Prvi Bus Rapid Transit sistem (BRT sistem) je nastao 70-ih godina u Latinskoj Americi, gde je
brz rast populacije u gradovima vodio do velikih problema u saobraćaju. Enormna potreba za
prevozom i finansijska situacija u gradovima zahtevala je inovativna rešenja. Tako je razvijen
saobraćajni   sistem   po   povoljnim   troškovima,   koji   omogućava   mobilnost   svim   društvenim
slojevima i koji je u međuvremenu priznat u celom svetu. Uspeh BRT koncepta je doprineo
širenju ovih sistema u celom svetu, tako da trenutno u preko 160 gradova funkcionišu sistemi
vozila a još toliko sistema je u procesu gradnje ili planiranja. Bus Rapid Transit u bukvalnom
prevodu  znači   ’’brzi   autobuski   prevoz’’.   Svoju   primenu   je   našao   širom   sveta,   na   svim
kontinentima. Osnovni koncept ovog sistema jeste da autobuski prevoz bude fizički odvojen od
redovnog saobraćaja na ulicama veikih gradova a na njihove polaske oslanjaju se milioni ljudi u
megalopolisima. U nekim slučajevima, vožnja autobusa je vrlo jednostavna jer je na vozaču
samo da pritiska gas i kočnicu dok je upravljanje točkovima prepušteno sistemima za navođenje
– fizičkim ili GSP sistemima. Povoljne karakteristike ovih sistema su mnogobrojne. Sopstvene
kolovozne   trake,   pravo   prvenstva   prolaza   na   raskrsnicama   i   kratka   vremena   zadržavanja   na
stajalištima omogućavaju atraktivna vremena putovanja. Troškovi infrastrukture za BRT sisteme
su manji od troškova uporedivih šinskih transportnih sredstava, za koja su često potrebni skupi
tuneli   ili   nadzemne   konstrukcije.   Dodatno,   BRT   sistemi   profitiraju   od   manjih   operativnih
troškova, naročito ako su dostupne strukture održavanja i iskusna radna snaga iz već postojećih,
konvencionalnih   autobuskih   sistema.   Uspešni   BRT   sistem   se   sastoji   iz   dobro   planiranih
pojedinačnih komponenti, koje su optimalno međusobno usklađene. Samo globalnim principom
planiranja, koji uzima u obzir sve relevantne aspekte, BRT sistem može u potpunosti da pokaže
svoje prednosti. Za BRT sisteme potrebno je detaljno planiranje da bi se došlo do optimalnog
rešenja za odgovarajuće lokalne okvirne uslove. Iskustva iz projekata širom sveta pokazuju da je
za planiranje i realizaciju BRT sistema potrebno znatno manje vremena u odnosu na uporedive
šinske saobraćajne sisteme. Saobraćajni sistemi zasnovani na autobusima profitiraju od velike
fleksibilnosti   sistema   u   odnosu   na   oblik   infrastrukture   i   pogona.   Fleksibilnost   autobusa   kao
saobraćajnog sredstva omogućavaju operativni programi, kod kojih linije sa BRT infrastrukture
prelaze u normalan drumski saobraćaj. Izgradnja sopstvene infrastrukture je neophodna samo
tamo gde to donosi prednosti i to ne mora biti duž čitavog koridora. Pored smanjenja lokalnih
emisija zahvaljujući BRT sistemima, pri analizi ekoloških karakteristika nekog saobraćajnog
sredstva moraju se uzeti u obzir i globalne emisije. Odvojene kolovozne trake i pravo prvenstva
prolaza vozila dovode do ujednačenog načina vožnje sa malo zaustavljanja i manjom potrošnjom
goriva. Zbog velikog iskorišćenja BRT autobusa, emisija CO2 po glavi putnika je izuzetno mala.
Atraktivna   ponuda   BRT   sistema   kao   dopuna   urbanoj   mobilnosti   doprinosi   promenama   u
saobraćaju u koristi javnog prevoza. U BRT sistemima se koriste moderna, ekološka vozila, koja
ispunjavaju najaktuelnije standarde emisije izduvnih gasova. Na tržištima u razvoju BRT sistemi
često preuzimaju ulogu predvodnika u novim, ekološkim pogonskim tehnologijama i novim
standardima emisije izduvnih gasova.

1. Karakteristike BRT

Brzi autobuski prevoz (BRT) je visokokvalitetni autobuski tranzitni sistem koji pruža brze,
komforne i ekonomične usluge na nivou metroa. To se postiže korišćenjem namenskih traka, sa
autobuskim stanicama koje su obično poravnate sa središtem puta, vanautobuskim naplatama
karata i brzim i čestim polascima. Pošto BRT sadrži funkcije slične sistemu lakih šina ili metroa,
on je mnogo pouzdaniji, praktičniji i brži od redovnih autobuskih linija. Sa pravim
karakteristikama, BRT je u stanju da izbegne uzroke kašnjenja koji obično usporavaju redovne
autobuske linije, poput zaglavljenosti u saobraćaju i čekanja u redovima za plaćanje karata.

Koridor BRT je deo puta ili susednih puteva namenjenih za autobuse ili više autobuskih ruta
minimalne dužine 3 kilometra (1.9 milja) koji imaju namenjene autobuske trake. BRT standard
treba primeniti na specifične BRT koridore, a ne na BRT sistem u celini, jer kvalitet BRT u
gradovima sa više koridora može značajno da varira. Da bi se smatrao BRT-om, koridor mora:

biti dužine najmanje 3 km sa namenskim trakama,

postići 4 ili više bodova u namenskom elementu s desne strane,

postići 4 ili više bodova u elementu poravnavanja magistrale; i

postići 20 ili više bodova za svih pet BRT osnovnih elemenata.

Slika 1. Primeri koridora. Preuzeto sa sajta

https://www.itdp.org/

, Institut za transport i

razvojnu politiku.

Brendiranje (3 poena)

Informacije o putniku (2 boda)

Integracija i pristup (ukupno 15 poena):

Integracija sa drugim javnim prevozom (3 boda)

Bezbedan parking za bicikle (2 boda)

Biciklističke staze (2 boda)

Integracija deljenja bicikla (1 bod)

Pristup i sigurnost pešaka (3 boda)

Univerzalna pristupačnost (3 boda)

Jednom kada bude kvalifikovan kao osnovni BRT, koridor može zaraditi do 100 bodova. Nakon
rezultata za (1) Osnove BRT, (2) Uslužno planiranje, (3) Infrastruktura, (4) Dizajn i interfejs
stanica,   (5)   Komunikacija   i   (6)   Integracija,   pristup   je   završen,   bodovi   se   mogu   oduzeti   od
ukupnog rezultata za obračun sa operativnim slabostima. Ovi odbitci sprečavaju dodeljivanje
visokog   kvaliteta   prepoznavanju   korporacijama   BRT   koji   imaju   značajne   probleme   u   radu,
upravljanju   ili   performansama.   Elementi   odbitka   operacija   (do   63   boda)   uključuju   sledeći
maksimalni odbitak:

Mala komercijalna brzina (10 bodova)

Najviše putnika u satu po pravcu (pphpd) ispod 1.000 (5 bodova)

Nedostatak izvršenja prava na put (5 bodova)

Značajan razmak između autobusa i peronske stanice (5 bodova)

Prenatrpanost (5 bodova)

Loše održavana infrastruktura, uključujući autobus, autobuske stanice, i tehnološki
sistemi (14 bodova)

Niska unutrašnja frekvencija (3 boda)

Niska spoljašnja frekvencija (2 boda)

Dozvola nesigurne upotrebe bicikla (2 boda)

Nedostatak podataka o bezbednosti u saobraćaju (2 boda)

Autobusi paralelno sa koridorom BRT (6 bodova)

Sakupljanje autobusa (4 boda)