремила. Међутим, и код ових уговора, као и код уговора о робном промету, 
дозвољена је могућност да се у уговор унесу и посебне клаузуле или одредбе у којима се 
искључује одговорност банке у одређеним случајевима или се такве измене чине на захтев 
комитената.

Банкарски послови су по правилу 

intuitu personae.

 Заснивају се на међусобном поверењу 

уговарача банке и њеног клијента. У складу са обичајним правилима банка има слободу 
избора клијената и сходно томе има право и да одбије захтев клијента да му отвори рачун. 
Ипак,   слобода   избора   није   неограничена,   па   се   може   поставити   питање   одговорности 
банке ако приликом избора поступа злонамерно.
Банкарски послови могу се доказивати свим доказним средствима.

Želiš da pročitaš svih 18 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti