ТОПЛИЧКА АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА - ПРОКУПЉЕ
ОДСЕК ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ БЛАЦЕ
ПРИСТУПНИ РАД
ПРЕДМЕТ: ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
ТЕМА: БУЏЕТ И БУЏЕТСКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКЕ
СРБИЈЕ
Ментор: Др. Сретко Рибаћ
Студент: Никола Митов 26/22
Блаце, 2022.
Садржај
1 Увод.....................................................................................................................................3
2 Појам буџета……………...................................................................................................4
3 Функције буџета………..…......................................………….........................................5
4 Начела буџета……….........................................................................................................6
5 Буџетска процедура...........................................................................................................7
6 Буџетски систем Републике Србије………………………………………………….....9
6.1 Буџетски систем од 2001.године….……………………………………………...11
6.2 Пореска политика у периоду од 2001. до 2003. године……….………………..13
6.3 Елементи, циљеви и принципи буџетског система Србије из 2009. године….14
6.4 Меморандум о буџету и економској фискалној политици у РС…………..…..15
6.5 Фискални оквир за период од 2011. до 2013. године…………………………..16
6.6 Увођење програмског буџетирања……………………………………………...17
7 Врсте јавних прихода и примања у Србији………………………………………....18
7.1 Порези…………………………...………………………………………………...18
7.2 Таксе………………………………………………………………………………19
7.3 Накнаде…………………………………………………………………………...19
7.4 Доприноси за обавезно социјално осигурање…………………………………20
8 Буџетирање у Републици Србији………………………..………………………….21
8.1 Буџетирање републике…….…………………………………………………….21
8.2 Буџетирање покрајине…………………………………………………………...22
8.3 Финансирање јединица локалне самоуправе…………………………………..22
8.4 Финансирање организација обавезног социјалног осигурања………………..24
9 Ребаланс буџета………………………………………………………………………25
10 Буџетски фонд.………………………………………………………………………..25
11 Ревизија јавног сектора……………………………………………………………….26
12 Државна ревизорска институција Србије……………………………………………27
Суштина јавних финансија је да једна група људи располаже и одлучује како ће се
трошити новац других људи.
У свету стручњаци буџет дефинишу као главни инструмент по коме се види шта влада
ради, или шта намерава да ради у једној држави. Под тим шта влада ради се првенствено
мисли на циљеве које влада, у име државе остварује управљањем јавним добрима
државе.
Државна политика земље се најбоље може изразити кроз буџетски систем. Није
неуобичајено да ако упознајемо једну земљу, потребна су нам три документа и то:
туристичка карта земље, устав и њен буџет.
„Покажите ми буџет, па ћу вам рећи каква је политичка, економска и друштвена
структура државе.“
~ Minghetti ~
Државни буџет Србије 80-их и 90-их година 19.века стално је био у дефициту. 1902.
године донет је Закон о буџету, којим је било забрањено уносити у рачун прихода било
какве нереалне ставке, као и вршити прекорачење трошкова у односу на предвиђене
расходе, односно буџет. До 1910. године захваљујући оваквим законом је државни буџет
био у суфициту.
У првој деценији 20.века Србија је имала веома стабилне јавне финансије да је била у
стању да отплаћује своје зајмове и за време Балканских ратова а то је позитивно утицало
на углед наше државе у Европи.
У савременим привредама највећи број инструмената економске политике, које држава
примењује данас, темељи се на политици јавних прихода и политици јавних расхода, у
складу са основним тенденцијама у развоју привреде. На тај начин буџет и буџетска
политика постају инструменти економске политике. У том смислу, буџет је данас
најснажнији инструмент развојне и текуће економске политике.
3
2 ПОЈАМ БУЏЕТА
Буџет представља правни акт који доноси највише законодавно тело у држави
(парламент, скупштина) у коме се за годину дана детаљно предвиђају сви јавни приходи
и сви јавни расходи, а затим се приказују и наменски распоређују по тачно утврђеној
буџетској структури.
Структура државног буџета је одређена друштвено-економским и политичким односима
у земљи. Основне карактеристике буџета су:
-
Буџет је правни акт од посебне важности који има све одлике закона.
-
Буџет је финансијски инструмент и доноси се за временски период од годину дана
-
Буџет је систематски приказ или план прихода и расхода државе за једну годину
-
Буџет се доноси унапред, пре почетка буџетске године
-
Буџет обавезно усваја највише представничко тело државе (парламент,
скупштина)
-
У буџету сви јавни приходи и јавни расходи детаљно су предвиђени, како по
врсти, тако и по намени. У буџету се обавезно предвиђају извори и износи
појединих прихода
-
Буџет садржи и финансијски закон, који се односи на извршење буџета
-
Висина и структура прихода и расхода буџета морају бити потпуно усаглашени и
динамички распоређени.
Кроз буџет се врши прерасподела и трошење великог дела националног дохотка и на
тај начин држава предузима бројна решења у развоју привреде. Високе пореске стопе
смањују жељу за радом, штедњом и инвестирањем, зато што смањују доходак који
остаје након опорезивања. Ниже пореске стопе увећавају подстицај да се ради, штеди
и инвестира, јер је доходак који преостаје након опорезивања већи.
4
3 ФУНКЦИЈЕ БУЏЕТА
Буџет у модерној држави врши три основне функције:
-
Економску функцију
могу се успешно остварити функције буџета (економска, правна и политичка). У
буџетској политици прихваћена су следећа начела:
-
Начело јавности буџета
– подразумева да сви поступци који полазе од
предлагања, преко процедуре одобравања и усвајања, па до доношења буџета
буду јавни. Јавност треба бити обавештена о извршавању и контроли извршавања
буџета. Буџет се објављује у службеном гласилу. У Републици Србији, буџет се
објављује у Службеном гласнику Републике Србије.
-
Начело о величини буџета
– буџет би требало да има онолико средстава колико
је потребно за покриће све развијенијих и разноврснијих јавних функција и све
већих интервенција државе у привреди, у функцији општег развоја привреде
земље.
-
Начело покрића буџетских расхода
– подразумева покриће јавних расхода не
само порезима као редовним изворима јавних средстава,, већ и применом јавних
зајмова (дугова).
-
Начело буџетског плурализма
– подразумева увођење више паралелних буџета
(буџет државе, покрајине града, општине…) што је последица све већег и
развијенијег државног интервенционизма
1
у привреди.
-
Начело потпуности буџета
– значи да се сви приходи и расходи у буџету нужно
морају приказивати у бруто износима, без пребијања износа, прикривања,
смањивања и слично. То је посебно важно са аспекта контроле буџета и његове
прегледности.
-
Начело буџетске класификације
– сви приходи и сви расходи предвиђени у
буџету требају бити утврђени са свим својим специфичностима, односно да буде
извршена њихова класификација.
-
Начело једногодишњег буџета
– буџет је строго везан за одређени временски
период, по правилу за годину дана.
6
-
Начело реалности буџета
– захтева реално исказивање планираних и извршених
прихода и расхода.
-
Начело буџетске равнотеже
– значи да укупна маса јавних расхода одговара
укупној маси редовних јавних прихода у току буџетске године. У данашњим
1
Интервенционизам - уплитање државе у привредни систем са циљем сузбијања поремећаја на тржишту
условима мало је држава у свету које поштују правило тј. начело буџетске
равнотеже.
5 БУЏЕТСКА ПРОЦЕДУРА
Још један битан елемент који обухвата послове у вези са буџетом јесте процедура буџета.
Буџетска процедура обухвата четири основне фазе, и то:
-
Израду буџета
-
Доношење буџета
-
Извршавање буџета
-
Контрола буџета
Израда буџета
се поверава надлежном органу за питања буџета и то се назива буџетска
иницијатива. Корисници буџетских средстава припремају предрачун расхода на основу
методологије из елемената који су у закону, а сачињава се по наменама.
Припремљени предлог усклађује се најпре са планираним укупним обимом расхода који
се упоређује са структуром расхода из претходне године. Када надлежни орган за
послове буџета усагласи расходе са државним органима, припрема нацрт буџета и
подноси га влади, а након усаглашавања на влади предлог се подноси парламенту –
скупштини за усвајање.
Нацрт закона о буџету који је припремљен од стране надлежног органа за послове буџета
и који је претходно одобрен од стране владе, шаље се даље на разматрање парламенту
односно скупштини. По истом поступку се усвајају и буџети локалне самоуправе.
Уколико у току године дође до одступања од планираних прихода и расхода припремају
се по истој процедури и врши се ребаланс буџета.
7
У случајевима када не постоје услови за доношење закона о буџету, влада је овлашћена
да донесе акт о привременом финансирању за период од 3 месеца. Износи прихода и
расхода из привременог финансирања укључују се у укупан буџет за текућу годину,
приликом изгласавања закона о буџету.
закона се доставља влади до краја фебруара наредне године за претходну годину, а
влада доставља предлог закона скупштини на разматрање и усвајање.
Општи део завршног рачуна буџета садржи: укупан износ планираних и остварених
прихода, укупан износ планираних и извршених расхода, средства која су издвојена у
сталну резерву, начин покривања дефицита, распоред оствареног вишка прихода.
У завршном рачуну буџета се даје планирани и извршени распоред средстава по
наменама и корисницима. У билансу стања средстава исказују се непокретне и
покретне ствари којима органи републике располажу, као и преглед неизмерних
обавеза. Уз завршни рачун буџета републике даје се и преглед утрошених средстава
посебних рачуна и буџетских фондова. Завршни рачун буџета републике усваја се по
истој процедури која се примењује при доношењу закона о буџету.
У Републици Србији буџетску контролу врши Буџетска инспекција. Буџетска
инспекција врши контролу употребе буџетских средстава за финансирање јавних
расхода као и контролу пословања корисника средстава буџета. Ревизију врши
надлежна Државна ревизорска институција.
6 БУЏЕТСКИ СИТЕМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Србија је на почетку 20. века донела „Закон о државном рачуноводству“ који је
представљао први системски закон за државне финансије и који је био примењиван и у
новим државама попут Краљевине СХС и Југославије, све до почетка Другог светског
рата.
Буџетски систем заснива се на постојању државног буџета и посебних фондова за
финансирање пензија, здравства и незапослених, као и о финансирању локалне
самоуправе. Тако сваки буџетски систем садржи скуп свих прописа, институција и
односа у систему буџетског финансирања.
Савремени буџетски систем Републике Србије уведен је почетком 21. века, тачније од
2001. године и још увек се усавршава, у циљу хармонизације са Европском Унијом.
9
Домаћи буџетски систем прошао је кроз десет фаза и то:
1. Период обнове земље (1944. – 1946.)
2. Први петогодишњи план (1947 – 1951)
3. Почетак децентрализације државних функција (1952. – 1959.)
4. Период гарантовања прихода буџетима (1960 – 1964.)
5. Период привредних реформи (1965. – 1970.)
6. Амандмани на Устав СФРЈ из 1974. године (1971. – 1990.)
7. Прелазни период – формирање СРЈ (1991. – 1992.)
8. Период СРЈ (1993 – 2003.)
9. Период Србија и Црна Гора (2004. – 2005.)
10. Период после 2006. године када Србија самостално формира свој буџетски систем
Буџетски систем који је у Републици Србији био пре 2001. године имао је 235 различитих
пореза, такса, доприноса и накнада који су уведени законима и подзаконским актима.
Самим тим био је и нестабилан јер су порески прописи увек били мењани. Такође, имао је
и обележје неједнообразности. То значи да су стандардне стопе пореза за поједине порезе
уредбом владе биле преполовљене па су поједини послодавци имали привилегије да
доприносе за социјално осигурање могу обрачунавати на 50% прописане основице.
Буџетски систем је поседовао и обележје неправичности. Порески обвезници који су
уредно измиривали своје пореске обавезе су приметили да се не исплати поштовати
закон због бројних изузетака у општем режиму опорезивања.
Сам буџетски систем био је централизован. Локалне власти су биле зависне од
спремности републичке власти да им се трансферише одређени део прихода од пореза на
промет и пореза на зараде. Стопе оних пореза који су третирани као локални (порез на
имовину) одређиване су републичким законом.
Податак из 2000. године када је укупно извршење буџета било око 32. милијарде
динара, а преко специјалних рачуна извршено око 19. милијарди динара расхода је
објашњавао лош буџетски систем наше државе.
10
Због недостатка извора средстава за финансирање расхода буџета Републике Србије,
дошло је до додатног увођења специјалних јавних дажбина на одређене врсте производа
и услуга а то су:
-
За исплату пензија – накнада за дуван
обвезника био искључиво за цедуларно опорезивање
2
. У почетку пореска стопа била је
20%.
Порез на промет
– имао је 2 компоненте:
-
Порез на промет производа
– уведени у малопродајним објектима са изузетком
промета дуванских производа, кафе и алкохола који су опорезивани порезом на
додату вредност као и нафтни деривати који су били опорезивани током процеса
увоза.
-
Порез на промет услуга
И у једној и у другој компоненти висина пореске стопе је износила 20%.
Акцизе
– посебан облик пореза на промет који представља уједно и најстарији облик
пореза. То је врста пореза која се наплаћује на произведену робу али током производње.
У почетку су акцизе биле уведене на производе попут кафе, алкохолних и
безалкохолних пића, нафтних деривата, луксузних производа (драго камење, сребро,
злато…)
Порез на финансијске трансакције
– плаћа се на све исплате преко рачуна. Обвезник
пореза на финансијске трансакције је правно лице и предузетник. Пореска обавеза
настаје у моменту вршења услуге платног промета, односно у моменту вршења
финансијске трансакције. Порез је у почетку износио по стопи од 0,45% на плаћања
која су ишла преко Завода за обрачун и плаћања.
Порез на фонд зарада
– уведен је као порез чији је приход у потпуности усмерен ка
локалним буџетима.
Доприноси за социјално осигурање
– Укупна стопа доприноса је снижена са 26,6% на
16,3% бруто зараде. Уведено је да се доприноси обрачунавају највише до лимита
једнаког петострукој просечној бруто заради у Републици.
12
Порези на имовину
– састојао се из 2 компоненте:
-
Порез на непокретности
(који даје 91,5% укупних прихода од пореза на
имовину)
-
Порез на акције на име и уделе
(који даје 8,5% укупних прихода од пореза на
имовину, уз одређена умањења).
2
Цедуларно опорезивање – опорезивање где се свака врста прихода појединачно обухвата посебним
порезом. Стопе пореза су пропорционалне.
Порез на наслеђе и поклон
– уведен је по прогресивним стопама: 3% за производе у
висини до 200.000 динара а преко тога 5% уз одређене изузетке.
Порез на пренос апсолутних права
– порез који је морао платити онај који на пример
продаје моторно возило. Пореска стопа је била прво на 3% да би касније износила 5%.
Порез на употребу, држање и ношење добара
– плаћа се приликом на пример држања
и ношења оружја. Такође се плаћају приликом употребе моторних возила где се висина
пореске стопе гледа на основу запремине мотора.
6.2
Пореска политика у периоду од 2001. до 2003. године
Пореска политика је у периоду од 2001. године до 2003. године имала промене:
-
Једнократни порез на екстра доходак и екстра имовину стечене искоришћавањем
посебних погодности
-
Донет је нови Закон о пореском поступку и пореској администрацији који је
ступао на снагу од почетка 2003. године. Пореска управа је добила овлашћење да
спроводи принудну наплату неплаћених пореза из обвезникове имовине, док је
раније било присутно само блокада обвезниковог рачуна.
-
Смањен је порез на добит предузећа са 20% на 14%.
-
Уведена је нова стопа пореза на доходак грађана где су цедуларни порези од
самосталне делатности и приход од сектора пољопривреде и шумарства снижене
са 20% на 14% почетком јануара месеца 2003. године.
-
Извршене су промене код пореза на промет
-
Смањен је број акцизних производа јер су нафтни деривати, алкохолна пића и
дувански производи указали да се наплаћује 97% прихода од акциза. Са почетком
2002. године укинуте су акцизе на кухињску со а 2003. године акцизе на луксузне
производе попут драгог камења, сребра, злата…
-
Смањен је порез на финансијске трансакције где је уведена пропорционална стопа
од 0,22%
13
-
Повећани су доприноси за социјално осигурање где је укупна стопа доприноса за
обавезно социјално осигурање 16,8% уместо 16,3%. За сваки динар из нето зараде
који је запослени носио кући плаћало се 0,72 динара пореза и доприноса. Од 01.
јула 2003. године фискални терет на 1 динар од нето зараде је био увећан на 0,74%.
-
Пореска управа добија нову улогу – средином 2003. године било је око 300.000
пореских обвезника који су поднели месечне пореске пријаве за порезе по
Консолидовани рачун трезора Републике Србије и консолидовани рачуни трезора
локалне власти чине систем консолидованог рачуна трезора, који се води код Народне
банке Србије. Локални орган управе надлежан за финансије или лице које локални орган
овласти отвара корисницима јавних средстава подрачуне који су повезани у
консолидовани рачун Трезора Србије.
6.4
Меморандум о буџету и економској и фискалној политици у Републици Србији
У Европској Унији је пракса да се буџет као и економска и фискална политика доноси за
период од најмање 3 године, али и за дужи временски период. У Закону о буџетском
систему уводи се обавеза израде трогодишњих пројекција буџета Републике.
Да би се буџетски расходи у већој мери ставили у функцију усвојених стратешких
циљева и политика планира се убрзани прелаз на програмски буџет. Програмски буџет,
кроз мерење ефеката одређених програма, допринеће побољшању квалитета услуга које
пружа државни сектор.
Крајем 2010. године Влада Србије донела је Меморандум о буџету и економској и
фискалној политици за 2011. годину са пројекцијама за 2012. и 2013. годину.
Меморандум садржи:
-
Средњорочне пројекције макроекономских агрегата и индикатора
-
Средњорочне пројекције фискалних агрегата и индикатора
-
Циљеве и смернице економске и фискалне политике Владе за средњорочни
период за који се доноси Меморандум
-
Остале економске политике и структурне реформе са посебним нагласком на
њиховим фискалним импликацијама
-
Консолидовани буџет државе
-
Средњорочне приоритете јавних инвестиција
-
Преглед приоритетних области финансирања и предложених нових политика
15
-
Средњорочни оквир расхода буџета Републике са обимом средстава расхода по
буџетским корисницима за буџетску годину и наредне две фискалне године
-
Процену фискалних ризика и потенцијалних обавеза
-
Стратегију за управљање јавним дугом Републике Србије, у периоду за који се
доноси Меморандум.
6.5
Фискални оквир за период од 2011. до 2013 године
Висок буџетски дефицит и јавни дуг, проузрокуван општом финансијском и економском
кризом, карактерише већи део држава Европске Уније, па и Србије. Међутим, за
наведени трогодишњи период било је планирано повећање бруто домаћег производа а
смањење фискалног дефицита, и то:
2011.
2012.
2013.
Фискални дефицит
-4.1
-3.2
-2.3
Реална стопа раста БДП
3
4
4.5
Меморандумом је утврђена Пројекција укупних прихода и донација у периоду од 2011.
до 2013. године, у укупном бруто домаћем производу, и то:
2011.
2012.
2013.
Јавни приходи
38.8
38.2
37.3
Текући приходи
38.7
38.1
37.2
Порески приходи
33.7
33.3
32.6
Порез на доходак грађана
4.3
4.2
4.2
Порез на добит предузећа
1.1
1.2
1.2
Порез на додату вредност
10.4
10.4
10.3
Акцизе
5.2
5.3
5.1
Царине
1.2
0.9
0.7
Остали порески приходи
1.4
1.3
1.3
Доприноси за ОСО
10.1
10
9.9
Непорески приходи
5
4.8
4.6
Капитални приходи
0
0
0
Донације
0.1
0
0.1
16
6.6
Увођење програмског буџетирања
Законом о буџету из 2008. године, пет директних корисника средстава буџета своје
финансијске планове је исказало по програмском моделу буџета. То су:
-
Министарство здравља
-
Порези
-
Доприноси за обавезно социјално осигурање
-
Накнаде за коришћење добара од општег интереса
-
Таксе
-
Самодоприноси
-
Донације и трансфери
-
Остали јавни приходи
Примања државе су:
-
Примања од продаје нефинансијске имовине
-
Примања од задуживања
-
Примања од продаје финансијске имовине, и то:
o
Примљене отплате главнице датих зајмова
o
Примања од продаје хартије од вредности
o
Примања од продаје акције и удела
7.1
Порези
Законом се може увести:
-
Порез на додату вредност
-
Акцизе
-
Порез на доходак грађана
-
Порез на добит предузећа
-
Порез на имовину
-
Порез на наслеђе и поклон
-
Порез на пренос апсолутних права
-
Порез на употребу, држање и ношење добара
-
Царине
-
Други порези који су у складу са законом
18
7.2
Таксе
Под таксама се у финансијској теорији подразумевају приходи који представљају
новчани еквивалент за услуге које чине јавни органи или друга јавно-правна тела
физичким или правним лицима.
Таксе се јављају као противнакнаде за извршене услуге од стране јавно-правних тела, за
разлику од пореза који представљају обавезу давања које држава убира силом свог
фискалног сувернитета, без директне противнакнаде.
Законом се могу увести:
-
Административне
-
Судске
-
Комуналне
-
Регистрационе
-
Боравишна
-
За посебне производе и активности
Приходи од такси припадају буџету Републике Србије, осим прихода из комуналних
такси које припадају буџетима општинама односно градовима.
7.3
Накнаде
Накнаде представљају јавни приход који се наплаћује за коришћење одређеној јавног
добра. Подразумева непосредно коришћење јавног добра на основу закона или уговора
или вршење непосредног утицаја на расположивост, квалитет или неку другу особину
јавног добра чињењем или нечињењем. Обвезник који плаћа накнаду је физичко или
правно лице па и предузетник. Од накнада за коришћење добара од општег интереса,
Законом се могу увести:
-
Накнаде за воде
-
Накнаде за шуме
-
Накнаде за путеве
-
Накнаде за земљиште
-
Накнада за рибарска подручја
-
Накнада за коришћење туристичког простора
-
Накнада за коришћење природног лековитог фактора
19
-
Накнада за коришћење минералних сировина
-
Накнаде за заштиту животне средине
-
Накнаде за коришћење ваздухопловног простора
-
Накнаде за коришћење радио фреквенције и канала
8 БУЏЕТИРАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
8.1
Буџетирање републике
За финансирање надлежности Републике Србије, буџету Републике Србије припадају
јавни приходи и примања, и то:
-
Порези у делу утврђеном законом
o
Порез на додату вредност
o
Акцизе
o
Порез на доходак грађана
o
Порез на добит предузећа
o
Порез на употребу, држање и ношење одређених добара
o
Царине
-
Таксе
o
Републичке административне таксе
o
Судске таксе
o
Регистрационе таксе
-
Накнаде за коришћење добара од општег интереса
-
Донације и трансфери
-
Остали јавни приходи
o
Приходи од камата
o
Приходи од давања у закуп
o
Приходи од новчаних казни изречених у кривичном, прекршајном и
другом поступку
-
Примања
o
Примања од продаје непокретности у државној својини
o
Примања од продаје покретних ствари у државној својини које
користе државни органи и организације
o
Примања од задуживања
o
Примања од продаје финансијске имовине
21
8.2
Буџетирање покрајина
За финансирање надлежности аутономних покрајина, буџету аутономне покрајине
припадају јавни приходи и примања, и то:
-
Део прихода од пореза на добит предузећа – који је остварен на територији
аутономне покрајине у складу са законом.
-
Део прихода од пореза на доходак грађана – порези на зараде остварене на
територији аутономне покрајине у складу са законом.
-
Покрајинске административне таксе
-
Накнаде за коришћење добара од општег интереса
-
Донације и трансфери
-
Остали јавни приходи
o
Приходи од камата
o
Приходи од остваривања органа у аутономној покрајини
o
Приходи од кривичних, прекршајних и других поступака који су
прописани од стране скупштине аутономних покрајина и чија
имовинска корист је у наведеном поступку одузета
-
Примања
o
Примања од продаје непокретних и покретних ствари у државној
својини које користе органи аутономних покрајина
o
Примања од продаје покрајинских робних резерви
o
Примања од задуживања
o
Примања од продаје финансијске имовине
o
Друга примања која су утврђена законом
8.3
Финансирање јединица локалне самоуправе
За финансирање надлежности јединице локалне самоуправе, буџету јединице локалне
самоуправе припадају јавни приходи и примања и то:
-
Порези у делу утврђеном законом
-
Таксе
-
Накнаде за коришћење добара од општег интереса
-
Самодопринос
-
Донације и трансфери
23
8.4
Финансирање организација обавезног социјалног осигурања
Законом о обавезном социјалном осигурању, се уводе доприноси за обавезно социјално
осигурање, и то за:
-
Пензијско и инвалидско осигурање
-
Здравствено осигурање
-
Осигурање за случај незапослености
Обвезници доприноса за обавезно социјално осигурање су:
-
Осигураници:
o
Лица која се налазе у сталном радном односу
o
Лица која самостално обављају привредну делатност као основно
занимање
-
Послодавци – сва правна и физичка лица која имају запослене
Основицу како за запослене тако и за послодавце чини:
-
Зарада, односно плата и друга лична примања
-
Накнаде зараде, односно плате за време привремене спречености за рад које
исплаћује, породиљског одсуства, као у и за време плаћеног одсуства
-
Накнаде зараде, односно плате за време коришћења права на
преквалификацију и доквалификацију, чекају на распоређивање…
За лица која се упућују на рад у иностранство и која су запослена у Србији код
страних и међународних организација, посебно се прописују доприноси.
Доприноси за социјално осигурање плаћају се:
-
Из личних и других прихода осигураника
-
На исплаћена лична примања
24
9 РЕБАЛАНС БУЏЕТА
Ребалансом буџета који је на предлог Владе а који усваја Народна скупштина врши се
усклађивање прихода и примања и расхода и издатака буџета на нижем, вишем или истом
нивоу.
Ако се у току спровођења мера привремене обуставе извршења, буџетски дефицит не
усклади са могућношћу финансирања, односно са планираним дефицитом, Влада,
односно надлежни извршни орган локалне власти, у року од 15 дана од пре истека
периода у којем се спроводи привремена обустава извршења, утврђује предлог ребаланса
буџета.
У току усвајања ребаланса буџета Влада, на предлог министра, односно надлежни
извршни орган локалне власти, на предлог локалног органа управе надлежног за
финансије, може наставити са привременом обуставом извршења појединих расхода и
издатака.
10 БУЏЕТСКИ ФОНД
Буџетски фонд је евидициони рачун у оквиру главне књиге трезора, који се отвара по
одлуци Владе, односно надлежног извршног органа локалне власти, како би се поједини
буџетски приходи и расходи и издаци водили одвојено, ради остваривања циља који је
предвиђен републичким, односно локалним прописом или међународним споразумом.
Прописом, односно споразумом дефинишу се:
-
Сврха буџетског фонда
-
Време за које се буџетски фонд оснива
-
Надлежно министарство, односно локални орган управе одговоран за
управљање фондом
-
Извори финансирања буџетског фонда
Буџетски фонд се финансирају из:
-
Апропријација обезбеђених у оквиру буџета за текућу годину
-
Донација
-
Други јавни приходи
26
12 ДРЖАВНА РЕВИЗОРСКА ИНСТИТУЦИЈА СРБИЈЕ
Ревизију буџета у Србији обавља Државна ревизорска институција. Средства за рад
државне ревизорске институције обезбеђују се у буџету Републике Србије, а пословни
простор, опрему и средства неопходна за рад државне ревизорске институције обезбеђује
Влада.
Субјекти ревизије су:
-
Директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике,
аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе у складу са прописима
којима се уређује буџетски систем и систем јавних прихода и расхода
-
Организације обавезног социјалног осигурања
-
Буџетски фондови основани посебним законом или подзаконским актом
-
Народна банка Србије у делу који се односи на коришћење јавних средстава
и на пословање са државним буџетом
-
Јавна предузећа, привредна друштва и друга правна лица које је основао
директни односно индиректни корисник јавних средстава
-
Правна лица код којих директни и индиректни корисници имају учешће у
капиталу односно у управљању
-
Политичке странке
12.1 Послови државне ревизорске институције
Институција у својој надлежности обавља следеће врсте послова:
-
Планира и обавља ревизију, у складу са законом
-
Доноси подзаконске и друге акте ради спровођења закона
-
Подноси извештаје у складу са одредбама закона
-
По потреби и у складу са својим могућностима, пружа стручну помоћ
Скупштини, Влади Републике и другим државним органима
-
Даје савете корисницима јавних средстава
-
Може да даје препоруке за измене важећих закона
-
Усваја и објављује стандарде ревизије у вези са јавним средствима који се
односе на извршавање ревизијске надлежности институције
27
-
Утврђује програм образовања и испитни програм за стицање ревизорских
звања државни ревизор и овлашћени државни ревизор и води Регистар лица
која су стекла ова звања
-
Сарађује са међународним ревизорским и рачуноводственим
организацијама у областима које се односе на рачуноводство и ревизију у
оквиру јавног сектора
12.2 Предмет ревизије
Предмет ревизије су:
-
Примарна и издаци у складу са прописима о буџетском систему
-
Финансијски извештаји, финансијске трансакције, обрачуни…
-
Правилност пословања субјеката ревизије у складу са законом
-
Сврсисходност располагања јавним средствима у целости или у одређеном
делу
-
Систем финансијског управљања и контроле буџетског система и система
осталих органа
-
Систем интерних контрола, интерне ревизије…
-
Акти и радње субјеката ревизије које производе финансијске ефекте на
примања
Правилност рада органа руковођења, управљања и других одговорних лица
надлежних за планирање и надзор пословања корисника јавних средстава
-
Друге области предвиђене посебним законима
Државна ревизорска институција може прегледати акт о протеклом, текућем, као и о
планираном пословању корисника јавних средстава. Акт државне ревизорске
институције може да буде акт, који је прописан законом или посебан
рачуноводствени исказ, односно извештај, који корисник јавних средстава мора да
састави на захтев државне
ревизорске
институције.
29
12.5 Извештавање
Институција извештава Скупштину подношењем: годишњег извештаја о свом раду,
посебних извештаја у току године, извештаја о ревизији завршног рачуна буџета
Републике, завршних рачуна финансијских планова организација обавезног социјалног
осигурања и консолидованих финансијских извештаја Републике.
Државна ревизорска институција извештава скупштине локалних власти о ревизијама
које се односе на субјекте ревизије који су у њиховој надлежности. Извештаји се
истовремено достављају и Скупштини. Државна ревизорска институција је дужна да до
31.03 текуће године поднесе Скупштини годишњи извештај о свом раду за претходну
годину.
30
13 ЗАКЉУЧАК
Буџет је нервни центар једног јавног сектора, као што је то тржиште у приватном
сектору. Буџет је данас најважнија институција државе и уже територијалне заједнице.
Док буџет не буде усвојен од надлежног органа, односно парламента, не може се
приступити ни прикупљању јавних прихода ни подмиривању расхода. Буџет се налази на
самом почетку свих активности државе и других јавно-правних колектива.
Буџетом се одређује из којих ће извора убирати буџетски приходи и на шта ће се ти
приходи трошити. Буџет укратко представља системски преглед државних прихода и
расхода који су изражени у цифрама за један будући период који је предвиђен за једну
годину.
Као сложен финансијски организам, буџет је предмет научног испитивања и
интересовања из разних аспеката:
-
Финансијског
-
Правног
-
Политичког
-
Економског и
-
Социјалног
Основна буџетска начела на којима финансијска теорија најчешће инсистира су:
-
Начело потпуности
-
Начело јединства
-
Начело реалности
-
Начело специјализације
-
Начело равнотеже
-
Начело једногодишњости
-
Начело претходног одобрења буџета
-
Начело јавности
Да би буџет благовремено и на што рационалнији начин био донесен у складу са
политиком друштвено-економског развоја, нужно је да се обезбеди адекватан поступак
