1
Osiguranje –Prof.dr. Bojana Jokić, Upravljanje rizikom i osiguranje – mr. Dragan Stojanović, M.Sc. Marko Krstić – Leskovac 2016 g.
Upravljanje rizicima i osiguranje – Ratko Vujović – Beograd 2009 g.
UVOD
Rizik je sve prisutan u svim sferama života , poslovnim odnosno ekonomskim, prirodnim i
socijalnim ,ono što je neminovno i evidentno je da je rizik usko povezan sa ljudskim aktivnostima i
da nas okružuje. Svaka preduzeta ljudska aktivnost bilo da se radi o aktivnostima koje su
svakodnevne kao što su odlazak u kupovinu, sportske aktivnosti, odlazak na posao, proizvodnja,
upotreba tehnike i tehnologije, uvodjenje inovacija, korišćenje raznih objekata, transportnih
sredstava… sve je to povezano sa rizikom, iz svega ovoga zaključujemo da je rizik konstantni
pratilac svih ljudskih aktivnosti. U svakodnevnom životu ljudi uvek postoji neka mogućnost
nekog nepredvidjenog dogadjaja , takav nepredvidjeni dogadjaj se može manifestovani na dva
načina, ili kao neka vrsta štete odnosno gubitak ili eventualno dobitak. Verovantoća da će
nepredvidjeni dogadjaj ići u smeru štete ili gubitka je osnova za rizik odnosno za potrebu
osiguranja od istog. Aktivnosti čoveka su doprinele i promenama koje se odnose na životnu sredinu
, zagadjenje okoline, preterana upotreba prirodnih resursa, ispuštanje otpadnih voda u reke i
okeane , sve te ljudske aktivnosti dovele su do češćih pojava prirodnih katastrofa koje su
posledica povećanja temperature.Rizik od elementarnih nepogoda je jedna od osnova osiguranja.
Rizik i neizvesnost imaju veliki ekonomski uticaj na pojedince i ekonomske subjekte. Proučavanje
rizika je započelo još od 1921. godine sa radom Franka H.Knight-a „Risk, Uncertainity and Profit”,
ali je dalji razvoj ove oblasti bio uslovljen promenama na svetskom nivou, razvojem tržišta,
internacionalizacijom poslovanja, ekonomskim krizama koje su nastupile i regulacijama tržišta.
Globalne ekonomske krize koje su pogodile svet uzrokovale su bankrotstva kako za fizička i
pravna lica , tako i za bankarski sektor. Ovakva dogadjanja uslovila su potrebu da se razvoj
upravljanja rizikom u bankarskom sektoru institucionalizuje kako kroz dodatno angažovanje
narodnih banaka zemalja pojedinačno , a sva ova dešavanja dovela su do nastanka Bazelskog
komiteta 1974.godine čiji je cilja regulisanje bankarskog poslovanja na svetskom nivou.koji 1988.
godine uveo sistem za merenje adekvatnosti kapitala, nazvan Bazel I sporazum. Ovaj sporazum je
omogućio primenu okvira za merenje kreditnog rizika pri čemu je minimalni standard kapitalne
adekvatnosti 8%. Različite vrste rizika uslovile su i potrebu za različitim vrstama osiguranja, a to
rizici su upravo tema kojom ćemo se baviti u okviru ovog seminarskog rada.
Osiguranje –Prof.dr. Bojana Jokić, Upravljanje rizikom i osiguranje – mr. Dragan Stojanović, M.Sc. Marko Krstić – Leskovac 2016 g.
2
I POJAM RIZIKA
Kao što smo naveli u uvodu rizik je pojam prisutan u svakoj ljudskoj aktivnosti. Rizik
podrazumeva situaciju u bućnosti kod koje ima više mogućih rešenja sa različitom verovatnoćom
realizacije, odnosno u odredjenoj situaciji postoji verovatnoća da će ishod biti ili dobitak ili
gubitak. Ono što je zajedničko pri definisanju rizika je da su dve komponente zajedničke za sve
definicije, a to su : neodredjenost ishoda i mogućnost gubitka kao krajnjeg rezultata.
Jedna od
najpoznatijih definicija rizika jeste definicija Franka Knighta iz 1921. godine, koju je napisao
tokom perioda aktivnog istraživanja osnova verovatnoće. Prema njegovom tumačenju rizik je
termin kojim se pravi razlika između neizvesnosti, koju možemo kvantifikovati, i neizvesnosti
koju ne možemo vrednosno izraziti. Rizik predstavlja opasnost da će se neželjni događaj
realizovati i da će time izazvati ekonomsku štetu, sama suština rizika proizilazi iz neizvesnosti
ostvarivanja nekog budućeg događaja. Sam termin rizik koristimo i kada nastojimo da iskažemo
postojanje mogućnosti da u budućnosti dođe do nekog neželjenog događaja tj. opasnosti , a da pri
tome imamo u vidu meru te opasnosti.
Slika 1. Prikaz pojma rizika
Ukoliko želimo da utvrdimo način za merenje opasnosti od mogućeg štetnog događaja koji će
nastati u nekom sistemu , moraju se utvrditi prvo granice tog sistema, kao i ograničiti vreme u
kojem se mera opasnosti utvrđuje.Merenje neke opasnosti vršimo preko verovatnoće nastanka
nekog štetnog događaja i veličine nastalih posledica, tj u širem smislu rizik je šansa da se nešto
dogodi kao rezultat opasnosti ili pretnje koja će uticati na poslovni ili planirani poduhvat.
4
Upravljanje rizicima i osiguranje – Ratko Vujović – Beograd 2009 g.
1.1.Pojmovi povezani sa rizikom
Kako bi bolje razumeli sam pojam rizika potrebno je razumevanje pojmova koji su tesno
povezani sa rizikom, izvršiti njihovo definisanje i razgraničenje ovih pojmova u odnosu na sam
pojam rizika. Pojmovi koji su neposredno povezani sa rizikom su.
Neizvesnost,
Opasnost,
Hazard,
Neposredan uzrok,
Šteta, itd.
1.1.1. Neizvesnost
Često dolazimo do toga da se neizvesnot poistovećuje sa pojmom rizika, između ova 2
pojma postoji razlika i potrebno je ukazati na iste, ali i na vezu između njih. Thomas Bayes
Britanski statističar je prvi razgraničio pojmove rizika i neizvesnosti, on je istakao da se
neizvesnost odnosi na egzogene pojave u okruženju čiji je nastanak nepredvidiv i dinamičan. On je
takođe ustanovio i da se ne može predvideti budući ishod sadašnje akcije, kao i da se kod
neizvesnosti ne može odrediti verovatnoća. John Maynard Keynes je takođe ukazao na razliku
između rizika i neizvesnosti, pri čemu je naznačio da rizik mora biti u skladu sa nekom
preciznošću, koristeći istorijske podatke i teoriju verovatnoće, dok se za razliku od toga, kod pojma
neizvesnosti ne mogu koristiti ni istorijski podaci , ni teorija verovatnoće da bi se dobili precizni
podaci.Frank Knight je prvi ukazao na rizik i neizvesnost i njihovo značajno mesto u ekonomskoj
teoriji, kroz sagledavanje rizika i neizvesnosti došao je do zaključka da rizik utiče na sam profit i da
se prilikom odredjivanja verovatnoće nastupanja rizičnog dogadjaja mogu koristiti kvantitativne
metode. Po njemu, neizvesnost se ne može izraziti kroz izraze matematičkih verovatnoća.
5
Osiguranje –Prof.dr. Bojana Jokić,
Razlika između pojmova rizika i neizvesnosti se može objasniti na taj način što se pojam rizika
odnosi na događaje kod kojih postoji određena verovatnoća nastajanja, dok se pojam neizvesnosti
vezuje za one ostale događaje kod kojih nije moguće odrediti verovatnoću nastajanja.
Kod rizika
ishodi se ne mogu predvideti sa sigurnošću, stoga on izaziva neizvestnost, ali neizvesnost je
subjektivan koncept koji se ne može direktno meriti , rizik je objektivan koncept koji je merljiv.
Slika 2. Razlike između pojmova neizvesnost i rizik
1.1.2. Opasnost
Opasnost se razlikuje od pojma rizika i definiše se kao potencijalni uzrok nastanka štete ili
gubitka. Opasnost je nešto što može izazvati gubitak neke vrednosti, kada je ta ista vrednost
izložena uticaju date opasnosti. Opasnosti mogu delovati samostalno ili kumulativno sa drugim
opasnostima , uobičajne opasnosti izazivaju oštećenje imovine ili njen gubitak i to su na primer
požar, zemljotres, kradja i provala…Opasnosti mogu biti prirodne , ekstremni dogadjaji u prirodi
tipa zemljotres, poplava ili biološke kao što su zarazne bolesti ili pak industrijske prirode tj štetni
materijali iz proizvodnog procesa. Osiguravajuće polise obezbedjuju finansijsku zaštitu od šteta
koje su izazvane raznim opasnostima koje su navedene u polisi.
